Представништво Републике Српске у Србији

Код манастира Крушедол на Фрушкој Гори данас је одржан 17. Крајишки црквено-народни Свесрпски сабор „Крушедолска звона 2023“.

Сабор је почео у 9.30 часова литургијом и парастосом за све погинуле Србе у 20. вијеку, које је у цркви Благовештења Пресвете Богородице служио Његово преосвештенство епископ сремски Василије, након чега се одржао пригодан културно-умјетнички програм.

Крушедолска звона су и ове године, 17. пут са благословом епископа сремског Василија, окупила бројне Србе избјегле са својих огњишта. За све Србе страдале у ратовима од 1991. до 1995. године, у манастиру Крушедол служена је архијерејска литургија и парастос.

„Пуно је било помјерања српског народа, од оног распетога Косова, до Барање и шире, али се увијек наслањало на ову светињу, гдје је она сакупљала свој српски народ", каже владика Василије.

Данас када су све вриједности човјечанства доведене у питање, потребно је јединство и снага да се супроставимо свим атацима на све што нам се дешава, кажу организатори.

„Ово је сабор јединства, а не подијела, овдје нема ни лијевих ни десних, овдје нема ни либерала ни патриота, овдје смо прије свега као Срби и као људи", каже Вељко Вукелић, предсједник Организационог одбора.

„Овај сабор је такође ове године од посебног значаја имајући у виду велике изазове и искушења пред којима се налази Република Српска и Србија, када нам Србији отимају јужну покрајину Косово и Метохију, када Српској намећу рјешења која нису са Уставом“, каже Младен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији.

Традиционалну Крушедолску бесједу одржао је професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду Милош Ковић, који је, између осталог, истакао да је Крајина парадигма, симбол и суштина историјске судбине цијелог српског народа.

Ковић је указао да су Крајишници, православни Срби, били народ другог реда, који су у феудалној Европи своју слободу дословно плаћали сопственом крвљу.

– Таква је судбина Срба до данашњег дана. И сада, када имамо своје државе, остајемо најзападнији православни народ. Зато је прва на удару била Република Српска Крајина. Сљедећа је Република Српска. Другим правцем, са Јадрана, непријатељ је ушао у Црну Гору, преко Албаније стигао је у Метохију, на Косово и у Македонију. Иза нас су, међутим, огромна евроазијска пространства. Ми смо „Крајина Евроазије” – рекао је Ковић.

Он је истакао да Срби и данас живе у „крвавој крајини”, на граници евроазијског и евроатлантског свијета.

Наводећи да браћа из Црне Горе чувају „евроатлантску Крајину”, Ковић је указао да они сада, по Косову и Метохији, заједно са Хрватима и Американцима, марширају под НАТО заставама.

Крушедолска звона су свесрпски сабор којим се јача заједништо, те чува сећање на завичај и богату српску историју. Овим сабором потврђује се и пријатељство Републике Српске и Србије.

На позорници испред манастира наступиле су изворне женске и мушке пјевачке групе и културно-умјетничка друштва избјеглих и прогнаних Срба који живе у Србији, из Републике Српске и из Звечана на Косову и Метохији.

Сабор је финансијски, технички и организационо подржало Представништво Републике Српске у Србији.

Свесрпски сабор организује Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, заједно са Завичајним клубом „Славонија" из Инђије и Епархијом сремском.