Tribina \u201eProces protiv predsjednika Srpske kao kraj BiH\u201c – izlaganje Sini\u0161e Ljepojevi\u0107a –<\/p>\n
SU\u0110ENJE legalno izabranom predsjedniku Republike Srpske u nelegalnom sudu Bosne i Hercegovine a prema \u201ezakonu\u201c koji je sam donio nelegalni Visoki predstavnik vrhunac je bahatosti i apsurda samoprogla\u0161enih zapadnih gospodara nad formalno nezavisnom zemljom i \u010dlanicom Ujedinjenih nacija. Takav primer politi\u010dkog siled\u017eijstva ne postoji u savremenoj istoriji.<\/p>\n
To je istovremeno i svjedo\u010danstvo da je politi\u010dka birokratija Zapada posegla za svojim posljednjim adutima \u2013 prijetnjom hap\u0161enjem od naroda izabranih predstavnika i sudovima koji postaju vlast umjesto demokratski izabranih institucija.<\/p>\n
Ilustrativna je izjava biv\u0161eg Visokog predstavnika Volfganga Petri\u010da da \u201everuje da je u Evropskoj uniji i Americi sve manje strpljenja\u201c za predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika i da je mogu\u0107e \u201eda \u0107e ljudi odgovorni za krizu biti dovedeni pred lice pravde\u201c.<\/p>\n
Kakve veze ima strpljenje EU i Amerike sa legitimno izabranim predsjednikom Republike Srpske? Ali, Petri\u010d i otkriva u \u010demu je klju\u010dni problem i ka\u017ee da \u201eEvropa, EU i Amerika ne\u0107e prihvatiti da Putinov bliski prijatelj poku\u0161ava da vodi svoj mali rat protiv civilizacije, protiv svog naroda, protiv Evrope. To je apsolutno neprihvatljivo\u201c.<\/p>\n
I nastavlja kako na Zapadu „ne\u0107e biti dozvoljeno da neki, koji su prijatelji gospodina Putina, sada rade Putinov posao na Balkanu. To definitivno ne\u0107e biti dozvoljeno“.<\/p>\n
La\u017ei ipak ne mogu da budu politika ali izjava, iako neva\u017enog austrijskog diplomate, slika je dominantnog mi\u0161ljenja na savremenom Zapadu i tu nema i ne\u0107e ni biti nikakvih promjena.<\/p>\n
Zapad \u0107e predvo\u0111en Amerikom nastaviti sa destrukcijom i politi\u010dkim nasiljem. I tu ne bi trebalo, ta\u010dnije ne bi se smjelo, imati bilo kakvih iluzija. Zato Zapadu nikako ne odgovara da se BiH politi\u010dki lideri dogovore me\u0111u sobom o budu\u0107nosti.<\/p>\n
Politika Republike Srpske je odavno internacionalizovana i u svijetu se de\u0161avaju tektonske promjene a zapadna birokratija \u017eivi u \u201ezamrznutom vremenu\u201c.<\/p>\n
Medijski se name\u0107e va\u017enost narednih predsjedni\u010dkih izbora u Americi, ali – ko god da pobijedi – ne bi trebalo o\u010dekivati bitnije promjene u spoljnoj politici pa tako i prema Republici Srpskoj i srpskom narodu. Ne bi trebalo o\u010dekivati ni promjene u ameri\u010dkoj politici prema Evropskoj uniji kao ameri\u010dkom vazalu. Ali, druge promjene u odnosu snaga me\u0107u velikim silama \u0107e se ipak desiti a koje je ne idu u korist Zapada.<\/p>\n
Drugim rije\u010dima, uprkos promjenama u svijetu – upornost Zapada u destrukciji Bosne i Hercegovine \u0107e se nastaviti pa bi zapadni predstavnik u Sarajevu, koji se la\u017eno predstavlja kao Visoki predstavnik, mogao da u\u0111e u istoriju kao \u010dovjek koji \u0107e ugasiti svjetlo u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n
Politika prema Bosni i Hercegovini, pa tako i Republici Srpskoj, ameri\u010dki je projekat i ameri\u010dka administraija ne\u0107e promijeniti tu politiku. Tih promjena ne\u0107e biti ni poslije predsjedni\u010dkih izbora.<\/p>\n
U Americi je stvorena mo\u0107na paradr\u017eavna struktura koja donosi odluke i vodi spoljnu politiku Va\u0161ingtona a predsjednikovanje D\u017eoa Bajdena je pokazalo da vi\u0161e uop\u0161te \u010dak nije ni va\u017eno ko sjedi u Bijeloj ku\u0107i. Medijski je zato dat prevelik zna\u010daj vjerovatno\u0107i da \u0107e predsjednik ponovo biti Donald Tramp a posebno se te nade podgrijavaju i u srpskoj javnosti jer navodno Tramp je na neki na\u010din naklonjen Srbima i ima vi\u0161e razumijevanja. To su ipak nerealna o\u010dekivanja i, kada je rije\u010d o Srbiji i Republici Srpskoj, ne bi trebalo o\u010dekivati promjene. Mo\u017eda \u0107e biti druga\u010dija retorika ali politika \u0107e ostati ista.<\/p>\n
Ni u odnosu Va\u0161ingtona prema saveznicima u Evropskoj uniji ne bi trebalo da bude bilo kakvih politi\u010dkih promjena.<\/p>\n
Tokom rata u Ukrajini Evropljani su od saveznika postali ameri\u010dki vazali ali Amerika gubi interes za Evropu. Amerika se koncentri\u0161e na Pacifik i Kinu za koju se u Va\u0161ingtonu smatra da je glavni konkurent i klju\u010dni problem. To strate\u0161ko opredijeljenje je formulisano jo\u0161 u vrijeme predsjednika Obame a tokom prvog mandata \u0161redsjednik Tramp je uvo\u0111enjem ograni\u010denja u trgovini sa Kinom prvi po\u010deo njenu realizaciju.<\/p>\n
Rat u Ukrajini je u dobroj meri usporio sprovo\u0111enje tog strate\u0161kog cilja ali od njega se ne odustaje. Ameri\u010dki interes za Evropu ili Evropsku uniju \u0107e biti sveden na nivo instrumentarijuma bezbednosti i na ono \u0161ta bi se u procesu deindustrijalizacije Evrope jo\u0161 moglo uzeti.<\/p>\n
Vazalstvo je posljedica nemo\u0107i i duboke nesloge unutar Evropske unije i, prema ameri\u010dkim procjenama, ve\u0107ina zemalja te integracije \u010dak insistira na takvom statusu i zadovoljne su \u0161to su ameri\u010dki vazali. Vjeruje se, naime, da samo tako mo\u017ee da se sa\u010duva privid evropskog jedinstva i na kraju opstanka Evropske unije.<\/p>\n
Kriza i rat u Ukrajini su razotkrili to stanje Evropske unije i ni\u0161ta vi\u0161e ne\u0107e biti kao \u0161to je bilo.<\/p>\n
U obezbje\u0111ivanju vazalskog statusa ameri\u010dka administracija nastoji da pomjeri te\u017ei\u0161te svog oslonca u Evropskoj uniji sa Zapada na Istok Evrope, da ga pomjeri na zemlje za koje vjeruje da su odane Americi. To su Poljska i Rumunija gdje Amerika i koncetri\u0161e ve\u0107inu svojij vojnih snaga.<\/p>\n
U Rumuniji se gradi i najve\u0107a ameri\u010dka vojna baza u Evropi, ne\u0107e to vi\u0161e biti nema\u010dki Ram\u0161tajn. U tim ameri\u010dkim planovima posebno je ambiciozna Poljska, \u010dija se politi\u010dka elita nada da \u0107e ona biti klju\u010dni ameri\u010dki oslonac u Evropi, na neki na\u010din centar Evropske unije. A generalni izgovor je navodna opasnost od Rusije. Takva ambicije Poljske ipak nisu realne i ona nema toliki kapacitet.<\/p>\n
Uz to, Amerika i Velika Britanija, koja nije \u010dlanica EU ali je i NATO paktu, ve\u0107 izvjesno vrijeme podgrijavaju politi\u010dke sukobe Francuske i Njema\u010dke. Pariz i Berlin nisu nikada od formiranja evropske integracije bili ovoliko udaljeni.<\/p>\n
Procjene su da je do\u0161ao kraj francusko-nema\u010dkom savezni\u0161tvu koje je bilo okosnica, baza evropske integracije jo\u0161 od 1957. godine kada je i institucionalizovana. U tom procesu Francuska poku\u0161ava da preuzme inicijativu i nametne se kao stvarni za\u0161titnik Evropske unije i da to mesto preuzme od Njema\u010dke.<\/p>\n
Njema\u010dka se istovremeno okre\u0107e prema Istoku, prema Poljskoj koja bi, prema o\u010dekivanjima u Berlinu, trebalo da preuzme mesto Francuske u njema\u010dkom liderstvu u Uniji.<\/p>\n
Vrijeme \u0107e pokazati kuda to vodi ali bi se ipak trebalo prisjetiti \u201esavezni\u0161tva\u201c Njema\u010dke i Poljske prije Drugog svjetskog rata i do \u010dega je to dovelo i kako se zavr\u0161ilo.<\/p>\n
Zanimljivo je da Amerika podr\u017eava i francuske ambicije i njema\u010dke planove. Velika Britanija, kao saveznica Amerike, po\u0161to nije u EU, poku\u0161ava da koristi mit o bezbjednosti i unutar Evrope formira neki svoj vojni blok.<\/p>\n
Britanija je izvan NATO strukture stvorila vojni savez sa njenim tradicionalnim saveznicima na sjeveru, Norve\u0161kom, \u0160vedskom, Finskom i Danskom. Sporazum je nedavno i potpisan u Londonu. To se tuma\u010di kao neki \u201eSjeverni NATO\u201c. A i u odvojenom savezi\u0161tvu je i sa Poljskom i balti\u010dkim republikama.<\/p>\n
Opet bi se trebalo prisjetiti istorije kada je prije Drugog svjetskog rata Poljska bila u savezu i sa Njema\u010dkom i sa Britanijom i \u0161ta je poslije bilo.<\/p>\n
Bez obzira \u0161to je zvani\u010dan izgovor navodna opasnost od Rusije i ja\u010danje ratnih planova na Sjevernom polu, ovi britanski sporazumi su prije svega unutra\u0161nje razbijanje Evropske unije i slabljenje Evrope. Dodu\u0161e, proces razgradnje je po\u010deo jo\u0161 ranije.<\/p>\n
Prvo je Njema\u010dka formirala neki neformalni, mada potpisani, savez u kojem je pored Njema\u010dke jo\u0161 13 zemalja od kojih 12 \u010dlanica EU. Onda je sklopila bilateralne ugovore sa Poljskom i Litvanijom o stalnom stacioniranju njema\u010dkih vojnika u tim zemljama. A Francuska je ne\u0161to kasnije formirala jo\u0161 uvijek veoma nejasnu antirusku Evropsku politi\u010dku zajednicu koja okuplja i one zemlje koje nisu \u010dlanice EU a krajnji cilj je formiranje zajedni\u010dkih vojnih snaga. Pariz je potpisao i odbrambeni sporazum sa Moldavijom i od ljeta 2024. Francuska \u0107e imati stalnu vojnu misiju u toj zemlji.<\/p>\n
Zanimljivo je da je Britanija \u010dlanica te francuske politi\u010dke zajednice, ali nije u sporazumu koji je na\u010dinila Njema\u010dka.<\/p>\n
E sad, \u0161ta takav razvoj unutar Evrope i odnosa Amerike prema EU mo\u017ee da zna\u010di za Republiku Srpsku, Srbiju i cijeli srpski korpus?<\/p>\n
Nevolja je \u0161to \u0107e EU, tako vazalski poni\u017eena, unutar okvirne dosada\u0161nje ameri\u010dke politike prema srpskom nacionalnom korpusu, nastojati da preuzme inicijativu i prema Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Jer, to je jedini preostali prostor gdje Evropska unija mo\u017ee da odr\u017eava privid u sopstvenoj javnosti o njenoj va\u017enosti i na neki na\u010din postojanju. Ta\u010dnije, to \u0107e da rade Evropska komisija i neke \u010dlanice Unije, prije svega Njema\u010dka. Jer, Evropska unija kao takva vi\u0161e nije realnost.<\/p>\n
Evropske zemlje \u0107e to raditi pod izgovorom antiruske politike utoliko prije \u0161to se prije svega Republika Srpska vidi kao saveznik Rusije, \u0161to ona i jeste i ne krije.<\/p>\n
Nije realna primjena sile, ali bi trebalo o\u010dekivati inicijative kao \u0161to je njema\u010dka da Generalna skup\u0161tina Ujedinjenih nacija glasa o takozvanom \u201egenocidu u Srebrenici\u201c. Eventualna rezolucija Generalne skup\u0161tine nema pravno dejstvo i nije obavezuju\u0107a ali bi, po ve\u0107 vi\u0111enom modelu, mogla da poslu\u017ei za medijske i politi\u010dke manipulacije po ugledu na neta\u010dno tuma\u010denje mi\u0161ljenja Me\u0111unarodnog suda pravde u sku\u010daju Kosova.<\/p>\n
Naravno, apsurdno je da Njema\u010dka inicira bilo kakvu rezoluciju o bilo kakvom genocidu kada je ona odgovorna za najve\u0107i genocid u 20. vijeku a, treba podsjetiti, i na genocidno ubijanje \u010ditavih plemena u Namibiji, koja je do Prvog svjetskig rata bila njema\u010dka kolonija. Za taj genocid u Africi nikada nije odgovarala.<\/p>\n
Ali glavni instrument Brisela \u0107e biti takozvani evropski put i pokrenuta incijativa da Bosna i Hercegovina krene ka \u010dlanstvu u Evropskoj uniji.<\/p>\n
Kojoj Evropskoj uniji? To je jo\u0161 jedna, dodu\u0161e veoma vje\u0161ta, obmana. Takozvani evropski put \u0107e biti uslovljen ve\u0107 vi\u0111enim modelom \u201ereformi\u201c \u010diji je cilj ru\u0161enje Republike Srpske i u\u010dvr\u0161\u0107ivanje kolonijalne vlasti u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n
To je zaista vje\u0161ta manipulacija koja \u0107e medijski, uz finansijsku podr\u0161ku medijima koja \u0107e se pravdati borbom prtiv \u201euticaja Rusije\u201c, biti predstavljena kao evropska perspektiva a u Briselu vlada uvjerenje da niko ne mo\u017ee da bude protiv evropske perspektive jer Srbi \u017eive na teritoriji Evrope.<\/p>\n
A svo dosada\u0161nje zlo u\u010dinjeno prema Srbima \u0107e biti izbrisano kroz medijsko ispiranje mozga. Ali, to je uzaludan posao.<\/p>\n
Dio te tehnologije je i pokrenuti sudski proces protiv na izborima izabranog predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika. Po tom modelu se stvarni ciljevi Zapada prikrivaju personalizacijom problema pa je za sve kriv jedan \u010dovjek a ne zapadni ciljevi. Ali, Srbi imaju dovoljno iskustva sa tom tehnologijom Zapada pa je i to uzaludan posao.<\/p>\n
Jednog dana \u0107e se rat u Ukrajini zavr\u0161iti, ali \u0107e ostati antiruska politika Zapada pa je za o\u010dekivati da \u0107e evropske zemlje kao kompenzaciju za o\u010dekivani poraz, po\u0161to \u0107e Amerika taj neuspeh prepustiti Evropi, intenzivirati pritiske i politi\u010dku diverziju prema srpskim zemljama. Utoliko prije \u0161to \u0107e nastati haoti\u010dno stanje a na Zapadu dominira uvjerenje da se medijskim kampanjama i obmanama evropskog puta mogu pokolebati Srbe u njihovoj odlu\u010dnosti da odbrane svoje nacionalne interese.<\/p>\n
Tu \u0107e posebno biti poku\u0161aja da se izvr\u0161i pritisak na politi\u010dku Srbiju kako bi njen uticaj pokolebao Srbe u Republici Srpskoj. Tu bi, bez obzira na neraskidivu vezu srpskog naroda na cijelom prostoru, moglo da bude i nekih problema jer Srbija kao nezavisna zemlja i sa svojim interesima i politi\u010dkim ambicijama ipak ima u velikoj mjeri druga\u010dije vi\u0111enje a na osnovu svojih interesa koji nisu uvijek na liniji Republike Srpske. I to je realnost bez obzira na prirodnu vezu srpskog naroda. Ali, poslije Ukrajine ni\u0161ta vi\u0161e ne\u0107e biti isto, stvori\u0107e se potpuno druga\u010diji ambijent u Evropi koji, po ve\u0107inskim procjenama, mo\u017ee da uklju\u010duje i promjene granica sada\u0161njih dr\u017eava.<\/p>\n
Trebalo bi pri tom podsjetiti da su samo odlu\u010dnost u svom opredijeljenju i spremnost da se izdr\u017ei cijena te odlu\u010dnosti najbolja i prakti\u010dno jedina odbrana Rrepublike Srpske i srpskog nacionalnog interesa. Uz to, valja znati, da se svaka dobronamjernost na Zapadu vidi kao slabost i tu onda nema kraja daljim uslovljavanjima.<\/p>\n
Zato je bila kakva kolebljivost recept za poraz.<\/p>\n
(Tribina je odr\u017eana 17. aprila 2024. u Beogradu \u2013 u Pres-centru UNS \u2013 u organizaciji portala \u201eSve o Srpskoj\u201c i \u201eFakti\u201c, uz podr\u0161ku Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tribina \u201eProces protiv predsjednika Srpske kao kraj BiH\u201c – izlaganje Sini\u0161e Ljepojevi\u0107a – Odlu\u010dnost u svom opredijeljenju i spremnost da se izdr\u017ei cijena te odlu\u010dnosti najbolja je i prakti\u010dno jedina odbrana Republike Srpske i srpskog nacionalnog interesa. Valja znati i da se svaka dobronamjernost na Zapadu vidi kao slabost i tu onda nema kraja daljim…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":12452,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[94],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12456"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=12456"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12456\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12528,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12456\/revisions\/12528"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/12452"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=12456"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=12456"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=12456"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}