У понедељак, 02. априла, у 19 сати у Студентском културном центру у Београду свечано су отворени “Априлски сусрети 2012“.

Весна Капор, аутор програма “Реч у простору“, који је регионална смотра младих стваралаца, у уводном обраћању је рекла да је књижевност као потрага за рјешењима и израз времена кроз варијације личног не престаje. Реч у простору показује да егзистирају различите поетике на истој вредносној равни.

На овој регионалној смотри младих аутора, у препуној великој сали  СКЦ-а, читани су књижевни радови тридесетак младих аутора из региона, па и приче и пјесме Вокија Ерцега, Слободана Јовића и Невене Милашиновић из Републике Српске.

Говорило се и како су приче настајале. Шта је то приповиједачки поступак и како јунаци прича постају стварни. Како читаоци постају становници књижевних дјела. Могла су се чути питања о појму авангарде  у савременој књижевности (и умјетности уопште) и одговори на питања шта чини авангарду и шта нам она исповиједа, и како еластичношћу своје игре и дометима својих амбиција помјера границе савремене литературе, преиначујући наслеђе, па и историјску авангарду.

Учесници из Републике Српске су задовољни својим учешћем на сусретима “Реч у простору“ и кажу да је разговор са колегама подстицајан и инспиративан. Слободан Јовић  каже „ Посебно ми  је занимљиво то што сам своју пјесму видио дизајнирану на плакату“, а Невена Милашиновић „Занимљиво је што су ријечи на овај начин измјештене из свог простора, обичног бијелог папира, будући да су дизајниране и представљене на другачији начин, као спој ријечи, гласа и визуелног. Ријетко имате прилику да чујете како неко изговара ријечи својих пјесама, јер их ми сви читамо у себи. А оне имају своју интонацију, ритам и обојене су дијелом личности оних који су их написали“.

ВОЈИСЛАВ ВОКИ ЕРЦЕГ (1986) апсолвент је филмске и ТВ режије, аутор краткометражног, експериментално-документарног филма “Прича у три слике“, као и неколико сценарија. Сарађивао је са књижевним часописима из региона (Сарајевске свеске, бањалучки Путеви), а проза му је заступљена у неколико зборника. Приредио је Зборник кратке прозе младих писаца бивше Југославије “Ја сам прича“ у Фојници. Објавио је збирку приповиједака “Сенка“ чија се промоција одржала у Бања Луци.

 

НЕВЕНА МИЛАШИНОВИЋ (1985) дипломирала је на Академији умјетности у Бања Луци, на одсјеку за сликарство. Магистрирала је на Јуначковој академији музичке и позоришне умјетности у Брну, смјер сценографија. Писањем поезије се бави од основне школе. Објавила је збирку поезије “Сунчеви дани“  2008 године, као добитник награде Љупко Рачић на Шестом литерарном такмичењу Глас Српски – Графика за најбољу прву књигу. Већ је учествовала на такмичењу Реч у простору у организацији СКЦ  у Београду 2011. године. Занимају је и илустроване књиге, као и позоришна, ликовна умјетност и фотографија.

 

СЛОБОДАН ЈОВИЋ (1984) рођен је у Тузли, дипломирао на Педагошком факултету у Бијељини, а магистрирао на Филозофском факултету у Источном Сарајеву. По професији је учитељ. Пише поезију. Објављивао је у часописима и листовима “Нова зора“, “Књижевни лист“, “Повеља“, “Траг“.... Објавио је пјесничке књиге “О очовјечењу“ и “Простор молитве“  2010. године. Живи и ради у Тобуту, општина Лопаре на Мајевици у Републици Српској.