Градови у Републици Српској
Бања Лука је највећи град Републике Српске и најзначајнији привредни, културни, финансијски и универзитетски центар. Дуга историја оставила је бројне трагове различитих цивилизација и култура. Најрепрезентативније грађевине су зграда Банске управе и Банског двора, храм Св.Тројице, Храм Христа Спаситеља са звоником високим 46 м, Градски музеј, градски парк са фонтаном и павиљоном за музичке оркестре, Народно позориште, Галерија ликовних умјетности, зграда Владе Републике Српске и Палата предсједника.
Један од симбола града су Господска улица и Тврђава Кастел у којој се у љетном периоду одржавају бројне културне манифестације и фестивали.
Бања Лука је препознатљива по зеленим површинама, алејама и парковима. Врбас је познат као ријека са идеалним условима за спортске активности на води. Поред кајака и чамаца који преплаве ријеку у топлијем дијелу године, највећи куриозитет је свакако „дајак“. Тај специфични бањалучки чамац симбол је Врбаса и Бање Луке.
Више информација на: www.banjaluka-tourism.com и www.banjaluka.rs.ba
Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјеверо-источном дијелу БиХ. Град је општински центар и историјско средиште равне Семберије и благог побрђа Мајевице. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.
Током цијеле године у Бијељини се одржавају бројне спортске, културне, сајамске, етно, сеоске и гастрономске манифестације које имају велику улогу у промоцији природних и културних потенцијала Бијељине. У близини Бијељине, тачније 6 км oд самог центра града, смјештена је чувена љековита бања Дворови, у чијем је склопу изграђен и отворени базен олимпијских размјера који се пуни термалном и питком водом. Десна обала Дрине пружа изванредне услове за купање и риболов.
Више информација на: www.bijeljinaturizam.com и www.gradbijeljina.org
Приједор се налази у сјеверозападном дијелу Републике Српске на обронцима планине Козара који се спуштају у алувијалну равницу познату као приједорско поље. Кроз град протиче ријека Сана и њена притока Гомјеница из чијих вода се снабдијева рибњак Саничани. Као посебан екосистем са богатом флором и фауном, рибњак Саничани је одувијек био мјесто које је привлачило бројне љубитеље природе, посебно ловце.
Приједор, са значајним природним богатствима као што су планина Козара, ријека Сана и са бројним излетиштима омогућава развој планинског, купалишног, излетничког и сеоског туризма.
Једно од средишта културног живота на овим просторима је Музеј Козара који се бави проучавањем и очувањем културног насљеђа овог краја, а прва поставка датира још из 1895. године. У Приједору се налази и Народна библиотека "Ћирило и Методије" која је основана 1864. године, а организатор је бројних политичких и књижевно-научних трибина.
Више информација на: www.visitprijedor.com и www.prijedorgrad.org
Добој има повољан географски положај а налази се на 146м надморске висине на лијевој обали ријеке Босне између ушћа ријека Усоре и Спрече у Босну.
На подручју Добоја евидентирана су 62 спомен-обиљежја, а на доминантној локацији у парку смјештена је спомен-костурница жртвама свјетског рата. Добојска тврђава потиче из 13. вијека и налази се у самом центру града. Представља туристичку атракцију и значајан је културно-историјски споменик под заштитом државе.
У Добоју се налази парна локомотива која чува сјећање на популарни воз Ћиро који је ускотрачном пругом пролазио кроз Добој у периоду од фебруара 1879. до марта 1968. године.
Један од најразвијенијих видова туризма на подручју Добоја јесте манифестациони туризам. Календар манифестација броји 32 значајне културно–умјетничке, спортске, привредне, гастрономске и вјерске традиционалне манифестације које из године у годину постају све квалитетније и посјећеније.
Више информација на: www.posjetidoboj.ba и www.doboj.gov.ba
