Вишеградска ћуприја

Највећи симбол Вишеграда је ћуприја која вијековима привлачи пажњу многобројних пролазника, туриста и архитеката. Овај мост је задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића, који је међу бројном српском дјецом, у туском зулуму познатом као данак у крви, отет од породице и одведен преко Дрине и који је својом способношћу достигао до царског везира. Кад је био на врхунцу славе и моћи, Мехмед-паша Соколовић се сјетио свог родног мјеста и плаховите Дрине и одлучио да ту сагради „мост коме нема равна“. Градња моста на Дрини је предвођена најчувенијим градитељем турског царства Мимаром Синаном и трајала од 1571. до 1577. године. Мост на Дрини импонује својом величином, изузетном стилском и техничком дотјераношћу и представља ремек-дјело средњовјековног градитељства и спада у најзначајније културно-историјске споменике у Републици Српској.

Мост у ВишеградуУкупна дужина моста је 180 м, висина над нормалним водостајем ријеке је око 15 м, а ширина 6 м. Мост је грађен од камена седре, који је вађен код Вишеградске бање.

У свом вјековном постојању мост је претрпио бројна рушења и поправке. Рушење једног свода у средњем вијеку, оштећења након великог водостаја Дрине 1896. године када је мост у цјелости био под водом, а затим велика оштећења током првог и другог свјетског рата када је порушено неколико стубова. Обнова моста је урађена у периоду 1949-1952. године.

Најзначајније и најљепше описе моста и живота у касаби дао је наш писац Иво Андрић, који је за роман „На Дрини ћуприја“ 1961. године добио Нобелову награду за књижевност.

Пркосећи времену и догађајима, мост прати Андрићеву мисао:

„Живот је несхватљиво чудо, које се непрестано троши и осипа,

а ипак траје и стоји чврсто као на Дрини ћуприја, која све више добија на значају“

Да мост на Дрини ужива највећи степен заштите у Републици Српској, говори и одлука Комисије за заштиту споменика БиХ, која га је  прогласила националним спомеником.

Комитет за свјетску баштину УНЕСКО-а је препознао значај и љепоту овог монументалног здања и 28. јуна 2007. године уврстио га на листу свјетске културне баштине УНЕСКО-а. „Овај мост има јединствене пропорције елеганције и монументалне градње и представља свједочанство узвишености тог архитектонског стила“ – стоји у образложењу одлуке УНЕСКО-а.

 

Манастир Гомионица

Чесма, стари и нови конак - Манастир Гомионица Манастир Гомионица са црквом посвећеном Ваведењу Богородичином налази се 42 км западно од Бањалуке у селу Кмећани подно Змијањске висоравни. Тачно вријеме настанка манастира није познато, а први писани траг о манастиру  потиче из средине шеснаестог вијека.

Манастир Гомионица је 1953. године проглашен спомеником културе, а Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине манастирски комплекс је 2006. године прогласила националним спомеником.

Послије земљотреса из 1969. године манастир је саниран у периоду 1971–1976. године. Приликом санације манастирске цркве 1982. године у куполном простору су испод новијих фресака из ХХ вијека, пронађене старије које датирају из периода градње цркве.

Више информација погледајте овдје.



 
Курсна листа ЦБ БиХ
Бањалучкa берзa
Београдска берза
Чланови : 4
Садржај : 3443
Број прегледа чланка : 13233690
Имамо 150 гостију на мрежи
Преузмите Adobe Reader
Преузмите Adobe Flash Player

Најава догађаја

02.12.2022.год.
Промоција књига, филма и изложба о страдању деце у Републици Српској
Опширније...
 
24.11.2022.год.
Фестивал студенских позоришта „Кестенбург 2023“
Опширније...

Претходни догађаји

03.12.2022.год.
У Београду промовисане двије монографије о страдању дјеце у Српској током рата
Опширније...
 
25.11.2022.год.
Отварање фестивала „Кестенбург“ 19. фебруара у Београду
Опширније...
Преузмите Билтен
Пратите нас на Фејсбуку
Пратите нас на Инстаграму