{"id":15299,"date":"2024-10-24T16:47:44","date_gmt":"2024-10-24T14:47:44","guid":{"rendered":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/?p=15299"},"modified":"2024-10-28T10:55:56","modified_gmt":"2024-10-28T09:55:56","slug":"predstavljena-edicija-izabrana-djela-rajka-kuzmanovica-u-dvanaest-knjiga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/prethodni-dogadjaji-sr-latn\/predstavljena-edicija-izabrana-djela-rajka-kuzmanovica-u-dvanaest-knjiga\/","title":{"rendered":"Predstavljena edicija \u201eIzabrana djela Rajka \u041auzmanovi\u0107a u dvanaest knjiga\u201c"},"content":{"rendered":"

Tre\u0107eg dana reprezentativnog nastupa Republike Srpske na 67. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, u srijedu, 23. oktobra, u sali \u201eVasko Popa\u201c i na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske svoja izdanja su predstavili Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, Centar za dru\u0161tveno-politi\u010dka istra\u017eivanja Republike Srpske, izdava\u010dka ku\u0107a \u201eBesjeda\u201c, Fakultet politi\u010dkih nauka iz Banje Luke i jo\u0161 pet izdava\u010da iz Republike Srpske.<\/p>\n

U 12 sati u sali \u201eVasko Popa\u201c Organizacija starje\u0161ina Vojske Republike Srpske predstavila dva svoja izdanja koja svjedo\u010de o proteklom Odbrambeno-otad\u017ebinskom ratu.<\/p>\n

Predstavljene su monografije \u201eDevetnaesta srbobranska pje\u0161adijska brigada Vojske Republike Srpske 1992\u20131996\u201c autora Milana Vuji\u0107a i \u201eSarajevsko-romanijska regija u Odbrambeno-otad\u017ebinskom ratu 1992\u20131996\u201c autora Blagoja \u041aova\u010devi\u0107a.<\/p>\n

O knjigama su govorili predsjednik Organizacije starje\u0161ina Vojske Republike Srpske Slobodan \u017dupljanin i autori monografija.<\/p>\n

\u017dupljanin je rekao da je Organizacija od nastanka 2017. godine do danas izdala 11 knjiga i publikacija.<\/p>\n

\u201eNa\u0161im publikacijama i nastupom na Sajmu knjiga u Beogradu realizujemo jedan od tri na\u0161a strate\u0161ka cilja, a to je traganje za istinom o proteklom Odbrambeno-otad\u017ebinskom ratu koju \u0107emo zapisivati, sa\u010duvati na svaki na\u010din i u\u010diniti je dostupnom budu\u0107im generacijama da jednog dana istina ne bi postala ono \u0161to o nama govore na\u0161i neprijatelji, nazivaju\u0107i nas zlo\u010dincima, genocida\u0161ima i lijepe\u0107i nam najgore etikete\u201c, rekao je \u017dupljanin.<\/p>\n

On je istakao da istinu o ratu mogu da ka\u017eu oni koji su neposredni svjedoci doga\u0111aja o proteklom Odbrambeno-otad\u017ebinskom ratu.<\/p>\n

\u201eSva na\u0161a izdanja su radili i pisali ljudi koji su bili u centru tih doga\u0111aja. \u041anjige koje danas promovi\u0161emo napisali su komandanti jedinica o kojima se govori, rekao je \u017dupljanin.<\/p>\n

\"U<\/p>\n

Govore\u0107i o svojoj knjizi, Vuji\u0107 je objasnio da je rije\u010d o monografiji u kojoj su hronolo\u0161ki pore\u0111ane \u010dinjenice o brigadi kojom je komandovao na podru\u010dju Srbobrana od njenog formiranja 26. marta 1992. godine do 1996. godine, kada je zajedno sa jo\u0161 nekoliko jedinica postala dio ve\u0107e brigade i prestala da postoji.<\/p>\n

Vuji\u0107 je istakao da knjiga sadr\u017ei bojne dokumente i svjedo\u010denja iz prve ruke o te\u0161kom ratnom putu 19. Srbobranske pje\u0161adijske brigade, uklju\u010duju\u0107i stradanje 303 borca i ranjavanje vi\u0161e od 1.000 pripadnike jedinice.<\/p>\n

On je naveo da se ova jedinica u septembru 1995. godine na\u0161la u vrtlogu tragi\u010dnih doga\u0111aja, nakon kojih joj je nare\u0111eno da se povu\u010de u \u041ane\u017eevo, gdje je utvr\u0111ena ju\u017ena granica Republike Srpske.<\/p>\n

Sli\u010dnu sudbinu imao je i Sarajevsko-romanijski korpus, o \u010dijem ratnom putu je govorio tada\u0161nji pukovnik i sada\u0161nji po\u010dasni general Blagoje \u041aova\u010devi\u0107.<\/p>\n

\u041aova\u010devi\u0107 je rekao da je u ovoj knjizi obuhvatio nekoliko cjelina i da je ukazao na brojne protivrje\u010dnosti i stereotipe o ratu na prostoru Sarajevsko-romanijske regije, trude\u0107i se da dokumentovano razbije mnoge mitove poput onih o opsadi Sarajeva i inferiornosti muslimanske vojske u odnosu na Sarajevsko-romanijski korpus.<\/p>\n

\u201eSarajevo nije bilo opkoljen, ve\u0107 blokiran grad, a to jer bitna razlika. Iz Sarajeva su vodili putevi kojima je u grad stizalo sve, pa i oru\u017eje za muslimansku vojsku. Tako\u0111e, nije ta\u010dno da su muslimanske snage bile malobrojnije, jer su imale oko 60.000 boraca, a Sarajevsko-romanijski korpus mogao je da ra\u010duna na najvi\u0161e 22.000 ljudi\u201c, naveo je \u041aova\u010devi\u0107.<\/p>\n

On je podsjetio na izreku akademika Milorada Ekme\u010di\u0107a da istorije ima koliko i dokumenata, zbog \u010dega njegova monografija, kako ka\u017ee, obiluje fotografijama, faksimilima i originalnim naredbama, koje opovrgavaju la\u017ei i zablude koje su Bo\u0161njaci i njihovi mentori \u0161irili i dalje \u0161ire o ratu u Sarajevu, Vojsci Republike Srpske i Srpskoj.<\/p>\n

\"U<\/p>\n

U 13 sati, tako\u0111e u sali \u201eVasko Popa\u201c, Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske predstavila je svoja izdanja. O ediciji \u201eIzabrana djela Rajka \u041auzmanovi\u0107a u dvanaest knjiga\u201c, u izdanju Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i izdava\u010dke ku\u0107e \u201ePravoslavna rije\u010d\u201c, koju su priredili akademici Drago Brankovi\u0107 i Ljubomir Maksimovi\u0107, govorili su Zoran Gutovi\u0107 i Zoran \u017divkovi\u0107. O monografiji \u201eAgroekonomski aspekti odr\u017eivog razvoja poljoprivrede\u201c (deseta knjiga iz edicije \u201eOdr\u017eivi razvoj i upravljanje resursima Republike Srpske\u201c) govorio je prof. dr Vojislav Trkulja.<\/p>\n

Na predstavljanju \u201eIzabranih djela Rajka \u041auzmanovi\u0107a u dvanaest knjiga\u201c re\u010deno je da djela poput ovog predstavljaju ne samo dostignu\u0107e u izdava\u0161tvu, nego i ovjen\u010davanje jedne velike karijere kakva je \u041auzmanovi\u0107eva koji je mo\u017eda i najve\u0107i \u017eivi srpski pravnik.<\/p>\n

Zoran Gutovi\u0107, vlasnik \u201ePravoslavne rije\u010di\u201c, ku\u0107e koja je izdala ovo djelo, rekao je da su njegova izdava\u010dka ku\u0107a i ekipa iz Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske objavljivanjem ovih izabranih djela uradili odli\u010dan posao na ponos Akademije \u010diji je \u041auzmanovi\u0107 predsjednik.<\/p>\n

Gutovi\u0107 je rekao da je kao izdava\u010d krenuo sa djelima o \u010duvenim akademicima i istori\u010darima Miloradu Ekme\u010di\u0107u i Vasiliju \u041aresti\u0107u.<\/p>\n

\u201eTada mi se rodila ideja da uradim izabrana dela jednog velikog pravnika i odlu\u010dio sam se za akademika \u041auzmanovi\u0107a, mo\u017eda i najve\u0107eg \u017eivog srpskog pravnika. On me je do\u010dekao najtoplije ra\u0161irenih vrata i dao naj\u0161iru podr\u0161ku na\u0161oj izdava\u010dkoj ku\u0107i u svakom smislu\u201c, naveo je Gutovi\u0107.<\/p>\n

On je rekao da ga je \u041auzmanovi\u0107 osvojio i kao \u010dovjek i kao vrhunski intelektualac koji je uradio mnogo toga.<\/p>\n

\"U<\/p>\n

Urednik \u201ePravoslavne rije\u010di\u201c Zoran \u017divkovi\u0107 ocijenio da djela poput ovog predstavljaju ne samo dostignu\u0107e u izdava\u0161tvu, nego i ovjen\u010davanje jedne velike karijere kakva je \u041auzmanovi\u0107eva.<\/p>\n

\u201eOvakva dela podse\u0107aju nas na ne\u0161to mnogo zna\u010dajnije u istoriji kulture i civilizacije. Rimsko pravo je ne\u0161to \u0161to nas inspiri\u0161e u ure\u0111ivanju dr\u017eave i dru\u0161tva. To je ono \u0161to nas upu\u0107uje na \u010dinjenicu da dr\u017eava vi\u0161e nije samo aparat nasilja, nego je i ono \u0161to zovemo procedurama, o \u010demu je te\u0161ko govoriti na razme\u0111ima vekova\u201c, rekao je \u017divkovi\u0107.<\/p>\n

On je ocijenio da sabrana djela velikana poput Milorada Ekme\u010di\u0107a i Rajka \u041auzmanovi\u0107a svjedo\u010de bolje nego granice koje se stalno pomjeraju.<\/p>\n

\u201eSvedo\u010de\u0107i o izabranim delima akademika \u041auzmanovi\u0107a, mi zaista mo\u017eemo da ka\u017eemo da nismo narod neprevidljive istorije kakvi su narodi koji su nastali devedesetih godina. Tu istinu o nama najbolje potvr\u0111uju poznata imena iz 20. veka, poput Ekme\u010di\u0107a i Svetozara \u0106orovi\u0107a koji bi kao Srbi sada geografski pripadali Republici Srpskoj, a svakako i delo akademika \u041auzmanovi\u0107a\u201c, rekao je \u017divkovi\u0107.<\/p>\n

Direktor Poljoprivrednog instituta Republike Srpske Vojislav Trkulja istakao je da je edicija o odr\u017eivom razvoju i upravljanju prirodnim resursima Republike Srpske, \u010diji su autori akademici Novo Pr\u017eulj i Zoran Gole, dobila brojne nagrade.<\/p>\n

Trkulja je dodao da je rije\u010d o izuzetno va\u017enoj temi, o kojoj se govori u mnogim zemljama svijeta, pa tako i u Srpskoj, koja obiluje prirodnim resursima.<\/p>\n

Prof. dr Trkulja je predstavio i izdanja ANURS: \u201eZbornik radova sa me\u0111unarodne konferencije o savremenim materijalima 202\u201c, \u010dasopis \u201eContemporary materials\u201c i Zbornik radova sa nau\u010dnog skupa \u201eTrideset godina Republike Srpske\u201c.<\/p>\n

\u201eAkademija nauka i umjetnosti predstavila je nekoliko novih izdanja iz razli\u010ditih oblasti. Posebnu pa\u017enju privukla su Izabrana djela Rajka \u041auzmanovi\u0107a. Ta edicija sadr\u017ei 12 najvrednijih knjiga Rajka \u041auzmanovi\u0107a, a on je ukupno objavio 42 knjige i preko 200 nau\u010dnih radova. Unutra su dakle vrijedne knjige pisane u razli\u010ditim vremenskim periodima i sa razli\u010ditim tematikama\u201c, naveo je akademik Drago Brankovi\u0107 u izjavi za RTRS.<\/p>\n

ANURS je izdanja promovisao, uz podr\u0161ku i u organizaciji Predstavni\u0161tva Srpske u Srbiji.<\/p>\n

Uslijedile su promocije na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji .<\/p>\n

\"JU<\/p>\n

U 14 sati Poljoprivredni institut Republike Srpske predstavio je svoje izdanje \u201eTaksonomija i diverzitet mikobiote semena\u201c, autora dr Jelene Levi\u0107 i prof. dr Vojislava Trkulje. Govorili su Nenad Novakovi\u0107, prof. dr Mirko Ivanovi\u0107 i autori.<\/p>\n

\"Na<\/p>\n

\u201eNajve\u0107a nagrada za na\u0161 rad bi\u0107e ukoliko \u0107e i korisnici ove knjige imati isto mi\u0161ljenje i ukoliko \u0107e im pomo\u0107i u njihovom nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dkom radu. Ova nau\u010dna monografija predstavlja bogati resurs za istra\u017eiva\u010de i studente mikologije, fitopatologije i drugih oblasti nauke, ali ima zna\u010daja i sa prakti\u010dnog aspekta kao \u0161to je oplemenjivanje biljaka, semenarstvo i sprovo\u0111enje integrisanih mera suzbijanje biljnih bolesti koje nije mogu\u0107e bez ta\u010dne identifikacije mikobiote semena. Novim generacijama ostaje da nastave tamo gde smo mi stali, jer nova saznanja su na svakodnevnom nivou, dok je ranije trebalo nekoliko godina za to\u201c, rekla je dr Jelena Levi\u0107.<\/p>\n

\"JU<\/p>\n

U 14.30 predstavljena izdanja Centra za dru\u0161tveno-politi\u010dka istra\u017eivanja Republike Srpske: \u201eSpoljna politika Rusije u godinama jugoslovenske krize \/1985-1995\/“ ruskog akademika Jelene Guskove, \u201eBitka za Srebrenicu \u2013 rat za civilizaciju\u201c Du\u0161ana Pavlovi\u0107a i digitalno izdanje \u201eGeneza Muslimanskog bratstva i radikalnog islama u Bosni i Hercegovini\u201c.<\/p>\n

Profesor Filozofskog fakulteta u Banjaluci Goran Latinovi\u0107, koji je i recenzent knjige Guskove, istakao je da je njena knjiga veoma uspje\u0161na nau\u010dna obrada ruske spoljne politike prema jugoslovenskoj krizi od 1985. do 1991. godine i ratu od 1991. do 1995. godine.<\/p>\n

Latinovi\u0107 je rekao da je ova knjiga vrijedno nau\u010dno djelo i korisno \u0161tivo svima koje interesuje ruska politika prema Balkanu u godinama koje su bile ispunjene dinami\u010dnim i tragi\u010dnim doga\u0111ajima, te da nudi odgovore na brojna pitanja, a u nekim poglavljima izlazi iz teme, ali samo da bi dala \u0161iri kontekst radi boljeg razumijevanja.<\/p>\n

On je istakao da istra\u017eivanje Guskove, predo\u010dena u jasan i pregledan tekst, predstavlja znatan doprinos istoriji srpsko-ruskih odnosa, a posebno istoriji Republike Srpske.<\/p>\n

\u201ePa\u017eljivim \u010ditanjem knjige dobija se jasna predstava o izuzetno te\u0161kim okolnostima u kojima je srpski narod uspio da stvori Republiku Srpsku bez ozbiljnije podr\u0161ke tradicionalnog saveznika, prepu\u0161ten prakti\u010dno samom sebi i suprotstavljen zapadnim silama koje su bile u usponu, \u0161to samo potvr\u0111uje prethodna iskustava i saznanja da se zaista radilo o herojskom dobu srpske istorije\u201c, zaklju\u010dio je Latinovi\u0107.<\/p>\n

Vi\u0161i savjetnik u \u201eRuskom domu\u201c u Beogradu Georgij Engelhart rekao je da je knjiga Guskove prikaz, mo\u017eda, najneprijatnijeg i najtragi\u010dnijeg perioda u srpsko\u2013ruskim odnosima, jer je tokom njega ruska spoljna politika bila oblikovana ljudima koji nisu \u017eeljeli dobro ni Rusiji, ni srpskom narodu.<\/p>\n

\u201eTo je i prikaz kako se rusko dru\u0161tvo borilo protiv toga i na kraju izborilo promenu dr\u017eavne politike i u odnosu prema Srbiji, Republici Srpskoj i BiH\u201c, naveo je Engelhart, koji je istori\u010dar.
\n\"Na<\/p>\n

O knjizi \u201eBitka za Srebrenicu \u2013 rat za civilizaciju“ govorio je dr Bojan Dimitrijevi\u0107 sa Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, koji je suizdava\u010d novog izdanja ove knjige.<\/p>\n

\u201eJedna od na\u0161ih intencija bila je i da se u Srbiji vi\u0161e sazna o ovom doga\u0111aju, ustanovi ta\u010dna hronologija, akteri i \u017ertve, i na taj na\u010din da se bolje razume. Taj doga\u0111aj je kompleksan i ova knjiga nam poma\u017ee u svemu tome. O\u010dekujem da \u0107e na\u0161a nau\u010dna zajednica usvojiti mnoge Pavlovi\u0107eve nalaze i razvejati stereotipe koji su prisutni i u na\u0161oj javnosti“, naveo je Dimitrijevi\u0107.<\/p>\n

Dimitrijevi\u0107 je ocijenio da knjiga demistifikuje optu\u017ebe da je Republika Srpska, kako se tvrdi, \u017eeljela da izbri\u0161e Srebrenicu sa karte muslimanskih teritorija, pri \u010demu je klju\u010dna hronologija doga\u0111aja koju je Pavlovi\u0107 iznio u knjizi.<\/p>\n

\u201eOn je vrlo minuciozno pratio povla\u010denje snaga te divizije iz Srebrenice prema polo\u017eajima Drugog korpusa u pravcu prema Tuzli i to je vrlo bitno, zato \u0161to je kroz to pokazivao sve \u0161ta se de\u0161ava toj koloni i napravio analizu gubitaka \u2013 uneo je taj podatak kao specifi\u010dnu novost u tuma\u010denje doga\u0111aja jer je pokazao koli\u010dnu i dinamiku gubitaka koje su imali u tom povla\u010denju\u201c, naveo je Dimitrijevi\u0107.<\/p>\n

On je naglasio da je jedna od najve\u0107ih vrijednosti knjige \u0161to pru\u017ea mnogo novih saznanja o doga\u0111ajima o Srebrenici i zlo\u010dinu iz 1995. godine, \u0161to je va\u017eno zbog tendencija da se kroz taj zlo\u010din smanje nadle\u017enosti Republike Srpske.<\/p>\n

Dimitrijevi\u0107 je naveo da je jedno od klju\u010dnih pitanja koje autor postavlja da li je memorijalni centar Poto\u010dari groblje nastradalih jula 1995. godine u Srebrenicu ili je to vojni\u010dko groblje.<\/p>\n

\u201eMuslimanska strana je \u010desto taj doga\u0111aj koristila da podgreje mit o tom doga\u0111aju i kada analizirate doga\u0111aj prema knjizi kolege Pavlovi\u0107a, vidite da je to u stvari ve\u0161to odra\u0111ena predstava sa inflacijom brojki koje ne uti\u010du na pomirenje dva naroda, nego obe\u0107avaju te\u0161ke dane u budu\u0107nosti\u201c, naveo je Dimitrijevi\u0107.<\/p>\n

O digitalnom izdanju publikacije \u201eGeneza Muslimanskog bratstva i radikalnog islama u Bosni i Hercegovini\u201c govorio je istra\u017eiva\u010d Centra za dru\u0161tveno-politi\u010dka istra\u017eivanja Republike Srpske Milan Milakovi\u0107.<\/p>\n

On je naveo da je u publikaciji prikazana geneza razvoja Muslimanskog bratstva od dolaska \u041aemala Ataturka na vlast u Turskoj, te istakao da je ova organizacija i u SFRJ nastavila sa planom \u0161irenja svoje radikalne ideologije, \u0161to je kulminiralo ratom.<\/p>\n

\u201eOna u kratkim crtama, na bazi\u010dni na\u010din, prikazuje vrlo ozbiljne stvari argumentovane i dokazane, prevashodno radi pravilnog razumevanja karaktera rata devedesetih godina u BiH, a i problemima sa kojima se suo\u010davamo u poku\u0161aju da sa\u010duvamo Republiku Srpsku\u201c, rekao je Milakovi\u0107.<\/p>\n

Publikacija je dostupna na sajtu Centra na engleskom, francuskom, njema\u010dkom, ruskom i srpskom jeziku, a prati je i dokumentarni film koji poja\u0161njava sve \u0161to je prikazano u ovom djelu.<\/p>\n

\"Promocija<\/p>\n

U 15 sati je najavljena monografija \u201eGlasinac\u201c, autora Marina Cvijeti\u0107a, o kojoj je govorio autor.<\/p>\n

\u201ePored obimnog nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dkog opusa grupe eminentnih jugoslovenskih nau\u010dnika i istra\u017eiva\u010da koji su se du\u017ee od jednog vijeka bavili prou\u010davanjem sepulkralne arhitekture u Bosni i Hercegovini, fenomen ste\u0107aka na podru\u010dju Glasinca i sokola\u010dke op\u0161tine ostao je neistra\u017een, a \u0161iroj \u010ditala\u010dkoj publici, pa \u010dak i ve\u0107ini stanovnika ovog podru\u010dja na kojem se ovi spomenici nalaze, gotovo potpuno nepoznat\u201c, rekao je Cvijeti\u0107.<\/p>\n

\"Na<\/p>\n

\u201eTeritorija koja je obuhva\u0107ena istra\u017eivanjem prezentovanim u ovoj knjizi odnosi se samo na prostor Glasina\u010dke visoravni i Op\u0161tinu Sokolac. Pojedini dijelovi teritorije, koji, iako administrativno pripadaju Op\u0161tini Rogatica, Op\u0161tini Pale i Op\u0161tini Olovo uklju\u010deni su u ovo istra\u017eivanje jer gravitiraju ili geografski pripadaju prostoru Glasinca\u201c, kazao je Cvijeti\u0107.<\/p>\n

\"Izdava\u010dka<\/p>\n

U 15.30 promovisana je knjiga prof. dr Sini\u0161e \u041aarana \u201eDejtonski \u010dvor\u201c u izdanju banjalu\u010dke izdava\u010dke ku\u0107e \u201eBesjeda\u201c.<\/p>\n

BiH je zemlja bez ustava i \u017eivi neustavni \u017eivot, izjavio je Sini\u0161a \u041aaran na promociji.<\/p>\n

\u041aaran je rekao da je napisao ovu knjigu, jer smatra da Srpska i BiH u postdejtonskom periodu \u017eive u turbulentnom vremenu, a akademska zajednica nema pravo da \u0107uti, nego mora da govori i bude aktivna u politi\u010dkom i dr\u017eavnom \u017eivotu.<\/p>\n

On je naveo da su u knjizi sadr\u017eana njegova promi\u0161ljanja o ure\u0111enju BiH u protekle tri decenije, da su dijametralno razli\u010dite ocjene onih koji se bave ustavnim pravom o kakvoj se BiH radi, federalnoj ili unitarnoj.<\/p>\n

\u201eU ustavnom pravu su nezamislive te razlike. Ovaj dejtonski \u010dvor traje kao problem ve\u0107 30 godina, kada smo vezali ne\u0161to \u0161to se vezati ne mo\u017ee\u201c, rekao je \u041aaran, podsjetiv\u0161i da niko od tri naroda nije htio ovakvu BiH \u2013 Bo\u0161njaci su htjeli unitarnu, Srbi svoju dr\u017eavu po principu samoopredjeljenja, a Hrvati federalni oblik udru\u017eivanja.<\/p>\n

\u041aaran je rekao da ni me\u0111unarodna zajednica, na kraju krajeva, nikada nije predvi\u0111ala unitarnu BiH nijednim planom, svi su predvi\u0111ali uniju, odnosno konfederaciju tri dr\u017eave, gdje su nosioci suvereniteta narodi i entiteti.<\/p>\n

On je Ustavni sud nazvao \u201enesretnim\u201c, u kome je mogu\u0107e preglasavanje, te istakao da je unitarna dr\u017eava BiH nemogu\u0107a i da za nju postoji samo federalni oblik \u017eivota, \u0161to je \u201erekao\u201c i Dejton.<\/p>\n

\u041aaran je naglasio da, na\u017ealost, njegov rukopis ne daje odgovore, nego oko toga treba da se anga\u017euje akademska zajednica, koja treba da postavi prava pitanja i usmjeri gdje se nalazi odgovor.<\/p>\n

\"Prof.<\/p>\n

\u041aaran je podsjetio da se sutra navr\u0161avaju 33 godine od osnivanja Skup\u0161tine srpskog naroda u BiH, te da danas sve tendencije idu u pravcu majorizacije srpskog naroda u BiH, jer ako Srbi izgube federalne principe strukture BiH, bi\u0107e preglasani i u\u0107i \u0107e se u proces majorizacije.<\/p>\n

\u201eGubitkom politi\u010dkog bi\u0107a, gubi se vremenom i nacionalno bi\u0107e, narod koji nema svoju dr\u017eavu, nestaje\u201c, rekao je \u041aaran.<\/p>\n

\u041aaran je rekao da je bonska ovla\u0161tenja donio Savjet za sprovo\u0111enje mira (PI\u041a) kao politi\u010dko ad hok nedejtonsko tijelo, izraz sile me\u0111unarodne zajednice i velikih zemalja, koji daje direktive visokom predstavniku.<\/p>\n

\u201eSami sebi rekli su da visoki predstavnik ima neku zakonodavnu djelatnost. Umjesto da je Ustavni sud \u010duvar Ustava, on je grobar BiH koji je ve\u0107e zlo napravio ovoj zemlji nego svi visoki predstavnici i me\u0111unarodna zajednica onog trenutka kada je rekao da su zakoni visokog predstavnika doma\u0107i zakoni“, rekao je \u041aaran.<\/p>\n

On je naveo da je najmanje 121 sistemski zakon donesen na taj na\u010din, te da je bilo nekoliko poku\u0161aja promjene Ustava BiH, na primjer da se formira ministarstvo poljoprivrede.<\/p>\n

\u041aaran je napomenuo da su bonskim ovla\u0161\u0107enjima nametnuli vi\u0161e od 70 nekakvih poljoprivrednih agencija, pa se danas nijedna biljka ne mo\u017ee izvesti bez saglasnosti nivoa BiH.<\/p>\n

\u041aaran je naglasio da se u knjizi govori kako je dolazilo do prenosa nadle\u017enosti i da je u svemu klju\u010dan federalni princip koji se ne smije poremetiti, te podsjetio da BiH nema originalnog Dejtonskog sporazuma, niti prevoda.<\/p>\n

\u201eUstavni sud glumi vrhovni sud, stvara precedentno ustavno pravo, nepojmljivo na na\u0161im prostorima. Ovo je dr\u017eava bez ustava, \u017eivi neustavni \u017eivot\u201c, rekao je \u041aaran.<\/p>\n

On je podsjetio da se me\u0111unarodni ugovori primjenjuju kako su napisani i ne mijenjaju se, za razliku od Dejtonskog koji se nasilno mijenja.<\/p>\n

\u201eMi smo u vi\u0161e navrata obavje\u0161tavali o kr\u0161enju dejtonskog ugovora\u201c, rekao je \u041aaran, te dodao da sila ne dozvoljava intervenciju Rusije i Srbije, koje su jedna od garanata Dejtona.<\/p>\n

Profesor Nenad Novakovi\u0107 rekao je da je Dejtonski sporazum najve\u0107a pjesmarica koja se na razli\u010dite na\u010dine tuma\u010di, te da je ova \u041aaranova knjiga bitna, jer se tom temom bavio nau\u010dno i bio operativac u njegovom sprovo\u0111enju.<\/p>\n

On je dodao da \u0107e \u041aaranova knjiga tek imati zna\u010daj u vremenu koje dolazi, jer je na stru\u010dni na\u010din tretirao Dejton kao najvi\u0161i akt jedne dr\u017eave.<\/p>\n

\"Na<\/p>\n

\u0160ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111en Cicovi\u0107 je rekao da se u trenutku kada su Srpska, Srbija i srpski narod izlo\u017eeni velikim pritiscima i isku\u0161enjima, posebna pa\u017enja posve\u0107uje o\u010duvanju ustavne pozicije Srpske i njenom opstanku.<\/p>\n

Cicovi\u0107 je rekao da je va\u017eno da svi razumiju da je Dejtonski sporazum i njegov Aneks 4, Ustav koji obezbje\u0111uje budu\u0107nost Srpskoj, jer je potpuno jasno definisao teritorijalni i svaki drugi suverenitet Srpske u okviru BiH.<\/p>\n

On je rekao da \u0107e Predstavni\u0161tvo nastojati da uradi jo\u0161 promocija \u041aaranove knjige \u0161irom Srbije kako bi pribli\u017eili to \u0161to iz Srpske pri\u010daju da je jedini mogu\u0107i opstanak BiH da bude u skladu sa Dejtonskim sporazumom.<\/p>\n

\u201eAko ostali \u017eele da grade BiH kako je definisana Aneksom 4, jedini mogu\u0107i put je da se dosljedno primjenjuje slovo Dejtonskog sporazuma\u201c, rekao je Cicovi\u0107.<\/p>\n

\"\u201eBesjeda\u201c<\/p>\n

U 16 sati \u201eBesjeda\u201c Banja Luka i Fakultet politi\u010dkih nauka u Banjoj Luci predstavili su knjigu \u201ePredstavni\u010dka demokratija u Republici Srpskoj\u201c dr Vlade Simovi\u0107a, vanr. prof, o kojoj su govorili prof. dr Nenad Novakovi\u0107, doc. dr Zoran Milosavljevi\u0107 i autor. Predstavljena je edicija banjalu\u010dke \u201eBesjede\u201c pod nazivom \u201eAtribut\u201c, o kojoj su govorili Milan Milo\u0161evi\u0107, urednik edicije, \u017divko Milija\u0161 i prof. dr Nenad Novakovi\u0107, kao i izdanja \u201ePjesmojed\u201c autora Aleksandre \u010cvorovi\u0107, \u201e\u041aakav princ, takva i bajka\u201c autora Nede Gavri\u0107 i \u201eReisilvanija: zemlja proroka ili poroka\u201c, autora Emira Sokolovi\u0107a o kojima su govorili prof. dr Nenad Novakovi\u0107 i autori.<\/p>\n

\"\u201eBesjeda\u201c<\/p>\n

Vlade Simovi\u0107 ocjenjuje da je Republika Srpska zbog uslova Dejtonskog sporazuma postala vojno neodbranjiva i da se sada jedino mo\u017ee odbraniti ako oja\u010da institucionalno, ekonomski i kulturno.<\/p>\n

\u201ePredstavni\u010dka demokratija u Republici Srpskoj\u201c nau\u010dni je rad Vlade Simovi\u0107a u kome se bavi politi\u010dkom istorijom, parlamentarizmom i problemima koje je Dejtonski sporazum stvorio za Republiku Srpsku, pri \u010demu je, kako navodi autor, zadnjih stotinjak stranica posve\u0107eno tome kako vidi \u201eredizajniranu Republiku Srpsku\u201c u politi\u010dkom, ekonomskom, socijalnom, obrazovnom smislu i u drugim oblastima.<\/p>\n

Simovi\u0107, koji predaje na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Banjaluci, isti\u010de da Dejtonski sporazum ne samo \u0161to spre\u010dava ujedinjenje Srbije i Republike Srpske, nego je njime i \u201eu\u010dinjena Republika Srpska vojno nesposobnom\u201c, jer su u Dejtonu predate sve strate\u0161ke kote \u2013 vrhovi planina \u2013 Prenj, Vele\u017e, Stolice i Vla\u0161i\u0107.<\/p>\n

On ocjenjuje da predaja kota Prenj i Vele\u017e zna\u010di da bi „bilo kakva ja\u010da akcija iz Mostara bi za sedam dana zavr\u0161ila potpunim krahom Isto\u010dne Hercegovine“, da je Banjaluka postala neodbranjiva kada je predat vrh Vla\u0161i\u0107a, a da su Stolice jedina ta\u010dka sa koje se iz BiH vidi Beograd.<\/p>\n

\u201eRepublika Srpske se vojno vi\u0161e ne mo\u017ee odbraniti. Jedini na\u010din odbrane Republike Srpske je da ja\u010da institucionalno, ekonomski i kulturno\u201c, rekao je Simovi\u0107 na promociji na \u0161tandu Republike Srpske.<\/p>\n

Urednik \u201eBesjedine\u201c edicije \u201eAtribut\u201c Milan Milo\u0161evi\u0107 predstavio je Antologiju ameri\u010dke kratke pri\u010de pod naslovom \u201eU Boga vjerujemo\u201c, zatim antologiju pri\u010da \u201eNa rubu opusa\u201c, kao i antologiju anglosaksonske krimi-pri\u010de \u201eZlo\u010din i kazna\u201c, koja je na 590 strana sa\u017eela dva vijeka krimi pri\u010da.<\/p>\n

\"\u201eBanja<\/p>\n

U 16.30 \u201eBanja Luka College\u201c predstavio je stru\u010dne i nau\u010dne publikacije, o kojima je govorila Svetlana Du\u0161ani\u0107 Ga\u010di\u0107.<\/p>\n

\u201eNa\u0161e izdava\u0161tvo pojavljuje se iz godine u godinu na \u0161tandu Republike Srpske \u0161to je pokazatelj da radimo neprestano i kvalitetno, pa imamo \u0161ta i da promovi\u0161emo.<\/p>\n

\"Na<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de ove godine, izdvojila bih na\u0161e zbornike koje ve\u0107 tradicionalno predstavljamo na sajmu u Beogradu. Re\u010d je o zbornicima sa dve konferencije koje su prepoznate na me\u0111unarodnom nivou i mogu da ka\u017eem da smo ove godine okupili stru\u010dnjake iz celog sveta\u201c, rekla je Du\u0161ani\u0107 Ga\u010di\u0107.<\/p>\n

\"Muzej<\/p>\n

U 17 sati Muzej Republike Srpske je predstavio knjigu \u201ePredsjednik prof. dr Milan Jeli\u0107 (1956-2007)“ \u010diji je autor istori\u010dar Ostoja Raili\u0107, vi\u0161i kustos Muzeja Republike Srpske.<\/p>\n

\u041anjiga je prate\u0107a publikacija izlo\u017ebe Muzeja Republike Srpske prire\u0111ene na godi\u0161njicu smrti \u0161estog predsjednika Republike Srpske Milana Jeli\u0107a, koji je preminuo 2007. godine u 52. godini.<\/p>\n

O knjizi su govorili direktor Muzeja Republike Srpske Davor Strika i autor.<\/p>\n

Raili\u0107 je rekao da je knjiga u prvom dijelu posve\u0107ena biografskim podacima, dok se drugi dio odnosi na njegovu zaostav\u0161tinu koju je porodica poklonila Muzeju.<\/p>\n

Ostoja Raili\u0107 je podsjetio na Jeli\u0107evu izuzetnu biografiju.<\/p>\n

\u201eLako je bilo pisati o njemu jer je to bio \u010dovjek u pravom smislu te rije\u010di. On je u svijet politike u\u0161ao kao ve\u0107 afirmisana li\u010dnost u privredi i sportu\u201c, istakao je Raili\u0107 na promociji na \u0161tandu Republike Srpske.<\/p>\n

Najavio je da \u0107e sljede\u0107a izlo\u017eba o istoriji Republike Srpske biti posve\u0107ena nekom od oficira Srpske iz Odbrambeno-otad\u017ebinskog rata.<\/p>\n

Direktor Muzeja Republike Srpske Davor Strika rekao je da je institucija kulture na \u010dijem je \u010delu centralni muzej kompleksnog tipa u Srpskoj.<\/p>\n

On je istakao da je cilj da Muzej imaju stalnu izlo\u017ebenu postavku posve\u0107enu Republici Srpskoj, koja bi se bavila velikanima Srpske, me\u0111u kojima je svakako bio i Milan Jeli\u0107.<\/p>\n

\"U<\/p>\n

U 18 sati u sali \u201eVasko Popa\u201c JP \u201eZavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva\u201c a. d. Isto\u010dno Novo Sarajevo predstavio je knjigu \u201eUtemeljiva\u010di RS na prelazu iz XIX u XX vek\u201c, autora Jovana B. Du\u0161ani\u0107a.<\/p>\n

O knjizi su su govorili prof. dr Ranko Popovi\u0107, prof. dr Du\u0161ko Pevulja i autor, uz Dejana \u041aerletu kao moderatora.<\/p>\n

Profesor Ranko Popovi\u0107 Popovi\u0107 rekao je da prvi dio knjige uvodi \u010ditaoca u drugi, va\u017eniji dio, gdje je predstavljeno 12 biografija ljudi, \u010dlanova Pokreta Srba za crkveno-\u0161kolsku autonomiju, koji su se borili za srpsku nacionalnu BiH.<\/p>\n

\u201eValjalo je izboriti autonomnost, samosvojnost poslije austrougarske okupacije. Na \u010delu tog pokreta bio je Pero \u0160anti\u0107, Aleksin stariji brat, mostarski veletrgovac. Srbi su uspjeli i dobili svoje \u0161kole, ustanove, a sve zaslugom tih ljudi\u201c, naveo je Popovi\u0107, te dodao da o nekima od njih pi\u0161e i Du\u0161ani\u0107.<\/p>\n

On je naveo da je Du\u0161ani\u0107, koji je svojevremeno 1986. godine u montiranom procesu izba\u010den sa banjalu\u010dkog Univerziteta kao nacionalista jer mu je kao veliki grijeh uzeto \u0161to je indekse potpisivao \u0107irilicom i jer je dao sinu ime Arsenije, pisao o porodi\u010dnoj istoriji.<\/p>\n

\"U<\/p>\n

Popovi\u0107 je naveo da Du\u0161ani\u0107 pi\u0161e i o svom pretku proti Stevanu Du\u0161ani\u0107u, za\u010detniku ideje da se u Banjaluci napravi hram posve\u0107en ruskoj carskoj porodici Romanovi, a taj hram se sada i podi\u017ee.<\/p>\n

Prema njegovim rije\u010dima, centralna li\u010dnost knjige je bogati srpski trgovac Gligorije M. Jeftanovi\u0107, koji je prezaslu\u017ean za srpsku nacionalnu stvar u BiH, i koji \u0107e kasnije utemeljiti ve\u0107inu nacionalnih institucija, od vremena osnivanja Prosvjete 1902. godine, srpske narodne banke i \u0161tedionice.<\/p>\n

Profesor Du\u0161ko Pevulja rekao je su upravo ovi Srbi iz knjige na prelazu 19. i 20. vijeka bili svjesni kulturne ideje, koja se danas jo\u0161 ne \u017eivi u Srpskoj i da je ova knjiga pou\u010dna \u0161ta treba raditi.<\/p>\n

Pevulja je istakao da crkveno-\u0161kolski pokret pokazuje kakva je bila ideja Srba u to vrijeme, a \u0161to je u ovo vrijeme krunisano Republikom Srpskoj u BiH.<\/p>\n

On je dodao da srpskim istori\u010darima nedostaje i filolo\u0161ki aspekt pri\u010de o Srbima u BiH, te da se moraju \u010ditati vode\u0107i slavisti 19 vijeka.<\/p>\n

Du\u0161ani\u0107, \u010dija je prvobitna \u017eelja bila da napi\u0161e istoriju svoje porodice, a napisao je istoriju vi\u0161e porodica, rekao je da ve\u0107 ide drugo izdanje knjige, gdje \u0107e biti kompletirana biografija Jeftanovi\u0107a, koja se zavr\u0161ava 1941. godine kada posljednji poznati potomak, kako se mislilo, umire u logoru Jadovnu 1941. godine.<\/p>\n

Rekao je da je prona\u0161ao potomke u \u010cileu, u Ju\u017enoj Americi, te ispri\u010dao pri\u010du o potomku porodice Albahari koji je spasio \u017eivot potomku porodice Jeftanovi\u0107 i on je u znak zahvalnosti dao sat, a sada drugi potomak porodice Albahari (Vladimir Albahari iz BiH) tra\u017ei potomka Jeftanovi\u0107a da mu preda sat.<\/p>\n

\"JP<\/p>\n

Posljednja promocija tre\u0107eg dana nastupa Republike Srpske na ovogodi\u0161njem sajmu knjiga u Beogradu odr\u017eana je na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji. U 19 sati JP \u201eZavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva\u201c a. d. Isto\u010dno Novo Sarajevo predstavio je knjigu \u201e\u041aako sam zamalo postao pesnik\u201c, autora Sonje Arsi\u0107 Vukomanovi\u0107, o kojoj su govorili prof. dr Zorana Opa\u010di\u0107 i autor.<\/p>\n

\u201eUpoznala sam se sa njenim rukopisima kao \u010dlan \u017eirija na konkursu za najbolji neobjavljeni rukopis ‘Sovica’ za najbolju knjigu za decu\u201c, rekla je Opa\u010di\u0107eva i dodala:<\/p>\n

\u201eZahvaljujem se Zavodu za ud\u017ebenike i nastavna sredstva \u0161to daje mogu\u0107nost talentovanim neafirmisanim autorima koji do sada ni\u0161ta nisu objavili da prona\u0111u svoj glas i da se obrate \u0161iroj \u010ditala\u010dkoj publici.\u201c<\/p>\n

\"Na<\/p>\n

\u201eVukomanovi\u0107eva je prvi roman objavila prije dve godine i dobio je nagradu \u201eSovica\u201c za najbolju knjigu za decu 2022. godine. Vukomanovi\u0107eva se bavi aktuelnim problemima u savremenom dru\u0161tvu i zanimljivim i izazovnim temama sa kojima se suo\u010davaju dana\u0161nja deca u odrastanju“, rekla je Opa\u010di\u0107eva.<\/p>\n

Na ovogodi\u0161njem 67. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga Republika Srpska bi\u0107e predstavljena sa 134 naslova na 47 promocija koje \u0107e biti odr\u017eane od 21. do 26. oktobra u sali \u201eVasko Popa\u201c i na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji \u2013 hala 2, nivo A, a u sklopu \u0161tanda predvi\u0111en je i prostor za prodaju knjiga u organizaciji Udru\u017eenja izdava\u010da Republike Srpske.<\/p>\n

Reprezentativno predstavljanje knjiga koje su izdava\u010di i autori iz Republike Srpske objavili izme\u0111u pro\u0161logodi\u0161njeg i ovog beogradskog sajma, organizovalo je, kao i svih trinaest do sada, Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tre\u0107eg dana reprezentativnog nastupa Republike Srpske na 67. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, u srijedu, 23. oktobra, u sali \u201eVasko Popa\u201c i na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske svoja izdanja su predstavili Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, Centar za dru\u0161tveno-politi\u010dka istra\u017eivanja Republike Srpske, izdava\u010dka ku\u0107a \u201eBesjeda\u201c, Fakultet politi\u010dkih nauka iz…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":15230,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[94],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15299"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15299"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15299\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15544,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15299\/revisions\/15544"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/15230"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15299"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15299"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15299"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}