Milan Raki\u0107 je skinuo diplomatski mundir da bi se prijavio u dobrovolja\u010dki odred Vojina Tankosi\u0107a, a onda je preko Merdara, pod borbom krenuo ka Pri\u0161tini i Gazimestanu. Dakle, Raki\u0107 je 1906. ponudio otad\u017ebini svoj \u017eivot u pesmi, da bi 1912. isto to dobrovoljno u\u010dinio i u \u017eivotu. Raki\u0107eve pesme „Na Gazi Mestanu“ vi\u0161e nema u lektirama za osnovnu i srednju \u0161kolu u Srbiji, iz kojih je doslovce izba\u010dena.<\/p>\n
![\"Milan](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/09\/milan_rakic.jpg\" "\\"Milan")
<\/p>\n
Postoje popularne anegdote koje su se prepri\u010davanjem ve\u0107 odavno izlizale i banalizovale, pa nam vi\u0161e nisu uop\u0161te interesantne; postoje i one druge, koje se tako\u0111e na\u0161iroko ponavljaju, ali u sebi i dalje \u010duvaju onu \u010dar koju je \u010ditalac ili slu\u0161alac osetio kada ih je prvi put \u010duo ili pro\u010ditao. Me\u0111u ove druge spada ona o Mihizovoj nesmotrenosti kada je Andri\u0107a pitao kako je uspeo da postane „takav gospodin“, iako je po\u0161ao i do\u0161ao iz „najdonjeg bosanskog karakazana“. Andri\u0107 se osmehnuo i odgovorio: „Niste vi poznavali Milana Raki\u0107a. On je bio gospodin“.<\/p>\n
Andri\u0107u mo\u017eemo verovati. Ono \u0161to je on mislio o pesniku i diplomati Milanu Raki\u0107u (1876-1938) posle Prvog svetskog rata, mislio je i bezmalo ceo Beograd, jo\u0161 pre 1914. godine.<\/p>\n
Evo kako su, recimo, Jelena Skerli\u0107 (budu\u0107a supruga istori\u010dara Vladimira \u0106orovi\u0107a) i njene vr\u0161njakinje videle Raki\u0107a u to vreme: „Vi\u0111ali smo ga naj\u010de\u0161\u0107e samog u \u0161etnji \u041aalemegdanom. Stas srednje veli\u010dine, nenametljivo gospodstveno dr\u017eanje i neupadljivo odelo (…) Pri upoznavanju, sagledao bi se lik ne sasvim pravilnih crta: jagodice izbo\u010dene, obrve neprimetno ukoso \u2013 podse\u0107ao je na dalekog orijentalca.“<\/p>\n
Dakle, neugledno odelo, srednja visina, vi\u0161e ru\u017ean nego lep, a ipak… ne\u0161to<\/em> je u li\u010dnosti Raki\u0107a bilo fascinantno, gospodstveno, razli\u010dito od drugih. To ne\u0161to<\/em> bio je savr\u0161en sklad izme\u0111u onoga \u0161to je mislio, pisao i radio: „Glas dubok (…) Ta\u010dno onakav kakve su mu bile pesme, sna\u017ena i diskretna li\u010dnost, retka ravnote\u017ea poletnosti i razuma. Postupci su mu bili u skladu sa re\u010dima, a njegova re\u010d, kad je nekoga udostojio pa\u017enje, pokazivala je misaonost, ose\u0107ajnost, muzikalnost, pesimizam, \u010dulnost, otmenosti, rodoljublje, da pomenemo samo krupnije oznake njegove poezije. I sve to prirodno, bez poze.“<\/p>\n Ta unutra\u0161nja kompaktnost i blagost, uz vrhunsko obrazovanje, \u010dinila je Raki\u0107a, tokom i posle Prvog svetskog rata, sasvim sigurno najreprezentativnijim srpskim diplomatom.<\/p>\n Sklad misli, re\u010di i dela<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong>Raki\u0107ev herojski sklad misli, re\u010di i dela, koji je i u onda\u0161njoj Srbiji bio izuzetan i redak, potvr\u0111uje njegova biografija. Iako je ro\u0111en u prostoru koji danas nazivamo krugom dvojke<\/em>, a \u0161kolovao se u Francuskoj, Raki\u0107ev \u017eivot i poeziju nije obele\u017eio Pariz (Evropa), ve\u0107 \u041aosovo \u2013 tada\u0161nji vrlo tamni turski vilajet. \u041aakav je bio \u017eivot Srba na \u041aosovu i onda, po\u010detkom\u00a020. veka, do\u010darava nam Jovan Pej\u010di\u0107 u svojoj knjizi Zavet i \u010din<\/em> u kojoj navodi podatak da su Albanci ubili prvog srpskog konzula Luku Marinkovi\u0107a, pred vratima konzulata, u sred dana, manje od godinu dana od njegovog dolaska u Pri\u0161tinu. (Lako se mo\u017ee pretpostaviti \u0161ta su Albanci radili tada srpskoj „raji“ koja nije imala „diplomatski imunitet“ \u2013 otprilike isto ovo \u0161to rade i danas).<\/p>\n Raki\u0107 je u na\u0161em konzulatu u Pri\u0161tini slu\u017ebovao u tri maha, izme\u0111u 1905. i 1911. godine, a o svom obave\u0161tajno-diplomatskom delovanju ceo \u017eivot je uglavnom \u0107utao. Njagovo vi\u0111enje \u041aosova i \u041aosovskog zaveta, poznato nam je, me\u0111utim, iz njegovog ciklusa patriotskih pesama Na \u041aosovu<\/em>, me\u0111u kojima se nalazi i nekoliko antologijskih pesama srpske knji\u017eevnosti. (Raki\u0107 je dokaz da patriotska poezija mo\u017ee biti vrhunska poezija!). Najpoznatija od njih, bila je pesma Na Gazi Mestanu<\/em>, koju je Raki\u0107 spevao 1906. godine.<\/p>\n Na po\u010detku ove pesme Raki\u0107 podse\u0107a na boj na \u041aosovu polju, spominju\u0107i silne oklopnike bez mane i straha<\/em> u kojima su onda\u0161nji \u010ditaoci jasno prepoznali kneza Lazara i cvet onda\u0161njeg srpskog plemstva, da bi u tre\u0107oj strofi pesnik te oklopnike precizno nazvao kosovskim junacima<\/em>.<\/p>\n I tu, na kraju tre\u0107e strofe, kao da nastaje neki prekid u pesmi. O tome svedo\u010di i \u010dinjenica da ova pesma nije ispevana u epskom desetercu (stihu sa deset slogova), karakteristi\u010dnom za srpske epske juna\u010dke pesme koje opevaju Boj na \u041aosovu, ve\u0107 u stihu koji svedo\u010di o uticaju francuske knji\u017eevnosti.<\/p>\n Gledaju\u0107i Raki\u0107a i njegovu generaciju, \u0161kolovanu uglavnom napolju<\/em>, koja je znala strane jezike i kojoj je klavir bio bli\u017ei od gusala, neko je zaista mogao da poveruje da je ta generacija napustila zavetni san o osloba\u0111enju \u041aosova i Stare Srbije. Raki\u0107eva pesma Na Gazi Mestanu<\/em> daje odgovor na tu optu\u017ebu u poslednje tri strofe koje niko, ko ih jednom pro\u010dita, vi\u0161e ne mo\u017ee da zaboravi (pod uslovom da ba\u0161 nije potpuna krpa). Evo kako one glase:<\/p>\n Danas nama ka\u017eu, deci ovog veka,<\/p>\n Da smo nedostojni istorije na\u0161e,<\/p>\n Da nas zahvatila zapadnja\u010dka reka,<\/p>\n I da nam se du\u0161e opasnosti pla\u0161e.<\/p>\n Dobra zemljo moja, la\u017eu! \u041ao te voli<\/p>\n Danas, taj te voli, jer zna da si mati,<\/p>\n Jer pre nas ni polja ni kr\u0161evi goli<\/p>\n Ne moga\u0161e nikom svesnu ljubav dati!<\/p>\n I danas kada do\u0111e do poslednjeg boja,<\/p>\n Neozaren starog oreola sjajem,<\/p>\n Ja \u0107u dati \u017eivot, otad\u017ebino moja,<\/p>\n Znaju\u0107i \u0161ta dajem i za\u0161to ga dajem!\u00a0<\/strong><\/p>\n Najlep\u0161i \u010das<\/strong><\/p>\n Cinici, ljudi nesposobni da budu ne\u0161to vi\u0161e od ni\u010dega, kazali bi da papir trpi sve<\/em>, a da je \u017eivot samo jedan. Raki\u0107 je bio pesimista, ali nije bio cinik: 1912. godine, pred po\u010detak Prvog balkanskog rata, on je mogao da mirno sedi u Ministarstvu inostranih dela i da \u010deka novu diplomatsku misiju, dok vojska gine. S obzirom na to \u0161ta je sve radio prethodnih godina na \u041aosovu, te\u0161ko da bi mu to neko mogao zameriti. Me\u0111utim, Raki\u0107 je skinuo diplomatski mundir, da bi se prijavio u dobrovolja\u010dki odred Vojina Tankosi\u0107a, a onda je preko Merdara, pod borbom krenuo ka Pri\u0161tini i Gazimestanu. Dakle, Raki\u0107 je 1906. ponudio otad\u017ebini svoj \u017eivot u pesmi, da bi 1912. isto to dobrovoljno u\u010dinio i u \u017eivotu. Sticajem sretnih okolnosti, Raki\u0107 nije poginuo, ali je svima pokazao da neki ljudi pesme ne pi\u0161u mastilom, ve\u0107 onako kako bi Ni\u010de voleo \u2013 krvlju.<\/p>\n I njegova generacija mu je verovala: u istoriju pesme Na Gazi Mestanu<\/em> kao i ostalih pesama iz Raki\u0107evog kosovskog ciklusa, spadaju i svedo\u010danstva onih koji su bili spremni da poginu pod uticajem ove vrhunske, antologijske poezije. A neki su zbilja i ginuli.<\/p>\n Godine 1928. Branimir \u0106osi\u0107, Raki\u0107u prepri\u010dava sudbinu svog ujaka, mladog slikara, koji se pred po\u010detak Prvog svetskog rata vratio u Srbiju, iz Praga. Ne da slika, ve\u0107 da ratuje: „Se\u0107am se njegove velike kose, njegove velike crne ma\u0161ne, njegova stava kada je preda mnom i majkom, upaljenih o\u010diju po\u010deo izgovarati stihove va\u0161e Simonide<\/em>. Sa kakvom vatrom, gospodine Raki\u0107u, sa kakvim poletom! I ne samo on, nego cela njegova generacija \u017eivela je sa va\u0161im \u041aosovskim stihovima<\/em>. Uostalom, ne samo \u017eivela ve\u0107 i umirala (…). Tri dana pre nego \u0161to \u0107e poginuti, videli smo se prilikom njegova prolaska na ni\u0161koj stanici. I tada je izgovarao va\u0161e stihove: ‘Danas nama ka\u017eu, deci ovog veka\/ Da smo nedostojni istorije na\u0161e\/ Da nas zahvatila zapadnja\u010dka reka\/ I da nam se du\u0161e opasnosti pla\u0161e.\/ Dobra moja zemljo, la\u017eu!'“<\/p>\n Raki\u0107, koga je valjda bilo sramota da na ovu pri\u010du samo skromno slegne ramenima, ovako je odgovorio svom sagovorniku: „I ja sam li\u010dno \u010duo mlade ljude gde govore moje stihove. Najlep\u0161i \u010das sam do\u017eiveo jednog dana, 1912. godine, na Gazi Mestanu. Ne znaju\u0107i da sam i ja tu, jedan mlad oficir je recitovao moju pesmu.“\u00a0<\/strong><\/p>\n Velika poezija, velike ideje<\/strong><\/p>\n Cinici se opet ogla\u0161avaju da nam ka\u017eu kako je to vreme pro\u0161lo i kako ta pesma danas vi\u0161e ne mo\u017ee nikoga da odu\u0161evi. Ne\u0107e biti ba\u0161 tako: nadam se da se na Jutjubu jo\u0161 uvek mo\u017ee na\u0107i fantasti\u010dna obrada ove Raki\u0107eve pesme koju izvodi grupa 357<\/em>. U ovoj obradi slu\u0161alac mo\u017ee da \u010duje <\/em>onu hrabrost, odlu\u010dnost i nepokolebljivost, koju su Raki\u0107evi generacijski ispisnici, osetili<\/em> u ti\u0161ini kada su se prvi put susreli se stihovima ove pesme.<\/p>\n \u041aada se govore, \u010ditaju, ili pevaju, stihovi Raki\u0107eve pesme Na Gazi Mestanu<\/em> su neuni\u0161tivi: oni svedo\u010de o veli\u010dini poeziji, veli\u010dini ideje koja tu poeziju nadahnjuje, o veli\u010dini li\u010dnosti spremnoj da \u017eivotom posvedo\u010di ideju u koju veruje. I zaista, dok \u010ditamo ili slu\u0161amo stihove pesme Na Gazi Mestanu<\/em> ose\u0107amo da smo deo ne\u010deg velikog i pravednog \u2013 \u041aosovskog zaveta, gospodstva, vrline, hrabrosti i autenti\u010dnosti jedne generacije koja je poru\u010dila svojim kriti\u010darima: mi \u0107emo da ponovimo isto \u0161to i oni silni oklopnici, ali ne kao njihove kopije (koje vremenom postaju farsa) ve\u0107 kao jedna nova, samosvesna generacija, koja \u0107e njihovoj desetera\u010dkoj veli\u010dini pridru\u017eiti i svoju sopstvenu, modernu, ali ne manje odlu\u010dnu.<\/p>\n Razlog za ovaj tekst, me\u0111utim, nije samo Raki\u0107 i u\u017eas kroz koji prolaze na\u0161i sunarodnici na \u041aosovu i Metohiji, ve\u0107 i \u017eelja da se notira \u010dinjenica da je dana\u0161nja Srbija postala \u041aosovo. Ta\u010dnije re\u010deno, kako Raki\u0107eve pesme sasvim sigurno vi\u0161e nema u na\u0161oj okupiranoj ju\u017enoj pokrajini, tako je vi\u0161e nema ni u lektirama za osnovnu i srednju \u0161kolu u Srbiji, iz kojih je, posle nekoliko takti\u010dkih manevara, doslovce izba\u010dena. (Pozivam se ovde na veoma korisno istra\u017eivanje gospo\u0111e Olivera \u041arupe\u017e i njenih saradnika koje donosi Slobodan Antoni\u0107 u svojoj knjizi \u041aolonijalno (anti)obrazovanje<\/em>).<\/p>\n Cinici bi kazali da se sasvim dobro mo\u017ee \u017eiveti i bez istorije i Raki\u0107a i svega \u0161to on simbolizuje (a videli smo \u0161ta simbolizuje). A kako se \u017eivi bez istorije, svedo\u010di Peki\u0107 u jednom od pisama iz Londona pod naslovom Zemlja bez pro\u0161losti zemlja je bez budu\u0107nosti<\/em>: „Poku\u0161aj da se pro\u0161lost odbaci i sve po\u010dne ispo\u010detka (…) dovodi naciju do tragi\u010dne izgubljenosti deteta, koje vi\u0161e ne poznaje roditelje, samo zato \u0161to je pristalo da ih ne priznaje. Iz toga se ra\u0111a nesigurnost, a iz nje nesposobnost da se pored drugih i s drugima \u017eivi, naro\u010dito sa onima koji svoje roditelje imaju i priznaju. \u041ao sa svojom pro\u0161lo\u0161\u0107u i svojim poreklom ne ume u miru da \u017eivi, na\u0107i \u0107e se u ratu sa svojom sada\u0161njicom.“<\/p>\n \u041aako \u0107e Peki\u0107eve re\u010di izgledati u praksi? Pa evo ovako: bez ikakve \u0161ale i preterivanja, mogu da pretpostavim kako \u0107e za desetak godina mali Albanci na okupiranoj teritoriji verovati da su Nemanji\u0107i albanska dinastija i da su se na \u041aosovu polju albanski knez Ljazari i njegovi albanski oklopnici bez mane i straha hrabro borili protiv nekih nadiru\u0107ih slovenskih varvara, dok \u0107e u isto vreme srpska deca biti u\u010dena da ni\u0161ta ne postoji pre njihovog ro\u0111enja, odnosno da ni\u010dega ne\u0107e biti ni onda kada umru\/crknu. Ta\u010dnije, tretira\u0107e se kao \u017eivotinje\/radna snaga, a ne kao ljudi. To je i razumljivo: narodi i zemlje koji te\u017ee nekoj veli\u010dini \u017eele da imaju i veliku istoriju: ako je ba\u0161 nemaju, onda \u0107e da je ukradu, zaplene ili otmu. Opet, zate\u010deno stanovni\u0161tvo nema nikakvu potrebu za bilo kakvim se\u0107anjem na pretke, prvo zato \u0161to nisu narod, ve\u0107 \u017eivotinje, i drugo, zato \u0161to ne \u017eive u dr\u017eavi, nego na teritoriji u kojoj je ono ispod zemlje mnogo vrednije od svega \u0161to je bilo, ili jeste, ili \u0107e biti na njenoj povr\u0161ini.<\/p>\n Biti veran<\/strong><\/p>\n \u0160ta ho\u0107u da ka\u017eem ovim tekstom? \u017delim da saop\u0161tim jednu jednostavnu istinu, a to je da je svaka ku\u0107a i svaki stan svake srpske porodice postao Gazi Mestan, \u0161to zna\u010di da vi odlu\u010dujete da li \u0107e va\u0161e dete znati za Raki\u0107a i sve \u0161to njegova li\u010dnost i njegova poezija simbolizuje, ili \u0107ete Raki\u0107a izbrisati i vi sami, da ne biste ometali obrazovni proces koje va\u0161e dete treba da pretvori u cinika. A cinik je onaj ko je nau\u010dio da u \u017eivotu treba slu\u017eiti pokorno onome ko ima novac, a tla\u010diti, nemilosrdno, sve one koji ga nemaju, dok roditelje \u2013 to jest, vas \u2013 kada ostare i postanu puki tro\u0161ak, treba smestiti u stara\u010dke domove (koji se pla\u0107aju automatskim skidanjem novca sa ra\u010duna), tamo daleko, gde se taj cinik vi\u0161e nikada ne\u0107e vratiti.<\/p>\n Ukratko, Raki\u0107 je bio pesimista, \u0161to zna\u010di da nije verovao da su ljudi oko njega po prirodi dobri i puni vrlina. Ali, taj o\u010daj ga nije pokolebao da uradi ono \u0161to je mogao da uradi kao pojedinac<\/em>. Biti veran Raki\u0107u danas, to zna\u010di oteti se pritisku depresije koju izaziva \u010dinjenica da nam prakti\u010dno bez ikakvog otpora dr\u017eave otimaju sve \u0161to u nama vredi, da bi na kraju postali krpe bez mi\u0161i\u0107a i kostiju.<\/p>\n Umesto defetizma i o\u010daja, potrebno je da zasu\u010demo rukave i da svoju decu i ostalu decu sa kojom dolazimo u dodir li\u010dno<\/em> pou\u010dimo ko je bio Milan Raki\u0107, kako glasi njegova izbrisana pesma Na Gazi Mestanu<\/em>, i na kraju, ko je tu pesmu izbrisao i za\u0161to. To nije puno, ali je ne\u0161to. Mo\u017eda \u0107e neko od te dece sutra biti u stanju da Raki\u0107evu pesmu vrati ku\u0107i \u2013 u lektire za osnovne i srednje \u0161kole u Srbiji \u2013 kako bi posle toga, njegova deca ili unuci, vratili ku\u0107i i neke druge, krupnije stvari, sa Raki\u0107evom pesmom, ako ne ba\u0161 na usnama, ono bar u mislima.<\/p>\n To moja generacija sasvim sigurno ne\u0107e do\u017eiveti, ali \u0107e, sa opkladom na takvu budu\u0107nost, na\u0161 \u017eivot u ovim poganim vremenima sa\u010duvati smisao, vrednost i cilj, koji milioni ljudi u tzv. „sre\u0107nijim“ zemljama, to jest, antihumanisti\u010dkom Megalopolisu, odavno vi\u0161e nemaju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" RT Balkan |13. septembar 2024. godine – Autor: Slobodan Vladu\u0161i\u0107 – Milan Raki\u0107 je skinuo diplomatski mundir da bi se prijavio u dobrovolja\u010dki odred Vojina Tankosi\u0107a, a onda je preko Merdara, pod borbom krenuo ka Pri\u0161tini i Gazimestanu. Dakle, Raki\u0107 je 1906. ponudio otad\u017ebini svoj \u017eivot u pesmi, da bi 1912. isto to dobrovoljno u\u010dinio…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":14248,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[94],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14252"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14252"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14252\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14255,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14252\/revisions\/14255"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14248"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14252"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=14252"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=14252"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}