Штампа
08.12.2021.год.
Трибина „Република Српска – враћање отетих уставних надлежности“: Српска ће се политички одбранити

У Прес центру Удружења новинара Србије одржана трибина на тему „Република Српска – враћање отетих уставних надлежности“

У Београду у Прес-центру Удружења новинара Србије у организацији портала „Факти“ и „Све о Српској“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, јуче (07.12.2021. год.) је одржана трибина „Република Српска – враћање отетих уставних надлежности“. На трибини су говорили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, Владислав Јовановић, Дарко Танасковић, Ненад Kецмановић, Миша Ђурковић, Миломир Степић, Слободан Рељић, Предраг Ћеранић, Александар Павић, Александар Раковић, Душан Пророковић, Жељко Будимир и Срђан Перишић, а у име организатора и Представништва Републике Српске у Србији учеснике је поздравио Млађен Цицовић, шеф Представништва, а трибину jе модерираo Ђуро Билбија, уредник портала „Све о Српској“ и „Факти“.

Млађен Цицовић, шеф Представништва Р. Српске у Србији

Шеф Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић је, у име организатора, истакао да је инцијатива Републике Српске за враћање отетих уставних надлежности и повратак изворном Дејтонском споразуму једини пут ка успостављању владавине права и унутрашњег дијалога као основа за опстанак БиХ и будућност Републике Српске у таквој БиХ.

Цицовић је указао да су храброст и истрајност Додика, уз савршене лидерске способности довели прво до стварања услова у којима је постало могуће то предложити, а потом и мобилисати српску политичку и народну снагу да истрају у намјери враћања одузетих надлежности Републике Српске.

Подсјетио је да су ненадлежни органи у протеклих 26 година својим одлукама мијењали уставну структуру БиХ преносећи надлежности са Републике Српске на ниво БиХ, те оцијенио да је будућност БиХ и за Србе и за Бошњаке и за Хрвате могућа само у досљедној примијени Дејтонског споразума и његовог Анекса четири – Устава БиХ.

Он је нагласио да Република Српска жели БиХ састављену од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ, жели БиХ мира и сарадње, равноправности и слободе, што је могуће само повратком на изворни, по слову Дејтонски споразум.

Цицовић је навео да је за Републику Српску јединство српских политичких субјеката никад прече, те нагласио да ниједна странка не би требало да своје политичко позиционирање гради на питању повратка дејтонских надлежности Републике Српске.

- Важно је да је Србија јака и стабилна, једнако је важно свесрпско јединство, јер овај посао је највиши ниво народног и државног интереса и само јединствени и сабрани можемо сачувати Републику Српску - истакао је Цицовић.

Он је напоменуо да су пренос надлежности са Српске на БиХ и уставна структура БиХ мијењани одлукама високог представника, Уставног суда и Парламентарне скупштине БиХ, доношењем подзаконских аката Савјета министара и других органа на нивоу БиХ без изричите надлежност БиХ, условљавањем од међународних организација и органа ЕУ и све то у супротности са Уставом БиХ - Анексом четири Дејтонског споразума.

Посебну улогу у овом правном насиљу, каже, имали су ОХР и високи представник за БиХ, који није институција уставноправног карактера, односно његов положај и надлежност нису регулисани Уставом БиХ, а он је фактички вршио законодавну власт у БиХ.

Високи представник се, подсјетио је Цицовић, тако понашао упркос чињеници да је на основу права из Члана два Анекса 10 Дејтона задужен само да надгледа спровођење мирног рјешења и координира активности цивилних организација и агенција, а он је радио сасвим супротно, све и увијек на штету Републике Српске, а то увијек значи и на штету цијеле БиХ.

- Ништа мању улогу у правном насиљу није имао ни Уставни суд БиХ, који умјесто да штитити Устав и одређује шта у држави јесте, а шта није у складу са Уставом, упорно својим одлукама без сагласности представника српског народа ради на рушењу Устава што је у суштини и рушење БиХ - нагласио је он.

Према његовим ријечима, тешко је, тачније немогуће очекивати да овако нефункционална БиХ, у којој се не поштује Устав, у којој је потпуно урушена њена уставна структура, са ОХР-ом и високим представником као класичним протектором, може да напредује у погледу демократског, политичког и економског развоја.

Цицовић је подсјетио да је БиХ државна заједница настала у Дејтону, те истакао да до потписивања Дејтонског споразума није било никакве државе БиХ у садашњим оквирима, да она нема уставноправни континуитет, јер је Устав БиХ дио међународног правног документа, а не производ политичког и институционалног договарања.

Напоменуо је и да је Уставом БиХ одређено друштвено уређење БиХ као децентрализоване државе, са великим овлашћењима и надлежностима ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, и веома ограниченим овлашћењима и надлежности државне заједнице БиХ.

Он је додао да је Савјет министара помоћно тријело Предсједништва БиХ и да није никаква влада, као и да је Република Српска страна потписница свих 11 анекса Дејтонског споразума, па и Анекса четири - Устава БиХ.

Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да политичка борба за Републику Српски никада није престала, да она неће ратовати чак и ако буде нападнута, већ ће се политички одбранити.

Додик је истакао да је кључна борба била да се не промијени Устав БиХ, а било је покушаја.

"Ако смо успјели нешто да урадимо, успјели смо да очувамо Устав", истакао је Додик и додао да се ту види шта је надлежност, ко може да предложи закон, а нигдје не пише да је то високи представник.

Подсјетио је да се од 2006. године кренуло да се заустави пренос надлежности, и већ је учињено 2008. године када је високи представник покушао да наметне пословник о раду Парламентарне скупштине БиХ и промијени начин гласања, али су српски представници најавили да излазе па је то повучено.

Додик је навео да је 56 службеника смијењено да би се дошло до наводне сагласности о формирању Оружаних снага БиХ, али Република Српска сматра да то није било регуларно и није фер.

"За нас је сасвим довољно да је то било у условима наметања, кажњавања, то је било нелегитимно, нелегално", истакао је Додик у Београду на трибини "Република Српска – враћање отетих уставних надлежности".

Он је навео да ће Народна скупштину у петак разматрати информације о одузетим наделжности Српској, које ће бити повучене, што је, каже, дигло галаму у свијету, посебно када је ријеч о повлачењу сагласности о Оружаним снагама.

"Од Оружаних снага БиХ немамо ништа, тамо Срби не иду, фали 40 посто Хрвата, а муслимани хоће да попуне те квоте. Буџетска ставка у буџету БиХ је највећа за Оружане снаге, износи 370 милиона, која реално речено, није никаква војска, али је велики потрошач", рекао је Додик.

Додатна ствар је да се иде у повлачење сагласности та да се морају смањити трошкови, рекао је Додик и додао и да 25 одсто Срба не жели да иде у Оружане снаге БиХ, те да би за десет година у тој војци било 80 одсто Бошњака.

Он је навео да ће донијети одлуку да у наредних шест мјесеци парламент припреми нормативно уређење, а први приједлог је да се преполови састав, ако не буде спремности написан је нови закон о ВРС и закон о демилитаризацији.

"Сигурно се не можемо вратити на старо", рекао је Додик и додао да се повлачи и сагласност о Високом судском и тужилачком савјету БиХ и индиректним порезима.

Четврта тачка посебне сједнице Народнескупштине је 140 закона који су донесени, који ће се поништити на подручју Републике Српске.

Додик је подсјетио да је помоћник државног секретара САД Габријел Ескобар звао телефоном људе у Републици Српској, за које је мислио да су важни, да одустану од свега, али они нису дали сагласност.

"Ништа се у Сарајеву није донијело вољом свих у БиХ, то је немогућа држава", истакао је Додик и подсјетио да је фалсификован и попис становништва, те навео примјер како је 71 лице пријављено да живи на адреси у ОХР-у.

"Историја иза нас је пуна фалсификата", истакао је Додик и нагласио да је озбиљна историјска грешка направљена што је БиХ очувана као једна територија.

Подсјетио на веома интензивну дипломатску активност коју су водили он и предсједница Републике Српске, те навео да људи на адресама гдје долазе сада слушају за разлику од претходних година.

Указао је и на то данас и сутра засиједа "нека група земаља" /ПИК/ у Сарајеву, покупе дневнице, а он није прочитао коминике од 2008. године.

"Стално то раде, као да смо неки дебили, себе затворе и сами одлучују, али је разлика што се данас изузима Русија", рекао је Додик и напоменуо како не могу да доносе одлуке без консензуса, али то настављају да раде.

Када је ријеч о причи о сукобима која долази из Сарајева, Додик је рекао да ова ситуација не изискује никакав сукоб, ово је чисти политички процес.

"Република Српска неће ратовати ни ако буде нападнута, ми ћемо се политички одбранити, прича о рату долази из Сарајева", истакао је Додик и додао да је доста бременитих опасности, нова прерасподјела свијета

Указао је и на причу да се укине конститутивност народ, са којом се бори, те указао да се неће одустати од тога да се из Републике Српске бира Србин.

Додик је навео и да шаљу силне изасланике, али да се Дејтонски споразум мора очувати, а најбољи степен одбране очување уставног претка БиХ.

Додик је рекао да је подржавао да сједница Скупштине Републике Српске о враћању отетих надлежности буде одржана баш у петак, 10. децембра, на дан када су донесена "бонска овлашћења".

"Ја сам гурао ово на 10. децембар, да то буде на дан када су донесена бонска овлашћења те 1997. године. Е, то би требало да буде и дан када их рушимо. То је и Међународни дан људских права", рекао је Додик у завршној ријечи на трибини у Београду "Република Српска-враћање отетих уставних надлежности".

Он је рекао да је одлична теза, која се могла чути на овом скупу, да је БиХ у ствари "празна љуштура", а не Република Српска те додао да је Српска у суштини држава, иако није међународно призната, јер има све елементе државности, осим столице у УН, а све се чинило да она буде срушена.

"Све зависи од нас, не зависи од тих великих. Чак није зависило ни када су ригидно дјеловали. Наравно, треба избјећи њихове бомбе, али морамо да имамо представнике на састанцима који могу да издрже такве типове и онда све може да буде на свом мјесту", рекао је Додик.

Он је рекао да се све своди не само на политички, него и на људски карактер, јер ако неко нема карактера, онда ће урадити све што му кажу, али ако има карактера и вјеран је интересима свог народа, онда нема никаквих бојазни.

Додик је рекао да би ствари изгледале далеко горе да се руководство Српске није у континуитету супротстављало наметањима рјешења, те додао да је Српска стално у некој одбрани.

"Имамо воље да искажемо своје опредјељење. Идемо даље, не можемо пасти. Када год сам губио на политичком плану, увијек сам се надао да ће доћи неки тренутак да ћу то моћи поправити. Важно је само да то не сурвамо до краја, а нисмо се сурвали, јер нисмо дали Устав", истакао је Додик.

Он је поновио да свима предочава да у Уставу пише да постоји и војска Републике Српске и Армија БиХ, али и да војска једног ентитета не смије, ни под каквим околностима, прећи на простор другог ентитета.

"Фино ћемо ми то њима предочити, има времена, док се мало охладе. Сад су сви пуни мишића. Стејт департмент, стара америчка администрација сад враћа стари метод као да се ништа није дешавало ових година", рекао је Додик.

Он сматра да је било важно да узврати када му је недавно пријећено санкцијама и додаје да то више никога не може да препадне.

"Мислим да морамо остати окупљени. Мени је жао што наша опозиција није на овом питању. Они се надају нечему, неким тамо појединцима је важније сада да се створе услови у међународној заједници да склоне Додика, па таман пропала и Република Српска. То је драматично и неприхватљиво", истакао је Додик.

Он је додао да се то стално понавља у српској историји.

"За разлику од њих, ја сам спреман. Када бих сутра знао да је Република Српска постављена на колосијек гдје нема опасности, први бих рекао – изволите даље, ја сам доста вукао ових 15 година", рекао је Додик, наводећи да се не ради о борби за власт.

Он је рекао да ће штампана излагања са данашњег скупа подијелити посланицима парламента Српске када дођу на засједање у петак.

Захваливши се учесницима скупа, он је предложио да се и у Бањалуци одржи овакав, али бројчано већи скуп.

Владислав Јовановић, министар спољних послова СРЈ

Бивши министар иностраних послова у Влади СР Југославије српски дипломата Владислав Јовановић оцијенио је да је "лабава" држава БиХ услов за одржавање међусобног повјерења, као и да ће пробошњачки ставови, због своје анахроности, у процесу стабилизовања БиХ имати све мању подршку западних пријатеља, укључујући Турску.

Јовановић је у Београду на трибини "Република Српска – враћање отетих уставних надлежности", оцијенио да се посљедњи узбуркани политички развој у БиХ мора посматрати у троуглу БиХ-Србија-Косово и Метохија.

"Дејтонски споразум је намерно, као једино могуће прихватљиво решење за три непомирљиво сукобљена народа, створио БиХ као лабаву унију два ентитета и три конститутивна народа", напоменуо је Јовановић.

У таквој држави, додао је, од њих се очекивало да науче да живе заједно, са перспективом да се, кад постигну минимум заједничког повјерења, споразумно, дакле добровољно, без мијешања и диктата споља, договоре о могућем преносу неких од надлежности ентитета на заједничке органе.

"То је био пут да се успешније функционисање заједничке државе постигне интерно, а не наметањем споља", навео је Јовановић.

Оцијенишви да лабавија унија није ексклузивитет БиХ, Јовановић је подсјетио на случај Белгије, која је исто таква унија састављена од три ентитета, од којих два самостално преговарају и закључују међународне споразуме са другим државама, на примјер у области културне сарадње, док у Швајцарској кантони уживају развијену аутономију.

Јовановић је навео да су посљедње помирљивије изјаве међународних представника посљедица заинтересованости да прејак притисак на Републику Српску, односно на њеног првог политичара Милорада Додика, неповољно не утиче на њихова очекивања од Србије у вези са Косовом и Метохјом и не доведе до повећавања утицаја конкурената на њену политику.

"Ти и неки други разлози, а посебно интереси НАТО-а за овај простор, отварају могућност Републици Српској за некажњиво враћање неких дејтонских овлашћења која су раније насилно од ње одузета од пробошњачких високих представника", рекао је Јовановић.

Г. Дарко Танасковић

Српски дипломата Дарко Танасковић оцијенио је да је нова кампања интензивног, концентричног и усредсређеног политичког и пропагандно-медијског притиска на Републику Српску и Србију пружила додатне потврде о постојању већ уочене праксе континуираног насиља које над Србима од осамдесетих година спроводи такозвана "међународна заједница".

Танасковић је истакао да превасходно мисли на САД, Велику Британију, Њемачку, а тек нешто мање изражено, ту је и Француска са својим сателитима у ЕУ.

Он је објаснио да је правна аргументација Републике Српске за враћање надлежности врло озбиљна, док Бошњаци стално траже нека царства да их штите, јер сами не могу направити државу. Зато, додао је стално говоре о рату, јер мисле да ће неко како би спријечио неки рат, дисциплиновати Србе.

"Мора се веома оштро и аргументовано ићи против тезе да су Срби ратнички народ, да је то у њиховој природу и разумију само језик силе", рекао је Танасковић на трибини "Република Српска – враћање отетих уставних надлежности".

Он истакао да се акценат се, у зависности од актуелне процјене регионалних и међународних околности и односа снага, у датој фази дјеловања ставља на одређени вид притиска или насиља или на комбинацију више видова.

У односу на Републику Српску од завршетка рата, током којег се такозвана "међународна заједница" и војно једнострано ангажовала, све вријеме се, каже Танацковић, нарочито систематски, примјењују правни и пропагандно-медијски видови насиља, праћени политичким и дипломатским легитимизовањем корака и мјера које се предузимају, а смишљено се рачуна и на дугорочније економске посљедице ових активности.

Чињеница да Дејтонским споразумом објективно нису могле бити антиципиране и разрађене све димензије функционисања специфичне државне творевине која је њиме успостављена, злоупотребљена је, оцјењује Танасковић, за наметање одлука, увођење институција и пренос овлаштења са ентитета на централну власт.

"Тиме није само уставно, функционално, конструктивно и договорно дограђивана структура `дејтонске БиХ`, већ су и недопустиво релативизовани и обеснажени носећи принципи и системски темељи на којима она, као атипична политичка заједница трију конститутивних народа, почива", рекао је Танасковић.

Танасковић каже да ће бити правно и политиколошки занимљиво анализирати примијењени механизам прокријумчарених и произвољних одлука, њиховог наметања и кажњавања непоћудних, којим би се једна постконфликтна и потенцијално "проконфликтна" двоентитетска и тронационална државна заједница превела у унитарну државу.

Али, додаје, у овом тренутку најважније да се тај процес заустави, а његови учинци преиспитају и до могуће мјере легалним путем пониште, у противном, "дејтонска БиХ" нема изгледнију перспективу, а БиХ као држава никакву.

Г. Ненад Kецмановић

Српски политиколог Ненад Кецмановић, оцијенио је да предстојећа сједница Народне скупштине Републике Српске о враћању ентитетских надлежности за Српску има историјски значај и представља "Дан Де".

"Парадоксално, јер успостављање уставног стања у складу са Дејтонским споразумом требало би да буде нешто нормално, а не изузетно", рекао је Кецмановић у Београду на трибини "Република Српска – враћање отетих уставних надлежности", у присуству српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика.

Он је напоменуо да ће се сједница одвијати на ентитетској територији, у оквиру институција система и у границама БиХ, тако да не угрожава ни мир ни стабилност ни у земљи, а камоли у региону.

"До краја овог мјесеца Српска одлучује да ли ће живјети пуним уставним капацитетом или је ускоро неће ни бити", каже Кецмановић.

Он подсјећа да су Српској током четврт вијека, по систему "скуване жабе", једна по једна одузимане надлежности и грађани су систематски постепено навикавани да Српска функционише са трећином свог уставног капацитета. А онда је, додао је, дошао на ред завршни ударац под девизом "повратка незавршеним пословима у Босни" и "јединственог дјеловања САД и ЕУ".

Кецмановић наводи да је некадашњи високи представник Валентин Инцко реактивирао "бонске надлежности" и наметнуо закон о вербалном деликту, а да је Кристијан Шмит, нерегуларно промовисан у високог представника, посегао и за пољопривредним земљиштем и шумама Српске, али се посегло и за ријекама, јер муслиманско Сарајево је још раније оспорило да Српска са матицом гради хидроцентралу Бук бијела на Дрини.

"Још су јој /Српској/ остале баре, јаруге и ваздух да би Срби могли на сламку да пију, једу и дишу. Неће јој остати ни име Република Српска јер је одавно оспорено. Дакле, неће опстати ни као развлашћена празна љуштура. Засједање Народне скупштине је `Дан Де` за Републику Српску", рекао је Кецмановић.

Г. Александар Павић

Политиколог из Београда Александар Павић истакао је да су западне силе одговорне за нову кризу у БиХ, те да су, осим дводеценијског, нелегитимног дерогирања изворног Дејтона од разних, искључиво западних високих представника, управо овогодишњи потези и ставови политичког Запада у БиХ послужили као окидач најновије кризе у БиХ.

Павић је рекао да Република Српска посеже искључиво за легалним и легалистичким средствима, те указао на поруке из Српске да се неће бранити, чак и ако буде нападнута.

Он је додао да је садашња ситуација искључиво индукована споља, у неким западним центрима моћи да се направи нова блоковска подјела Европе, и они који не желе да учестувју у томе су означени као агресори и то укључује и српски народ и руководство Српске.

"Ново је да у Српској неће бити тонова попуштања и одустајања од захтева", рекао је Павић, који сматра да политички Запад покушава да врати сат у девдесете и вријеме једнополарног свијета, када су западне престонице диктирале услове остатку свијета.

Г. Миша Ђурковић

Директор београдског Института за европске студије Миша Ђурковић је за иницијативу Републике Српске о враћању надлежности рекао да би била успјешна да је потребна адекватна међународна подршка, али и подршка из српских земаља, те обнова унутрашњег концензуса у самој Српској.

Он је указао да у централним званичним медијма у Србији недостаје подршка Српској и њеној иницијативи, те нагласио значај идентитетског и стратешког обједињавања српских простора, које не постоји у мјери у којој треба, те да би српско јединство могло свима да помогне, посебно Републици Српској.

Г. Миломир Степић

Геополитичар Миломир Степић је оцијенио да ће Република Српска и БиХ да промијене улоге и да ће судбина "празне љуштуре", намијењена Српској, задесити БиХ, те да ће сукцесивним враћањем надлежности све бити враћено на "дејтонско подешавање", што је уосталом и недвосмислено било предвиђено словом Дејтонско-париског споразума и њеног устава, шта је потпис ставио и "отац /инстант/ нације" Алија Изетбеговић.

Степић је истакао да се у колективну српску свијест мора вратити став да су "бадентеровске границе" и "независна Босна" били српска изнудица и минимум, те да се то /гео/политички треба валоризовати.

"Стога, не би требало да зачуди ако се муслимански политички прваци и њихови страни спонзори, а не Бањалука, једног не баш тако далеког дана буду позивали на такозвани изворни Дејтон. А у сарајевској чаршији се тада са носталгијом присете оног графита `Потпиши Алија некʼ је кʼо авлија`", рекао је Степић.

Г. Слободан Рељић

Аналитичар из Београда Слободан Рељић истакао је да западне безбједоносно-политичке структуре, прије свега англо-саксонске, у другој половини ове године интензивно бомбардују јавност злокобностима да Русија припрема војни напад на Украјину и да Балкану пријети грађански рат.

"Шта год да на то кажете ризикујете. Јер, не можете а да немате на уму како је `брига Запада у бившој Југославији пре четврт века, без по муке, испословала грађански рат", рекао је Рељић.

Г. Предраг Ћеранић

Декан Факултета за безбједност и заштиту из Бања Луке Предраг Ћеранић изјавио је данас у Београду да Русија показује политичку одлучност да се у пуном капацитету ангажује на Балкану, јер бранећи Србе на Балкану Русија штити и себе.

Ћеранић је рекао да је Русија на примјеру Републике Српске показала да предсједник Русије Владимир Путин није у празно поручивао још 2018. године да Москва "своје савезнике неће оставити на цједилу и да ће, ако буду нападнути, моментално реаговати".

"То Путиново упозорење као да је одзвањало након посљедње сједнице Савјета безбједности УН када Кристијану Шмиту није било дозвољено да се обрати, а у резолуцији којом се продужава мандат ЕУФОР-а, ОХР није остао ни у траговима. Русија је поново показала да савезнике неће оставити на цједилу, овога пута Србе, односно Републику Српску", рекао је Ћеранић на трибини "Република Српска - враћање отетих уставних надлежности".

Он је нагласио да Русија показује и политичку одлучност да се у пуном капацитету ангажује на Балкану. "Бранећи Србе на Балкану, Русија уједно штити и себе. Јер, уколико НАТО успије да потопи српски корпус, пут према Кавказу је отворен у смислу прокси ратова, ратова на руској територији вођених туђим рукама. Све већ виђено", указао је Ћеранић.

Он је нагласио да се и пословично на Балкану суздржана Кина први пут успротивила САД поводом именовања Кристијана Шмита и била јасна на засједању у Њујорку.

Иако се из петних жила труде да српске званичнике оптуже за кршење Дејтонског споразума, што је стандардна замјена теза, Ћеранић је навео да је у Сарајеву све мање наде да би се нешто од наведеног могло догодити, уз напомену да је повратак на Дејтон, у име очувања БиХ, све што Срби траже.

Г. Александар Раковић

Историчар Александар Раковић се осврнуо на државност Републике Српске и њено историјско право на самосталност, уз оцјену да Српска никако не може бити сецесионистичка територија.

Он је навео да Република Српска државни идентитет црпи из српске државности у 19. вијеку, која је привремено у 20. вијеку, прерасла у југословенску државност, али да између српске и југословенске државности постоји потпун континуитет.

"У складу са својим идентитетом државности и историјским правом српског народа на самосталност, Република Српска може да буде или самостална држава у оквиру уније БиХ или треба да буде сасвим самостална држава која може да ствара државне асоцијације изван БиХ", истакао је Раковић.

Г. Душан Пророковић

Геополитичар Душан Пророковић је оцијенио да се у реакцијама из Сарајева, уочи и након сједнице Савјета безбједности УН, уочава незадовољство поступањем западних актера те да се због тога поставља и питање - ко је издао Босну, односно ко је изневјерио нека очекивања у бошњачком корпусу.

"Према ономе што гледамо и слушамо, у бошњачком корпусу јесу изневерена нека очекивања", рекао је Пророковић, који уједно и пита на чему су била заснована та очекивања.

Г. Жељко Будимир

Професор међународних односа на Универзитету у Бањалуци Жељко Будимир изјавио је да су САД кључно утицале на процес реформе одбране у БиХ с циљем стварања заједничке војске и њене интеграције у НАТО, чиме би се наставио процес проширења НАТО алијансе на југоисток Европе, док су с друге стране Бошњаци у формирању Оружаних снага БиХ видјели прилику да се формира војна сила под њеном контролом и командом, ради стратешког одвраћања унутрашњег "непријатеља".

"Од оснивања до данас Оружане снаге БиХ нису у стању да испуне ниједну од мисија које су прописане Законом о одбрани БиХ, а као највећи успијех истиче се учешће у страним војним мисијама под НАТО командом. Република Српска је 2017. године донијела резолуцију о војној неутралности, која је противна свим стратешким документима из области одбране, гдје је НАТО циљ и сврха постојања Оружаних снага БиХ", указао је Будимир.

Будимир је нагласио да се Оружане снаге БиХ данас налазе под потпуном доминацијом Бошњака, како по командој структури, тако и по броју припадника.

"Српска и хрватска компонента у Оружаним снагама БиХ нису довољно попуњене, а три кључна места у сектору одбране држе Бошњаци. Овакво стање у Оружаним снагама БиХ је неодрживо и директно је противно интересима Републике Српске, која на уставним основама мора редефинисати свој однос и учешће у систему одбране БиХ", закључио је Будимир.

Г. Срђан Перишић

Професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић указао је да су Русија и Кина блокирањем Шмита у Савјету безбједности УН показале да су оне дио међународне заједнице, а не само Запад, односно САД и ЕУ.

"Резолуцијом је потврђено да се продужава мандат међународних војних снага /ЕУФОР-а/ које реализује ЕУ. Тиме су Русија и Кина спречиле помишљање да се у БиХ ангажују војне јединице НАТО-а као замена за ЕУФОР, што се као могућност помињало у западним политичким круговима, а активношћу Русије и Кине позиција Република Српска је додатно ојачана у актуелној кризи у БиХ", рекао је Перишић.

Према његовим ријечима, сада је јасно да је било какво рјешење кризе у БиХ немогуће без директног учешћа Русије и сагласности Кине и додатно разоткривено да САД, Велика Британија и Француска, односно Запад, немају водећу улогу у свијету да намећу рјешења.

"Хегемонија САД је завршена. Нестанак униполарног поретка, повратак Русије, и појава Кине, смањују могућност дјеловања САД на Балкану, без обзира што ће САД покушати да скрше отпор политике Српске. САД немају више снагу да намећу рјешења на Балкану – изузев да им то Бањалука и Београд дозволе", рекао је Перишић.

Комплетан снимак трибине „Република Српска – враћање отетих уставних надлежности“ можете погледати ОВДЈЕ.