Привреда

Ел. пошта Штампа ПДФ

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске, БДП у првом полугодишту 2018. године, у односу на исти период 2017. године, има позитивну стопу раста од 3,4% (Q1 = 3,1% и Q2 = 3,6%). Расту БДП-а највише је допринио раст у подручју Трговина на велико и трговина на мало, оправка моторних возила, мотоцикала; саобраћај и складиштење; дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерство и угоститељство и групи подручја индустрије. Подручје Грађевинарство остварило је стопу раста од 5,9%, али због мањег учешћа у структури има нешто мањи допринос укупном расту БДП-а.

Расположиви подаци за 2018. годину указују на наставак раста потрошње и на већи раст извоза у односу на увоз, тако да се очекује настављање позитивних кретања ових компонената и њихов позитиван допринос расту БДП-а. Индустријска производња, са процијењеним учешћем у БДП-у Републике Српске од 19,3%, у 2017. години, остварила је просјечан годишњи раст од 1,4%, као резултат повећања производње у подручју Прерађивачка индустрија од 6,5%. С друге стране, у подручју Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација забиљежено је смањење производње од 7,5%, углавном као резултат неповољне хидролошке ситуације, а у подручју Вађење руда и камена производња је била мања за 2,1%. У периоду јануар - септембар 2018. године стопа раста индустријске производње износила је 5,3%, чему је највећи допринос дало повећање производње и снабдијевања електричном енергијом од 27%. Раст индустријске производње у посматраном периоду праћен је и повећањем броја запослених у индустрији од 2,2%, при чему се број запослених у подручју производње и снабдијевања електричном енергијом повећао за 3,2%, а у прерађивачкој индустрији број запослених повећао се за 2,5%. Такође, промет индустрије у наведеном периоду повећан је за 12,5%, чему је највећи допринос дaло повећање у промету енергије. Посматрано по тржиштима, промет индустрије на домаћем тржишту повећан је за 11,4%, а промет на иностраном тржишту повећан за 14,1%. Већи раст промета на иностраном тржишту и даље повећање раста индустријске производње указују на позитивна кретања у међународном економском окружењу.

У периоду јануар - септембар 2018. године Република Српска биљежи раст просјечних потрошачких цијена од 1,1%. Највећи раст цијена, забиљежен у одјељку Превоз (8,3%), условљен повећањем цијена горива од 14,4% усљед повећања цијена сирове нафте на свјетском тржишту (31%) и измјеном Закона о акцизама у Босни и Херцеговини. Затим слиједи одјељак Алкохолна пића и дуван (5,9%) као посљедица повећања акциза на дуван и дуванске прерађевине (од 1. јануара 2018. године) и поскупљења цигарета најављених од појединих произвођача, а која се примјењују од 1. марта текуће године. Наспрам свега наведеног на крају 2018. године можемо очекивати просјечну стопу инфлације од 1,3%, док се у еврозони, која је наш значајан спољнотрговински партнер, очекује раст цијена од 1,8%.

У Републици Српској у 2017. години просјечна плата након опорезивања износила је 831 КМ и у односу на 2016. годину забиљежила је номинални пад од 0,6%, а уз допринос дефлације реални пад од 1,1%. У периоду јануар - септембар 2018. године просјечна плата након опорезивања износила је 847 КМ, а процјењује се да ће на годишњем нивоу просјечна плата након опорезивања износити 858 КМ. Повећање плате у 2018. години највећим дијелом је резултат измјена закона које чији је циљ био повећање плата запосленима у свим секторима привреде.
Просјечна пензија у 2017. години износила је 344 КМ уз номинални раст од 0,5%. Тренд раста пензија наставља се и у 2018. години, у којој је за првих девет мјесеци исплаћена просјечна пензија у износу од 360 КМ. Просјечан број пензионера у 2017. години био је 257.018 лица са тенденцијом раста и у 2018. години. Просјечан број пензионера за првих девет мјесеци 2018. године је 259.660 лица. У 2017. години, у односу на исти период претходне године, анкетна стопа незапослености смањила се (за 3,8 п.п.) на ниво од 21%. Овај тренд наставља се и у 2018. години, када је остварен пад анкетне стопе незапослености (за 3,8 п.п.) на ниво од 17,2%. У складу са овим, број незапослених у 2017. години (120.056 лица) смањио се за 8,8%. У периоду јануар - септембар 2018. године просјечан број незапослених је износио 108.592 лица, што је мање за 10,7% у односу на исти период претходне године. Истовремено, број запослених се повећава, тако да је у марту 2018. године био 263.739 лица, што је за 2,3% више у односу на исти период претходне године, а за 1,2% у односу на просјечан број запослених у 2017. години.

Остварени обим спољнотрговинске размјене робе у 2017. години износио је 8,4 милијарде КМ, што у поређењу са претходном годином представља номинално повећање од 14,8%. Номинални раст извоза износио је 21,2%, док је увоз растао по стопи од 10,7%, што представља наставак раста из 2016. године. Већи раст извоза у односу на увоз за резултат је имао смањење спољнотрговинског дефицита за 8,7% односно за 134,9 милиона КМ. Такође, у 2017. години остварен је историјски највећи проценат покривености увоза извозом, који је износио 71%, што је за 6,2 п.п. више у односу на претходну годину. Извоз робе исказује се у номиналним стопама раста, које садрже ефекат повећања цијена на свјетском тржишту. Према класификацији дјелатности (КД), расту извоза у 2017. години највише је допринио раст у подручјима Производња и снабдијевање електричном енергијом (са учешћем у укупној структури извоза од 7,1%, и стопом раста од 227,2%) и Прерађивачка индустрија (са учешћем од 84,2% и стопом раста од 16,6%). Највећи допринос расту увоза према класификацији дјелатности (КД) дала су подручја Прерађивачка индустрија (са учешћем у укупној структури увоза од 79,5% и стопом раста од 9,8%), те Вађење руда и камена (са учешћем у укупној структури увоза од 13,9% и стопом раста од 18,2%). Јачање извозне тражње код земаља најзначајнијих спољнотрговинских партнера и повећање понуде, што се првенствено огледа у виду раста индустријске производње, довели су до наставка тренда раста у спољнотрговинској размјени у 2018. години, чак и у поређењу са истим периодом прошле године, када су забиљежени прилично импресивни резултати.

Наиме, у периоду јануар - септембар 2018. године, спољнотрговинску размјену карактерише даље повећање обима размјене од 8,8%, затим повећање извоза од 8,9% и повећање увоза од 8,8%, покривеност увоза извозом од 70,7%. Највећи допринос расту извоза, слично као и у претходној години, забиљежен је у областима Прерађивачка индустрија и Производња и снабдијевање електричном енергијом, док су највећи допринос повећању увоза такође као и у претходној години, дала подручја Прерађивачка индустрија и Вађење руда и камена. Република Српска, поредећи период јануар - септембар 2018. године са истим периодом 2017. године, je у размјени са Србијом, Њемачком и Русијом остварила смањења спољнотрговинског дефицита, али уз истовремено смањење суфицита у размјени са Хрватском, Словенијом и Аустријом, што је довело до повећања укупног спољнотрговинског дефицита у износу од 89,9 милиона КМ или 8,5%.

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске, вриједност остварених инвестиција у стална средства, у 2017. години износила је 1.612,9 милиона КМ, што је у односу на претходну годину смањење од 3,3%. Посматрано према техничкој структури, остварено је повећање инвестиција у Остале инвестиције (8,9%) док је нешто ниже остварење инвестиција у Машине, опрема и транспортна средства (-1,6%), те Грађевинске објекте и просторе (-6,1%). Према дјелатностима инвеститора, а узимајући у обзир учешће поједине дјелатности у укупним инвестицијама, највећи раст инвестиција забиљежено је у области Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (49,9%), Прерађивачка индустрија (28,7%), те Грађевинарство (7,7%). Према подацима Централне банке БиХ, у 2017. години у Републици Српској су евидентирана нето страна улагања у износу од 214,3 милиона КМ, што представља повећање у односу на износ страних инвестиција за 2016. годину, којe износе 76,4 милиона КМ. У структури директних страних улагања у 2017. години на власничке удјеле односи се 35,9 милиона КМ, задржане зараде износиле су 172,8 милиона КМ, док је остали капитал био 5,5 милиона КМ. Земље које су у Републику Српску у 2017. години инвестирале највише јесу: Аустрија са 57,5 милиона КМ, Италија 48,5 милиона КМ, Словенија 34,3 милиона КМ, Србија 32,3 милиона КМ и Велика Британија са 23,3 милиона КМ.

Према подацима привредних судова Републике Српске, број новооснованих привредних субјеката са страним улогом у Републици Српској показује тренд раста. Током 2017. године основана су 182 привредна друштва, а за првих девет мјесеци 2018. године 176, што показује раст у односу на првих девет мјесеци 2017. године, када су основана 133 привредна друштва.

У периоду 2019-2021. године очекује се наставак стабилног кретања привредног раста по стопама 3,7%, 4% и 4% респективно, као резултат даљег раста домаће тражње, одрживог нивоа извозне тражње и позитивног ефекта инвестиција. Очекивани раст привредне активности у земљама окружења (посебно у земљама најзначајнијим спољнотрговинским партнерима) кроз одрживу извозну тражњу омогућиће даља позитивна кретања у спољнотрговинској размјени и позитивно ће се одразити на раст и развој индустријске производње, посебно прерађивачке индустрије која је извозно оријентисана. Поред тога, очекује се даљи тренд раста енергетског сектора. Развој индустрије омогућава већа инвестициона улагања и повећање броја запослености, што ће уз раст личних примања омогућити раст домаће потрошње. Планирана инвестициона улагања такође би требало да допринесу укупном привредном расту. У посматраном периоду очекује се наставак тренда пада незапослености, тако да пројектоване стопе незапослености износе 16,4%, 15,8% и 15,4% кроз године.

Одломци из документа: Програм економских реформи Републике Српске за период 2019-2021. године

Комплетан текст прочитајте овдје.

 

Потенцијали Републике Српске

Природни потенцијали су један од кључних фактора за развој Републике Српске од којих су најзначајнији: пољопривредно земљиште, шумски комплекс, воде и рудни и минерални ресурси.

Република Српска се одликује значајним пољопривредним и шумским потенцијалом.
Укупна површина пољопривредног земљишта чини 51% удјела у површини Републике Српске. Према категоријама искоришћености, највеће површине заузимају оранице и баште, ливаде, пашњаци и воћњаци, а најмање рибњаци. С обзиром да је трећина обрадивих површина још увијек слободна за обраду, постоји велики потенцијал за развој пољопривредне дјелатности.

Шумски комплекс представља национално богатство и један је од основних потенцијала развоја јер шуме и шумско земљиште обухватају 40% територије Републике Српске.

Воде су такође велико богатство Републике Српске, а водотоци задовољавају 73% параметара прописаних за прву класу воде.
Постоје изузетно повољни услови за развој термо и хидроенергетског сектора. Искоришћеност укупног потенцијала за производњу електричне енергије износи 30%. Посебно вриједан потенцијал представљају термалне и термално-минералне воде на основу којих у Републици Српској ради неколико бањско-рекреационих центара.

Република Српска има богате и још увијек недовољно искориштене рудне и минералне ресурсе, нарочито угља, боксита, лигнита, жељеза, бакра.

Са својим повољним географским положајем, атрактивним природним богатствима и богатим културним насљеђем, Република Српска има велики потенцијал за развој различитих видова туризма, а нарочито бањског, сеоског, спортског, културно-историјског и еко-туризма.

Извор података: Републички завод за статистику Републике Српске и Влада Републике Српске

 
Курсна листа ЦБ БиХ
Бањалучкa берзa
Београдска берза
Чланови : 4
Садржај : 2776
Број прегледа чланка : 3881503
Имамо 81 гостију на мрежи
Преузмите Adobe Reader
Преузмите Adobe Flash Player

Најава догађаја

23.10.2019.год.
У четвртак традиционално књижевно вече пјесника из Србије, Српске, Црне Горе и расејања
Опширније...
 
22.10.2019.год.
У сриједу промоција издања АНУРС, књиге Сребреница – стварност и манипулације и награђених романа на конкурсу „Златна сова“
Опширније...

Претходни догађаји

23.10.2019.год.
Трећег дана Сајма књига осам издавача из Републике Српске представило 16 издања
Опширније...
 
22.10.2019.год.
Свечано представљање реперезентативног наступа Републике Српске на 64. Међународном београдском сајму књига почело бесједом Наталије Тривић, министра просвјете и културе Републике Српске
Опширније...
Преузмите Билтен