Вишеградска ћуприја

Највећи симбол Вишеграда је ћуприја која вијековима привлачи пажњу многобројних пролазника, туриста и архитеката. Овај мост је задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића, који је међу бројном српском дјецом, у туском зулуму познатом као данак у крви, отет од породице и одведен преко Дрине и који је својом способношћу достигао до царског везира. Кад је био на врхунцу славе и моћи, Мехмед-паша Соколовић се сјетио свог родног мјеста и плаховите Дрине и одлучио да ту сагради „мост коме нема равна“. Градња моста на Дрини је предвођена најчувенијим градитељем турског царства Мимаром Синаном и трајала од 1571. до 1577. године. Мост на Дрини импонује својом величином, изузетном стилском и техничком дотјераношћу и представља ремек-дјело средњовјековног градитељства и спада у најзначајније културно-историјске споменике у Републици Српској.

Мост у ВишеградуУкупна дужина моста је 180 м, висина над нормалним водостајем ријеке је око 15 м, а ширина 6 м. Мост је грађен од камена седре, који је вађен код Вишеградске бање.

У свом вјековном постојању мост је претрпио бројна рушења и поправке. Рушење једног свода у средњем вијеку, оштећења након великог водостаја Дрине 1896. године када је мост у цјелости био под водом, а затим велика оштећења током првог и другог свјетског рата када је порушено неколико стубова. Обнова моста је урађена у периоду 1949-1952. године.

Најзначајније и најљепше описе моста и живота у касаби дао је наш писац Иво Андрић, који је за роман „На Дрини ћуприја“ 1961. године добио Нобелову награду за књижевност.

Пркосећи времену и догађајима, мост прати Андрићеву мисао:

„Живот је несхватљиво чудо, које се непрестано троши и осипа,

а ипак траје и стоји чврсто као на Дрини ћуприја, која све више добија на значају“

Да мост на Дрини ужива највећи степен заштите у Републици Српској, говори и одлука Комисије за заштиту споменика БиХ, која га је  прогласила националним спомеником.

Комитет за свјетску баштину УНЕСКО-а је препознао значај и љепоту овог монументалног здања и 28. јуна 2007. године уврстио га на листу свјетске културне баштине УНЕСКО-а. „Овај мост има јединствене пропорције елеганције и монументалне градње и представља свједочанство узвишености тог архитектонског стила“ – стоји у образложењу одлуке УНЕСКО-а.

 

Манастир Гомионица

Чесма, стари и нови конак - Манастир Гомионица Манастир Гомионица са црквом посвећеном Ваведењу Богородичином налази се 42 км западно од Бањалуке у селу Кмећани подно Змијањске висоравни. Тачно вријеме настанка манастира није познато, а први писани траг о манастиру  потиче из средине шеснаестог вијека.

Манастир Гомионица је 1953. године проглашен спомеником културе, а Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине манастирски комплекс је 2006. године прогласила националним спомеником.

Послије земљотреса из 1969. године манастир је саниран у периоду 1971–1976. године. Приликом санације манастирске цркве 1982. године у куполном простору су испод новијих фресака из ХХ вијека, пронађене старије које датирају из периода градње цркве.

Више информација погледајте овдје.



 
Курсна листа ЦБ БиХ
Бањалучкa берзa
Београдска берза
Чланови : 4
Садржај : 2790
Број прегледа чланка : 3950736
Имамо 81 гостију на мрежи
Преузмите Adobe Reader
Преузмите Adobe Flash Player

Најава догађаја

08.11.2019.год.
Конференција за медије: Интернационални фестивал студентских позоришта „Кестенбург“
Опширније...
 
26.10.2019.год.
У недјељу промоција књиге Птице и друге драме Сање Савић
Опширније...

Претходни догађаји

27.10.2019.год.
Успјешан наступ Републике Српске на 64. Међународном београдском сајму књига
Опширније...
 
27.10.2019.год.
Повеље успјеха на репрезентативном штанду Републике Срспке на 64. Међународном београдском сајму књига
Опширније...
Преузмите Билтен