Помен српским жртвама у хрватској акцији Бљесак

Ел. пошта Штампа ПДФ

 

Удружење избјеглих расељених и досељених лица „Завичај“ Београд и „Удружење ветерана „Црвених Беретки“ учесника рата и пријатеља“ су 1. маја у 11 часова у Ташмајданском парку у Београду, традиционално већ дужи низ година, положили вијенце на споменик страдалим Србима у ратовима деведесетих, у знак сјећања свим страдалим Србима у хрватској акцији Бљесак уз поштовање свих мјера ванредног стања које су наложене од стране Владе Републике Србије.

Споменик у Ташмајданском парку у Београду страдалим Србима у ратовима деведесетих

Делегацију која је положила вијенце чинили су Ненад Абрамовић Предсједник удружења „Завичај“, Жељко Бенак секретар удружења „Ветерани Црвених Беретки“, Јован Чакаревић секретар удружења „Координација“, Добрила Лазић одборник у Скупштини Општине Звездара, Саша Петровић и Дејан Лазић чланови удружења „Завичај“.

Положени вијенци у знак сјећања страдалим Србима у хрватској акцији Бљесак

Операција Бљесак је војно-полицијска акција коју су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. маја 1995. године под руководством Фрање Туђмана на територији Западне Славоније која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине са намјером етничког чишћења простора западне Славоније. У вријеме напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага УН. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према „мосту спаса“ до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. За само 36 сати протјерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и деветоро деце. Војска Југославије и Војска Републике Српске нису реаговале нити су се укључивале док је „Бљесак“ трајао. По завршетку акције, Хрвати су покупили 168 тела убијених Срба и покопали их углавном под ознаком „непознат“. Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 156 особа. Међу несталима се води још 127 особа, међу којима је 56 цивила, укључујући и 26 жена. Од 148 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница, до сада их је 111 идентификовано. И кад се идентификују ексхумирани а неидентификовани (37), остају непозната гробна места за 90 посмртних остатака. У тој акцији највише су страдала два села са претежно српским становништвом: Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје деце и Пакленица са 20 жртава. Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, око 1.450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина уз помоћ заштитних снага УН.

Ову операцију су испланирали Фрањо Туђман (предсједник Хрватске), Гојко Шушак (министар одбране Хрватске), Јанко Бобетко (начелник Генералштаба хрватске војске), Петар Стипетић (генерал-потпуковник хрватске војске), Имре Аготић (генерал-потпуковник хрватске војске), Младен Маркач (генерал мајор хрватске полиције), Лука Џанко (генерал-мајор хрватске војске). Операција је почела у 05:00 часова 1. маја 1995. године, артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца, са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Пакраца са источне стране ЗС. Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине 1. маја у 5.30 сати, а становништво је затечено на спавању. Око шест часова, хрватски оклопни одред ушао је у „тампон“ зону, коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских „плавих шљемова“.

Изненадним ударом пресјечени су српски положаји око градова Пакрац и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага нашло се 6.000 Срба, што значи да је нападача било више него становника у овој области, а однос броја војника четири према један. Команда Унпрофора потврдила је да је добила обавјештење о почетку напада на Западну Славонију, у којем нису наведени разлози. Након почетка операције, јордански „плави шлемови“ су се повукли у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.

Хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је напад на Републику Српску Крајину само „полицијска операција“ којом се „жели осигурати безбједност путника на дијелу ауто-пута од Загреба до Липовца“, приписавши јој „локални карактер“.

Хрватски судови су осудили велик број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора, које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре злогласне Лоре у Сплиту. Пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ, против припадника хрватских оружаних снага покренуто је неколико кривичних поступака за злочине над Србима у тој акцији, који нису одмакли даље од предкривичне фазе, преноси РТС. Хашки суд је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за учествовање у удруженом злочиначком подухвату којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након операција „Олуја“ и „Бљесак“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине. Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дјела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовјечна дјела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премјештање становништва. Међутим, 16. новембра 2012. Жалбено вијеће Хашког трибунала их је ослободило свих оптужби због недоказане одговорности и истог дана пуштени су на слободу. „Са  жаљењем свих страдалих на обе стране, постављамо питање: „Ко може и зашто правити разлику између цивилних жртава међу Хрватима и Србима и по ком то критеријуму међународни и национални судови процјењују кршење закона и обичаја вођење рата?“

Документационо-информативни центар Веритас наводи податак да се за протеклих десет година на своја огњишта у западној Славонији вратило између 1.200 и 1.500 прогнаних Срба.

 
Курсна листа ЦБ БиХ
Бањалучкa берзa
Београдска берза
Чланови : 4
Садржај : 3045
Број прегледа чланка : 5761003
Имамо 149 гостију на мрежи
Преузмите Adobe Reader
Преузмите Adobe Flash Player

Најава догађаја

24.11.2020.год.
Медијско представљање књиге „Хумано срце Српске“
Опширније...
 
11.11.2020.год.
Фестивал Мали победник ове године преко интернета
Опширније...

Претходни догађаји

13.11.2020.год.
Tијана Хил побједница фестивала „Мали победник“
Опширније...
 
06.11.2020.год.
Свечано отворене нове просторије Завичајне заједнице „Република Српска“
Опширније...
Преузмите Билтен
Пратите нас на Фејсбуку
Пратите нас на Инстаграму