Почетна Актуелности Претходни догађаји Циљ Сарајева разарање Босне, али постоји кључ њеног опстанка
Ел. пошта Штампа ПДФ
23.05.2019.год.
Циљ Сарајева разарање Босне, али постоји кључ њеног опстанка

Једино досљедно поштовање Дејтонског споразума у БиХ чини могући оквир за постојање те земље, закључак је трибине „Шта БиХ чини (не)могућом државом“ у организацији портала „Све о Српској“ и Представништва Републике Српске у Београду.

Чини се да је списак онога што Босну и Херцеговину чини немогућом државом предугачак, рекао је шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, на отварању трибине одржане у Прес центру Удружења новинара Србије у Београду.

Кроз све разлоге и показатеље пута ка немогућности провлачи се заједничка нит организованог приступа правном насиљу, које скоро увијек прати јавна или тајна подршка одређених кругова такозване међународне заједнице, наставио је он.

„БиХ је могућа држава само у стриктном поштовању и досљедној имплементацији Дејтонског споразума, онако како је потписан у Дејтону и потврђен у Паризу, који је толико јасан да му није био потребан ниједан високи представник као помоћ у тумачењу и спровођењу“, нагласио је Цицовић.

Правним насиљем у дугом континуитету, додао је он, БиХ је постала простор бесправља и нелегитимитета, земља правне несигурности у скоро свим областима, посебно на нивоу заједничких органа, гдје се уз подршку високог представника и одређених кругова међународне заједнице одузимају и отимају надлежности Републике Српске.

По једном опасном сценарију Србија и Српска би се нашле на супротним странама фронта.

Ђуро Билбија, модератор, Млађен Цицовић шеф Представништва Р. Српске у Србији, Душан Пророковић, Александар Вујовић, Ненад Кецмановић, Александар Павић, Слободан Антонић и Дарко Танасковић

Према ријечима социолога Слободана Антонића, у БиХ се догодила бошњачка аквизиција државе, што је главни фактор дезинтеграције.

„Бошњачки национализам Србе и Хрвате у БиХ доживљава као страно тело, које у првој погодној историјској прилици треба избацити из државе или асимиловати. То је посебно изражено према Србима, као потенцијалним жртвама бошњачког ресантимана који ври у тежњи ка ’реваншистичком геноциду‘. Што је овакав бошњачки национализам јачи, то је БиХ нестабилнија и дисфункционалнија“, Антонићев је закључак.

Проблем са бошњачким национализмом је у томе што он не схвата да је секуларно друштво основ БиХ. Дакле, исламизација Бошњака, која се интензивно дешава, поготово исламска радикализација, нужно води такозваној „дебоснизацији“ Срба и Хрвата, каже он.

Главни уредник интернет магазина „Нови стандард“ Александар Вујовић указао је на чињеницу како БиХ није и не може да буде класична национална држава, али ни либерално-грађанска држава какву замишља Жељко Комшић.

БиХ је, док је била у оквиру Југославије, била донекле функционална, док је судбина Републике Српске, а тиме и БиХ, великим дијелом одређена карактером најдоминантније политичке фигуре Милорада Додика. Додикова бескомпромисност у погледу слијеђења српских интереса, према Вујовићевим речима, држи читав дејтонски систем у равнотежи.

Након четврт вијека неуспјешног покушавања да у БиХ обуздају етнонационалне разлике и генеришу државну нацију и босански патриотизам, западни аналитичари се дијеле на оне који сматрају да треба наставити по старом, само агресивније, на оне који сматрају да је БиХ пропала, недовршена и безнадежна и на оне који сматрају да треба признати независност Републике Српске, Херцег-Босне и бошњачких кантона као функционално интегрисаним дијеловима, ријечи су професора Ненада Кецмановића.

„Занимљиво је да никоме од њих ни послије четврт вијека надзираног мира не пада на памет да би о томе требало упитати саме Бошњаке, Србе и Хрвате. Откако се фактички одрекла изворног Дејтона, ’међународна заједница‘ је охрабрила сваки од три народа у БиХ да се окрену својим превашингтонским и предејтонским опцијама, али јој то можда и добро дође као алиби за продужење протектората у недоглед“, сматра Кецмановић.

У Прес центру Удружења новинара Србије одржана трибина на тему „Шта БиХ чини (не)могућом државом?“, у организацији информативног портала Све о Српској и Представништва Р. Српске у Србији

Према мишљењу политиколога Александра Павића, сарајевска политичка класа налази се заробљена у једнополарним наративима. Такво њихово понашање једино гарантује будућност БиХ као, како Павић каже, зомби-државе под сталним надзором структура једног већ превазиђеног глобалног поретка.

Шта су узроци постојања и каква је будућност „немогуће државе“, пита се Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду. Западни аналитичари кривицу за такво стање углавном пребацују на босанскохерцеговачке народе, каже он. Као најважнији узрок стања у БиХ Пророковић означава непостојање развојне парадигме.

„Мислим да у томе лежи један од најважнијих узрока опстајања ’немогуће државе‘. Прво, из разлога што потенцијали моћи, политичке, војне и економске и Вашингтона, а поготово Брисела континуално опадају од 2008. године, и у апсолутном, и у релативном износу. На то нам указују бројни индикатори који се могу пратити. Везивати визију и стратегије за силе у опадању не само да није паметно, већ је и штетно“, наглашава Пророковић.

Иако се међу бошњачком политичком и научном елитом говори о томе да је БиХ једина од бивших југословенских република са стабилним границама, академик Дарко Танасковић је у својој анализи показао да то баш и није тако. Границе БиХ дефинисане су тек у 19. и почетком 20. века, каже он, а не у средњем вијеку.

„Све чињенице из прошлости упућују на то да је БиХ могла постојати као релативно повезана целина једино у саставу већих државних организама, као неке врсте спољашњег скелета. Њене променљиве границе утврђиване су мировним споразумима између великих сила. Последњи такав споразум је Дејтонски и нису га случајно потписали лидер Муслимана/Бошњака и председници Србије и Хрватске, уз гарантујуће присуство највиших званичника великих сила“, каже Танасковић.

Нема сумње да једино Дејтонски споразум, ако се примјењује у свом изворном смислу, гарантује спољне границе БиХ, без обзира на разне мистификације о њиховој наводној историјској стабилности и вишевјековном континуитету, закључује он.

Извор: Спутњик

Комплетан снимак можете погледати... ОВДЈЕ

 
Курсна листа ЦБ БиХ
Бањалучкa берзa
Београдска берза
Чланови : 4
Садржај : 2990
Број прегледа чланка : 4940026
Имамо 70 гостију на мрежи
Преузмите Adobe Reader
Преузмите Adobe Flash Player

Најава догађаја

28.07.2020.год.
Отварање Међународне умјетничке колоније „Крчедин 2020"

Опширније...
 
29.06.2020.год.
Сутра традиционална признања Њ.К.В. Престолонасљедника Александра
Опширније...

Претходни догађаји

03.08.2020.год.
Први дио међународне умјетничке колоније у Крчедину
Опширније...
 
30.06.2020.год.
Традиционално признање најбољиим матурантима средњих школа Србије и Републике Српске ни пандемија вируса конора није прекинула
Опширније...
Преузмите Билтен
Пратите нас на Фејсбуку
Пратите нас на Инстаграму