Sve o Srpskoj | 25. juli 2024. godine –<\/p>\n
USTAVNI SUD BiH KAO USTAVOTVORAC, SUDOKRATIJA I NADVLAST POSTAO OZBILJAN FAKTOR DESTABILIZACIJE<\/p>\n
Autor: Sini\u0161a KARAN<\/strong>, profesor ustavnog prava<\/p>\n USTAVNI sud BiH je trenutno antidejtonski, neustavan, nepostoje\u0107i, samoprozvani, samozvani, prosto \u2013 otu\u0111eni centar \/sve\/mo\u0107i grupe stranaca i doma\u0107ih unitarista, ocijenio je profesor ustavnog prava Sini\u0161a Karan.<\/p>\n Osvrnuv\u0161i se na ju\u010dera\u0161nju odluku krnjeg Ustavnog suda BiH o stavljanju van snage Izbornog zakona Republike Srpske, Karan je u kolumni za Novinsku agneciju Republike Srpske \u2013 Srnu naveo da pitanje funkcionisanja i opstanka Federacije BiH, pitanje ustavnopravne kontrole federalnih odnosa i raspodjele nadle\u017enosti, stvaranje percepcije da je dejtonski Ustav jedno prelazno rje\u0161enje \u2013 postaje okvir su\u0161tinske promjene Ustava de fakto postupkom revizije Ustava bez promjene ijednog slova.<\/p>\n Kolumnu profesora Karana Srna prenosi u cjelosti:<\/p>\n Ustavni sud BiH se na\u0161ao u ulozi institucije koja \u0107e to potvrditi i provesti svojim \u201ekona\u010dnim i obavezuju\u0107im\u201c odlukama, \u010dije neprovo\u0111enje je krivi\u010dno sankcionisano.<\/p>\n Ustavni sud BiH, umjesto da \u010duva Ustav, dao je sebi za pravo da ga tuma\u010de\u0107i (po svojim pravilima) mijenja, \u010dine\u0107i reviziju ustavnih normi jezi\u010dkim i op\u0161tim tuma\u010denjem normi, kao i tuma\u010denjem pravno-politi\u010dkog, unitarnog miljea, te uz pomo\u0107 me\u0111unarodnih faktora.<\/p>\n Ustavni sud BiH svojim odlukama bitno mijenja ustavni polo\u017eaj entiteta u odnosu na BiH. Istovremeno je sebi omogu\u0107io djelovanje koje je van dometa i kontrole entiteta koji \u010dine supstancijalno bi\u0107e BiH.<\/p>\n I umjesto da \u0161titi Ustav BiH, svojim odlukama vr\u0161i razgradnju izvornih ustavnih na\u010dela i stvara ustavnosudski okvir za neku novu unitarnu dr\u017eavu, upu\u0161taju\u0107i se u ocjene politi\u010dke i diskrecione prirode odluka dr\u017eavnih organa, cjelishodnosti i svrsishodnosti tih odluka.<\/p>\n Ustavni sud BiH nema pravo da se se upu\u0161ta u redistribuciju nadle\u017enosti sve dok ta nadle\u017enost nije u suprotnosti sa Ustavom, jer on nema ovla\u0161tenje za utvr\u0111ivanje dru\u0161tvenih odnosa i za ocjenu i kontrolu zakonodavne politike.<\/p>\n Ustavni sud BiH ne samo da je iza\u0161ao iz okvira ustavne nadle\u017enosti, u\u0161ao u zakonodavnu sferu, ve\u0107 je dao novo tuma\u010denje svim ustavnim normama. Tako je taj i takav ustavni sud odredio da je Preambula Ustava sa snagom normativnog dijela i na bazi tog tuma\u010denje donio najte\u017eu odluku i potupo prekomponovao dogovorene principe preko odluke o konstitutivnosti naroda na cijeloj teritoriji BiH.<\/p>\n Taj ru\u0161ila\u010dki sud \u201etuma\u010denjem\u201c odvaja konstitutivnost naroda od teritorije, daje joj simboli\u010dan element pluralisti\u010dkog dru\u0161tva oduzimaju\u0107i klju\u010dnu ulogu naroda i teritorije u federalnom predstavljanju, zloupotrebljava odrednicu o suverenitetu, teritorijalnom integritetu, politi\u010dkoj nezavisnosti i me\u0111unarodnom subjektivitetu.<\/p>\n Za Ustavni sud su izborne jedinice teritorijalni, a ne i etni\u010dki federalizam, uspostavljaju ravnote\u017eu izme\u0111u gra\u0111anskog i etni\u010dkog i uvode ih (mimo dejtonskog sporazuma) u strukture dr\u017eavne vlasti, razdvajaju etnos i teritoriju, zloupotrebljavaju ustavne norme o ljudskim pravima, sastav BiH (dva entiteta i tri konstitutivna naroda) predstavljaju kao pregovara\u010dku gre\u0161ku, daju obja\u0161njene da je entitet samo teritorija, drugi administrativni dio lokalne samouprave.<\/p>\n Za Ustavni sud je sve postalo diskriminacija \u0161to je etno-teritorijalno (a \u0161to je jedino dejtonska odrednica i princip), vr\u0161e deetnicijaciju pridjeva srpski, progla\u0161avaju \u201eneprijateljem\u201c gra\u0111anske dr\u017eave.<\/p>\n Tako\u0111e, daju tuma\u010denje da su sve nadle\u017enosti BiH, a samo neke delegirane ni\u017eim nivoima (entitetima), ignori\u0161u pozitivnu enumeraciju nadle\u017enosti u korist entiteta, princip supsidijarnosti tuma\u010de jednozna\u010dno u korist zajedni\u010dkog nivoa, i veliki broj drugih neustavnih i antidejtonskih djelovanja.<\/p>\n Ustavni sud ne predstavlja nikakvu \u201enadvlast\u201c, odnosno \u201enadustavno\u201c tijelo u odnosu na druge dr\u017eavne, posebno entitetske organe (parlament, izvr\u0161ne organe i sudove), da donosi odluke van ovla\u0161tenja odre\u0111enih Ustavom.<\/p>\n Ustavni sud ni u jednom svom segmentu, zbog prakse koju je usvojio, nije pod dru\u0161tvenom kontrolom nijedne institucije vlasti na bilo kom nivou. Svojim slobodnim djelovanjem postaje najja\u010di adut u rukama svih zagovornika neke nove ustavne stvarnosti suprotne dejtonskom Ustavu BiH.<\/p>\n Ustavni sud BiH neskriveno svojim odlukama ide u pravcu preoblikovanja slo\u017eenog federalnog dr\u017eavnog ure\u0111enja prema unitarnom. Neustavni i nasilni transfer nadle\u017enosti sa entiteta na BiH, potvr\u0111eni u Ustavnom sudu BiH, idu isklju\u010divo u pravcu unitarizacije.<\/p>\n Suprotno kontinentalnoj pravnoj \u0161koli centralizovane sudske kontrole ustavnosti i strogoj primjeni ustava i ustavnih procedura, Ustavni sud se pona\u0161a kao ameri\u010dki Vrhovni sud kojim je u sistemu podjele vlasti i prikriveni zakonodavac.<\/p>\n Ustavni sud BiH, umjesto da na bazi ve\u0107 utvr\u0111enih pravila vr\u0161i samo primjenu na pojedina\u010dne slu\u010dajeve (evropsko pravo), radi upravo suprotno \u2013 na bazi pojedinih slu\u010dajeva odre\u0111uje pravila (precedentno anglosaksonsko pravo).<\/p>\n Sa \u0161iroko postavljenim nadle\u017enostima, izborom i sastavom Suda (tri nisu dr\u017eavljani BiH i bez sudija iz Republike Srpske) svjedo\u010di o ograni\u010denju suverenosti BiH, ali i o neskrivenoj unitarizaciji i negaciji konstitutivnog srpskog naroda i entiteta.<\/p>\n Uni\u0161ten je ustavni princip federalnog predstavljanja u Ustavnom sudu BiH. Ustav BiH, respektuje princip federalnog predstavljanja u Ustavnom sudu BiH na \u0161tetu etni\u010dkog, ali ni to predstavljane nema za\u0161titu u procesu dono\u0161enja odluka prostom ve\u0107inom (tri stranca i dva Bo\u0161njaka).<\/p>\n Ustavni sud BiH kroz ustavni okvir \u201eduha ustava\u201c, kroz prizmu unitarno-gra\u0111anske opcije, pravno tuma\u010denje po istom principu, kao i stvaranjem ustavne prakse sa ciljem eliminacije osnovnog dejtonskog ustavnog odre\u0111enja BiH kao etno-gra\u0111anske slo\u017eene dr\u017eave i entiteta kao federalne jedinice, nezaustavljivo vodi u pravcu potpune razgradnje bi\u0107a i ustavne strukture BiH.<\/p>\n Trenutno fakti\u010dko djelovanje, bez entitetske popune, daljim djelovanjem stranaca, kr\u0161enjem ustavnih nadle\u017enosti, potpunim odsustvom i legitimiteta i legaliteta, Ustavni sud se pretvorio u organ samovla\u0161\u0107a sa nesagledivim posljedicama u pravcu apsolutne negacije funkcionisanja sveukupnog dr\u017eavnopravnog i politi\u010dkog sistema BiH.<\/p>\n Izgradnja pozicije Ustavnog suda BiH kao ustavotvorca, djelovanjem kao sudokratija i nadvlast, postaje ozbiljan faktor destabilizacije.<\/p>\n Dakle, klju\u010d spre\u010davanja dalje razgradnje BiH, nalazi se u povratku Ustavnog suda BiH na izvornu dejtonsku nadle\u017enost, a dono\u0161enje Zakona o Ustavnom sudu BiH uslov je ustavnopravne stabilizacije, ako je uop\u0161te mogu\u0107e ispraviti ve\u0107 na\u010dinjenu \u0161tetu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sve o Srpskoj | 25. juli 2024. godine – USTAVNI SUD BiH KAO USTAVOTVORAC, SUDOKRATIJA I NADVLAST POSTAO OZBILJAN FAKTOR DESTABILIZACIJE Ustavni sud BiH neskriveno svojim odlukama ide u pravcu preoblikovanja slo\u017eenog federalnog dr\u017eavnog ure\u0111enja prema unitarnom. Neustavni i nasilni transfer nadle\u017enosti sa entiteta na BiH, potvr\u0111eni u Ustavnom sudu BiH, idu isklju\u010divo u pravcu…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":13835,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[94],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13846"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13846"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13846\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":13855,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13846\/revisions\/13855"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13835"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13846"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13846"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13846"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}