{"id":15204,"date":"2024-10-23T13:46:49","date_gmt":"2024-10-23T11:46:49","guid":{"rendered":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/?p=15204"},"modified":"2024-10-23T15:59:54","modified_gmt":"2024-10-23T13:59:54","slug":"premijer-republike-srbije-milos-vucevic-posjetio-stand-republike-srpske","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/prethodni-dogadjaji-sr-latn\/premijer-republike-srbije-milos-vucevic-posjetio-stand-republike-srpske\/","title":{"rendered":"Premijer Republike Srbije Milo\u0161 Vu\u010devi\u0107 posjetio \u0161tand Republike Srpske"},"content":{"rendered":"

U utorak, 22. oktobra, \u0161tand Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji posjetili su premijer Srbije Milo\u0161 Vu\u010devi\u0107, ministar kulture Nikola Selakovi\u0107 i ministar za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja Nemanja Starovi\u0107, a do\u010dekao ih je \u0161ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111en Cicovi\u0107.<\/p>\n

\"Milo\u0161<\/p>\n

Premijer Srbije Milo\u0161 Vu\u010devi\u0107 rekao je nakon obilaska \u0161tanda Republike Srpske da su zajedni\u010dka kulturna saradnja i ba\u0161tina ne\u0161to \u0161to ne mo\u017ee da se sprije\u010di administrativnim mjerama i politi\u010dkim odlukama.<\/p>\n

\u201eTo je jedinstveno nacionalno tkivo u smislu kontinuiteta, gleda\u0107emo da pomognemo \u0161to vi\u0161e mo\u017eemo, a vi iz Republike Srpske ste najzaslu\u017eniji za o\u010duvanje nacionalnog identiteta\u201c, rekao je Vu\u010devi\u0107.<\/p>\n

On je dodao da su i Srbi u Federaciji BiH (FBiH) ponosni na svoj identitet i kulturu.<\/p>\n

\u201eSrbi iz Republike Srpske i FBiH su uvek dobrodo\u0161li u Beograd \u2013 glavni grad svih Srba gde god \u017eiveli\u201c, poru\u010dio je Vu\u010devi\u0107.<\/p>\n

\"Nikola<\/p>\n

Selakovi\u0107 je istakao da je jedna stvar za ponos, a to je \u010dinjenica da su Republika Srpska i njeni izdava\u010di na Sajam knjiga u Beogradu do\u0161li sa vi\u0161e od 120 novih izdanja u ovoj godini.<\/p>\n

\u201eTo neke mnogo ve\u0107e zajednice koje imaju status dr\u017eave nisu u stanju da daju, a Srpska to daje i istrajna je u tome\u201c, rekao je Selakovi\u0107.<\/p>\n

On je dodao da na \u0161tand Republike Srpske dolazi kao u doma\u0107insku ku\u0107u, a posebno je pohvalio Cicovi\u0107a, navode\u0107i da je on pokrenuo mnoge stvari poput \u201eDana Srpske u Srbiji\u201c.<\/p>\n

Selakovi\u0107 je citirao Stojana Novakovi\u0107a, koji je na po\u010detku 20. vijeka napisao\u00a0 \u201eAko se ujedinjujemo ujedinjujemo se kulturom\u201c.<\/p>\n

\u201eSrbija i Srpska su ujedinjene u na\u0161oj srpskoj kulturi, u na\u0161oj knji\u017eevnosti i gdje god \u017eive na\u0161i ljudi kroz na\u0161 jezik i na\u0161u, Vukovu \u0107irilicu jesmo i bi\u0107emo uvijek ujedinjeni\u201c, rekao je Selakovi\u0107.<\/p>\n

\"Mla\u0111en<\/p>\n

Cicovi\u0107 je istakao da je posjeta premijera Vu\u010devi\u0107a i ministara Selakovi\u0107a i Starovi\u0107a \u0161tandu Republike Srpske velika \u010dast za Republiku Srpsku i njeno Predstavni\u0161tvo u Srbiji.<\/p>\n

\u201eOvo je jo\u0161 jedna potvrda da mi iz Srpske i Srbije u vrijeme kada su i Srpska i Srbija izlo\u017eene brojnim izazovima radimo na jedinstvu i sabornosti\u201c, rekao je Cicovi\u0107.<\/p>\n

On je dodao da zna\u010dajnu ulogu u tome ima zajedni\u010dka borba za o\u010duvanje srpskog identiteta, kulture, tradicije i pisma, \u0161to potvr\u0111uje i dana\u0161nja posjeta Vu\u010devi\u0107a i saradnika iz Vlade Srbije \u0161tandu Republike Srpske, koja predstavlja veliku podr\u0161ku srpskom narodu u Republici Srpskoj.<\/p>\n

Drugog dana reprezentativnog nastupa Republike Srpske na 67. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga odr\u017eano je devet promocija na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske.<\/p>\n

\"SP\u041aD<\/p>\n

U 12 sati SP\u041aD \u201eProsvjeta\u201c Tuzla predstavila je\u00a0 \u201eSabrana djela Radovana Jovanovi\u0107a\u201c,\u00a0 o kojima su govorili: mr Fatmir Alispahi\u0107, Laura Barna, \u017deljko T. \u041aova\u010devi\u0107 i Mirjana T. Lazarevi\u0107.<\/p>\n

\u201eSabrana djela sadr\u017ee pisanu zaostav\u0161tinu pisca sakupljenu u pet knjiga. \u041aomplet se sastoji od knjige pjesama, zatim knjige sa 26 pripovijedaka, tu je knjiga ‘Studije i \u010dlanci’ 18 nau\u010dnih i publicisti\u010dkih tekstova, i peta knjiga ‘O Radovanu Jovanovi\u0107u’ donosi \u017eivotopis i pregled bogate bibliografije, ali i tekstove o Radovanu Jovanovi\u0107u.\u201c rekla je Mirjana T. Lazarevi\u0107.<\/p>\n

\u201e\u010covjek snuje, … Sanjao je i prire\u0111iva\u010d i urednik ovih sabranih djela, bosanskohercegova\u010dki knji\u017eevnik i publicista Fatmir Alispahi\u0107, godinama podsje\u0107aju\u0107i na zna\u010daj pisca i njegovog djela, smatraju\u0107i da je Jovanovi\u0107 prvi savremeni knji\u017eevnik sjeveroisto\u010dne Bosne, i \u0161ire, koji se ogledao kroz vi\u0161e \u017eanrova, i u prozi i u poeziji, i u eseju i u putopisu, i u publicistici i u dnevnom novinarstvu, ali i kao prevodilac\u201c, kazala je Lazarevi\u0107eva.<\/p>\n

\u201eCijeli jedan vijek poslije objavljivanja zbirke pjesama \u201eTalas du\u0161e i gr\u010d tela“, prve i jedine objavljene knjige, objavljena su Sabrana djela Radovana Jovanovi\u0107a. Bogata pisana zaostav\u0161tina najzna\u010dajnijeg pisca sjeveroisto\u010dne Bosne izme\u0111u dva svjetska rata, poslije gotovo devedeset godina od njegove smrti dostupna je i pru\u017eena sudu javnosti i knji\u017eevne nauke\u201c, \u00a0istakla je Lazarevi\u0107eva.<\/p>\n

\"Mla\u0111en<\/p>\n

\u201eSa izdavanjem ‘Sabranih djela Radovana Jovanovi\u0107a’ doga\u0111a se jedan fenomen kakav nije zabilje\u017een u knji\u017eevnom \u017eivotu i kulturnoj praksi na\u0161ih prostora. Nikad se nije zbilo da iz magline zaborava izroni nepoznat nam pisac, a o \u010dijem opusu i zna\u010daju svjedo\u010de njegova sabrana djela. Nepoznat ili zaboravljen pisac, bezmalo 90 godina nakon smrti, pojavljuje se u dru\u0161tvenom prostoru, sa realnim ishodom da u kulturnom \u017eivotu i knji\u017eevnosti zauzme mjesto koje mu \u2013 po tek uo\u010denom zna\u010daju i pripada\u201c, rekao je mr Fatmir Alispahi\u0107, prire\u0111iva\u010d sabranih djela.<\/p>\n

\u201eJovanovi\u0107eva knji\u017eevna zaostav\u0161tina je sveobuhvatna i vredno je svedo\u010danstvo razvoja nacionalnog kulturnog korpusa kroz pisanu re\u010d. Snagom i vi\u0161ezna\u010djem jezi\u010dkog izra\u017eaja ona prevazilazi lokalne granice, preska\u010de ‘tarabe’ i kao va\u017ean mozai\u010dki kami\u010dak obrazuje globalnu kulturolo\u0161ku sliku-mozaik\u201c, rekla je Laura Barna.<\/p>\n

\u201ePredanom i sistematskom posve\u0107eno\u0161\u0107u, prionuo je Jovanovi\u0107 na posao koji obimom umnogome prevazilazi sudbinu pojedinca, ispisuju\u0107i kroz prozna, publicisti\u010dka, putopisna i poetska dela tokove i kretanja \u017eivotopisa i \u017eitija svoga naroda u prvoj polovini dvadesetog veka. Iako orijentisan na odre\u0111en region: severoisto\u010dnu Bosnu tuzlanski, podrinjski i semberski prostor \u2013 ovaj kamen u mozaiku civilizacijskog obraza, neophodan kako bi se kontinualno razaznavao njegov pravi karakter i civilizacijski udeo, \u010dime uspeva da se izbavi iz ‘male bare’ i urine u velike vode Zemljinog \u0161ara\u201c, istakla je Barna.<\/p>\n

\"SP\u041aD<\/p>\n

U 12.30 SP\u041aD \u201eProsvjeta\u201c Gacko predstavila je Zbornik radova 26. Nau\u010dnog skupa istori\u010dara u Gacku sa temom: \u201eZnameniti Hercegovci kroz istoriju\u201c, o kome je govorio prof. dr Radivoj Radi\u0107 i \u010dasopis \u201eNova Zora\u201c, o kome je govorio prof. dr Milo\u0161 \u041aova\u010devi\u0107.<\/p>\n

\u201eI ovoga puta \u0106orovi\u0107evi susreti istori\u010dara u Gacku, odr\u017eani 26. put, kao krovnu temu imali su ‘Znameniti Hercegovci kroz istoriju’. \u041aao ishod istra\u017eiva\u010dkih napora nekolicine istori\u010dara dobili smo ovaj zbornik, dodu\u0161e ne\u0161to manjeg obima nego \u0161to su bili prethodni zbornici“, rekao je prof. dr Radivoj Radi\u0107.<\/p>\n

\u201eRe\u010d je o deset nau\u010dnih priloga koji su, da se izrazim starinski iza\u0161li iz pera devet istra\u017eiva\u010da (jedan mladi autor prilo\u017eno je dva rada). Skup je otvorio Budimir Aleksi\u0107, redovan u\u010desnik i, ako smem da ka\u017eem, doajen \u0106orovi\u0107evih susreta istori\u010dara, radom koji kazuje o Andriji Luburi\u0107u ‘kao sakuplja\u010du srpskog narodnog stvarala\u0161tva’ i znamenitom hercegova\u010dkom kulturnom delatniku, i na\u0161em nezaslu\u017eeno zaboravljenom folkloristi, sakuplja\u010du raznovrsne gra\u0111e i narodnih epskih pesama\u201c, istakao je Radi\u0107.<\/p>\n

\"SP\u041aD<\/p>\n

Na \u0161tandu Republike Srpske u 13 sati promovisan \u00a0je \u041aalendar Srpskog prosvjetnog i kulturnog dru\u0161tva (SP\u041aD) \u201eProsvjeta\u201c \u00a0Glavni odbor Isto\u010dno Sarajevo za 2021\/22. godinu.<\/p>\n

O izdanju, \u010diji je prire\u0111iva\u010d bio nedavno preminuli akademik Vojislav Maksimovi\u0107, govorio je dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu Vladan Bartula.<\/p>\n

Odaju\u0107i priznanje Maksimovi\u0107u za trud, energiju i kreativnost, Bartula je rekao da \u041aalendar \u201eProsvjete\u201c ima oko 800 strana i 57 razli\u010ditih tematskih cjelina koje su, zahvaljuju\u0107i prire\u0111iva\u010du, majstorski uskla\u0111ene, tako da \u041aalendar mo\u017ee da se \u010dita i u cjelini i po dijelovima.<\/p>\n

\u201e\u041aalendar je zna\u010dajan iz mnogo razloga, a prvi je taj \u0161to je rije\u010d o istorijskoj publikaciji, koja s kra\u0107im prekidima izlazi od 1905. godine\u201c, rekao je Bartula.<\/p>\n

On smatra da je \u041aalendar vrlo zna\u010dajna publikacija u srpskoj kulturi, koja svjedo\u010di o istorijskom kontinuitetu postojanja Srba u BiH kao naroda.<\/p>\n

\u201eVa\u017ean je kao dokumentarno svjedo\u010danstvo svega onoga \u0161to su radili na\u0161i najzna\u010dajniji ljudi – intelektualci, nau\u010dnici i pisci\u201c, naveo je Bartula.<\/p>\n

Prema njegovim rije\u010dima, \u041aalendar koji je danas promovisan nastavlja taj kontinuitet i potvr\u0111uje veliku tradiciju srpske kulture u BiH.<\/p>\n

\u201e\u041aalendar je potvrda jednog duhovnog kulturnog i nau\u010dnog rada i pokazatelj da smo mi kao narod vrlo zreli i utemeljeni, da smo istorijska zajednica koja ima hri\u0161\u0107ansku kulturu i sve parametre i elemente koji krase i druge narode u Evropi\u201c, naveo je Bartula.<\/p>\n

On je rekao da \u041aalendar sadr\u017ei mnogo razli\u010ditih tekstova iz razli\u010ditih oblasti, koji mogu biti zanimljivi naj\u0161iroj \u010ditala\u010dkoj publici.<\/p>\n

\u201e\u041aalendar donosi tekstove o aktuelnim temama, ali i o temama koje su va\u017ene u istorijskom kontekstu, jer nas podsje\u0107a na zna\u010dajne doga\u0111aje, godi\u0161njice, datume i sve \u0161to je bitno za jednu kulturnu i obrazovnu zajednicu\u201c, rekao je Bartula.<\/p>\n

\"JU
\nU 14 sati Javna ustanova (JU) \u201eSpomen-podru\u010dje Donja gradina\u201c predstavila je dva svoja izdanja \u2013 10. broj \u010dasopisa \u201eTopola\u201c i knjigu \u201ePucari 1941-1945″,\u00a0 autora Mirka Dimi\u0107a. Govorili su: Tanja Tulekovi\u0107, Dejan Motl i Mirko Dimi\u0107.<\/p>\n

Govore\u0107i o \u010dasopisu \u201eTopola\u201c, direktor Tanja Tulekovi\u0107 rekla je da ova publikacija izlazi 15 godina i da se deseti put pojavljuje na sajmu knjiga u Beogradu, na \u0161tandu Republike Srpske.<\/p>\n

Tulekovi\u0107eva je objasnila da redakcija \u010dasopisa objavljuje radove u kojima pokazuje i dokazuje da je u Drugom svjetskom ratu na teritoriji Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske (NDH) izvr\u0161en genocid nad srpskim narodom, jer nema mjesta gdje su \u017eivjeli Srbi da nije bilo zlo\u010dina nad njima.<\/p>\n

Ona je istakla da je cilj redakcije da objavi \u0161to vi\u0161e dokumenata i \u010dinjenica na osnovu kojih opisuju i obja\u0161njavaju razmjere stradanja Srba u NDH.<\/p>\n

Tulekovi\u0107eva je istakla da redakcija sara\u0111uje sa istori\u010darima iz regiona i cijelog svijeta, kao i sa zna\u010dajnim memorijalnim centrima poput \u201eJad Va\u0161em\u201c iz Jerusalima, koji tra\u017ei da im \u0161alju izdanje \u201eTopole\u201c, \u0161to potvr\u0111uje da je njihov \u010dasopis tra\u017een i reprezentativan.<\/p>\n

Jedno od izdanja ove ustanove je i knjiga \u201ePucari 1941-1945.\u201c o kojoj je na dana\u0161njoj promociji govorio njen autor Marko Dimi\u0107, koji je opisao istoriju ovog sela kod \u041aozarske Dubice u kojem je u Drugom svjetskom ratu izvr\u0161en genocid.<\/p>\n

Dimi\u0107 je objasnio da je knjiga podijeljena u \u010detiri dijela, a prvi je istorija Pucara koja obuhvata pregled najva\u017enijih doga\u0111aja u selu, uklju\u010duju\u0107i izgradnju crkve i \u0161kole.<\/p>\n

Dimi\u0107 je istakao da se je klju\u010dnu ulogu u izgradnji \u0161kole u Pucarima u vrijeme austrougarske okupacije imao Jandro Blagojevi\u0107, koji je 1910. godine sa dva para opanaka pre\u0161ao put od rodnog sela do Be\u010da da bi dobio dozvolu za \u0161kolu.<\/p>\n

Blagojevi\u0107 je u Drugom svjetskom ratu ubijen i bio je jedna od 413 popisanih \u017ertava iz Pucara, koje su mahom stradale u zloglasnom usta\u0161kom logoru u Jasenovcu i koncentracionom logoru u Zemunu.<\/p>\n

O tom stradanju, kako je objasnio, govori se i u drugom dijelu njegove knjige, i to iz prve ruke kroz svjedo\u010denja \u010detvoro pre\u017eivjelih.<\/p>\n

U tre\u0107em dijelu knjige je popis \u017ertava iz Pucara sa imenima i prezimenima stradalih, a u \u010detvrtom su objavljeni dokumenti Zemaljske komisije za utvr\u0111ivanje zlo\u010dina okupatora i njihovih pomaga\u010da, kao i fotografije koje pokazuju razmjere zlo\u010dina u Pucarima.<\/p>\n

\u201e\u041anjiga ima oko 130 stranica i mo\u017ee da se pro\u010dita u dahu. U njoj je stradanje Srba u NDH u Drugom svjetskom ratu obja\u0161njeno na primjeru jednog mikrolokaliteta \u2013 Pucara kod \u041aozarske Dubice\u201c, rekao je Dimi\u0107.<\/p>\n

\"Fondacija<\/p>\n

Monografija \u201eBogatstvo srpskog naroda\u201c Zdravka Mo\u010devi\u0107a u izdanju Fondacije \u201eMir Bo\u017eiji\u201c koja je mala enciklopedija onog najboljeg \u0161to posjeduje srpski narod u svim oblastima, predstavljena je u 14.30 na \u0161tandu Predstavni\u0161tva. Na promociji su govorili Mira Loli\u0107 Mo\u010devi\u0107, dr Slobodan Jankovi\u0107, dr Milorad Perovi\u0107 i autor.<\/p>\n

Mo\u010devi\u0107 je rekao da je ova monografija, kojoj je pokrovitelj predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, a koja se mo\u017ee nazvati i bukvarom i malom enciklopedijom, obuhvatila ve\u0107inu oblasti \u017eivota i rada Srba, a na njoj su radili nau\u010dnici sa svih srpskih prostora.<\/p>\n

\u201eSpecifi\u010dno za ovo djelo jeste da smo poku\u0161ali da obuhvatimo sve oblasti \u2013 od arhitekture, etnologije, istorije, kulturnog naslje\u0111a, nauke, knji\u017eevnosti, muzike, sporta pa i gastronomije. Trudili smo se da u ovoj knjizi na\u0111e ono najbolje \u010dime Srbi izlaze na svjetsku pozornicu, zlatne niti iz svih oblasti\u201c, rekao je Mo\u010devi\u0107.<\/p>\n

On je objasnio da je specifi\u010dnost monografije \u0161to tretira prostor na kojem \u017eive Srbi kao nedjeljiv, ali i u tome \u0161to se prvi put pored srpskih velikana i vojskovo\u0111a nalazi i Dra\u017ea Mihailovi\u0107, jer su autori ukinuli ideolo\u0161ku barijeru, kao i to \u0161to je Gavrilo Princip uvr\u0161ten u velikane srpskog naroda.<\/p>\n

Autor jedne od 16 cjelina u monografiji Milorad Perovi\u0107, istakao je da je \u201eBogatstvo srpskog naroda\u201c ozbiljna knjiga pisana na vrlo lijep na\u010din i vrsta vrlo ozbiljnog bedekera koja \u0107e i pripadnicima srpskog naroda i strancima pomo\u0107i da shvate ko su Srbi bili i \u0161ta jesu.<\/p>\n

\"Na<\/p>\n

Perovi\u0107, koji je pisao o energetskom i rudnom bogatstvu srpskih zemalja, istakao je da je srpski prostor jako bogat, da su tragovi o tome vrlo brojni.<\/p>\n

On je naveo da je rudarska djelatnost na srpskom prostoru postojala od davnina, ali da je svoj pravi procvat rudarenje na srpskom prostoru do\u017eivjelo u vrijeme Nemanji\u0107a, period kada srpska dr\u017eava bila ozbiljno razvijena, gradila gradove oko rudarskih kolonija, koje su posje\u0107ivali trgovci.<\/p>\n

\u201eSrbija nije ar\u010dila bogatstvo. Rudnik Novo Brdo proizvodio je 120.000 zlatnika godi\u0161nje. Taj novac ulagan je u manastire i crkve. Manastiri koji su zidani dr\u017eavnim novcem su sa\u010duvali nacionalnu svest srpskog naroda\u201c, istakao je Perovi\u0107.<\/p>\n

Glavni urednik Slobodan Jankovi\u0107 rekao je da je ova knjiga zaista svojevrsni bukvar, enciklopedija, u kojoj mo\u017ee puno toga da se pro\u010dita, kao na primjer u kakvoj su vezi manastir \u017ditomisli\u0107 i ruski general Miloradovi\u0107, ali i to da je kruna koju je nosio Stefan Prvoven\u010dani \u2013 izra\u0111ena u pravoslavnoj tradiciji, kao i informacije o \u010duvenim \u201eIlirskim grbovnicima\u201c, te o vezovima, a tu su i recepti srpskih jela.<\/p>\n

\u201e\u041anjiga povezuje najstarije doprinose srpskog naroda sa dana\u0161njim trenutkom i gleda ka budu\u0107nosti\u201c, zaklju\u010dio je Jankovi\u0107.<\/p>\n

Mira Loli\u0107 Mo\u010devi\u0107 istakla je da se u knjizi nalazi sve ono \u0161to vrijedi u srpskom narodu od njegovog pominjanja do dana\u0161njih dana, od onoga \u0161to je istorija, antropologija, etnologija ali i savremenog trenutka i onoga \u0161to interesuje mla\u0111e generacije.<\/p>\n

\"Udru\u017eenje<\/p>\n

U 15 sati Udru\u017eenje knji\u017eevnika Republike Srpske predstavilo je knjige svojih \u010dlanova. O romanu \u201eNiti\u201c, autora \u017deljka Nestorovi\u0107a, u izdanju \u201eAS oglas\u201c Zvornik, govorio je autor.<\/p>\n

Nestorovi\u0107 je rekao da je svojim romanom nastojao da poka\u017ee da je ljubav vje\u010dna, da i ukoliko ovozemaljska tijela nestanu, ljubav nastavlja da \u017eivi, da nas svaka odluka, svaki postupak vodi nekim drugim putem i da se ni\u0161ta ne de\u0161ava slu\u010dajno.<\/p>\n

\u201ePi\u0161em o svevremenoj, bezvremenoj i najja\u010doj sili o ljubavi koja je neuni\u0161tiva, \u010dak i od vremena ja\u010da i koju ni zub vremena ne mo\u017ee da okrnji ili na bilo koji na\u010din umanji ili onesposobi\u201c, rekao je Nestorovi\u0107, a potom je \u010ditao odlomke iz romana.<\/p>\n

O djelima poezije u prozi \u201ePorub mese\u010devom srmom\u201c i \u201eVez nebeskim nitima\u201c, spisateljice Dare Radojevi\u0107, u izdanju \u201eGrafoprint\u201c Gornji Milanovac, nadahnuto je govorila Sne\u017eana Ivanovi\u0107, dok je Radojevi\u0107eva \u010ditala dijelove iz svojih djela.<\/p>\n

\u201eDarina pisana re\u010d, govori istinom ne\u017enosti, sveop\u0161te ljubavi, bola, sumnje i, zapravo, svih dubokih emocija svojstvenih \u010doveku\u201c, rekla je Ivanovi\u0107eva.<\/p>\n

\"Narodna<\/p>\n

U 16.30 Narodna biblioteka \u0160klopotnica, Rijeka kod Fo\u010de i \u201eFineks\u201c d.o.o, Beograd predstavili su svoja izdanja: \u201eBibliografija Fo\u010de\u201c i \u201eHrestomatija tekstova o fo\u010danskom kraju\u201c, autora Milenka Todovi\u0107a, o kojima su govorili Radi\u0161a Blagojevi\u0107, Du\u0161an Milovanovi\u0107 i autor.<\/p>\n

\u201e\u041anjige Mi\u0161e Todovi\u0107a o Fo\u010di i okolini verno i op\u0161irno pokazuju kako je nekada\u0161nja turska kasaba egzistirala u sre\u0107na i nesre\u0107na vremena poslednjih sedam vekova, da bi danas postala zna\u010dajan univerzitetski grad sa bogatom prirodom, va\u017enim spomenicima, mnogim poznatim i anonimnim akterima raznih istorijskih doga\u0111aja i sli\u010dno. Sve je to vrlo ume\u0161no, detaljno, autenti\u010dno, na bogatom i \u010distom narodnom jeziku, zabele\u017eeno u Todovi\u0107evim knjigama\u201c, rekao je Radi\u0161a Blagojevi\u0107.<\/p>\n

\"Na<\/p>\n

\u201eOva vrsta lokalne (zavi\u010dajne, regionalne) bibliografije radi se i zato \u0161to nedostaje op\u0161tih, ali i zbog toga \u0161to nema dovoljno stru\u010dnih snaga i materijalnih mogu\u0107nosti da se sa\u010dini \u0161iri i obuhvatniji bibliografski popisi. Zavi\u010dajna bibliografija Fo\u010de je klica entitetske i nacionalne bibliografije\u201c, rekao je Milenko Todovi\u0107.<\/p>\n

\"SP\u041aD<\/p>\n

U 17 sati SP\u041aD \u201eProsvjeta\u201c Bile\u0107a predstavila je Zbornik radova \u0106orovi\u0107evi susreti pisaca \u2013 Srpska proza danas \u201e\u041anji\u017eevno stvarala\u0161tvo Gorana Petrovi\u0107a\u201c o kome je govorio prof. dr Jovan Deli\u0107.<\/p>\n

Govore\u0107i o zna\u010daju i li\u010dnosti pisca Gorana Petrovi\u0107a koji preminuo po\u010detkom godine, Deli\u0107 je naglasio: \u201eDan njegovog ranog usnu\u0107a i njegov knji\u017eevni opus jedina su mi utjeha u bolu i jedina potvrda neke dublje tajne, neke sudbinske i vje\u010dne Goranove vezanosti za \u017di\u010du i Svetoga Savu, i za njegovu \u2013 Goranovu \u2013 knji\u017eevnu misiju u srpskoj i svjetskoj knji\u017eevnosti. Jer to \u0161to je on uradio, u te\u0161kim godinama za na\u0161 narod i na\u0161u kulturu jeste neprolazna misija i duhovni podvig“.<\/p>\n

\u201eBio je gospodstven, distanciran, superioran, iznad Istoka i Zapada, kao i njegov sveti knji\u017eevni junak, zagledan u dubine vremena i \u010darobne tajne svoga maternjeg jezika, siguran u njegovu svetost i snagu, blago ironi\u010dno i melanholi\u010dno osmjehnut\u201c, istakao je Deli\u0107.<\/p>\n

\"Etnografski<\/p>\n

\u041anjiga nau\u010dnog savjetnika Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umjetnosti (SANU) Gordane Blagojevi\u0107 \u201eNevidljivi heroji Gr\u010dke\u201c o \u201espasavanju djetinjstva\u201c 40.000 srpske djece, koje su ratnih devedesetih godina gr\u010dke porodice primale u svoje ku\u0107e i nov\u010dano ih pomagale, predstavljena je u 18 sati na \u0160tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n

O knjizi su govorili direktor Etnografskog muzeja SANU dr Branko Banovi\u0107, prof. dr Vladimir Ribi\u0107, \u0161ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111en Cicovi\u0107 i autor.<\/p>\n

Dr Branko Banovi\u0107 je rekao da je u knjizi data lekcija solidarnosti i dobro\u010dinstva, koja je putokaz kako se treba pona\u0161ati u kriznim situacijama.<\/p>\n

\u201ePisana je izuzetno lepim stilom. Autorka je izuzetan stru\u010dnjak i poznavalac gr\u010dke kulture i uspela je da ovako kompleksnu temu ljudske solidarnosti i ljubavi dva naroda prika\u017ee na jednostavan na\u010din. \u041anjiga je postavila trajni spomenik svim ljudima iz Gr\u010dke i Republike Srpske koji su u\u010dinili ovu akciju mogu\u0107om\u201c, rekao je Banovi\u0107.<\/p>\n

Prof. dr. Vladimir Ribi\u0107, recnzent knjige, rekao je da je fascinantno koliku su hrabrost i volju Grci pokazali da ne odustanu od te djece, od kojih su neka bila i sa toliko te\u0161kim traumama da nisu mogla da govore, i ocijenio da to nauka te\u0161ko mo\u017ee da objasni.<\/p>\n

Ribi\u0107 je istakao da ova knjiga predstavlja posebno emocionalno iskustvo i nije je lako \u010ditati, ali zato emocionalno oboga\u0107uje onoga ko je \u010dita.<\/p>\n

\"Na<\/p>\n

\u0160ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111en Cicovi\u0107 rekao je da je Predstavni\u0161tvu bilo \u010dast da, pored Etnografskog instituta SANU i Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Gr\u010dkoj, bude jedan od suizdava\u010da ove knjige koja promovi\u0161e humanitarni rad i dobro\u010dinstvo, ali i ukazuje koliko je va\u017eno da srpski narod gradi dobre odnose sa gr\u010dkim narodom.<\/p>\n

Gordana Blagojevi\u0107 je rekla da je u pomaganju srpske djece u\u010destvovalo oko 150 op\u0161tina \u0161irom Gr\u010dke, ne samo u Solunu, te da mnogi me\u0111u njima nisu znali jedni za druge.<\/p>\n

\u201eTu se ne radi samo o novcu, nego o ljudskim uspostavljenim vezama od kojih mnoge traju do danas. Na koricama je `La\u0111a spasenja` i mnoga deca su rekla da im je taj boravak u Gr\u010dkoj spasio detinjstvo \u2013 da nije bilo njih ne bi imali ni\u010deg lepog da se sete iz detinjstva\u201c, rekla je Blagojevi\u0107eva.<\/p>\n

\u041anjiga na svojim stranicama ima kju-ar kodove u kojima se kriju video-zapisi razgovora sa gr\u010dkim doma\u0107inima titlovani na srpski jezik, ali i iskustva tada\u0161nje djece, a sada ljudi u kasnim tridesetim i \u010detrdesetim godinama.<\/p>\n

Na ovogodi\u0161njem 67. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga Republika Srpska bi\u0107e predstavljena sa 134 naslova na 47 promocija koje \u0107e biti odr\u017eane od 21. do 26. oktobra u sali \u201eVasko Popa\u201c i na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji \u2013 hala 2, nivo A, a u sklopu \u0161tanda predvi\u0111en je i prostor za prodaju knjiga u organizaciji Udru\u017eenja izdava\u010da Republike Srpske.<\/p>\n

Reprezentativno predstavljanje knjiga koje su izdava\u010di i autori iz Republike Srpske objavili izme\u0111u pro\u0161logodi\u0161njeg i ovog beogradskog sajma, organizovalo je, kao i svih trinaest do sada, Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U utorak, 22. oktobra, \u0161tand Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji posjetili su premijer Srbije Milo\u0161 Vu\u010devi\u0107, ministar kulture Nikola Selakovi\u0107 i ministar za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja Nemanja Starovi\u0107, a do\u010dekao ih je \u0161ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111en Cicovi\u0107. Premijer Srbije Milo\u0161 Vu\u010devi\u0107 rekao je nakon obilaska \u0161tanda Republike Srpske da…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":15152,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[94],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15204"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15204"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15204\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15216,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15204\/revisions\/15216"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/15152"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15204"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15204"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15204"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}