Почетна Актуелности Претходни догађаји У Београду одржана конференција „Србија и Република Српска у промењеним геополтичким приликама“
Ел. пошта Штампа ПДФ
02.07.2018.год.
Одржана конференција „Србија и Република Српска у промењеним геополтичким приликама“

Данас је у Београду, у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просјвета“ Београд и Представништва Републике Српске у Србији, одржана тематска конференција под називом „Србија и Република Српска у промењенима геополтичким приликама“.

На конференцији су говорили проф. др Слободан Антонић, Филозофскоги  факултет у Београду, проф. др Милимир Мучибабић, предсједник СПКД „Просвјета“ Београд, др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије, проф. др Предраг Марковић, научни савјетник на Институту за савремену историју, и г. Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији.

У уводном излагању директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, који је и модерирао конференцију, указао је да су мучне и драматичне  деценије које су за нама пољуљале наше национално самопоштовање и вјеру у вриједности које су дио српске традиције, истакавши да је посљедњих година уочљиво да српски народ много храбрије и одлучније размишља о себи.

„Почели смо да дефинишемо наш национални интерес и да бринемо о особеностима властитог пута у будућност. То је сложен и тежак пут који тражи вријеме и стрпљење, а циљ тог пута је  консензус о елементарним националним вриједностима и свијести о националном јединству“, рекао је он.

Цицовић је напоменуо и да је због свега тога Представништво Српске у Србији прихватило приједлог предсједника Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Београда Милимира Мучибабића о одржавању тематске конференције.

„Конференција под насловом 'Република Српска и Србија у промијењеним геополитичким приликама' је значајна не само што српска национално свјесна интелигенција може да каже и предложи, како у Српској тако и у Србији, те тако помогне у рјешавању актуелних и, нарочито, проблема који трају и, бојим се,  који ће трајати, него и да нам укаже на оно што би се и како би се могло дешавати у скорој, па и даљој будућности“, рекао је Цицовић.

Социолог Слбодан Антонић је покушао да одговори на питање: Шта за Републику Српску може да значи евентуално потписивање правно обавезујућег споразума Београда и Приштине којим би Приштина добила мјесто у УН?

„Већ десетак година проблем решавања Косова се везује са Српском а у последњих неколико мјесеци председник Додик је више пута изјавио да ће молити председника Вучића да приликом преговора о Косову отвори питање статуса РС. Било је иницијатива да се то двоје решава у пакету, о томе постоји и супротно мишљења“, сматра Антонић.

„Према бившем министру спољних послова СРЈ Владиславу Јовановићу 'питања Косова и Српске су близанци'. Међународно право и Хелсиншка повеља гарантују неповредивост граница и  мишљење Бадинтерове комисије је да су авнојске границе република неповредиве. Дакле, из међународноправног угла свака промена статуса КиМ подразумева могућност промене статуса РС и Додик је у неколико прилика рекао да ако Косово буде примљено у УН то ће отворити питање одвајања РС од БиХ“, рекао је Антонић.

„Али када год би се о томе повео разговор или би Додик дао изјаве у том смислу, САД би поновиле да остају привржене територијалном интегритету БиХ занемарујући при томе територијални интегритет Србије. Зато постоји и мишљење повезивање статуса Косова и РС није добро са становишта релних односа снага у свету“,  упозорава Антонић.

Али, по његовом мишљењу, постоји још један разлог да се ова два случаја не повезују. На Косову живи етничка групација од преко милион Албанаца која је потпуно нелојлна и непријатељска Србији, а са друге стране Српска је фактички у свему држава осим по дипломатском статусу, са својим границама, јер су те границе дио Дејтонског споразума. Српска, дакле, има своју властиту снагу са више од 1.800.000 Срба лојалних матици Србији. То је нешто што је реално и опипљиво и зашто би Србија губила вријеме око Косова када може да одржи снажну везу са РС и да је у некој перспективи привуче ближе к себи? При чему постоји Додиково упозорење да ће столица за Косово у УН значити референдум о независности РС. Најзад, Антонић је дао неколико препорука.

Једно је да Република Српска чува и брани свој дејтонски статус. Друго је да ради на свом демографском јачању, не само због експанзије исламске популације. И треће, да не дозволи улазак БиХ у НАТО јер само тако може да сачува војну неутралност и подршку Русије.

Социолог Милимир Мучибабић је указао на примјену дуплих стандарда међународне заједнице у односу на српски и остале народе, наводећи да све што важи за друге, не важи за Србе.

"Право на самоопредјељење народа се по потреби даје националним мањинама и једним народима, а другим не, а на основу тога Срби у Хрватској постали су национална мањина, а Албанци су постали нација на дијелу територије суверене Србије", рекао је Мучибабић.

Према његовим ријечима, и право на референдум као основно начело демократског свијета свима је признато, али то право немају Срби у БиХ.

„Сви ти дупли стандарди су посљедње понижење које нација може да подноси... и о томе морамо водити рачуна", истакао је Мучибабић.

Директор београдског Института за европске студије Миша Ђурковић указао је на појачано присуство британског фактора од 2016. године на овим просторима, истакавши да се на предстојећим општим изборима у БиХ и Републици Српској мора спријечити утицај страних фактора.

„Уједињено Краљевство сматра да је излазак из ЕУ, како они тврде, велика шанса за њихов повратак на глобалну светску сцену“, навео је Ђурковић и додао и да „отуда није занемарљиво ни случајно“ све оно о чему се говори и пише о вези британског фактора у БиХ.

„Недавно смо имали изјаве и председника Републике Српске Милорада Додика и овде у Београду писање `Новости` о томе да је у овом тренутку формиран британски обавештајно-безбедносни центар у Сарајеву који делује у одређеном правцу пред изборе у октобру“, нагласио је Ђурковић.

Према његовим ријечима, у јавности се истовремено указује и на покушаје дестабилизације Српске са обиљежјима британског дјеловања.

„Истовремено, већ се помиње да сва дешавања око несрећног покојног Давида Драгичевића такође, имају познати рукопис дестабилизације који је повезан, пре свега, са британским деловањем на овим просторима“, рекао је он.

Ђурковић је напоменуо и да су општи избори у БиХ и Републици Српској велики изазов за очување стабилности Републике Српске. „Желим посебно да истакнем да сви политички актери у Српској, а, пре свега, два водећа политичка блока и званични Београд морају радити на очувању и грађењу атмосфере поверења између грађана Српске и политичких актера“, навео је он.

Према његовим ријечима, сљедећи велики притисак у наредним годинама на БиХ и Србију биће покушаји да се тај простор "угура у западни безбедносни савез", односно НАТО.

Ђурковић је оцијенио да су војска и војно питање фундаментални за српски народ и да је вријеме да се почне са причом о обнови Војске Републике Српске, а у Србији о враћању обавезног служења војног рока. „Дејтонски споразум гарантује Србима у БиХ постојање Војске Републике Српске, која је, нажалост, укинута пре више од 10 година, а време је да се почне са причом о њеној обнови“, истакаo је Ђуркови и додао да то никако не значи да српски народ треба да се спрема за рат, Ђурковић је подсјетио да су Републику Српску "градили људи, наоружани народ и да морају бити спремни и да је чувају".

Ђурковић је подсјетио и да је „Србија пре седам година укинула редовно служење војног рока“, истакавши да је „приоритет да се обавезно служење врати упркос притисцима и НАТО и целог западног света“. „Ако то не урадимо, већ данас смо озбиљно безбедносно угрожени... седам генерација (у Србији) није прошло обуку“, рекао је Ђурковић.

Историчар Предраг Марковић рекао је да већина геополитичара сматра да је садашње стање у свијету повољније за Србе у обје њихове државе, и у Републици Српској и Републици Србији, а да се у том контексту помиње ојачана Русија, као заштитник српских интереса.

„Око тога се  испољавају два супростављена становишта. По једном, позитивно еуфоричном, Русија ће увек бити ту да заштити своје мале балканске савезнике. По другом, негативно еуфоричном, Русија је једна полуразвијена земља са величином друштвеног производа као Италија или Канада. Оба становишта донекле промашују суштину,“ рекао је Марковић.

„Подаци о економској снази су веома прецизни, али исто тако варљиви,“ рекао је Марковић и истакао да је историјски гледано Холандија вјероватно све вријеме своје модерне историје имала већи друштвени производ од Русије, али да никома не пада на ум да сматра да је Холандија икада била већа сила од Русије.

„Велика сила мора да тежи томе да спроводи свој утицај у неком делу света. Ту ступа Балкан на сцену“,  рекао је Марковић.

„Статус силе не произилази једнозначно из економске снаге већ је значајније поље њеног утицаја, да је заинтересована да у неком делу света буде питана, а предност наше две земље је то што желимо да питамо Русију, а остаје да се види колико ће Руси да поштују то што у Европи имају два отворена  савезника, Републику  Српску и Србију“, нагласио је Марковић.

Марковић је истакао да се, са друге стране, са ердоганатом у Турској компликује положај Федерације БиХ и да Европска унија мање срдачно грли муслиманску федерацију сада када се има у виду да одатле долазе тонови  који не пријају западном уву.

Даље је указао на застрашујући податак да на истоку Републике Српске живи мање људи него што је у том региону погинуло у Другом свјетском рату и истакао да боља ситуација није ни у Србији.

„Суштински,  ми можемо да се извучемо са неким дипломатским бравурама, али дугорочно је једини пут унутрашња стабилизација која подразумева престанак осипања становништва. Ако се  две земље претворе у ненасељена шумска пространства са неколико градова, као што су Бањалука, Бијељина, Београд, Ниш и Нови Сад, онда никаква геополитичка стратегија нема никаквог смисла“ закључио је Марковић

Закључујући Конференцију, директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да ће ауторизована излагања са Конференције бити обједињена у информацију која ће бити прослијеђена  Кабинету предсједника Републике Српске и Влади Републике Српске.

 
Поставите питање
Курсна листа ЦБ БиХ
Бањалучкa берзa
Београдска берза
Чланови : 4
Садржај : 2377
Број прегледа чланка : 2536172
Имамо 99 гостију на мрежи
Преузмите Adobe Reader
Преузмите Adobe Flash Player

Најава догађаја

03.07.2018.год.
Почиње „Тесла глобал форум“
Опширније...
 
29.06.2018.год.
Тематска конференција „Република Српска и Србија у промењеним геополитичким приликама“
Опширније...

Претходни догађаји

04.07.2018.год.
Отворен „Тесла голобал форум“
Опширније...
 
02.07.2018.год.
Одржана конференција „Србија и Република Српска у промењеним геополтичким приликама“
Опширније...
Преузмите Билтен