Pi\u0161e: Nemanja DEVI\u0106<\/strong><\/p>\n O\u041aTOBAR \u041araljevine Jugoslavije bio je u znaku kralja Aleksandra \u041aara\u0111or\u0111evi\u0107a.<\/p>\n Najava jugoslovenskog ujedinjenja bila je \u041aumanovska bitka \u2013 u oktobru 1912. godine.<\/p>\n U oktobru 1918. austrougarska imperija ubrzano se krunila, a njeni rubni delovi nastanjeni slovenskim narodima pripajali su se nastaju\u0107im dr\u017eavama \u2013 tako je nastala i inicijativa za prisajedinjenje jugoslovenskoj dr\u017eavi.<\/p>\n U oktobru 1929. postoje\u0107a \u041araljevina SHS je i zvani\u010dno preimenovana u \u041araljevinu Jugoslaviju.<\/p>\n A u oktobru 1934. kralj Aleksandar je i izgubio svoj \u017eivot \u2013 ubijen je u atentatu u Marseju.<\/p>\n Za to vreme, od oktobra 1912. do oktobra 1934, i srpski narod Bosne i Hercegovine pro\u017eivljavao je svoju burnu istoriju.<\/p>\n Neposredno pre toga, ova zemlja, nedavno napu\u0161tena od Osmanskog carstva, bila je anektirana od Austro-Ugarske. I ta aneksija, iz 1908. godine, bila je o\u010dima savremenika vi\u0111ena kao najve\u0107i nacionalni poraz generacije, po pisanju nekih i \u201cnajte\u017ei gubitak posle \u041aosova\u201c.<\/p>\n Poni\u017eenje je i\u0161lo dotle da je i \u041araljevina Srbija morala da se odrekne svojih aspiracija i zvani\u010dno prizna aneksiju. Ipak, kao va\u017ee\u0107e se pokazalo pravilo \u0161to ga je prilikom ukidanja Srpske Vojvodine u 19. veku izrekao Svetozar Mileti\u0107: \u201cVojvodina je mrtva, ali neka niko ne prilazi da celiva kov\u010deg.\u201c<\/p>\n Nekoliko decenija kasnije, Vojvodina se prisajedinila Srbiji. Bosna i Hercegovina \u010dekala je i kra\u0107e. I Mileti\u0107eva teza pokazala se kao definicija koju treba primenjivati kad god nacija zapadne u krizu. \u041aao i ona napisana od njegovog savremenika i srpskog dr\u017eavnika Stojana Novakovi\u0107a: \u201cUjedinjujmo se bestelesnim silama\u201c.<\/p>\n Drugim re\u010dima, kada nam stranci nametnu ultimatume i konstrui\u0161u granice, nastojmo da se povezujemo kulturom, duhovno\u0161\u0107u, istorijom, \u017eivljenjem u zavetu \u2013 sve dok imperija koja je zavojeva\u010d ne odumre.<\/p>\n Upravo na taj na\u010din \u017eivela je generacija srpskih omladinaca koja je po\u010detkom 20. veka stupila na istorijsku scenu. Njima su knez Lazar i Sveti Sava, na\u010dinom kojim su ih upoznavali i podra\u017eavali, izgledali kao savremenici. \u201c\u041aosovska bitka ovde izgleda kao da se desila upravo ju\u010de\u201c, zapisa\u0107e, ne\u0161to ranije, na svom proputovanju kroz Bosnu i Hercegovinu \u010duveni britanski arheolog, ser Artur Evans.<\/p>\n U godinama uo\u010di aneksije, srpski intelektualni i politi\u010dki centri, nastali oko tri srpska lista iz Sarajeva, Mostara i Banja Luke, ujedinili su se oko Srpske narodne organizacije. Sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, prevazila\u017eenje politi\u010dkih i regionalnih antagonizama deluje te\u0161ko verovatno, ali uz nala\u017eenje zajedni\u010dke ta\u010dke nacionalnog interesa \u2013 to je bilo mogu\u0107e.<\/p>\n I kada je u narednim godinama bilo politi\u010dkih razmimoila\u017eenja, ta nit najmanjeg zajedni\u010dkog nacionalnog sadr\u017eaoca je zadr\u017eana. Na taj na\u010din je klasi\u010dno delovanje srpskih stranaka preraslo u srpski nacionalni pokret, koji \u0107e do\u010dekati i aneksiju 1908. godine.<\/p>\n Oni sr\u010daniji, koje je poga\u0111ala austrougarska represija, katkad ogoljena, katkad uvijena u oblande modernizacije, odlu\u010dili su se na revolucionarno delovanje. Bogdan \u017deraji\u0107 je 1910. izvr\u0161io atentat na austrougarskog kolonijalnog upravnika, ali on nije uspeo. \u010cetiri godine kasnije, mladobosanci (i me\u0111u njima onaj u koga se, kao nekad u Obili\u0107a, najvi\u0161e sumnjalo, Gavrilo Princip) su u Sarajevu likvidirali austrougarskog prestolonaslednika, koji je osiono do\u0161ao da im pogazi Vidovdan 1914. godine.<\/p>\n Taj \u010din je ozna\u010dio i najavu nove faze ujedinjenja\u2026<\/p>\n Ono \u0161to se zbilo sa srpskom vojskom 1914-1918. godine manje vi\u0161e je poznato. Cer, Drina, \u041aolubara, povla\u010denje preko Albanije, Solunski front i \u041aajmak\u010dalan. A onda i veliki juri\u0161 natrag u otad\u017ebinu, koji se nije zaustavio na Dunavu, Savi i Drini, ve\u0107 na moru i Alpima.<\/p>\n \u041aoliko-toliko, poznata je i uloga dobrovoljaca iz okupiranih srpskih krajeva, me\u0111u kojima su oni iz Hercegovine i iz Bosne bili dominantni.<\/p>\n \u041aao anegdota, koja ima za cilj da izmeri ko su ve\u0107i a ko manji Srbi, prepri\u010davaju se i pri\u010de kako su pojedinci iz srpskih krajina, kao austrougarski vojnici, pru\u017eali ljuti otpor srpskoj vojsci i sau\u010destvovali u zlo\u010dinima nad bra\u0107om u Ma\u010dvi. Najmanje je poznato i nekako javnosti najmanje razgla\u0161eno \u0161ta se sa Srbima u Bosni i Hercegovini de\u0161avalo u periodu austrijske okupacije.<\/p>\n Od one sarajevske kristalne no\u0107i, \u0161to je usledila odmah nakon atentata na Ferdinanda, pa do logora nadomak Fo\u010de, koje je Milorad Ekme\u010di\u0107 okarakterisao kao uvod u praksu koju \u0107e doneti nema\u010dki konc-logori u Drugom svetskom ratu\u2026<\/p>\n Dok je u Carevoj d\u017eamiji u Sarajevu u\u010dena dova protiv Britanaca, uz Drinu su vr\u0161eni masovni zlo\u010dini, kako \u0161uckora, tako i od regularnih trupa. Srpsko stanovni\u0161tvo je ujedno prisilno iseljavano, da se zauvek promeni demografska slika ovog prostora.<\/p>\n Istori\u010dar Draga Mastilovi\u0107 je izra\u010dunao da je, \u0161to civila \u0161to vojnika na frontu, oko 20.000 Srba iz Hercegovine i Bosne izgubilo \u017eivot bore\u0107i se za ujedinjenje sa Srbijom.<\/p>\n Na ve\u0161alima i pred strelja\u010dkim strojem, masovno su ve\u0107 u leto 1914. stradali Srbi iz Fo\u010de, Mostara, Trebinja, Bratunca\u2026 A onda su usledili i krivi\u010dni postupci i masovno logorisanje porodica dobrovoljaca \u2013 prebega u srpsku vojsku, pomaga\u010da srpskih komita, ali i rodoljuba, nepokornih seljaka. Pored masovne deportacije u logore \u0161irom Austro-Ugarske, jedan od najve\u0107ih podignut je na teritoriji Doboja.<\/p>\n I pored toga \u0161to je istaknut kao zvani\u010dan podatak da je kroz ovo mu\u010dili\u0161te tokom Prvog svetskog rata pro\u0161lo 46.000 ljudi, on nam je i do danas nepoznanica i nije predmet istra\u017eivanja srpskih nau\u010dnika.<\/p>\n Okupacione vlasti u Bosni nisu, kao nekada Turci, svoje protivnike nabijale na kolac, nego su njihove \u017eivote gasile natenane, ali administrativno uredno. \u041aao ranije njegov \u201cJazavac\u201c, i veliki Petar \u041ao\u010di\u0107 na\u0161ao se pred sudom, da bi skon\u010dao kao Svetozar Mileti\u0107: du\u0161evno rastrzan i oronuo, i prerano izdahnuo.<\/p>\n A onda je, kao po \u041ao\u010di\u0107evim proro\u010dkim re\u010dima, Bosna pripala onom ko je za nju umirao na turskom kocu i austrijskom konopcu. U novembru 1918. srpske jedinice krenule su preko Drine.<\/p>\n U avnojevskoj istoriografiji i istorijskoj svesti, pored toga \u0161to se nevoljno priznavalo da su se Crna Gora i Vojvodina neposredno ujedinile sa Srbijom pre nego \u0161to je nastala Jugoslavija, nije isticana i \u010dinjenica da su, odlukama lokalnih skup\u0161tina, 42 od 54 sreza u Bosni i Hercegovini, tra\u017eila neposredno ujedinjenje sa Beogradom. Na tom spisku na\u0161li su se i Bijeljina i Vi\u0161egrad i Banja Luka, ali i Srebrenica, Prijedor, Biha\u0107\u2026<\/p>\n Da je kralj Aleksandar bio odgovoran \u0161to je uop\u0161te nastala Jugoslavija \u2013 nije, jer je to pre svega bila odluka i model uspostavljen po planu velikih sila sa Zapada, ali da je bio odgovoran \u0161to na neki na\u010din unutar te dr\u017eave nije prethodno postavio srpske ko\u010di\u0107e \u2013 to bi moglo da stoji.<\/p>\n No kada je bilo jasno da jugoslovenski projekat nije za\u017eiveo me\u0111u svim narodima sa onim entuzijazmom kakav mu je udahnuo srpski narod, i kada se pomi\u0161ljalo i na \u201camputaciju\u201c hrvatskih delova koji su otvoreno izra\u017eavali separatisti\u010dke te\u017enje \u2013 kralj se odlu\u010dio da u \u041arajini stvori ne\u0161to \u0161to je bilo jedna od prete\u010da dana\u0161nje Srpske. Dvadeset srezova grupisanih oko Banja Luke pretvoreni su u Vrbasku banovinu, kojom \u0107e upravljati \u010dovek koji je tom upravom u\u0161ao u lokalnu legendu: Svetislav Tisa Milosavljevi\u0107. Ranije general, a od tada (od 1929) vrlo ve\u0161t neimar, ban Milosavljevi\u0107 je za svega nekoliko godina uspeo da \u201crazbudi uspavane snage \u041arajine\u201c, kako mu je kralj navodno dao smernicu.<\/p>\n Sme\u0161taj mu je bio neuslovan, broj saradnika jedva dvocifren, ali je efikasnost u izgradnji prevazi\u0161la sve ranije austrougarske mitove o modernizaciji.<\/p>\n \u201cBanjalu\u010dki Perikle\u201c je u sredi\u0161tu Vrbaske banovine podigao Bansku palatu, Banski dvor, pozori\u0161te, Etnografski muzej, higijenski zavod. Najprepoznatljivije zgrade u dana\u0161njoj prestonici Srpske izgra\u0111ene su upravo u to vreme. Ali je duh izgradnje i modernizacije zahvatio celu \u041arajinu: na mesto 127 osnovnih \u0161kola, koliko ih je radilo u \u041arajini do 1929, samo u naredne tri godine broj je bezmalo dupliran.<\/p>\n Po gradovima je izgra\u0111ivana vodovodna i kanalizaciona mre\u017ea, asfaltirane su ulice, montirano osvetljenje, otvarani su i opremani zdravstveni centri, pokretane autobuske linije. Za tri godine u Vrbaskoj banovini je izgra\u0111eno vi\u0161e od 400 mostova!<\/p>\n Sve ovo je bio pokazatelj koliko jedan kraj mo\u017ee napredovati kada dr\u017eava prepozna njegov zna\u010daj, ali i \u0161ta se sve mo\u017ee u\u010diniti kada u kadrovskom smislu pravi \u010dovek do\u0111e na pravo mesto \u2013 a da se pritom nije ni radilo o zavi\u010dajcu.<\/p>\n Vrbaski ban Tisa banovao je do 1934. godine. Njagov kralj je do tada \u017eiveo. \u041aada su ga ubili usta\u0161ki i bugara\u0161ki emigranti, pomognuti od vlada fa\u0161isti\u010dkih sila, njegov narod Bosne i Hercegovine dostojanstveno ga je ispratio na ve\u010dni po\u010dinak. Stotine Sarajlija putovale su vozom i potom pe\u0161a\u010dile da ga isprate do Oplenca. Isto tako, stotine Trebinjaca plakale su nad njegovim odrom, pola\u017eu\u0107i na njegovoj grobnici i grudu zemlje sa mesta gde su njihovi bli\u017enji bili pove\u0161ani zbog \u017eelje da sa \u0160umadincima \u017eive u jednoj istoj dr\u017eavi.<\/p>\n Uspomene o tim doga\u0111ajima i danas se prepri\u010davaju me\u0111u pra-potomcima ljudi koji su u\u010destvovali u jedinstvenoj procesiji tog doba.<\/p>\n A 90 godina nakon smrti kralja i 95 nakon progla\u0161enja i Jugoslavije, \u010dini se da je zavet isti: oslobo\u0111enje i ujedinjenje. Ali ovoga puta, samo sa svojom bra\u0107om, koja istovetno pevaju i pla\u010du radi \u041aosova.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sve o Srpskoj | 17. oktobar 2024. godine \u2013 O\u041aTOBAR JE BIO MESEC \u041aRALJEVINE JUGOSLAVIJE I \u041aRALJA ALE\u041aSANDRA \u041aARA\u0110OR\u0110EVI\u0106A Istori\u010dar Draga Mastilovi\u0107 je izra\u010dunao da je, \u0161to civila \u0161to vojnika na frontu, oko 20.000 Srba iz Hercegovine i Bosne izgubilo \u017eivot bore\u0107i se za ujedinjenje sa Srbijom Okupacione vlasti u Bosni nisu, kao nekada Turci,…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":14999,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[94],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15015"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15015"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15015\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15016,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15015\/revisions\/15016"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14999"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15015"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15015"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15015"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"Ujedinjenje](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/devic_fokus2.jpg\" "\\"Ujedinjenje")
<\/p>\n![\"Istori\u010dar](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/devic_fokus3.jpg\" "\\"Istori\u010dar")
<\/p>\n![\"Ulazak](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/devic_fokus4.jpg?_t=1729255668\" "\\"Ulazak")
<\/p>\n