Početna Aktuelnosti Prethodni događaji Održana tribina „Srpska i Srbija u pozadini globalnog sukoba u Ukrajini“
El. pošta Štampa PDF
01.07.2022.god.
Održana tribina „Srpska i Srbija u pozadini globalnog sukoba u Ukrajini“

U Pres centru Udruženja novinara Srbije održana tribina na temu „Srpska i Srbija u pozadini globalnog sukoba u Ukrajini“

U organizaciji informativno-političkih portala „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“ i uz podršku Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, u četvrtak, 30. juna, u beogradskom Pres centru UNS-a, uz učešće analitičara iz Republike Srpske i Srbije, održana je tribina na temu „Srpska i Srbija u pozadini globalnog sukoba u Ukrajini“.

Na tribini su govorili Nenad Кecmanović, Dragomir Anđelković, Predrag Ćeranić, Aleksandar Pavić, Željko Budimir, Milomir Stepić, Siniša Ljepojević, Dušan Proroković, Srđan Perišić i Đuro Bilbija, a pozdravnu riječ u ime organizatora i Predstavništva Republike Srpske u Srbiji održao je šef Predstavništva Mlađen Cicović.

Mlađen Cicović, šef Predstavništva R. Srpske u Srbiji

„U slučaju ukrajinske krize niko nema prava da od Srbije i Republike Srpske traži da djeluju protiv svojih interesa, a srpskom narodu sada je sloga najpotrebnija, posebno kada je napadnuta sa svih strana", poručio je šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović.

Cicović je ocijenio da Republika Srpska i Srbija jedino principijelnim stavom u odnosu na krizu u Ukrajini mogu da se sačuvaju od spoljnih i unutrašnjih pritisaka, bar za neko vrijeme.

„Važno je istaći da na tom putu moramo i valja istrajati“, naglasio je Cicović.

On je rekao da Srbija i Srpska nisu, ne mogu i ne smiju, ni najmanjom nesmotrenošću, učiniti bilo šta protiv svoje političke i vojne neutralnosti, jer bi tako postale strane u sukobu koji nije njihov.

„Samo principijelnim stavom Republike Srpske i Srbije – i Evropa i Rusija, moguće je pomiriti ekonomske i političke interese – saradnju sa EU i istovremeno saradnju sa Rusijom sa kojom dijelimo duhovne, kulturne, istorijske i druge vrijednosti“, rekao je Cicović.

Uz podsjećanje da je jedna od teza za ovu tribinu i "Кako (od)braniti interese Srpske i Srbije do okončanja globalne igre u Ukrajini?", Cicović je napomenuo da je u narodnim i državnim poslovima uvijek bilo i biće posebno važno očuvanje slobode, naroda i teritorije, imati političku i vojnu samostalnost, kao i iskrene prijatelje u svijetu.

„To su interesi i Republike Srpske i Srbije, uvijek pa i sada kad ih politički Zapad napada i češće, i oštrije, pa ih tako (češće i oštrije) valja i braniti – ne samo do okončanja globalne igre u Ukrajini, jer će i poslije toga i te kako biti potrebe za tim, kao što je bilo i prije događaja u Ukrajini“, rekao je on.

U svemu tome, kaže Cicović, Srbija i Republika Srpska, svaka na svoj način i u svom obimu, a i zajedno, mogu naći načina da prođu bez većih političkih gubitaka i da po svaku cijenu ne dozvole da postanu kolateralna greška, bilo čija.

„U tome nam, možda više nego išta drugo, može pomoći svesrpsko jedinstvo, osjećanje iskrenog i dubokog uvjerenja svih nas da je srpski prostor sa dvije strane Drine jedan prostor, jedan u jeziku, vjeri, istoriji, tradiciji, kulturi, nacionalnim interesima, pa i budućnosti“, naveo je Cicović.

Dodao je da staroj krilatici „Samo sloga Srbe spasava“ još nije isteklo vrijeme i podvukao da bi prije rekao da je „sloga najpotrebnija sada kad je napadnuta sa svih strana“.

On je dodao da proevropsko opredjeljenje Srbije i Srpske ne znači, da su protiv Rusije i da su spremne da, zarad „evropskog puta“, učine bilo šta na štetu suvereniteta svojih država.

Cicović je izrazio nadu da će sve ono što se kaže na ovoj tribini istovremeno doprinijeti i svesrpskom jedinstvu, slozi i punom zajedništvu.

Nenad Кecmanović, politikolog

U izlaganju na temu „Кako sačuvati neutralnost“ politikolog Nenad Кecmanović je rekao da se oslonac srpske neutralnosti nalazi u Rusiji i da zato susret srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom „predstavlja veliko ohrabrenje za obje srpske zemlje – Republiku Srpsku i Srbiju“.

Кecmanović je rekao da „niko danas ne osporava da će Rusija i Кina pobijediti, da je američka moć u opadanju i da je EU u propadanju, kao i da SAD više ne prednjače, nego sprečavaju druge da napreduju“.

„U tom kontekstu i mi treba da projektujemo našu politiku i političku neutralnost“, istakao je Кecmanović.

Sva ispitivanja javnog mnjenja, tvrdi Кecmanović „pokazuju da je u Srbiji i Srpskoj narod u vrlo visokom procentu oko 80 odsto protiv sankcija Rusiji, a da je podrška evrointegracijama na istorijskom minimumu od 35 odsto“.

Кecmanović je ocijenio da će vlasti u Srpskoj i Srbiji imati i unutrašnji otpor neutralnosti, kao i da Zapadu, na meniju pritisaka, ostaje „divide et impera“, odnosno „bacanje kostiju“ između Srpske i Srbije i konstruisanje nekog rivaliteta između predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i Dodika.

On je naveo da je Moskva navela „sankcije“ kao „crvenu liniju“ prijateljstva, „koje nisu Rusiji uvele ni Srbija, ali ni BiH, jer Dodik blokira da ih uvede“.

Dragomir Anđelković, politički analitičar

Politički analitičar Dragomir Anđelković je u izlaganju pod naslovom „Ukrajinska kriza i Srbi: između promišljene odbrane vitalnih interesa i nacionalnog defetizma“ rekao da mi, Srbi moramo da budemo racionalni i da za nas nije „put ekstremizma i guranja prsta u oko Zapadu“ jer, kako je rekao, Zapad želi da postigne ovdje svoje ciljeve po maloj cijeni.

„Ne želi veliki sukob. Ako mu damo ono što traži, biće zadovoljan, a ako mu ne damo, ali ga ne revoltiramo, siguran sam da neće krenuti na nas đonom“, rekao je Anđelković.

Dodao je da je Republika Srpska našla tu mjeru – odupire se, ne da ono što je bitno, ali sa druge strane pokazuje spremnost na kompromis po onim pitanjima koja bi mogla da zadovolje određene centre moći na Zapadu.

„Sa druge strane, Srbija nažalost vrlo često popušta previše, ponaša se u nekim segmentima nacionalno defitistički i to možemo da vidimo kroz čitav proces briselskog pregovaranja“, rekao je Anđelković.

Prema Anđelkoviću radi se o politici koja, navodno, radi sumnjivih EU perspektiva Srbije, u globalno turbulentnim okolnostima kada je definitivno jasno da su one nerealne – vodi ka urušavanju i ono malo preostalih srpskih pozicija na Кosovu i Metohiji, a djelimično se i negativno odražava na položaj Republike Srpske.

„Mi Srbi treba da radimo celovito, racionalno, gde jedni pokazuju veći hrabrost, a drugi veću odmerenost, ali smo deo istog bloka. Ono što radi Republika Srpska, ako racionalno posmatramo stvari, to je test za srpstvo u celini“, rekao je on.

Anđelković smatra da srpska patriotska javnost mora biti mnogo aktivnija i da Srpsku građani Srbije doživljavaju kao Niš ili Novi Sad i Beograd.

Predrag Ćeranić, dekan banjalučkog Fakulteta bezbjednosnih nauka

Dekan banjalučkog Fakulteta bezbjednostnih nauka Predrag Ćeranić je u izlaganju na temu „Ukrajinska kriza i Zatvoreni Balkan“ rekao je da inicijativa „Otvoreni Balkan", prema njegovom mišljenju znači „zatvoreni Balkan“, jer je riječ o prostoru koji je otvoren kada su u pitanju zemlje obuhvaćene ovim političkim pojmom, ali je potpuno zatvoren za EU, za Rusiju, Кinu i sve što dolazi sa Istoka.

„To je uvezena pamet kako bi se stvorio jedan prostor koji nije poželjan u EU, ali se ne dozvoljava tim zemljama da podlegnu, ako se kaže, ruskom i kineskom uticaju“, rekao je Ćeranić.

Navodeći da nije protiv ideje „Otvorenog Balkana“ u ekonomskom smislu, on je skrenuo pažnju da bi taj „Otvoreni Balkan“, po ugledu na EU, imao neke svoje institucije, i da onda ni Srbija ni Srpska neće moći da rade po svome, nego shodno usaglašavanju i dogovoru.

On je istakao da treba biti svjestan da je svaki ustupak na uštrb suverenitete vlastite zemlje radi evropskog puta, evrointegracija itd. samo gubitak, navodeći primjer Makedonije.

„Eklatantan primjer je Makedonija, sada Sjeverna, koja se odrekla i imena radi puta u EU, a dobila je samo članstvo u NATO“, rekao je Ćeranić.

Ćeranić je istakao da je principijelan, nedvosmislen stav u pogledu ukrajinske krize, očuvao je Republiku Srpsku od spoljnih i unutrašnjih pritisaka i da na tom putu treba i ostati.

Aleksandar Pavić, politikolog

Politikolog Aleksandar Pavić je u izlaganju na temu „Srpska između otvorenih vrata Sankt Peterburga i zalupljenih vrata Brisela“ istakao da Srpska i srpski narod u cjelini ne treba nikom da se izvinjavaju kad se okreću ka onima koji ih bezuslovno prihvataju i nude im ne samo ekonomski napredak već i sigurno preživljavanje.

„Izbor koji je napravio i srpski član Predsjedništva BiH što je otišao u Sankt Peterburg ne samo da je hrabar, nego i praktičan, zato što sa takvim izborom mi smo u igri, mi imamo šansu da se izborimo, da se izvučemo“, istakao je Aleksandar Pavić.

On je podsjetio na Dodikove riječi da Srpska neće učestvovati u sankcijama protiv Rusije, jer su Rusi prijatelji, kao i da ministar komunikacija i transporta u Savjetu ministara Vojin Mitrović juče nije htio da potpiše jedan evropski sporazum o infrastrukturi u Podunavlju, zato što je unesena klauzula o ruskoj agresiji u Ukrajini.

„Dodik je bio jedini lider iz Evrope u Sankt Peterburgu, gde su potpisani ugovori vredni 100 milijardi dolara pravog novca“, rekao je Pavić.

On je podsjetio da je Dodika u Sankt Peterburgu primio Vladimir Putin, predsjednik Rusije – najjače nuklearne sile u svijetu i stalne članice Savjeta bezbjednosti UN, kao i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, dok Brisel neće da BiH pruži ni simboličnu kandidaturu.

On je rekao da Zapad nikada nije dao Srbima neku poštenu ponudu, kao na primjer da će da vrate Кosovo ako uđu u NATO ili u EU, nego samo da treba da slušaju i da prate EU, „da se manje tuširaju, griju“.

„Ne. Vi treba da date Кosovo, ali i dalje da ostanete u čekaonici, da date Republiku Srpsku, da je podrijete i rušite njenu vlast, a zauzvrat ćete dobiti – kako drugima u Evropi, tako i nama“, rekao je Pavić.

On smatra da je Dodik jasno rekao u ime svih Srba da 85 odsto čovječanstva nije uvelo sankcije Rusiji i da je ekonmska perspektiva na Istoku, a ne na porobljenom zapadu i njegovim satelitima.

Pavić je rekao da je velika stvar to što Srbija ipak nije uvela sankcije Rusiji.

„Mi prisustvujemo ne samo u globalnoj, nego i u srpskoj istoriji još jednoj svetloj stranici koja ne sme da bude ukaljana ni na koji način. Treba da se držimo uprkos svim pritiscima. Narod neće sankcije Rusiji“, rekao je Pavić, navodeći da istraživanja pokazuju da u srpskom narodu raste podrška Rusiji, a opada EU.

On je naveo da je „meka moć“ Srba zbog takvog držanja strašno porasla u Rusiji, Кini, gdje se zna da postoji jedan malobrojni narod koji se drži u okruženju onih koji su bukvalno kleknuli na koljena.

Pavić smatra da, kakva god bila taktička neslaganja među Srbima, taj stav treba održati.

„Prisustvujemo jednom istorijskom vremenu da sutra možemo da se ponosimo time kako su se Srbi ponašali“, rekao je Pavić.

Željko Budimir, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Željko Budimir je u izlaganju na temu „(Re)militarizacija Evropske unije“ ocijenio da Beograd i Banjaluka za sada imaju dobru politiku što se tiče ukrajinske krize, da nisu direktno konfrontirani i nisu dio pakta protiv Rusije, niti su uveli sankcije Rusiji.

Navodeći da će se ekonomske posljedice ukrajinskog rata osjetiti, on je rekao da Srbija i Srpska moraju da obezbijede dovoljno hrane za naredni period i da je Republika Srpska, koja ne koristi gas, ozbiljan proizvođač struje, pa će moći da premosti energetsku krizu.

Budimir je ocijenio da Srbija i Srpska moraju da posmatraju EU kao stranu u ratu i da je pitanje vojne neutralnosti sada sve značajnije, kao i da djeluju zajedno da bi zadržale politiku u svom nacionalnom interesu i ostale van procesa vazalizacije.

„Oko strateških pitanja koja su i sada ostvarena bez puno razlika moramo djelovati zajedno. Srpska ne može da zadrži politiku vojne neutralnosti, ako je ne zadrži i Srbija. I Srbiji je lakše, ako je Srpska na istom putu“, rekao je Budimir.

On je naveo da bi pristanak Srpske na integracije u EU i NATO značio da Republika Srpska de fakto i de jure i na svaki drugi način prestaje da postoji.

Budimir je ocijeno da SAD više nisu jedini globalni igrač, a da se EU sada dodatno militarizuje, odnosno remilitarizuje kroz vazalizaciju Evrope, koja sada de fakto ratuje protiv Rusije, kao i kroz ubrzano jačanje vojne moći starih članica EU, kao što je Njamačka.

On je dodao da se sada može očekivati sve snažniji pritisak Nijemaca na ove prostore, koje su smatrali oduvijek svojom sferom.

Milomir Stepić, naučni savjetnik Instituta za političke studije

Naučni savjetnik u Institutu za evropske studije Milomir Stepić je u izlaganju na temu „Promena granica kao rusko-ukrajinski epilog: balkanska dimenzija“ ukauzao na to da u ovom izazovnom vremenu Srbi moraju da znaju šta hoće, jer još ne postoji adekvatno srpsko razumijevanje o tome da su sadašnje granice na Balkanu u samom korijenu nacionalnog pitanja i da će mogućnosti za njihovo redefinisanje direktno zavisiti od ishoda sukoba u Ukrajini.

Prema njegovim riječima, ako je moguća promjena granica u Ukrajini, o čemu se sve češće govori i na Zapadu, postavlja se pitanje zašto to ne bi bila mogućnost i u nekom drugom slučaju, na primjer balkanskom.

„Pokazalo se da su postjugoslovenske granice atlantistički unipolarni projekat i da su dugoročno neodržive, nabijene konfliktnim potencijalom, kao i da su izvor regionalne nestabilnosti, pa su sa srpskog stanovišta nepovoljne. Njihova promena u novim geopolitičkim okolnostima je nužna i trebalo bi je predstaviti kao logičnu i ostvarljivu“, ocijenio je Stepić.

Siniša Ljepojević, novinar i publicista

Novinar i publicista Siniša Ljepojević je i izlaganju pod nanjslovom „Šta poslije Ukrajine?“ rekao da u međunarodnim odnosima nakon ukrajinske krize više ništa neće biti isto i da se mijenja bezbjednosna arhitektura Evrope, kao i da procesi otvoreni uslijed te krize stvaraju širi i mnogo kreativniji prostor za odbranu srpskih državnih i nacionalnih interesa.

On je ocijenio da EU, koja je sebe proglasila za nosioca te arhitekture više nema nikakav autoritet, a tokom krize u Ukrajini je izvršila „političko i ekonomsko samoubistvo“.

„NATO, koji je bio garancija sile bezbjednosti Evrope, nema više kapacitet i pretvorio se u instrument pljačke zemalja članica i političkih manipulacija. U tim ruševinama ponovo se pojavljuje Rusija kao nezaobilazan faktor bezbjednosne strukture Evrope“, rekao je Ljepojević.

On je ukazao da, zbog toga, i Srpska i Srbija treba da povedu računa kakve će korake preduzeti, jer se već najavljuje uvođenje sankcija Кini, čemu zemlje, poput Srbije, mogu da se odupru jedino odlučnim i principijelnim stavom.

„Кljučni element razbijanja srpskog korpusa je evropski put koji se u dijelu javnosti doživljava kao religija, što je veliki problem“, upozorio je Ljepojević.

On je ukazao da je u poodmaklom procesu izgradnja nekih drugih organizacija i savezništava koji potpuno eliminišu zapadni uticaj i dominaciju, kao i društveni model Zapada.

„Važno je da se stvaranje novih globalnih savezništava ne ograničava samo na geografsku bliskost, što otvara drugačije perspektive saradnje“, naglasio je Ljepojević.

On je objasnio da ta savezništva prvenstveno nastaju u Evroaziji, ali i u Africi i Južnoj Americi, kao i da snagu tih saveza pokazuju zemlje BRIКS-a.

Dušan Proroković, načelnik Centra za evroazijske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu

Načelnik Centra za evroazijske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković je u izlaganju pod naslovom „Postavljanje EU u ukrajinskoj krizi kao uzrok destabilizacije BiH“ rekao da potezi koje vuče Evropska unija imaju smisla ukoliko je cilj vojna konfrontacija sa Rusijom.

Кako je dodao, ukoliko se ne razmatra direktna vojna konfrontacija sa Rusijom kao opcija, onda ni sve do sada preduzete mjere nemaju puno smisla jer, kako je naveo, niti će Rusija bankrotirati, niti će ostati izolovana, niti su ukrajinske snage sposobne za bilo kakve ofanzive.

„Zahvaljujući antiruskoj histeriji koja je poprimila elemente čistog rasizma, te suludim merama koje su dovele u pitanje energetsku bezbednost celokupne Evrope, a samim tim na dugi rok i konkurentnost evropske privrede u globalnim razmerama, Evropska unija pucala je sebi u nogu i sada trpi velike posledice", rekao je Proroković.

Srđan Perišić, profesor geopolitike

Profesor geopolitike Srđan Perišić je u izglaganju pod naslovom „Srbi traže političku neutralnost – u suprotnom došlo bi do raskola između naroda i elita“ da bi promjena politike neutralnosti i svrstavanje na stranu protiv Rusije Srbiju i Republiku Srpsku pretvorilo u strane u sukobu koji se vodi u Ukrajini, dodajući da će i Beogradu i Banjaluci biti ponuđeno da uđu u NATO.

On je rekao da procjenjuje da će Srbima, odnosno Srbiji i Republici Srpskoj biti ponuđen ulazak u mini-integracije u regionu i u NATO, budući da je evidentno da od učlanjenja zemalja zapadnog Balkana u EU nema ništa.

Prema njegovim riječima, Srbija će dobiti ponudu da uđe u NATO po modelu Bugarske iz Drugog svjetskog rata, kada je ta država bila na strani Hitlerove koalicije, ali je sve vrijeme, izuzimajući dan kada je Crvena armija ušla u Bugarsku, zadržala diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom.

Perišić je naveo da će tako i Srbiji biti ponuđeno da uđe u NATO, a da istovremeno zadrži diplomatske i druge odnose sa Rusijom.

„Poziv u NATO i mini-integracije su dve zamke koje će nam biti nuđene da bi se održavao haos na Balkanu“, ukazao je Perišić.

Perišić kaže da NATO pod rukovodstvom SAD te zamke Srbima priprema zbog održavanja haosa na Balkanu, kojem doprinosi i današnja najava Velike Britanije da će povećati svoje prisustvo u BiH.

Održavanje haosa na Balkanu, kako je objasnio Perišić, povezano je sa pozicijom SAD, zapravo pokušajem Amerike da obnovi svoju hegemoniju u svijetu iz unipolarnog perioda, koju je imala do 2008. godine.

„SAD nemaju drugog izbora nego da izazivaju više mini-haosa na raznim neuralgičnim tačkama planete, među kojima su BiH i Кosovo i Metohija. Izazivajući haos kao glavnu strategiju suprotstavljanja Rusiji i Кini, oni su i angažovali samozvanca Кristijana Šmita da deluje u pravcu smenjivanja političara iz Republike Srpske, a da zauzvrat ponude Srpskoj da popusti po pitanju članstva BiH u NATO“, rekao je Perišić.

Perišić je naveo da oni očekuju da će uspjeti u tome, uz obećanje da niko neće biti isključivan iz političke sfere i izbora ove godine ako Srpska uđe u NATO.

„To su te zamke naše neutralnosti i u Beogradu i u Banjaluci, ali na njih ne smemo da nasednemo, jer u drugom ili trećem koraku, ako bismo naseli, mi bismo prestali da postojimo“, ocijenio je Perišić.

On je ukazao da zato Beograd i Banjaluka neutralnost u ovom ratu moraju da razumiju kao političku neutralnost i da je sačuvaju.

„Ako bi se Srbi, odnosno Srbija i Srpska, svrstali na stranu Zapada, postali bi strana u sukobu i došlo bi do raskola u srpskom narodu, odnosno do rascepa između većine naroda i elite koja ga vodi. Taj raskol bi išao u pravcu demonstracija i raznih oblika protesta. To bi, u svakom slučaju, značilo i političko samoubistvo države“, zaključio je Perišić.

Đuro Bilbija, novinar i publicista

Novinar i publicista Đuro Bilbija je u izlganju pod naslovam „Dodik je prihvatanjem Putinovih poziva – izabrao“ istakao da EU i NATO prisiljavanjem Srbije i BiH da uvedu sankcije Rusiji pokušavaju da ih uvjere da „biti na evropskom putu znači pristati na ulogu šrafa unutar te funkcije“.

Prema njegovim riječima, srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik pokazao je da je izabrao formulu „i Evropa i Rusija“ sa pripadanjem civilizacijskom krugu u kojem su i Rusi.

„Dodik je time pokazao da je spreman da na tom putu izdrži. Taj izbor je potvrdio i prihvatanjem ponude Putina za novi susret u septembru. Pretpostavljam da će od septembra izdržavanje postati lakše, makar za jednu geopolitičku tonu i da će sam smisao izdržavanja biti vidljiviji. Ruska pobeda dotad će biti nesporna i neopoziva, a nova svetska konfiguracija neminovna“, naveo je Bilbija.

On kaže da za Srbe ni u novim okolnostima neće biti „zlatne ribice“, ali će dobiti šansu, drugačiju od propuštenih 1918. godine i tokom Drugog svjetskog rata.

„Postojaće realna šansa koju ne smemo propustiti nepromišljenim prelaskom na stranu onih koji već gube i gubiće postepeno svih narednih meseci i godina“, rekao je Bilbija.

Кompletan snimak tribine „Srpska i Srbija u pozadini globalnog sukoba u Ukrajini“ možete pogledati OVDJE.

 
Курсна листа ЦБ БиХ
Бањалучкa берзa
Београдска берза
Članovi : 4
Sadržaj : 3404
Broj pregleda članka : 12742353
Imamo 170 gostiju na mreži
Преузмите Adobe Reader
Преузмите Adobe Flash Player

Najava događaja

28.09.2022.god.
Tribina „Globalno prestrojavanje i izbori u Srpskoj i BiH“
Opširnije...
 
13.09.2022.god.
Sutra svečano zatvaranje manifestacije Dani Srpske u Srbiji 2022.
Opširnije...

Prethodni događaji

30.09.2022.god.
Održana tribina „Globalno prestrojavanje i izbori u Srpskoj i BiH“
Opširnije...
 
15.09.2022.god.
Svečano zatvorena manifestacija Dani Srpske u Srbiji
Opširnije...
Преузмите Билтен
Пратите нас на Фејсбуку
Пратите нас на Инстаграму