Крајишка ојкача у Етнографском музеју
Ненад Грујичић, књижевник, предсједник Бранковог кола, говорио је у сриједу, 11. априла, у Етнографском музеју у Београду, на трибини посвећеној нематеријалном културном наслијеђу.
Грујичићево предавање било је под насловом НЕМАТЕРИЈАЛНА КУЛТУРНА БАШТИНА СРБА КРАЈИШНИКА У СРБИЈИ и одмах ваља казати да је припремљени видео материјал и пјевање уживо помогло да се једна озбиљна научна тема лакше прими и разумије, а пјевале су дјевојке из Школе традицијског српског и балканског певања Бојане Николић и ''Момци Буковице''.
Као аутор чија је умјетничка поезија, у најпозитивнијем смислу, ослоњена на традицију српског народа и народно пјевање и причање, Грујичић је рано показао интересовање за специфичну српску пјесму, за ојкачу, за тај чаробни двостих у десетерцу, и скоро тридесет година се бави сакупљањем, тумачењем и ширењем истине и знања о овом дијелу српске нематеријалне културе.
Анализујући примјере старог ојкачког пјевања, Грујичић је, уз добро одабрана извођења (видео пројекције), показао сличности и разлике између ојкаче и бећараца, феноменолошку дистинкцију између ојкаче и ојкања, морфолошко-језичку генезу појмова грохоталица и грокталица и дисперзију синонима за древно крајишко пјевање, да би на крају – као логичан слијед свега што се на овом предавању видјело и казало – аргументовано, с правом затражио преиспитивање оправданости номинација којима су на УНЕСКО листе постављени елементи нематеријалног културног наслијеђа као хрватска баштина, а који увелико и неспорно припадају и српској традицији (ојкање-ојкача, бећарац, нијемо-глуво коло).
