Почетак који најављује плодотворну сарадњу Матице српске и Представништва Републике Српске у Србији
Дошли смо у Нови Сад у увјерењу да би сарадња са Матицом српском, најстаријом културно-просвјетном институцијом у Србији, била изузетно значајна и сада могу да кажем да ће та сарадња, која је данас почела, временом постајати све значајнија, јер ће у наш посао на пољу културе и умјетности, што је и до сада био и остао изузетно важан дио укупног дјеловања Представништва Републике Српске у Србији, унијети своје богато искуство и, ево, већ је овај први разговор овдје у Новом Саду изњедрио и први договор: заједно ћемо радити на заштити српског писма и језика – изјавио је директор Представништва Републике Српске у Србије послије састанка са предсједником Матице Српске проф. др Драганом Станићем и директором Градске библиотеке у Новом Саду Драганом Којићем.
Састанак у Новом Саду најавио је заиста плодну сарадњу Представништва, Матице српске и Градске библиотеке.
- Правопис, речник и граматика најубојитија су оружја српског народа у заштити ћирилице и сопственог језика од све чешћих и све систематичнијих напада, који долазе с многих страна и из разних кухиња – рекао је у разговору са директором Цицовићем предсједник Матице српске г. Станић и, додајући да је из боравка у Бањој Луци понио утисак о великом притиску хрватског радио и тв програма на српски језик, појаснио: - Тај пресинг је снажан и опасан и ако му се одмах на одговарајући начин не супротставимо, српском језику прети да буде наружен, а његови језички стандарди угрожени. Посебно се то односи на млађи свет, који те станице слуша и нехотично упија нешто што нема везе ни са српским језиком, нити српском културом.
Директор Цицовић је рекао да заштита српског писма и језика, како у Србији и Републици Српској, тако и у другим земљама гдје живе Срби не значи порицање граница.
- Граница никада није била, нити ће бити баријера да се српско писмо и језик, као суштина идентитета српског народа, заштитите од све чешћих и жешћих насртаја са разних страна - истакао је Цицовић и изразио спремност Владе Републике Српске да подржи све такве програме и пројекте, додајући да су Србија и Република Српска један једанствен културни простор.
Предсједник Станић је говорио и о потреби очувања ијекавског говора:
- Ћирилица и ијекавица морају се наћи у јавној употреби на свим просторима, односно земљама у којим Срби данас живе. Да би се то постигло, Србија и Српска морају таквим пројектима дати максималну политичку подршку. У противном, све што говоримо о ћирилици и српском језику ће постати и остати само празна прича.
На састанку је наглашено да су екавица и ијекавица “два плућна крила” српског језика. Због тога би што прије требало на ијекавици објавити кључне лингвистичке приручнике које је на екавици издала Матица српска, а то су Правопис, Рјечник и Нормативна граматика и да се изнађу могућности да те књиге нађу своје мјесто у основним и средњим школама Републике Српске. Капитални пројекти Матице српске, као што су Српска енциклопедија и Српски биографски речник, покривају цијели српски духовни и културни простор и било би добро да их има и у библиотекама, школама и институцијама културе и умјетности у Републици Српској.
Уз све ове идеје и планове, на састанку је договорено да Матица и Библиотека припреме и друге програме и активности које би се могле реализовати заједно са Представништвом Републике Српске у Србији или са одговарајућим институцијама у Српској.
Директор Представништва Републике Српске у Србији поклонио је библиотеци Матице Српске и Градској библиотеци Новог Сада књиге из Републике Српске, а поред разговора о језику и писму, било је ријечио и о другим могућностима и облицима културне и научне сарадње између Матице српске, Градске библиотеке Новог Сада и Представништва Републике Српске у Србији, а наравно и са Академијом наука и умјетности Републике Српске и Матицом српском у Бањој Луци.