Sve o Srpskoj | 29. oktobar 2024. godine –
BRIКS POКUŠAVA DA BUDE ONO U ŠTA JE SVET TREBALO DA IZRASTE POSLE 1989.
- Tokom skoro tri decenije bitisanja u zapadno konstruisanoj ”mirovnoj” arhitekturi, Srpska je okusila sve aspekte ”uterivanja demokratije”, u obliku konstantnih pritisaka u pravcu revizije Dejtonskog sporazuma od strane samih njegovih autora zarad stvaranja trajne kolonije pod centralizovanom prozapadnom upravom
- Dodikov odlazak u Кazanj, gde se vijorila i zastava Srpske, i sastanak sa Putinom nose ogromnu simboličnu ali i praktičnu važnost. To nije samo simbol srpskog nepristajanja na novo ropstvo pod kapom ”demokratske” EU i/ili NATO-a već i vrlo pragmatičan čin. Predsednik Srpske je već objavio da će, ako se Zapad bude držao kao sada, Srpska sredstva za svoj razvoj nastojati da obezbedi preko Razvojne banke BRIКS
- Naravno, ni to neće naići na blagonaklone reakcije ni u Briselu, ni u Vašingtonu, ni u Berlinu, ni u Parizu, ni u Londonu, ni u ostalim vazalnim prestonicama. Štaviše, vrlo lako može da posluži kao podloga za neke nove zapadne sankcije protiv Dodika, njegovih saradnika, ili čak i same Srpske. Ali i to će samo dodatno podvući ispravnost Dodikovog izbora
- Podjednako važno: ovakvim pristupom Milorad Dodik ojačava svoju državu i narod time što obezbeđuje slobodu geopolitičkog i ekonomskog izbora, što neminovno slabi ucenjivački potencijal sadašnjih kolonijalnih upravnika BiH i njihovih lokalnih pomagača
Piše: Aleksandar PAVIĆ
BORBA između sveta nužnosti i sveta slobode izbora se zahuktava na globalnom nivou. Nedavno održani samit BRIКS-a u Кazanju je predstavljao svojevrsnu vododelnicu. Temelji multipolarnog sveta su dodatno učvršćeni i prošireni.
Međutim, treba biti jasan. Taj multipolarni svet se, ne svojom već voljom i akcijama stvarnih vladara dela sveta pod zapadnom dominacijom, polako pretvara u novi blok. A blokovska podela sveta je nešto što je trebalo da ode u istoriju zajedno sa Berlinskim zidom. Navodno, pošto su ”demokratija i sloboda” pobedile (komunističku) ideologiju, svet je mogao da nastavi da se mirno razvija na opšte prihvaćenim osnovama tzv. liberalne demokratije i slobodnog tržišta. Onako kako je maštao – ili prediktivno programirao – američki politikolog Frensis Fukujama.
Znamo da se ništa slično nije desilo. Naprotiv, zapadne vladajuće elite su u tome videle svoju šansu ne za konačnu materijalizaciju temeljnih ideala Povelje UN o svetu ravnopravnih nacija koje sarađuju na osnovama uzajamnosti i nemešanja u poslove drugih, već za uspostavljanje globalne zapadne hegemonije.
Suština ”demokratije i slobode” je pretvorena u tzv. meku moć, odnosno psihološko-propagandno sredstvo za tupljenje odbrambenih mehanizama naroda i država koji su ”pali na priču” umesto da prepoznaju pravu prirodu novih procesa i njihovih kreatora.
U ime proklamovanih ideala pobedničkog Zapada, uspostavljen je jednopolarni svet na čelu sa SAD i njihovim vazalima – najjačim državama EU. Globalizacija je zapravo bila paravan za nametanje zapadnih obrazaca ostatku sveta, pod uslovima koji su favorizovali Zapad, to jest njegove nominalno demokratske, a zapravo oligarhijske elite. Državni i društveni mehanizmi meta budućeg potčinjavanja su slabljeni spoljnim nametanjem ”liberalizma” u svim društveno-političkim oblastima, a njihovi odbrambeni ekonomski mehanizmi prodorom nužno dominantnog zapadnog korporativnog kapitala pod firmom ”slobodne trgovine” i ”otvaranja finansijskih tržišta”.
Niko nije trebalo da se seti, a kamoli da pomene, da su osnove zapadne ekonomske moći izgrađene upravo preko zaštićenih tržišta i industrija i potonjeg merkantilizma. Drugim rečima – aktivnim učešćem i zaštitom države, a ne njenim ukidanjem u korist apstraktnih teorija iza kojih stoje vrlo profitno i imperijalno nastrojeni akteri.
BRIКS je evoluirao kao reakcija na taj pokušaj pravljenja i učvršćivanja globalne zapadne hegemonije – odnosno hegemonije zapadnih vojno-industrijskih i finansijskih elita i njihovih pomagača u obrazovno-kulturnoj i umetničko-zabavljačkoj sferi. Međunarodne institucije i mehanizmi usvojeni posle Drugog svetskog rata su pretvoreni u puke instrumente novog kolonijalizma.
BRIКS zapravo pokušava da izraste u ono u šta je svet trebalo da izraste posle 1989-te – ali nije. U šta su UN trebalo da izrastu – ali nisu. U svet država i naroda koji se povezuju ne na osnovu nužnosti i prisile već dobrovoljnosti i prepoznavanja sopstvenog interesa. I tako smo došli do toga da se BRIКS postepeno pretvara u istinskog naslednika zapadnog bloka koji je pobedio u Hladnom ratu, a da se sadašnji zapadni blok velikom brzinom pretvara u naslednika nekadašnjeg komunističkog, ideološki utemeljenog bloka.
Bavljenje unutrašnjim uređenjem zemalja-članica BRIКS-a, BRIКS partnera i onih koji maštaju o takvom statusu u bliskoj budućnosti predstavlja vrlo lukavu zamenu teza. To nisu sve parlamentarne demokratije iz udžbenika sa političkih nauka, mada je Indija najmnogoljudnija parlamentarna demokratija na svetu, a Brazil, Rusija i Južna Afrika redovno održavaju demokratske izbore. Ali čak i da su sve te države ”autokratije”, što je omiljeni termin današnjih zapadnih oligarhija za diskvalifikaciju nezgodnih konkurenata ili država predviđenih za buduću kolonizaciju – to nije ono što je najbitnije, već principi na osnovu kojih one sarađuju sa drugima, a to jesu već pomenuti principi Povelje UN.
Dakle, na međunarodnoj sceni, BRIКS je sada glavni protagonista i zastupnik međunarodnih odnosa zasnovanih na demokratiji, nemešanju u tuđe stvari i slobodi izbora udruživanja, dok je politički Zapad postao zastupnik prisile, uslovljavanja i nasilnog nametanja sopstvenih (proklamovanih) standarda drugima. To je suština nove blokovske podele sveta koju generišu današnje vladajuće zapadne elite.
Republika Srpska je na svojoj koži, direktnije od skoro svih u svetu, tokom svog postojanja osetila sve ”blagodeti” pobedničkog Zapada. Ona je i stvorena kao reakcija na zapadno inspirisano nasilno razbijanje SFR Jugoslavije i prateći projekat obespravljivanja i postepenog zatiranja srpskog naroda u celini. I tokom skoro tri decenije bitisanja u zapadno konstruisanoj ”mirovnoj” arhitekturi, Srpska je okusila sve aspekte ”uterivanja demokratije”, u obliku konstantnih pritisaka u pravcu revizije Dejtonskog sporazuma od strane samih njegovih autora zarad stvaranja trajne kolonije pod centralizovanom prozapadnom upravom.
Dodikov odlazak u Кazanj, gde se vijorila i zastava Srpske, i sastanak sa Putinom nose ogromnu simboličnu ali i praktičnu važnost. To nije samo simbol srpskog nepristajanja na novo ropstvo pod kapom ”demokratske” EU i/ili NATO-a već i vrlo pragmatičan čin, čija se suština ogleda i u najnovijoj izjavi predsednika Republike Srpske, da će, u daljem odsustvu EU i drugih zapadno-kontrolisanih fondova, Srpska sredstva za svoj razvoj nastojati da obezbedi preko Razvojne banke BRIКS-a.
Naravno, ta izjava, baš kao ni Dodikovo učešće na samitu u Кazanju, neće naići na blagonaklone reakcije ni u Briselu, ni u Vašingtonu, ni u Berlinu, ni u Parizu, ni u Londonu, ni u ostalim vazalnim prestonicama. Štaviše, vrlo lako može da posluži kao podloga za neke nove zapadne sankcije protiv Dodika, njegovih saradnika, ili čak i same Srpske.
Ali i to će samo dodatno podvući ispravnost Dodikovog izbora – da se opredeli za integracije zasnovane na slobodi i međusobnom uvažavanju umesto na servilno, fatalističko bitisanje pod tuđim jarmom, a pogotovo jarmom onih koji ne prestaju da pokazuju neprijateljstvo i prema Srpskoj i prema srpskom narodu u celini.
I, podjednako važno: ovakvim pristupom Milorad Dodik ojačava svoju državu i narod time što obezbeđuje slobodu geopolitičkog i ekonomskog izbora, što neminovno slabi ucenjivački potencijal sadašnjih kolonijalnih upravnika BiH i njihovih lokalnih pomagača.
Jer ”bezalternativnost” bilo kog pravca neminovno vodi u ukidanje svake druge alternative osim one koju ti nameće neko drugi. A to definitivno nije srpski put.