Привреда

Ел. пошта Штампа ПДФ

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске, реална стопа раста бруто домаћег производа (БДП) за 2018. годину у Републици Српској износила је 3,9%. Привредни раст је, у највећој мјери, резултат раста у подручјима производње и снабдијевања електричном енергијом, гасом, трговином на велико и на мало, поправка моторних возила и мотоцикала  и пољопривреда, шумарство и риболов  док је Индустријска производња забиљежила пад.

У периоду од јануара до августа 2019. године индустријска производња биљежи просјечан пад од 11,9%. Највећи допринос овом смањењу дало је смањење производње у прерађивачкој индустрији од 10,4%, првенствено због смањене производње кокса и рафинисаних нафтних деривата од 95,7%, као и смањења производње намјештаја, коже и производа од коже, те прераде дрвета и производа од дрвета. У подручју производња и снабдијевање електричном енергијом забиљежено је смањење од 18,1%, док је у подручју вађење руда и камена смањење производње износило 0,9% усљед смањења производње у области вађење угља и лигнита (мрког угља) од 16,9%, а област вађење руда метала (жељезна руда, руде и концентрати алуминију-ма) биљежи раст производње од 20,2%. Овакво кретање индустријске производње у 2019. години резултат је високе основице из претходне године, а посебно у подручју производње и снабдијевања електричном енергијом. Са друге стране, смањење обима индустријске производње требало би посматрати у контексту слабљења извозне тражње земаља Европске уније и CEFTA. Током 2018. године неки од наших главних спољнотрговинских партнера (Њемачка и Италија) почели су да биљеже успоравање економске активности и опадајуће, па чак и негативне стопе обима индустријске производње, што се неминовно одразило и на нашу, извозно оријентисану прерађивачку индустрију. У наведеном периоду забиљежено је смањење броја укупно запослених у индустрији од 0,1%, усљед смањења броја запослених од 0,8% у прерађивачкој индустрији и 5,7% у вађењу руда и камена, док је у подручју производња и снабдијевање електричном енергијом забиљежено повећање броја запослених од 8,1%. Промет индустрије, у посматраном периоду, такође, биљежи смањење од 4,1%. Посматрано по тржиштима, промет на домаћем тржишту смањен је за 1,9%, а промет на иностраном тржишту за 7,0%, а то потврђује негативан утицај кретања у међународном економском окружењу.

У периоду од јануара до августа 2019. Република Српска биљежи инфлацију од 0,6%. Највећи раст цијена забиљежен је у одјељцима Алкохолна пића и дуван (4,0%) усљед повећања акциза на дуван и дуванске прерађевине (од 1. јануара 2019. године) и становање, вода, електрична енергија, плин и други енергенти (3,4%). Иако су свјетске финансијске организације прогнозирале ниже цијене сирове нафте, у Републици Српској, у првих осам мјесеци 2019. године, цијене горива и мазива су више за 4,4% у односу на исти период претходне године. Имајући у виду све факторе који утичу на раст цијена, процјењује се да ће просјечне потрошачке цијене у 2019. години порасти за 0,9% у односу на цијене у претходној години, док се у еврозони, која је наш значајан спољнотрговински партнер, очекује раст цијена од 1,2%23.

Просјечна плата након опорезивања у 2018. години износила је 857 КМ и у односу на 2017. годину имала је номинални раст од 3,1%, а уз допринос инфлације реални раст од 1,9%. У периоду јануар-август 2019. године наставља се тренд раста просјечне плате након опорезивања, која износи 900 КМ. Посматрано по подручјима, највећи номинални раст плате на годишњем нивоу (поредећи јануар-август 2019. године са истим периодом 2018. године) забиљежен је у подручјима Пословање некретнинама 21,7%, Остале услужне дјелатности 18,3% и Административне и помоћне услужне дјелатности 18,3%.

Просјечна пензија у 2018. години износила је 361 КМ, уз номинални раст од 5,1%. Тренд раста пензија наставља се и у 2019. години, када је за првих осам мјесеци исплаћена просјечна пензија у износу од 376 КМ. Просјечан број пензионера у 2018. години износио је 260.432 лица са тенденцијом раста, који се наставља и у првих осам мјесеци 2019. године, када просјечан број пензионера износи 262.936 лица.

Остварени обим спољнотрговинске размјене робе у Републици Српској је у 2018. години, износио 9,0 милијарди КМ, што представља номинално повећање од 7,0% у односу на претходну годину. Номинални раст извоза износио је 7,6%, док је увоз растао по стопи од 6,6%. Покривеност увоза извозом износила је 71,7% и већа је за 0,7 п. п. у односу на 2017. годину, док је спољнотрговински дефицит повећан за 4,1%, односно за 57,5 милиона КМ. Посматрајући извоз производа према царинској тарифи БиХ, расту извоза највише је допринио раст извоза вјештачког корунда, алуминијум-оксида и алуминијум-хидроксида, који је вриједносно већи за 24,6% у односу на претходну годину, те раст извоза електричне енергије који је вриједносно био већи за 15,7%. Поредећи период јануар-август 2019. године са истим периодом претходне године, извоз је мањи за 2,3%, док је увоз мањи за 9,4%, што је довело до веће покривености увоза извозом, која је износила 76,2% и спољнотрговинског дефицита од 746,2 милиона КМ. Република Српска, у посматраном периоду остварила je смањење спољнотрговинског дефицита у размјени са Србијом, Њемачком и Русијом. Смањењу спољнотрговинског дефицита у размјени са Русијом посебно је допринијело смањење увоза из Русије, које се значајно одразило на укупно смањење увоза у Републици Српској. Са друге стране, остварено је смањење суфицита у размјени са Хрватском, Словенијом и Аустријом, док је дефицит остварен у размјени са Италијом остао на приближно истом нивоу. Све то је довело до смањења обима спољнотрговинске размјене у Републици Српској од 6,5%. Оваква кретања у спољнотрговинској размјени, у 2019. години, одражавају кретања у производном сектору Републике Српске и посљедица су слабљења извозне тражње у земљама Европске уније усљед успоравања економске активности.

Вриједност остварених инвестиција у стална средства у Републици Српској у 2018. години, износила је 1.879,5 милиона КМ, што је у односу на претходну годину повећање од 16,5%. Посматрано према техничкој структури, остварено је повећање инвестиција у Грађевинске објекте и просторе (26,8%) и у Машине, опрему и транспортна средства (8,4%), док је нешто ниже остварење инвестиција у oстале инвестиције (-7,5%). Према дјелатностима инвеститора, а узимајући у обзир учешће поједине дјелатности у укупним инвестицијама, највећи раст инвестиција забиљежен је у области дјелатности здравствене заштите и социјалног рада и пословање некретнинама, код којих су стопе раста веће од 200%, те у областима јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање (25,6%) и информације и комуникације (56,0%). Пад инвестиција у односу на претходну годину забиљежен је у подручјима: прерађивачка индустрија; пољопривреда, шумарство и риболов; вађење руда и камена и грађевинарство.

Према подацима Централне банке БиХ, у 2018. години, у Републици Српској су евидентирана нето страна улагања у износу од 316,8 милиона КМ, што представља повећање у односу на износ страних инвестиција за 2017. годину којe су износиле 231,9 милиона КМ. У структури директних страних улагања на власничке удјеле односи се 273,7 милиона КМ, задржане зараде износиле су 109,6 милиона КМ, док је остали капитал био 66,5 милиона КМ. Земље које су у Републику Српску највише инвестирале су: Русија са 140,1 милион КМ, Велика Британија са 43,1 милион КМ, Италија са 31,0 милион КМ, Швајцарска са 26,4 милиона КМ и Аустрија са 22,9 милиона КМ.

У периоду 2020-2022. године очекује се наставак стабилног кретања привредног раста по стопама 3,5%, 3,7% и 4% респективно као резултат одрживог раста домаће тражње, лаганог опоравка извозне тражње и позитивног ефекта инвестиција. Очекивани раст привредне активности у земљама окружења, иако нижег интензитета, омогућиће позитивна кретања у спољнотрговинској размјени и одразити се на раст индустријске производње, посебно прерађивачке индустрије која је извозно оријентисана. Очекује се опоравак енергетског сектора. Раст индустрије омогућава већа улагања, као и повећање броја запослености, а то ће уз раст личних примања омогућити раст домаће потрошње. Планирана инвестициона улагања би, такође, требало да допринесе укупном привредном расту. У претходном периоду извршено је пореско растерећење рада кроз повећање неопорезивог дијела дохотка, што је довело до повећања плата свим запосленима у Републици Српској. У посматраном периоду очекује се наставак тренда пада незапослености, тако да пројектоване стопе незапослености износе 9,7%, 8,7% и 8,0% кроз године.

Одломци из документа: Програм економских реформи Републике Српске за период 2020-2022. године

Комплетан текст прочитајте овдје.

 

Потенцијали Републике Српске

Природни потенцијали су један од кључних фактора за развој Републике Српске од којих су најзначајнији: пољопривредно земљиште, шумски комплекс, воде и рудни и минерални ресурси.

Република Српска се одликује значајним пољопривредним и шумским потенцијалом.
Укупна површина пољопривредног земљишта чини 51% удјела у површини Републике Српске. Према категоријама искоришћености, највеће површине заузимају оранице и баште, ливаде, пашњаци и воћњаци, а најмање рибњаци. С обзиром да је трећина обрадивих површина још увијек слободна за обраду, постоји велики потенцијал за развој пољопривредне дјелатности.

Шумски комплекс представља национално богатство и један је од основних потенцијала развоја јер шуме и шумско земљиште обухватају 40% територије Републике Српске.

Воде су такође велико богатство Републике Српске, а водотоци задовољавају 73% параметара прописаних за прву класу воде.
Постоје изузетно повољни услови за развој термо и хидроенергетског сектора. Искоришћеност укупног потенцијала за производњу електричне енергије износи 30%. Посебно вриједан потенцијал представљају термалне и термално-минералне воде на основу којих у Републици Српској ради неколико бањско-рекреационих центара.

Република Српска има богате и још увијек недовољно искориштене рудне и минералне ресурсе, нарочито угља, боксита, лигнита, жељеза, бакра.

Са својим повољним географским положајем, атрактивним природним богатствима и богатим културним насљеђем, Република Српска има велики потенцијал за развој различитих видова туризма, а нарочито бањског, сеоског, спортског, културно-историјског и еко-туризма.

Извор података: Републички завод за статистику Републике Српске и Влада Републике Српске

 
Курсна листа ЦБ БиХ
Бањалучкa берзa
Београдска берза
Чланови : 4
Садржај : 3042
Број прегледа чланка : 5752349
Имамо 139 гостију на мрежи
Преузмите Adobe Reader
Преузмите Adobe Flash Player

Најава догађаја

11.11.2020.год.
Фестивал Мали победник ове године преко интернета
Опширније...
 
04.11.2020.год.
Отварање нових просторија Завичајне заједнице Република Српска у Суботици
Опширније...

Претходни догађаји

13.11.2020.год.
Tијана Хил побједница фестивала „Мали победник“
Опширније...
 
06.11.2020.год.
Свечано отворене нове просторије Завичајне заједнице „Република Српска“
Опширније...
Преузмите Билтен
Пратите нас на Фејсбуку
Пратите нас на Инстаграму