Штампа
09.09.2019.год.
Музички састав „Катера“ из Источног Сарајева наступио у Богословији Светог Саве у Београду

Пред препуном салом у Српској православној Богословији Светог Саве у Београду, у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“, у недјељу, 8. септембра, наступио је музички састав „Катера“ из Републике Српске. Професори, ученици и многобројни гости имали су прилику да уживају у аутентичном извођењу духовних и традиционалних пјесама уз инструменталну пратњу, а група је извела и своје ауторске пјесме.

У Београду је у Српској православној богословији Светог Саве одржан концерт музичког састава „Катера“, који је основан и дјелује при Храму светог Василија Острошког у Источном Сарајеву

Програм је отворен духовним репертоаром, извођењем дивне пјесме „Василије Свети поносе монаха“ за коју је музику написао наш познати уметних Асим Сарван. Ова пјесма има нарочит значај за састав „Катера“ будући да он дјелује при храму Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву. Услиједиле су пјесме „Говори Господе“, „Добро дош’о Христе“ и „Везак је везла Дјева Марија“.

Програм је настављен извођењем севдалинки, међу којима се нашла и једна ауторска песма састава „Катера“ за коју је текст написао Жељко Пржуљ, а која је урађена по истинитом догађају смјештеном у период половине 19. вијека. Пјесма носи назив „Савка Чемеџинка“, а говори о Савки која је полазница школе Скендерове Стаке и радња приче жели да покаже да Срби у Босни своју традицију баштине вијековима уназад. Услиједиле су пјесме „Ај мене мајка“ и чувена пјесма Алексе Шантића „Емина“ коју су вокали састава „Катера“ извели на аутентичан начин.

Квалитет који посједује и гаји овај музички састав нарочито се показује у љепоти и умјетничком изразу ауторских аранжмана. Пјесма која носи назив „Катера“ и која је својеврсна химна овог састава јесте љубавна фикција коју пјесник смешта у период постојања средњевјековног града Катера који помиње Константин Порфирогенит. По предању овај град се налазио на десној обали реке Жељезнице у централној Босни. Данас се та локација налази на територији Града Источно Сарајево, а насеље носи назив Которац изведено из поменуте ријечи. На врху тог брда налазе се темељи старог храма названог Илињача, по Светом пророку Илији. Овај локалитет је под заштитом државе. Пјесма „Катера“ урађена је за потребе будућих радова на овом локалитету. Услиједиле су, такође ауторске, пјесме „Вест“ и „Расти земљо“.

Посљедњи блок пјесама биле су старе пјесме из Србије и Македоније које се могу често чути, како на културним догађањима, тако и у вечерњим дружењима, тако да су и све присутне у сали Богословије Светог Саве подстакле да се придруже у пјесми и измамиле громогласне аплаузе.

Будући да, гдје год се налазио, српски народ не може да изгуби чврсту духовну везу са својим срцем и душом оличеним у распетом Косову и Метохији, концерт је завршен емотивним извођењем пјесме „Црвен цвете“.

Чланови састава, дипломирани професори музике и студенти Музичке академије Пеђа Харт, јереј Видак Вујадиновић, Јована Бојанић, Сара Марић, Јелена Батак, Јелена Вулић и Лука Новосел са домаћинима Богословског факултета, проф. Браниславом Кеџићем, проф. Немањом Калемом, ученицима, сарадницама Представништва Горданом Младић, Јадранком Попић и гостима

Према ријечима руководиоца музичког састава „Катера“, јереја Видака Вујадиновића, српски народ у Републици Српској „има велику духовну везу са Косовом, узносећи свакодневно молитве да цијели свијет схвати да ако људима узмете срце из њедара, узели сте им и живот“.

„Срби у Босни и Херцеговини знају и осјећају тај терет, јер и њен простор испуњавају стратишта и голготе православног живља. И Босна има много средњовјековних цркава и манастира који као и Косово свједоче о богатој духовној традицији и култури нашег народа на овим просторима”, истакао је отац Видак.

Музичко вече у Богословији оставило је ученике пуне одушевљења да духовно и културно напојени започну нову школску годину, а све остале госте у жељи да музички састав Катера поново чују у Београду.

У Инђији је у великој сали Kултурног центра одиграна представа „Аналфабета“ према тексту Бранислава Нушића, у извођењу Градског позоришта из Требиња

У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“, у великој сали Културног центра Инђија одиграна је представа Kултурне сцене Мале ствари и Градског позоришта Требиње „Аналфабета“ по тексту Бранислава Нусића, у адаптацији и режији Жељка Милошевића.

Представу су играли: Митар Милићевић, Милица Салата, Стефана Петковић, Ана Миладиновић, Јована Анђелић, Милана Нинковић и Маја Шошо.

Присутне је поздравила ПР Кулурног центра Инђија Драгана Крнета, која је истака да је Инђија већ четири године међу градовима и општинама у којима се организују „Дани Републике Српске у Србији“, да је ријеч о манифестацији која кроз различите програмске активности подстиче размјену културних остварења и културне баштине и да се на тај учвршћују везе између српског народа с обје стране Дрине.

Публици се обратио Жељко Милошевић који је урадио адаптацију и режију представе „Аналфабета“

Потом се обратио редитељ представе, директор Градског позоришта из Требиња Жељко Милошевић, који је рекао да је веома значајно да се Република Српска на овакав начин, умјетнички и културно, преставља у Србији, јер је то најљепши начин за стварање још ближих веза међу сународницима с обје стране Дрине.

Директорка Културног центра Инђија Рушица Јовановић је изјавила да је изузетна част што је Културни центар Инђија већ четири године учесник манифестације „Дани Српске у Србији“.

„Надамо се и даљој будућој сарадњи и учешћу на овој манифестацији, јер сматрам да је изузетно важно да општина Инђија кроз културну размену има везе и са самом Републиком Српском”, истакла је Јовановићева.

Представа је била добро прихваћена и испраћена овацијама публике.

У Новом Саду у Позоришту младих Дјечије позориште Р. Српске извело је представу „Јежева кућица“ у режији Слободана Перишића, чувену поему Бранка Ћопића

У Новом Саду је у Позоришту младих одиграна представа Дјечијег позоришта Републике Српске „Јежева кућица“, настала по познатој књизи Бранка Ћопића. Представу је гледало око 400 малишана са родитељима.  У лијепој атмосфери, публика је представу пропратила бурним аплаузом.

Пред препуном салом у Позоришту младих играли су Ђурђа Вукашиновић, Ана Анђелић, Божана Бијелић, Александар Бланић, Борис Шавија и Дарко Стојић

Поздравни говор глумице Ане Анђелић, која је представила манифестацију „Дани Српске у Србији“, публика је поздравила снажним аплаузом.

У Сомбору у Народном позоришту Приједорско позориште је извело представу „Колубарска битка“, по роману Добрице Ћосића, драматизацији Борислава Михајловића Михиза и режији Александра Дунђеровића

У сали Народног позоришта Сомбор, у оквиру манифестације Дани Републике Српске у Србији, Приједосрско позориште извело је представу „Kолубарска битка“ по роману Добрице Ћосића, драматизацији Борислава Михајловића Михиза и режији Александра Дунђеровића.

Представи су присуствовали челници градске управе града Сомбора и грађани Сомбора.

Представили су се Горан Јокић, Слободан Ћустић, Александар Стојковић, Желимир Ривић, Бранко Јанковић, Жељко Касап, Љуба Милић, Деан Батоз, Синиша Вучићевић, Димитрије Вокић, Мирела Предојевић, Јелена Сексен, Зорица Јојић, Милован Срдић, Василије Пачариз, Дубравко Вукадиновић

Играли су: Горан Јокић, Слободан Ћустић, Александар Стојковић, Желимир Ривић, Бранко Јанковић, Жељко Касап, Љуба Милић, Деан Батоз, Синиша Вучићевић, Димитрије Вокић, Мирела Предојевић, Јелена Сексен, Зорица Јојић, Милован Срдић, Василије Пачариз и Дубравко Вукадиновић.

Представу „Kолубарска битка“, сомборска публика је наградила громогласним и  дуготрајним аплаузом.