Почетна Привреда

Привреда

Ел. пошта Штампа ПДФ

Према извјештају ММФ-а из октобра 2015. године, у којем се анализирају глобална економска кретања, пројекција глобалног раста износи 3,1%. Слабији опоравак у 2015. и 2016. години (у односу на раније пројекције) углавном је резултат утицаја глобалних фактора (висок јавни и приватни дуг, слабост финансијског сектора, низак ниво инвестиција, ниска стопа раста продуктивности рада, демографске транзиције, пад цијена сировина и сл.) који истовремено представљају и ризике за остваривање пројектованог раста.

Према истим пројекцијама, привредни раст у Евро зони износи 1,5% у 2015. и 1,6% у 2016. години, а у Европској унији 1,9% у 2015.  и 2% у 2016. години. За Европске земље у развоју пројектован је раст од 3% у 2015. и 2016. години. Према мишљењу ММФ-а, регион Југоисточне Европе је имао користи од нижих цијена нафте и постепеног опоравка у Евро зони, али је с друге стране био погођен стањем у Русији и под утицајем повишеног корпоративног дуга.

Слично претходном, према пројекцијама Европске комисије из новембра 2015. године очекује се наставак благог економског опоравка у наредном периоду, упркос бројним изазовима у глобалној економији.

На основу кретања макроекономских показатеља Републике Српске у претходном периоду и у периоду јануар–септембар 2015. године, привредних активности у Републици Српској и  земљама окружења, започетих активности и планираних политика Владе Републике Српске, израђене су процјене и пројекције кретања макроекономских показатеља Републике Српске за 2015. и 2016. годину.

Иако је Република Српска, у 2014. години два пута била погођена поплавама (у мају и у августу), остварен је реални раст БДП-а од 0,2%. Поред лоше хидрометеоролошке ситуације, на привредна кретања је утицало и смањење цијене нафте и хране на свјетском тржишту, те излазак Евро зоне из рецесије. Остварене стопе реалног раста БДП-а у прва два квартала 2015. године, износиле су: 0,9% и 1,5%, респективно, чему је допринио наставак дефлаторних  притисака, опоравак у Евро зони  и  земљама региона, те раст у областима индустријске производње и  грађевинарства.

Кварталне стопе раста БДП-а за ЕУ(28), у 2014. години, су  износиле 1,5%, 1,2%, 1,4% и 1,4%, а у прва два квартала 2015. године 1,8% и 1,9%. Имајући у виду кретања у региону и у Републици Српској (поплаве у 2014. години, сушу у 2015. години, наставак дефлаторних притисака, те планиране активности у Републици Српској) процијењени реални раст БДП-а у 2015. години износи 1,4%. У наредном периоду се, усљед постепеног јачања привредног раста и запослености у окружењу, очекује раст извоза и домаће тражње која се дијелом финансира дознакама из иностранства. У 2016. години, очекује се наставак привредног раста са реалним растом БДП-а од 2,4%.

Просјечна стопа дефлације у Републици Српској (мјерена индексом потрошачких цијена CPI), у 2014. години износила је 1,2%, док је у периоду јануар–септембар 2015. године износила 1,3%. Ово указује на наставак дефлаторних притисака усљед пада цијена нафте и хране на свјетском тржишту. Тако је највећи пад цијена евидентан у одјељцима Храна и безалкохолна пића (-2,9%) и Превоз (-1,2%), уз чињеницу да у спољнотрговинској размјени Република Српска има значајан трговински дефицит у овим категоријама робе. Процјењује се да ће просјечна стопа дефлације у 2015. години износити око 1%, док се у Евро зони очекује инфлација од 0,1%.

У пројекцијама за наредне године, позитивна стопа базне инфлације указује на позитивне стопе раста цијена робе и услуга које нису предмет трговине са иностранством. С друге стране, међународне институције предвиђају задржавање цијена нафте и хране на ниском нивоу и у 2016. години, али због опоравка у развијеним земљма очекује се скроман раст цијена, тако да пројектована инфлација у Евро  зони  износи  1%.  Имајући  у  виду наведено, процјењује се да ће у 2016. години у Републици Српској инфлација износити 0,5%.

Остварен раст индустијске производње, у 2014. години, од 0,7% у највећој мјери је резултат раста у области Прерађивачка индустрија (5%), док је пад забиљежен у областима Производња и снабдијевање ел. енергијом, гасом, паром и климатизација (-9,0%) и Вађење руда и камена (-3,3%). У периоду јануар–септембар 2015. године стопа раста износила је 3,8%, чему је допринијело повећање производње у областима: Производња и снабдијевање ел. енергијом... (2,9%), Вађење руда и камена (13,9%) и Прерађивачка индустрија (2,2%). Овакво  кретање  индустријске  производње  указује  на  повећање  привредне  дјелатности  у 2015. години. Имајући у виду очекивана позитивна кретања у окружењу и њихов утицај на привреду у Републици Српској, као и то да је индустријска производња у Републици Српској у значајној мјери извозно оријентисана, у наредном периоду се очекује позитивно кретање стопе раста индустријске производње (3% до 5%).

Обим спољнотрговинске размјене у 2014. години износио је 7,6 милијарди КМ и у поређењу са претходном годином већи је за 6,7%, док је покривеност увоза извозом износила 54,4%. Раст извоза износио је 3,4%, док је раст увоза износио 8,5%, чему је углавном допринијело повећање извоза и увоза у области Прерађивачка индустрија, која у укупној структури увоза и извоза учествује са око 70% до 80%. У периоду јануар–септембар 2015. године обим спољнотрговинске размјене је смањен за 7,1%, што је резултат смањења извоза од 4,1% и смањења увоза од 8,7%, док покривеност извоза увозом износи 58,9%.

Паду извоза значајно је допринио пад извоза у областима: Нафта и уља добијена од битуменских минерала, осим сирових (-57,2%), Електрична енергија (-45,7%) и Огревно дрво (-20%). Паду увоза највише је допринио пад увоза сирове нафте из Русије (-33,7%) која значајно учествује у структури увоза са 15,1% (5,7 процентних поена мање у односу на исти период 2014.  годину), а самим тим и на кретање  увоза. Процјена је да ће на годишњем нивоу смањење извоза износити 2,9%, а увоза 7,5%.

У 2016. години почиње са радом ТЕ Станари, тако да је план производње електричне енергије већи за 27,8% у односу на планирану производњу за 2015. годину. Поред наведеног, а у складу са предвиђеним побољшањем привредне активности у земљама са којима Република Српска остварује значајну спољнотрговинску размјену и очекиваним растом извозне тражње, за 2016. годину су пројектоване стопе раста извоза 5%, увоза 4,4%, док је пројектована покривеност извоза увозом 57,4%.

У 2014. години, анкетна стопа незапослености се смањила (за 1,3 процентна поена) на ниво од 25,7%, док се број незапослених смањио за 3,6%. У периоду јануар–септембар 2015. године, број незапослених се додатно смањио за 4,2%, те је остварен благи пад анкетне стопе незапослености (за 0,5 процентних поена) на ниво од 25,2%. Очекује се наставак овог тренда, тако да за 2016. годину пројектована стопа незапослености износи 24,7%.

Просјечна нето плата у Републици Српској у 2014. години износила је 825 КМ, што је, у односу на 2013. годину, номинално повећање од 2,1%, а реално 3,3% имајући у виду дефлацију. У периоду јануар–септембар 2015. године, просјечна плата износила је 832 КМ и процјењује се да ће на годишњем нивоу износити 833 КМ. У 2016. години се очекује благи раст нето плата на ниво од 842 КМ.

Према томе, учешће јавног дуга у БДП-у на крају 2015. године износиће 48,8% БДП-а, док ће укупан дуг Републике Српске износити 60%  БДП-а. Ако погледамо на којим позицијама ће доћи до значајнијег раста дуга у 2015. години у односу на 2014. годину, видимо да је то спољни дуг Републике Српске (буџета) и јединица локалне самоуправе, те унутрашњи дуг фондова социјалне сигурности. Повећање задужења у 2015. години резултат је прије свега депресијације КМ у односу на друге валуте, те инвестиционе активности Републике Српске (санација штете од поплава, улагање у здравствени и образовни сектор, стамбено збрињавање избјеглих и расељених лица итд.). Према процјенама Министарства финансија Републике Српске, учешће јавног дуга у БДП-у у Републици Српској у 2016. години ће износити 48,5% БДП-а.

Потреба покретања процеса опоравка привреде има за циљ јачање одрживог, ефикасног, социјално праведног и стабилног привредног раста, отварања нових радних мјеста, повећања и боље циљане расподјеле социјалних давања, те стварања одрживог и правичног пословног окружења. С тим у вези, опоравак привреде је кључни циљ и приоритет политике Владе Републике Српске за 2016. годину, из чега ће своју реализацију да црпе и све друге политике. Опоравак привреде базираће се на смањењу пореског оптерећења рада, реформама тржишта рада, те инфраструктурним пројектима и реиндустријализацији у свим областима прерађивачке индустрије, обезбјеђујући уједно повољне изворе средстава за финансирање предузећа путем Инвестицоно-развојне банке Републике Српске и Гарантног фонда Републике Српске.

Инвестиционе активности у привреди биће један од значајних покретача привредног раста у наредном периоду. Стратешке области у које ће се највише улагати су саобраћајна инфраструктура, сектор пољопривреде, шумарства и водопривреде, као и енергетика.

Одломци из документа: Економска политика Републике Српске за 2016. годину.

Комплетан текст прочитајте овдје.

 

Потенцијали Републике Српске

Природни потенцијали су један од кључних фактора за развој Републике Српске од којих су најзначајнији: пољопривредно земљиште, шумски комплекс, воде и рудни и минерални ресурси.

Република Српска се одликује значајним пољопривредним и шумским потенцијалом.
Укупна површина пољопривредног земљишта чини 51% удјела у површини Републике Српске. Према категоријама искоришћености, највеће површине заузимају оранице и баште, ливаде, пашњаци и воћњаци, а најмање рибњаци. С обзиром да је трећина обрадивих површина још увијек слободна за обраду, постоји велики потенцијал за развој пољопривредне дјелатности.

Шумски комплекс представља национално богатство и један је од основних потенцијала развоја јер шуме и шумско земљиште обухватају 40% територије Републике Српске.

Воде су такође велико богатство Републике Српске, а водотоци задовољавају 73% параметара прописаних за прву класу воде.
Постоје изузетно повољни услови за развој термо и хидроенергетског сектора. Искоришћеност укупног потенцијала за производњу електричне енергије износи 30%. Посебно вриједан потенцијал представљају термалне и термално-минералне воде на основу којих у Републици Српској ради неколико бањско-рекреационих центара.

Република Српска има богате и још увијек недовољно искориштене рудне и минералне ресурсе, нарочито угља, боксита, лигнита, жељеза, бакра.

Са својим повољним географским положајем, атрактивним природним богатствима и богатим културним насљеђем, Република Српска има велики потенцијал за развој различитих видова туризма, а нарочито бањског, сеоског, спортског, културно-историјског и еко-туризма.

Извор података: Републички завод за статистику Републике Српске и Влада Републике Српске

 
Поставите питање
Курсна листа ЦБ БиХ
Бањалучкa берзa
Београдска берза
Чланови : 4
Садржај : 1992
Број прегледа чланка : 1610846
Имамо 29 гостију на мрежи
Преузмите Adobe Reader
Преузмите Adobe Flash Player

Најава догађаја

21.03.2017.год.
Конференција за медије поводом манифестације „Сусрети српских земаља“
Опширније...
 
20.03.2017.год.
Дани Дјечијег позоришта Републике Српске у Београду
Опширније...

Претходни догађаји

22.03.2017.год.
"Сусрети српских земаља" од 30. марта до 2. априла
Опширније...
 
22.03.2017.год.
Отворени Дани Дјечијег позоришта Републике Српске у Београду
Опширније...
Преузмите Билтен