Штампа
28.05.2021.год.
Одржана трибина „Изворни Дејтон или мирни разлаз у БиХ“

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, на трибини „Изворни Дејтон или мирни разлаз у БиХ“

Повратак на изворни Дејтон могућ је само ако Република Српска натјера друге да схвате да им то једино преостаје. Они ће то прихватити, али тада ће већ бити касно за њих, поручио је предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик на трибини „Изворни Дејтон или мирни разлаз у БиХ“, одржаној у Београду, у четвртак, 27. маја у организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“, и уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

Република Српска ће остати колико људи који у њој живе буду стајали иза јаке политичке концепције, која иде за тим да је чува, рекао је Додик, истакавши да је од потписивања Дејтонског споразума почела његова дезинтеграција, а да све оно што је написано у Дејтону не функционише.

„Зато смо хтјели да кажемо да смо ми страна и да хоћемо своју позицију и да кажемо да идемо да разговарамо“, навео је Додик и додао да не треба ићи ни у какав авантуризам, већ да треба изградити јасну политичку структуру која има на памети шта треба да се ради и да се интегрише са Србијом.

„Очували смо Српску 25 година, а ја мислим да ће се дефинитивно њен положај ријешити у наредних 10 година. Једино што ја мислим да је и исправно и једино одрживо јесте да она постане независна држава и да се као таква удружи са Србијом у неком договореном облику“, додаје Додик.

Млађен Цицовић, шеф Представништва Р. Српске у Србији, поздравио је учеснике трибине

У поздравној ријечи у име организатора и Представништва Републике Српске у Србији, Млађен Цицовић, шеф Представништва рекао је да је трибина резултат настојања да се и с ове стране Дрине чују размишљања и приједлози који би можда могли да помогну у припреми платформе за разговоре са представницима Федерације БиХ о будућности Босне и Херцеговине – без иностраних посредника, што је почетком маја иницирала Скупштина Републике Српске.

Трибина „Изворни Дејтон или мирни разлаз у БиХ“ одржана у Прес центру Удружења новинара Србије

На трибини одржаној у Прес центру удружења новинара Србије говрили су и: некадашњи амбасадор и универзитетски професор Дарко Танасковић, политички аналитичар Ненад Kецмановић, дипломата Зоран Миливојевић, политиколог Александар Павић, социолог Слободан Рељић, уредник портала „Нови стандард“ Александар Вујовић, амбасадор БиХ у Хрватској Александар Врањеш, професор међународних односа Жељко Будимир и професор геополитике Срђан Перишић. Разговор је модерирао уредник портала „Све о Српској“ и „Факти“ Ђуро Билбија.

Доц. Др Жељко Будимир, са ФПН Бањалука - Утицај промене структуре моћи у међународном систему на политичке односе унутар БиХ

У излагању под насловом „Утицај промене структуре моћи у међународном систему на политичке односе унутар БиХ“ Жељко Будимир је рекао да се појавом „нон пејпера“ Босна и Херцеговина нашла на раскрсници, а да је то  је шанса за Републику Српску, која може да поентира на два начина:

„Један је инсистирање на изворном Дејтону и мислим да није вријеме за радикализацију разлаза, али односи у БиХ су недовршени, немогући и неиздрживи, тако да крајњи излаз из БиХ Република Српска може да има само као независна држава. Други су промјене у међународној политици, које иду у прилог суверенистичкој политици Републике Српске и њеним властима“.

Доц. Др Александар Врањеш, ФПН Бањалука, амбасадор БиХ у Хрватској - Однос дијела јавности Р. Српске према тези о мирном разлазу у БиХ”

Александар Врањеш је у излагању под насловом „Однос дијела јавности Републике Српске према тези о мирном разлазу у БиХ“ подсјетио да сва релевантнија истраживања у посљедњој деценији показују да више од 80 одсто грађана Републике Српске не жели да остане у државној заједници БиХ, али и указао да у Српској не постоји хомоген однос према том питању.

Александар Вујовић, главни уредник Новог стандарда - Српско становиште и политичка реалност у БиХ

У излгању под насловом „Српско становиште и политичка реалност у БиХ“ Александар Вујовић је рекао да је дисфункционалност државе најмањи заједнички садржилац око ког сви политички актери у БиХ могу да се сложе.

„Будући да се политички представници Срба, Хрвата и Бошњака условно слажу да садашња БиХ није функционална држава, што је очигледно и страним посматрачима, долазимо до закључка да приједлог разговора о будућности БиХ, који је иницирала Скупштина Републике Српске није нарочито проактивна иницијатива, већ изнуђена нужност као предуслов за рјешавање проблема, чије постојање не негира ниједна од три стране, без обзира на различита виђења ко или шта је главни кривац за такву ситуацију“, сматра Вујовић.

Доц. Др Срђан Перишић, Универзитет у Источном Сарајеву - Промене међународног поретка и судбина БиХ

Како је подсјетио Срђан Перишић у свом излагању „Промјене међународног поретка и судбина Босне и Херцеговине“ БиХ је униполарна међународна геополитичка структура на Балкану, створена по вољи САД-а, носиоца тадашњег униполарног свјетског поретка, који је „сломио“ равнотежу у међународним односима.

Према његовим ријечима, успоравање глобализације, свјетска финансијска криза, као и немогућност САД да економски, војно и политички обезбјеђују глобализацију и униполарност, условили су да је структура међународног поретка почела да се мијења послије 2008. године.

„Поред тога, Русија се вратила на свјетску сцену као јака војна, енергетска и политичка сила, а Кина је постигла огромну економску моћ, а на регионалним нивоима све већи утицај је Ирана, Турске, Индије“, указао је он.

Он је навео да је политичко присуство Русије у БиХ, кроз сарадњу са Републиком Српском интензиво и различито од претходног униполарног периода, када Русија није била присутна.

Александар Павић, политиколог - Да ли Саветодавно мишљење МСП о „Kосову” може да буде путоказ за Српску?

Чудно је да је Република Српска оволико дуго издржала с обзиром на то колико се крши Дејтонски споразум, поготово што политичко Сарајево нема намјеру да се врати изворном Дејтону, већ жели да оствари помоћу странаца оно што нису успјели у рату, констатовао је Александар Павић у излагању под насловом „Да ли Саветодавно мишљење МСП о 'Kосову' може да буде путоказ за Српску?“.

Он је додао да Република Српска није јуче кренула с иницијативама за нови договор и да она, заправо, све вријеме само жели да се поштује стари договор, који се не поштује од почетка.

„Може да се постави питање да ли вриједи иједан уговор са Западом. Руси су дошли до закључка да не вриједи. Они имају ријеч за то, а то је да је Запад постао ’недоговорноспособан‘. То је у нашем искуству управо тако. То се не види само по питању БиХ. Српски народ после 25 година види да се политичко Сарајево неће чекати још 25, него још 250 година, а ни тад се неће дочекати, јер нису заинтересовани за нешто што није у складу с њиховом визијом, која је иста од почетка рата – да успоставе доминацију у БиХ, да ентитете наметнуте Дејтонским споразумом уклоне или обесмисле, а за тај посао су им неопходни странци. Они од тога не одустају и не показују назнаке да ће одустати. Колико дуго Република Српска то треба да чека“, пита се Павић.

Проф. др Слободан Рељић, некадашњи уредник НИН-а - Почетни оријентир - објаве Тимоти Леса

Слободан Рељић је у свом излагању под насловом „Почетни оријентир - објаве Тимоти Леса“напоменуо да је данас кључна тачка гледиште САД-а, које су, како каже, „искројиле“ тренутно стање:

„Американци и сад преуређују овај простор, покушавајући да успоставе своју мјеру. Ствар се само променила у томе што су до сад радили на Србима, а сада су спремни да раде и са Србима. Ми данас поред САД-а, као свјетску силу, имамо и Русију и Кину. Оне су спремне да подрже нашу борбу, али ствар мора да стаје у принципе. Не сме се рушити међународни поредак на рачун појединачне ароганције и моћи.“

Он је оцијенио да се Срби и Србија враћају у улогу кључног играча у региону.

„За промјене које слиједе - морамо да одаберемо активну стратегију, а не да пратимо игру Запада. Двије основне чињенице су: наш приступ мора бити јединствено народни наступ Срба и друго, колико год да је на нама кршено међународно право, полазићемо од правно утемељених минимума – изворни Дејтонски споразум и Резолуција 1244", рекао је он.

Проф. емеритус  Ненад Kецмановић, ФПН Бањалука - Може ли се зауставити распад БиХ?

Ненад Кецмановић је у излагању под насловом „Може ли се зауставити распад БиХ?“ поручио да Република Српска треба да покрене равноправан дијалог три народа о будућности БиХ без страних посредника и истакао да је „боље споразуман развод, него лош брак“.

Он је рекао да је потребно да се у БиХ води дијалог и научи лекција из 1992. године, истакавши да рата не би ни било да је дијалог настављен.

„Није ли дошао прави тренутак да управо Српска, када је најјача, покрене равноправан дијалог три народа о будућности БиХ, али дијалог који ће се водити у самој БиХ, без инстраних посредника? Дијалог какав никада није вођен у БиХ. Бошњаци и странци прекинули су га признањем БиХ. Треба да научимо лекције из 1992. године. Боље је споразуман развод, него лош брак“, поручио је он.

Кецмановић је оцијенио да се БиХ свела на заједничке органе у Сарајеву, у којем се представници ентитета и народа узајамно у свему блокирају, а да су, послије 25 година притисака такозване међународне заједнице да ревизијом Дејтона и уставним реформама реинтегрише БиХ, резултати контрапродуктивни.

Он је нагласио да постоје индикације да САД, од којих су Бошњаци очекивали да коначно наметну „јединствену Босну“, попуштају у политици додавања гаса у погрешном смјеру.

Кецмановић је подсјетио на изјаву америчког државног секретара Ентонија Блинкена да неће бити „Дејтона два“, као и на изјаву специјалног изасланика америчког државног секретара Метјуа Палмера да „америчка коњица неће дојахати да ријеши ствари у БиХ“.

„Анонимни нон-пејпери и њихов промотор британски истраживач Тимоти Лес, подстакли су размишљања у супротном смјеру и изазвали панику у бошњачким редовима. Истовремено, Русија се придружила српском захтјеву да инострани протекторат напусти БиХ и блокира избор новог високог представника“, указао је Кецмановић.

Др Зоран Миливојевић, амбасадор у пензији - Положај и будућност РС у актуелном међународном контексту

У излагању под насловом „Положај и будућност РС у актуелном међународном контексту“ Зоран Миловојевић је указао да западна алијанса регион западног Балкана, који је због геостратешког положаја и директног додира са њеним ривалима – Русијом, Кином, а онда и Турском, Ираном, Уједињеним Арапским Емиратима, сматра „својом зоном утицаја“.

„У ситуацији када је други ентитет – Федерација БиХ на линији `очекивања` западне алијансе, то деловање за ту алијансу добија знатно јачу димензију и оперативни значај. Све ово дубоко задире у српске интересе идентитетског и одрживог карактера у чему Република Српска има стратешки значај. У том смислу очување Српске постаје стратешки актуелно и суштински важно за очување српског корпуса и његове изворне интересе на овим просторима“, нагласио је Миливојевић.

Према његовим ријечима, Дејтон на кратак рок нема алтернативу и једина је формула која се може у датом међународном контексту политички и дипломатски, уз примјену одговарајућих економских и механизама меке моћи, успјешно бранити.

„Кључно је институционално и економско јачање Републике Српске у строгим условима изворног Дејтона и конструктивно деловање на линији цјелине БиХ, као државе два ентитета и три конститутивна народа. Политика `неизазивања` и јединство српског корпуса имаће сада и непосредно у наредном периоду кључни значај за опстанак Српске и успјешно заокруживање главних интереса српског корпуса на овим просторима“, сматра Миливојевић.

Академик Дарко Танасковић  - Идеје Тимоти Леса или континуитет доследности на британски начин

Дарко Танасковић је у излагању „Идеје Тимоти Леса или континуитет досљедности на британски начин“ указао на карактеристичан континуитет британског постављања према западном Балкану, а посебно српском фактору.

Он је нагласио да се још 1993. године у Kраљевском институту за међународне односе освједочио у постојање идеје о битном државно-територијалном прекомпоновању Балкана, као крајњој резултанти распада Југославије, а потврду о опстајању те линије добио десатак година касније од високопозиционираног британског дипломате акредитованог при Ватикану.

„Сагледани у контексту тог континуитета, ставови које у неколико радова саопштава Тимоти Лес не дјелују изненађујуће, већ сасвим логично. Новокомпонована догма о непромјенљивости граница на бившем југословенском простору – Балкану уопште није својствена једној утицајној струји у британској (гео)политици“, рекао је Танасковић.

Текстови изгања са трибине „Изворни Дејтон или мирни разлаз у БиХ“ биће објављени на порталима „Све о Српској“ и „Факти“ и у другим медијима, као и у зборнику радова који Представништво Републике Српске у Србији планира да публикује у наредним мјесецима.

Комплетан снимак трибине „Изворни Дејтон или мирни разлаз у БиХ“ можете погледати ОВДЈЕ.