Предсједник Републике Српске Милорад Додик отворио је јуче (понедељак, 22. октобра) четврти наступ Републике Српске на Београдском међународном сајму књига.  Одушевљено поздрављен у пуној сали, Додик је рекао да је у суштини сваког успјеха карактер који не дозвољава да се не одустане и поручио да Република Српска неће одустати, прије свега, од себе и од свега онога што чини њену вриједност и снагу, и додао: “Појављиваћемо се овдје и у годинама које долазе".

Оцјеном да је присуство на овом сајму снажан доказ идентитета Републике Српске, Предсједник је рекао да је ово прилика да Српска покаже своје постојање показујући достигнућа, умијећа и ствараоце.

„Република Српска је присутна на овом сајму и жели да то остане као печат и доказ да постоји“ рекао је Предсједник Додик и нагласио да и међу онима који су расељени, има значајан број стваралаца који јој дају или јој се враћају на различите начине, доказујући љубав за све оно што је Српска у њиховим мислима и жељама".

„Увијек нам је важна подршка са овог мјеста, и одавдје и преко Дрине и преко других ријека, и тамо далеко гдје се налазе наши људи који доживљавају Републику Српску као значајан дио свог живота. Зато Српска гради идентитет у свему што је важно", рекао је Додик додајући да je поносан на сарадњу са режисером Емиром Кустурицом у изградњи Андрићграда у Вишеграду, гдје је сада поново враћена нада, а одакле су се људи раније исељавали.

Емир Кустурица је, говорећи о Андрићграду, рекао да изградња напредује и да ће, пола године прије предвиђеног, бити завршен читав град, када ће на његовом отварању бити премијерно приказана и опера "На Дрни ћуприја".

У умјетничком програму на отварању наступа Републике Српске на 57. Београдском међународном сајму књига учествовали су: бањалучка оперска дива Лидија Пајић, гитаристкиња Наташа Јокић, глумци: Биљана Ђуровић, Маја Колунџија и Небојша Кундачина и пјесници Ранко Рисојевић и Љубивоје Ршумовић.

Говорећи као домаћин на почетку свечаности, директор Представништва Републике Српске у Београду Млађан Цицовић је рекао да „Представништво Републике Српске у Србији има, вјероватно, најљепши, али истовремено и најтежи посао. Најљепши зато што нам је посао да сарађујемо са својим народом, или боље речено да подстичемо и унапређујемо сарадњу нас  са оне стране Дрине  са нама са ове стране Дрине, а најтежи зато што у том послу морамо понекад да стишамо осјећања и радимо као да смо само пословни људи“. Цицовић се посебно зaхвалио “Министарству просвјете и културе на разумијевању и подршци, Народној и универзитетској библиотеци на отвореној и присној сарадњи, као и Удружењу издавача Републике Српске и свим књижевницима и научницима чија дјела данас представљају Републику Српску на овој значајној смотри“.

На штанду Републике Српске (хала 2, ниво А), гдје портал Андрићграда симболизује улазак у фазу у којој је већ реализован добар дио тог пројекта, глума Тихомир Станић је говорио одломак из романа “На Дрини ћуприја“, а Емир Кустурица о Адрићевој награди, за коју је казао да ће бити додјељивана од Видовдана 2014. године. Ненад Новаковић, предсједник Удружења издавача Републике поклонио је Предсједнику Републике уникатан примјерак сабраних дјела Петра Кочића у једној књизи.

Истог дана на штанду Републике Српске промовисана је књига Рајка Васића „Томанова игра сјенки“ (изд. Бесједа, Бања Лука) о којој су говорили проф. др Лука Кецман, Ненад Новаковић и аутор. Водитељ је Маја Колунџија.

Говорећи о овом дјелу, уредник и издавач Ненад Новаковић је рекао да је она наставак Васићевог првог романа “Прсти лудих очију“ да аутор покушава кроз један лик са три различита имена да проживи све оно што је донио рат. "Роман бих сврстао у концептуални роман тока свијести", рекао је Кецман, наводећи да би по овом роману могао да се сними филм. Не поредећи овај са првим Васићевим романом, редитељ Младен Матичевић рекао је да се дошло до задовољавајуће форме сценарија за дугометражни филм по првом Васићевом роману "Прсти лудих очију". Васић је на промоцији књиге рекао да је његов први роман "Прсти лудих очију" био роман о току свијести обичног ратника, док је други роман о свијести и проблемима људи који су преживјели рат.

“Имамо протезе за ноге и руке, али протезе за свијест још нико није измислио. Овај роман је мој покушај да покажем шта се догађа са свијести људи која је трајно оштећена", рекао је Васић. Он је рекао да је јунак у роману своју свијест залијечио код надриљекара да би колико-толико био оспособљен за наставак живота.

У организацији Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Представништва Републике Српске и Србији, организована је јуче, у сали „Београдски сајам“, и књижевна трибина, на којој су о судбини Балкана у дјелима Иве Андрића говорили Душко Певуља, Душан Пајин и Ранко Рисојевић. Водитељ: Душко М. Петровић.