Божић, најрадоснији хришћански празник!

Ел. пошта Штампа ПДФ

Православни вјерници славе 7. јануара Божић као успомену на дан рођења Исуса Христа, Сина Божјег, спаситеља свијета.

Прослава рођења Сина Божјег почиње Бадњим даном, а све је посвећено очувању и повећању породице и имања.

За српски, али и остале хришћанске народе, ријеч је о празнику јединствене радости и топлине, који окупља породице, зближава удаљене и мири завађене.

Божић је дан када се хришћани присјећају чудесне ноћи када се у јаслама Витлејемске пећине, далеко од сјаја и раскоши, родио Богочовјек. Његов долазак на свијет, како учи хришћанска вјера, први је знак ка путу спасења и вјечног живота цијелог човјечанства. Српска православна црква и остале сестринске православне цркве уче своје вјернике да присјећајући се доласка Богочовјека, призову у своја срца стрпљење, мир и љубав према свим људима.

Српски народ овај дан проводи у породичним окупљањима око бадњака, у духу здравица, слоге и честитки. Празничну слику употпуњују празнична трпеза, топлина дома и међусобна љубав укућана.

Догађај којем српски народ даје почасно мјесто у обиљежавању Бадњег дана и Божића је уношење бадњака (младо церово или храстово дрво) у кућу. Према вјеровању, са храстовим грањем на Бадњи дан у сваки дом улази и Исус, а слама која у кући стоји сва три дана празновања, подсјећа на ону у којој је рођен син Божји. Вјерује се да она кући доноси мир и Божји благослов.

Ниједан празник не садржи више народних обичаја који су се одржали до данашњих дана као Божић. Најраспрострањенији су: полагање бадњака, мијешење чеснице, печење печенице, мирбожање, положајништво, застирање домова сламом, квоцање и пијукање...

Божић је празник рађања новог живота, који се код Срба обиљежава најљепшим вјерским обичајима и обредима. Сви ти обичаји имају за циљ да се Бог умоли да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Отуда се Божић сматра и најрадоснијим породичним празником који се слави три дана - дан послије Божића је спомен Сабора Богородице, а затим Свети архиђакон Стефан.

Празник Христовог рођења, за који се сматра да коријен вуче још из најдубље словенске прошлости, узима се као идеалан за почетак неког посла. Народ вјерује да првог дана празника треба, макар симболично, започети неки посао или подухват који предстоји током године. Уз то, сматра се да током празника човјек треба да уради помало од свега што воли, јер ће онда то чинити и током цијеле сљедеће године. У многим крајевима обичај је да се на други дан Божића обиђу њиве, пашњаци и торови, и тако им се пожели сваки успјех и берићет.

Централно мјесто божићне трпезе у већини крајева припада - печеници. Њу домаћица припрема на Бадњи дан, а углавном је ријеч о прасету или јагњету. У неким крајевима, вађење печенице из пећи прати велика радост укућана и весеље. Уз то, на столу је и хљеб - чесница. Тражење новчића у комадима чеснице, омиљена је забава најмлађих.

Са Васкрсом и Духовима (Света Тројица), Божић спада у три највећа хришћанска празника.

На Божић људи се поздрављају са "Христос се роди!" и "Ваистину се роди!".

Извор: РТРС

 
Поставите питање
Курсна листа ЦБ БиХ
Бањалучкa берзa
Београдска берза
Чланови : 4
Садржај : 2681
Број прегледа чланка : 3603263
Имамо 80 гостију на мрежи
Преузмите Adobe Reader
Преузмите Adobe Flash Player

Најава догађаја

09.07.2019.год.
Сутра у Матици српској свечано уручење признања „Бела голубица“
Опширније...
 
03.07.2019.год.
Почиње Дванаеста међународна уметничка колонија у Крчедину
Опширније...

Претходни догађаји

10.07.2019.год.
Признање „Бела голубица“ Матији Бећковићу и Жан Кристофу Бисону
Опширније...
 
04.07.2019.год.
Oтворена Дванаеста међународна умјетничка колонија у Kрчедину
Опширније...
Преузмите Билтен