Вишеградска бања Рехабилитациони центар Вилина Влас Вишеград
Рехабилитациони центар „Вилина влас“ налази се у источном дијелу Републике Српске, смјештен у боровој шуми и 5 км удаљен од Вишеграда. Захваљујући надморској висини од 460 метара и шумовитим падинама Таре, умјерено континенталној клими с благим карактеристикама планинске ова област је угодно мјесто за рехабилитацију и одмор током цијеле године. Рехабилитациони центар је добио име по ендемској врсти папрати „вилина влас“ која расте једино у овом крају, на изворима љековите термалне воде и немогуће ју је одгајати на другом мјесту. Располаже са укупним смјештајним капацитетом од 134 кревета, 3 ресторана, а гостима и пацијентима су на располагању и трим стазе. Подручје Вишеграда посјетиоцима вишеградске бање пружа обиље могућности за уживање. Шетње обронцима Таре, крстарење ријеком Дрином бродићем од вишеградског моста до Старог Брода, обилазак цркви и манастира, вожња обновљеном пругом Мокра Гора – Вишеград, посјета Андрићграду и етно селу Мећавник.

Посебна драгоцијеност бање и њен истински драгуљ је Мехмед-пашино купатило, такозвана Стара бања, и данас у функцији. Изграђено је 1575. године у традиционалном турском стилу, а овај ктитор чувене Ћуприје на Дрини заслужан је и за настанак вишеградске бање јер су на њеним просторима градитељи копали камен за изградњу моста одткривајући притом и обиље термалних извора. На том подручју су по налогу Мехмед Паше Соколовића направљена и 2 турска купатила – Кадијино и Мехмед Пашино, која су кориситила и властела и радници на Ћуприји, да се окрепе и уживају, али и да залијече костобољу и друге здравствене сметње.

Термоминералне воде вишеградске бање имају карактеристике радиоактивне, хидрокарбонантне хомеотерме. Степен радиоактивности је оптималан те се према томе позиционирала на прво мјесто у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине, а на друго на просотрима бивше Југославије. Љековите воде старе су више од 38.000 година, на површину земље избијају са дубнине од 180 м, а њихова температура је 34,8оС, на изворишту и углавном је константна током цијеле године.

Индикације: реуматска обољења, ортопедске болести и деформитети, неуролошка стања, хируршка стања и обољења.

Више информација на: www.vilina-vlas.com

 

Поред ових носилаца бањског туризма, у Републици Српској постоји још неколико значајних извора љековите воде. У источном дијелу Републике Српске, у Сребреници, смјештена је бања Губер чија се вода сматра једном од најбољих жељезно-арсенских вода у Европи. Најзначајнији извор је Црни Губер. Велике је издашности и сталне температуре од 12,4оС. Садржи жељезо, бакар, кобалт, никл, манган... Лијечи хипохромне аномалије, мањак апетита, општу слабост организма, изнемоглост, умор, губитак масе, реуматизам... Извор Љепотица значајан је за лијечење кожних обољења, а вјерује се да уљепшава тен и кожу лица. Очна вода је популарна у лијечењу болести слузокоже ока, док се вјерује да редовно умивање овом водом може побољшати вид. Извор Мали Губер је изразито минерализован и користи се за посебна обољења. Синусна вода ушмркавањем лијечи упалу синуса.

Бањско-рекреативни центар Слатина-Љешљани налази се на југозападним падинама планине Козаре, од Новог Града удаљена око 18 км. Природни амбијент овог центра се тренутно користи као излетиште и у рекреативне сврхе. Природна љековита вода Љешљани спада у натријум-хлоридне, хидрокарбонатне хипотермалне високо алкалне воде. Извор ове воде има температуру од 31 до 35оС са девет литара у секунди, пХ-вриједност од 11,85 и минерализацију од 2.500 до 2.790 мг/л. Пепоручује се при лијечењу хроничних упала женских репродуктивних органа, дисајних путева, те код реуматоидног артритиса, а вода се може користити и у козметологији.

Бањско-рекреативни центар „Шехер“ у Српским топлицама се налази око 5 км јужно од центра Бање Луке, у подножју Бањ-брда. У близини постојећих купатила пронађено је доста римског новца, који доказује да су ови минерални извори били познати још и старим Римљанима. Вода је сулфатична, муријатична и земноалкална, температуре од 24 до 34оС. Погодна је за лијечење реуматолошких, неуролошких, кардиоваскуларних и кожних обољења.



 
Курсна листа ЦБ БиХ
Бањалучкa берзa
Београдска берза
Чланови : 4
Садржај : 3443
Број прегледа чланка : 13233545
Имамо 150 гостију на мрежи
Преузмите Adobe Reader
Преузмите Adobe Flash Player

Најава догађаја

02.12.2022.год.
Промоција књига, филма и изложба о страдању деце у Републици Српској
Опширније...
 
24.11.2022.год.
Фестивал студенских позоришта „Кестенбург 2023“
Опширније...

Претходни догађаји

03.12.2022.год.
У Београду промовисане двије монографије о страдању дјеце у Српској током рата
Опширније...
 
25.11.2022.год.
Отварање фестивала „Кестенбург“ 19. фебруара у Београду
Опширније...
Преузмите Билтен
Пратите нас на Фејсбуку
Пратите нас на Инстаграму