Привреда

Ел. пошта Штампа ПДФ

Према извјештају ММФ-а из октобра 2015. године, у којем се анализирају глобална економска кретања, пројекција глобалног раста износи 3,1%. Слабији опоравак у 2015. и 2016. години (у односу на раније пројекције) углавном је резултат утицаја глобалних фактора (висок јавни и приватни дуг, слабост финансијског сектора, низак ниво инвестиција, ниска стопа раста продуктивности рада, демографске транзиције, пад цијена сировина и сл.) који истовремено представљају и ризике за остваривање пројектованог раста.

Према истим пројекцијама, привредни раст у Евро зони износи 1,5% у 2015. и 1,6% у 2016. години, а у Европској унији 1,9% у 2015.  и 2% у 2016. години. За Европске земље у развоју пројектован је раст од 3% у 2015. и 2016. години. Према мишљењу ММФ-а, регион Југоисточне Европе је имао користи од нижих цијена нафте и постепеног опоравка у Евро зони, али је с друге стране био погођен стањем у Русији и под утицајем повишеног корпоративног дуга.

Слично претходном, према пројекцијама Европске комисије из новембра 2015. године очекује се наставак благог економског опоравка у наредном периоду, упркос бројним изазовима у глобалној економији.

На основу кретања макроекономских показатеља Републике Српске у претходном периоду и у периоду јануар–септембар 2015. године, привредних активности у Републици Српској и  земљама окружења, започетих активности и планираних политика Владе Републике Српске, израђене су процјене и пројекције кретања макроекономских показатеља Републике Српске за 2015. и 2016. годину.

Иако је Република Српска, у 2014. години два пута била погођена поплавама (у мају и у августу), остварен је реални раст БДП-а од 0,2%. Поред лоше хидрометеоролошке ситуације, на привредна кретања је утицало и смањење цијене нафте и хране на свјетском тржишту, те излазак Евро зоне из рецесије. Остварене стопе реалног раста БДП-а у прва два квартала 2015. године, износиле су: 0,9% и 1,5%, респективно, чему је допринио наставак дефлаторних  притисака, опоравак у Евро зони  и  земљама региона, те раст у областима индустријске производње и  грађевинарства.

Кварталне стопе раста БДП-а за ЕУ(28), у 2014. години, су  износиле 1,5%, 1,2%, 1,4% и 1,4%, а у прва два квартала 2015. године 1,8% и 1,9%. Имајући у виду кретања у региону и у Републици Српској (поплаве у 2014. години, сушу у 2015. години, наставак дефлаторних притисака, те планиране активности у Републици Српској) процијењени реални раст БДП-а у 2015. години износи 1,4%. У наредном периоду се, усљед постепеног јачања привредног раста и запослености у окружењу, очекује раст извоза и домаће тражње која се дијелом финансира дознакама из иностранства. У 2016. години, очекује се наставак привредног раста са реалним растом БДП-а од 2,4%.

Просјечна стопа дефлације у Републици Српској (мјерена индексом потрошачких цијена CPI), у 2014. години износила је 1,2%, док је у периоду јануар–септембар 2015. године износила 1,3%. Ово указује на наставак дефлаторних притисака усљед пада цијена нафте и хране на свјетском тржишту. Тако је највећи пад цијена евидентан у одјељцима Храна и безалкохолна пића (-2,9%) и Превоз (-1,2%), уз чињеницу да у спољнотрговинској размјени Република Српска има значајан трговински дефицит у овим категоријама робе. Процјењује се да ће просјечна стопа дефлације у 2015. години износити око 1%, док се у Евро зони очекује инфлација од 0,1%.

У пројекцијама за наредне године, позитивна стопа базне инфлације указује на позитивне стопе раста цијена робе и услуга које нису предмет трговине са иностранством. С друге стране, међународне институције предвиђају задржавање цијена нафте и хране на ниском нивоу и у 2016. години, али због опоравка у развијеним земљма очекује се скроман раст цијена, тако да пројектована инфлација у Евро  зони  износи  1%.  Имајући  у  виду наведено, процјењује се да ће у 2016. години у Републици Српској инфлација износити 0,5%.

Остварен раст индустијске производње, у 2014. години, од 0,7% у највећој мјери је резултат раста у области Прерађивачка индустрија (5%), док је пад забиљежен у областима Производња и снабдијевање ел. енергијом, гасом, паром и климатизација (-9,0%) и Вађење руда и камена (-3,3%). У периоду јануар–септембар 2015. године стопа раста износила је 3,8%, чему је допринијело повећање производње у областима: Производња и снабдијевање ел. енергијом... (2,9%), Вађење руда и камена (13,9%) и Прерађивачка индустрија (2,2%). Овакво  кретање  индустријске  производње  указује  на  повећање  привредне  дјелатности  у 2015. години. Имајући у виду очекивана позитивна кретања у окружењу и њихов утицај на привреду у Републици Српској, као и то да је индустријска производња у Републици Српској у значајној мјери извозно оријентисана, у наредном периоду се очекује позитивно кретање стопе раста индустријске производње (3% до 5%).

Обим спољнотрговинске размјене у 2014. години износио је 7,6 милијарди КМ и у поређењу са претходном годином већи је за 6,7%, док је покривеност увоза извозом износила 54,4%. Раст извоза износио је 3,4%, док је раст увоза износио 8,5%, чему је углавном допринијело повећање извоза и увоза у области Прерађивачка индустрија, која у укупној структури увоза и извоза учествује са око 70% до 80%. У периоду јануар–септембар 2015. године обим спољнотрговинске размјене је смањен за 7,1%, што је резултат смањења извоза од 4,1% и смањења увоза од 8,7%, док покривеност извоза увозом износи 58,9%.

Паду извоза значајно је допринио пад извоза у областима: Нафта и уља добијена од битуменских минерала, осим сирових (-57,2%), Електрична енергија (-45,7%) и Огревно дрво (-20%). Паду увоза највише је допринио пад увоза сирове нафте из Русије (-33,7%) која значајно учествује у структури увоза са 15,1% (5,7 процентних поена мање у односу на исти период 2014.  годину), а самим тим и на кретање  увоза. Процјена је да ће на годишњем нивоу смањење извоза износити 2,9%, а увоза 7,5%.

У 2016. години почиње са радом ТЕ Станари, тако да је план производње електричне енергије већи за 27,8% у односу на планирану производњу за 2015. годину. Поред наведеног, а у складу са предвиђеним побољшањем привредне активности у земљама са којима Република Српска остварује значајну спољнотрговинску размјену и очекиваним растом извозне тражње, за 2016. годину су пројектоване стопе раста извоза 5%, увоза 4,4%, док је пројектована покривеност извоза увозом 57,4%.

У 2014. години, анкетна стопа незапослености се смањила (за 1,3 процентна поена) на ниво од 25,7%, док се број незапослених смањио за 3,6%. У периоду јануар–септембар 2015. године, број незапослених се додатно смањио за 4,2%, те је остварен благи пад анкетне стопе незапослености (за 0,5 процентних поена) на ниво од 25,2%. Очекује се наставак овог тренда, тако да за 2016. годину пројектована стопа незапослености износи 24,7%.

Просјечна нето плата у Републици Српској у 2014. години износила је 825 КМ, што је, у односу на 2013. годину, номинално повећање од 2,1%, а реално 3,3% имајући у виду дефлацију. У периоду јануар–септембар 2015. године, просјечна плата износила је 832 КМ и процјењује се да ће на годишњем нивоу износити 833 КМ. У 2016. години се очекује благи раст нето плата на ниво од 842 КМ.

Према томе, учешће јавног дуга у БДП-у на крају 2015. године износиће 48,8% БДП-а, док ће укупан дуг Републике Српске износити 60%  БДП-а. Ако погледамо на којим позицијама ће доћи до значајнијег раста дуга у 2015. години у односу на 2014. годину, видимо да је то спољни дуг Републике Српске (буџета) и јединица локалне самоуправе, те унутрашњи дуг фондова социјалне сигурности. Повећање задужења у 2015. години резултат је прије свега депресијације КМ у односу на друге валуте, те инвестиционе активности Републике Српске (санација штете од поплава, улагање у здравствени и образовни сектор, стамбено збрињавање избјеглих и расељених лица итд.). Према процјенама Министарства финансија Републике Српске, учешће јавног дуга у БДП-у у Републици Српској у 2016. години ће износити 48,5% БДП-а.

Потреба покретања процеса опоравка привреде има за циљ јачање одрживог, ефикасног, социјално праведног и стабилног привредног раста, отварања нових радних мјеста, повећања и боље циљане расподјеле социјалних давања, те стварања одрживог и правичног пословног окружења. С тим у вези, опоравак привреде је кључни циљ и приоритет политике Владе Републике Српске за 2016. годину, из чега ће своју реализацију да црпе и све друге политике. Опоравак привреде базираће се на смањењу пореског оптерећења рада, реформама тржишта рада, те инфраструктурним пројектима и реиндустријализацији у свим областима прерађивачке индустрије, обезбјеђујући уједно повољне изворе средстава за финансирање предузећа путем Инвестицоно-развојне банке Републике Српске и Гарантног фонда Републике Српске.

Инвестиционе активности у привреди биће један од значајних покретача привредног раста у наредном периоду. Стратешке области у које ће се највише улагати су саобраћајна инфраструктура, сектор пољопривреде, шумарства и водопривреде, као и енергетика.

Одломци из документа: Економска политика Републике Српске за 2016. годину.

Комплетан текст прочитајте овдје.

 

Потенцијали Републике Српске

Природни потенцијали су један од кључних фактора за развој Републике Српске од којих су најзначајнији: пољопривредно земљиште, шумски комплекс, воде и рудни и минерални ресурси.

Република Српска се одликује значајним пољопривредним и шумским потенцијалом.
Укупна површина пољопривредног земљишта чини 51% удјела у површини Републике Српске. Према категоријама искоришћености, највеће површине заузимају оранице и баште, ливаде, пашњаци и воћњаци, а најмање рибњаци. С обзиром да је трећина обрадивих површина још увијек слободна за обраду, постоји велики потенцијал за развој пољопривредне дјелатности.

Шумски комплекс представља национално богатство и један је од основних потенцијала развоја јер шуме и шумско земљиште обухватају 40% територије Републике Српске.

Воде су такође велико богатство Републике Српске, а водотоци задовољавају 73% параметара прописаних за прву класу воде.
Постоје изузетно повољни услови за развој термо и хидроенергетског сектора. Искоришћеност укупног потенцијала за производњу електричне енергије износи 30%. Посебно вриједан потенцијал представљају термалне и термално-минералне воде на основу којих у Републици Српској ради неколико бањско-рекреационих центара.

Република Српска има богате и још увијек недовољно искориштене рудне и минералне ресурсе, нарочито угља, боксита, лигнита, жељеза, бакра.

Са својим повољним географским положајем, атрактивним природним богатствима и богатим културним насљеђем, Република Српска има велики потенцијал за развој различитих видова туризма, а нарочито бањског, сеоског, спортског, културно-историјског и еко-туризма.

Извор података: Републички завод за статистику Републике Српске и Влада Републике Српске

 
Поставите питање
Курсна листа ЦБ БиХ
Бањалучкa берзa
Београдска берза
Чланови : 4
Садржај : 2016
Број прегледа чланка : 1671410
Имамо 70 гостију на мрежи
Преузмите Adobe Reader
Преузмите Adobe Flash Player

Најава догађаја

23.04.2017.год.
Чубриловић сутра у Пожаревцу отвара изложбу архивских докумената НСРС
Опширније...
 
17.04.2017.год.
Књиге на дар Библиотеци „Вук Караџић“ из Ковина
Опширније...

Претходни догађаји

24.04.2017.год.
Чубриловић данас у Пожаревцу отворио изложбу архивских докумената НСРС
Опширније...
 
19.04.2017.год.
Представништво поклонило 163 књиге ковинској библиотеци
Опширније...
Преузмите Билтен