Штампа
22.10.2019.год.
Свечано представљање реперезентативног наступа Републике Српске на 64. Међународном београдском сајму књига почело бесједом Наталије Тривић, министра просвјете и културе Републике Српске

Велики број високих званица на представљању Републике Српске на 64. Међународном београдском сајму књига у свечаној сали Београдског сајма

У свечаној сали Београдског сајма испуњеној до посљедњег мјеста јуче је пригодном бесједом министра просвјете и културе Републике Српске Наталије Тривић свечано представљен овогодишњи репрезентатитвни наступ Републике Српске на 64. Међународном београдском сајму књига.

Свечаности су, поред Наталије Тривић, присуствовали: Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Хризостом, Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске, чланови Академије наука и умјетности Републике Српске, генерали војске и полиције, угледни књижевници из Српске и Србије, привредници...

Наталија Тривић, министар просвјете и културе Р. Српске на свечаном представљању наступа Р. Српске на 64. Међународном београдском сајму књига

- Једанаести пут заредом Република Српска се представља на једном од најзначајнијих књижевних и културних догађаја у овом дијелу Европе. Београдски сајам књига је најљепши празник и фестивал књиге кроз који његујемо и чувамо књижевност свог народа као најљепши израз народног постојања и трајања, који нам показује и колико можемо бити поносни на богатство књижевног стваралаштва српског народа кроз вијекове у Босни и Херцеговини и сада у Републици Српској – рекла је Наталија Тривић на почетку бесједе којом је означен почетак овогодишњег представљања програма

Подсјећајући да је српска књижевност у Босни и Херцеговини многоструко старија од Републике Српске, али да је у нашој републици добила замах и крила, Тривићева је нагласила:
- Књижевност је синтеза знања и искуства, културе и традиције, обичаја и вјеровања, најпотпунија историја материјалне и духовне културе једног народа – рекла је Наталија Тривић и додала: - Упркос томе што смо, како кажу, мало тржиште и „мали језик”, требало би стално да сами себе опомињемо: како можемо бити мали ако имамо Вука Караџића, Петра Кочића, Иву Андрића, Бранка Ћопића!? Њихово стваралаштво је огроман простор српског језика и српске културе.

Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић је на свечаном представљању репрезентативног наступа Републике Српске на овом сајму књига посебно нагласила:
- Очување културног и националног идентитета је наш примарни задатак, али и најизазовнији, узимајући у обзир глобална политичка, економска и социјална кретања.

Шеф Представништва Р. Српске у Србији Млађен Цицовић на свечаном представљању наступа Р. Српске на 64. Међународном београдском сајму књига

У име Представништва Републике Српске у Србији присутне је поздравио шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, а у име Дабробосанске митрополије Његово високопреосвештенство митрополит Хризостом.

Цицовић је рекао да је Представништво Републике Српске у Србији од почетка 2009. године, има сигурну и неупитну подршку Владе Републике Српске а посебно Министарства просвјете и културе, као и Министарства за европске интеграције и међународну  сарадњу, којима се и овом приликом захвалио, те нагласио да наступ Српске на Међународном београдском сајму књига није само излог књижевних и научних дјела објављених у Српској између два сајма, него је и духовна и културна репрезентација Српске пред Србијом и њеним гостима из свијета.
- Схватајући значај писма и језика за очување српског народног и личног идентитета у овом турбулентном времену, сматрам да – и у овој, и у свакој сличној прилици – морамо указивати и понављати да немамо пречег посла од заједничке, уједињене борбе за очување српског језика и писма, као и српске нематеријалне баштине, традиције и културе у крилу светосавља – рекао је Цицовић.

Саопштивши да је тема овогодишњег наступа Републике Српске на београдском сајму књига јубилеј 500 година Горажданске штампарије, Цицовић се захвалио директору Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске Драгану Давидовићу на доприносу у реализацији тог опредјељења и истакао да је слоган овогодишњег сајма књига „Писмо=глава“ у потпуном сагласју са темом наступа Републике Српске на сајму – 500 година Горажданске штампарије и потом нагласио:
- Ако је Повеља Кулина бана, која је писана ћирилицом и почиње ријечима „У име Оца, и Сина, и Светога Духа“, 1189. године постала и родни лист Срба и српске државе на лијевој обали Дрине, а јесте, онда су три књиге Горажданске штампарије, које су штампане у српској редакцији црквенословенског језика 1519: печат вјечности на нашем историјском путу у корак са временом, са открићима и новим достигнућима.

Цицовић је рекао да ће на штанду Републике Српске и у салама за промоције ове године 43 издавача из Републике Српске имати 54 промоције, на којма ће публици представити 114 наслова, од чега 88 књига, 11 часописа и 15 зборника научних и књижевних радова.

Његово високопреосвештенство митрополит Хризостом у име Дабробосанске митрополије на свечаном представљању наступа Р. Српске на 64. Међународном београдском сајму књига

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Хризостом је рекао да се српски народ кроз своју историју за језик и идентитет борио књигом која је велика снага и сила, те додао:
- У вријеме када је цијели Балкан био у мраку отоманског ропства, српски народ је био јединствен и уздигао се ка слободи! Нема бољег начина борбе до књигом. Књига је велика сила, снага и моћ!

Представљање дјела „Староставне горажданске књиге - Ортографија и језик књига Горажданске штампарије

У наставку свечаног представљања репрезентативног наступа Републике Српске на београдском сајму књига уприличена је у истој сали и прва промовција Староставне горажданске књиге – Ортографија и језик књига Горажданске штампарије, аутора Биљане Самарџић, а изложена су и фототипска издања Служабника из 1519. године, Псалтира из 1521. године и Молитвеника из 1523. године. Говорили су проф. др Милош Ковачевић, проф. др Михаило Шћепановић и ауторка.

Горажданска штампарија друга је српска штампарија на Балкану, што значи да ниједан други народ није имао то епохално откриће нити се њиме знао тада служити.

- Наши Љубавићи, Ђураћ и Теодор су отишли у Италију, тамо изучили занат, купили пресу, штампали и онда је измјестили у своје родно мјесто да раде при храму Св. великомученика Христа Георгија у Доњој Сопотници – рекла је  Биљана Самарџић, аутор дјела Староставне горажданске књиге – Ортографија и језик књига Горажданске штампарије.

На изложби графика првог сабора графичара Теодор Љубавић поводом 500 година Горажданске штампарије

У хали два, ниво Ц, отворена је, у оквиру изложби Београдског сајма, изложба графика са првог сабора умјетника графике „Теодор Љубавић“ Сопотница 2019. (Ново Горажде), посвећених обиљежавању 500 година Горажданске штампарије.

На изложбу графика са првог сабора умјетника графике Теодор Љубавић Сопотница 2019, такође је био велики број високих званица

У присуству аутора ове изложбе, академика Миливоја Унковића, Биљане Вуковић, Михаила Раките, Сузане Вучковић, Слободана Радојковића, Иване Станковић, Горана Kнежевића, Ирене Стопић Kнежевић, Маје Симић, Владимира Милановића и Олгице Стефановић, о изложеним дјелима говорила је историчар умјетности Весна Тодоровић. И овом програму присуствовали су: министар просвјете и културе Наталија Тривић, Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Хризостом,  шеф Представниптва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић,  директор Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске Драган Давидовић, чланови Академије наука и умјетности Републике Српске, генерали војске и полиције, угледни књижевници из Српске и Србије, и сви су потом посјетили штанд Републике Српске – у истој хали 2, али ниво А.

Промоција књиге Николе Борковића - Шта су скривиле? – Страдање беба у Клиничко болничком центру Бања Лука у мају и јуну 1992, говоре проф. др Горан Латиновић, Жељка Тубић, секретар Удружења - 12 беба и аутор

У сали „Васко Попа“ послије подне је представљен књига Николе Борковића Шта су скривиле? – Страдање беба у Клиничко болничком центру Бања Лука у мају и јуну 1992. Проф. др Горан Латиновић је рекао да је страдање 12 бањалучких беба злочин без преседана који је у овој књизи дат кроз свједочења мајки и аутентичне податке из тог времена, а аутор Борковић:

- Доносимо тачне биографске податке за сваку мајку, дијете, од датума рођења до датума смрти, тако да је у много чему ова књига пионир на том пољу.

- Не можемо заборавити да је Србија била једина земља која је тада жељела да помогне Бањалуци, а да није – трагедија би свакако била већа - рекао је Борковић.

Мајка једне од 12 бањалучких беба Жељка Тубић из Приједора рекла је да је суштина књиге да се не заборави овај злочин без преседана.

Тубићева, која је и секретар Удружења „12 беба“, рекла је да је агонија трајала од маја до јуна 1992. године, када су бебе умирале због недостатка кисеоника у бањалучком Клиничком центру.

- Агонија је трајала мјесец и дуже до пробоја „Коридора живота“, а оно што је бит ове књиге је да се то не заборави, да остане једна писана ријеч јер је то заиста био злочин без преседана - рекла је Тубићева.

Промоција књиге Економски живот Републике – 20 година ризика и награда Саше Стевановића и књиге др Катарине Раките Како сам први пут убила човека, говоре Драган Вучовић, Слободан Ристовић, Владимир Вучковић и аутори

Књига Економски живот Републике - 20 година ризика и награда, аутора Саше Стевановића, представљена је на штанду Републике Српске.
- Кључне поруке у књизи су да се економија Републике развија, да економски систем напредује, а да његова динамика можда није жељеном брзином - рекао је Стевановић и додао:
- Тренутно унутар система имамо огромну количину ликвидности, банке држе средства изнад обавезних резерви с једне стране, а потребно је направити неке нове инвестиционе пројекте.
Он је навео да је у књизи наведено на који начин Република Српска може да постигне виши степен економског раста и како би он могао да буде дупло већи него сада.

На штанду Републике Српске представљена је и књига Катарине Раките Како сам први пут убила човека, која је на промоцији виђена као „својеврстан књижевни поглед на потресна књижевна догађања, она која обично буду изненадна и пуна кошмара“. О књижевном првенцу др Катарине Раките су говорили Слободан Ристовић, Драган Вучовић и Владимир Вучковић.

Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица представља књигу Јованке Милошевић „Ево их иду-доживљаји босанског народа под Аустријом”, говори Берислав Благојевић и Желимир Радиновић

На штанду Републике Српске представљена је и књига Ево их иду - доживљаји босанског народа под Аустријом, ауторке Јованке Милошевић, у издању Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица. Ова књига је објављена као репринт издања из 1934. године, у прилагођеним форматима за слијепа и слабовида лица. О књизи је надахнуто говорио Берислав Благојевић.

Благојевић је рекао да је архаичан језик тог доба, вјерно пренијет сеоски говор који није био изворни говор Јованке Милошевић, која је била грађанка. Кроз текст провејавају ријечи попут сиротовао, натјече, усташа у смислу устаник и слично.

- Обимом невелика књига је права ризница података, ако се пажљиво ишчитава. Ми из ње сазнајемо и о индустрији и привреди тог доба, миграцијама, животу сељака, наметима и банкарском систему, али и о моралу, карактеру и уопште душевном животу народа – рекао је Берислав Благојевић, саопштивши и да је Јованка Милошевић била мајка истакнутог бањалучког етномузиколога, хоровође и педагога Владе Милошевића.

Просвјета Београд представља зборник Српски идентитет, говоре проф. др Милимир Мучибабић и проф. др Милош Ковачевић

Плато Београдског сајма био је мјесто на којем је оджана посљедња промоција првог дана представљања књига из Републике Српске. О зборнику научних и књижевних радова под насловом Српски идентитет говорили су Милимир Мучибабић и Милош Ковачевић. Проф. др Мучибабић је говорио о различитим начинима и средствима угрожавања и покушаја уништења српског идентитета, проф. др Ковачевић о српском језику и српској ћирилици који су под највећим ударом, унижавањем, крађом, подвалама и, посебно, покушајима да се на квазинаучан начин представе неки нови, измишљени „језици“ на простору разбијене Југославије, „језици“ који се од српског језика ни по чему не разликују, осим што су с политичком потпором и подвалом и у региону, и свијету признати; додуше, и то признање је с ознаком „политички језик“.