![\"Zavod](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/zlatna_sova_sala.jpg\" "\\"Zavod")
<\/p>\n\u010cetvrtog dana reprezentativnog nastupa Republike Srpske na 67. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, u \u010detvrtak, 24. oktobra, u sali \u201eVasko Popa\u201c Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva iz Isto\u010dnog Novog Sarajeva promovisao je romane nagra\u0111ene na konkursu \u201eZlatna sova\u201c za 2024. godinu, dok su na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji svoja izdanja, izme\u0111u ostalih, predstavili Republi\u010dki centar za istra\u017eivanje rata, ratnih zlo\u010dina i tra\u017eenje nestalih lica, Specijalna biblioteka za slijepa i slabovida lica Republike Srpske i Univerzitet u Isto\u010dnom Sarajevu, a na kraju sajamskog dana odr\u017eano je tradicionalno Knji\u017eevno ve\u010de pjesnika iz Srpske, Srbije, Crne Gore i rasijanja.<\/p>\n
U sali \u201eVasko Popa, u 15 sati Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Isto\u010dno Novo Sarajevo predstavio je na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Beogradu svoja dva izdanja, nagra\u0111ena na konkursu \u201eZlatna sova\u201c i to prvonagra\u0111eni roman \u201eSavr\u0161eno normalan \u010dovek\u201c Radojka Laka Veselinovi\u0107a i drugonagra\u0111eni \u201eAndrak\u201c Mihajla Orlovi\u0107a.<\/p>\n
<\/p>\n
O romanima su, osim autora, govorili profesori Pedrag Petrovi\u0107 i Dragana Bedov, \u010dlanovi \u017eirija za dodjelu nagrada \u201eZlatna sova\u201c, kao i moderator Igor Simanovi\u0107.<\/p>\n
Petrovi\u0107 je rekao da su svi romani koji su nagra\u0111eni u ovoj ediciji \u201eZlatna sova\u201c bili visoko ocijenjeni, ali da bi u Srbiji trebalo da budu dostupniji, te ukazao da rukopisi za ovu nagradu dolaze pred \u017eiri pod \u0161iFrom, tako da je ovaj tip nagra\u0111ivanja vrlo po\u0161ten.<\/p>\n
\u201eOva nagrada je va\u017ena zbog promocije lijepe i kvalitetne srpske knji\u017eevnosti\u201c, dodao je on.<\/p>\n
Obrazlo\u017eenja \u017eirija za dodjelu nagrada \u201eZlatna sova\u201c pro\u010dilata je Dragana Bedov, koja je istakla da se drugonagra\u0111eni roman \u201eAndrak“ bavi temom izop\u0161tenosti i usamljenosti i pogubnosti ljudskih poroka koji odvla\u010de od su\u0161tine \u017eivota.<\/p>\n
Dragana Bedov je rekla da prvonagra\u0111eni roman \u201eSavr\u0161eno normalan \u010dovek\u201c za glavnu temu ima zami\u0161ljeni \u017eivot ruskog pjesnika Aleksandra Pu\u0161kina za vrijeme njegovog boravka u izgnanstvu, i to iz vizure njegovog imaginarnog srpskom potomka, kao i da je u tom romanu sudbina Pu\u0161kina isprepletena sa sudbinom brojnih Srba koji u to vrijeme uto\u010di\u0161te nalazili u Rusiji. Ona je rekla da se ovaj roman bavi slobodom ljudskog djelovanja, koja je stalno ugro\u017eena i normalno\u0161\u0107u umjetnika.<\/p>\n
Autor romana \u201eSavr\u0161eno normalan \u010dovek\u201c Radojko Laka Veselinovi\u0107 rekao je da je Pu\u0161kin njegova opsesija i da je vi\u0161e godina pronalazio nepoznate detalje iz njegovog \u017eivota po raznim muzejima, kao i da je roman napisao pretpostavljaju\u0107i da su se neke stvari desile. On je rekao da roman, koji je pisao dvije godine, sadr\u017ei i specifi\u010dan humor, te dodao da naslov romana govori da su nenormalni ljudi uglavnm umjetnici, po\u0161to je i Pu\u0161kin bio specifi\u010dan \u010dovjek i razlikovao se od drugih, a danas ako se neko razlikuje proglase ga nenormalnim.<\/p>\n
\u201eSkoro po\u010dinjem da sumnjam da sam i poznavao Pu\u0161kina koliko sam sve saznao o njegovom \u017eivotu\u201c, rekao je Veselinovi\u0107.<\/p>\n
Autor romana \u201eAndrak\u201c Mihajlo Orlovi\u0107 je rekao da je njegov roman nastao pod \u010dudnim okolnostima, kada je po\u017eelio da upozna jednog \u010dovjeka koji je \u017eivio sam na savskoj adi i da je jednom, kada je bila poplava, poku\u0161ao \u010damcem, koji je vozio \u010damd\u017eija, da do\u0111e do njega, ali nije uspio da si\u0111e sa \u010damca, jer je bila rijeka preduboka, te da ga je \u010damd\u017eija odvra\u0107ao rije\u010dima rije\u010dima \u201enemoj tamo, koji ti je andrak\u201c. Orlovi\u0107 je rekao da taj usamljeni \u010dovjek na adi nije htio da komunicira i da je, u stvari, bje\u017eao da bi se spasao od svojih poroka, alkohola, duvana, droge, ali da nije uspio, jer ga je „Sava odnijela“.<\/p>\n
\u201eU \u017eivotu nije sve lijepo, mislite da je taj \u010dovjek bio dobar, ali u njemu je bilo zlo, bio je zao, bio je andrak\u201c, rekao je Orlovi\u0107.<\/p>\n
Moderator Simanovi\u0107 je rekao da se naslovi i knjige izdate u Republici Srpskoj mogu na\u0107i uglanvom u knji\u017eari Akademija u Beogradu ili naru\u010diti preko nje.<\/p>\n
Na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji odr\u017eane su sljede\u0107e promocije:<\/p>\n
U 12 sati Udru\u017eenja strip autora i obo\u017eavaoca stripa Republike Srpske \u201eDeveta dimenzija\u201c iz Banjaluke predstavilo je strip \u201e\u010clan drugi\u201c Jir\u017eija \u0160ima\u010deka i Jana Lastomirskog, a govorio je Zoran Peji\u0107.<\/p>\n
![\"Udru\u017eenja](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/promocija_strip_clan2.jpg\" "\\"Udru\u017eenja")
<\/p>\n
O stripu, koji je dobio zna\u010dajne nagrade u \u010ce\u0161koj, na \u0161tandu Republike Srpske govorio je predsjednik \u201eDevete dimenzije\u201c Zoran Peji\u0107, koji je preveo strip sa \u010de\u0161kog i objavio ga. Peji\u0107 je objasnio da strip govori o istinom istorijskom doga\u0111aju \u2013 atentatu na (nacisti\u010dkog) protektora \u010ce\u0161ke i Moravske Rajnharda Hajdriha u maju 1942. godine u Pragu.<\/p>\n
Glavni junak \u201e\u010clana drugog\u201c je Vladimir Petr\u017eek, sve\u0161tenik Eparhije \u010de\u0161ko-moravske, koja je u to vrijeme bila pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve. U Crkvi Svetih \u0106irila i Metodija u Pragu, gdje je Petr\u017eek bio sve\u0161tenik, skrivala se grupa padobranaca koja je izvr\u0161ila atentat na Hajdriha. Osim sve\u0161tenika Petr\u017eeka, u skrivanju padobranaca u\u010destvovali su episkop \u010de\u0161ko-moravski Gorazd, protojerej Vaclav \u010cikl i predsjednik crkvene op\u0161tine Jan Sonevend. Njih je kanonizovala Pravoslavna crkva \u010de\u0161kih zemalja i Slova\u010dke, a episkopa Gorazda kanonizovala je i SPC.<\/p>\n
Peji\u0107 je objasnio da strip obuhvata i doga\u0111aje poput pripreme i iskrcavanja grupe \u201eAntropoid\u201c, samog atentata, kao i stravi\u010dne odmazde koja je uslijedila. On je dodao da je strip ura\u0111en u vrlo zanimljivoj kombinaciji crno-bijelog crte\u017ea i dokumentarnih tekstova u vezi sa atentatom na Hajdriha.<\/p>\n
\u201eSve je ura\u0111eno uz dinami\u010dan, precizan i vrlo emotivan scenario \u0160ima\u010deka i krajnje ekspresivan crte\u017e Lastomirskog, koji majstorski prenosi klju\u010dnu poentu teksta o hrabrosti heroja bez oru\u017eja, koji su skrivali atentatore\u201c, rekao je Peji\u0107<\/p>\n
U 12.30 Specijalna biblioteka za slijepa i slabovida lica Republike Srpske predstavila je prate\u0107i katalog izlo\u017ebe \u201eDekonstrukcija Pri\u010de o princezi Banjaluci\u201c o kome su govorili mr Aleksandra Savi\u0107 i Jelena Radakovi\u0107.<\/p>\n
![\"Specijalna](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/specijalna_biblioteka_slabovidi.jpg\" "\\"Specijalna")
<\/p>\n
\u201eIzlo\u017eba je realizovana u periodu od 25. januara do 15. aprila i veoma je va\u017eno napomenuti da je inkluzivnog karaktera, \u0161to zna\u010di da je prilago\u0111ena osobama sa o\u0161te\u0107enim vidom\u201c, rekla je Jelena Radakovi\u0107.<\/p>\n
U 13 sati SPKD \u201eProsvjeta\u201c Srebrenica predstavila je \u010casopis za kulturu, knji\u017eevnost i umjetnost \u201eSrebrni vijenac\u201c, o kome su govorili Marko Milovanovi\u0107, Dejan Kolovi\u0107 i Ivo O. Andri\u0107.<\/p>\n
![\"SPKD](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/casopis_srebrni_vijenac.jpg\" "\\"SPKD")
<\/p>\n
\u201eU svom petogodi\u0161njem postojanju \u010dasopis je do\u017eivio 15 izdanja. Objavljeno je 392 priloga na 1406 \u0161tampanih stranica. Zasigurno, \u201eSrebrni vijenac\u201c predstavlja jedinstveno i najreprezentativnije \u0161tampano javno glasilo za kulturu u regiji Bira\u010d. Slo\u017ei\u0107emo se da po mnogim dru\u0161tvenim parametrima Srebrenica ne mo\u017ee da se stavi u istu ravan sa Zvornikom, Dobojem, Trebinjem, Gradi\u0161kom, Fo\u010dom, Derventom, Tuzlom i mnogim drugim mjestima. Ali ti gradovi nemaju \u010dasopis poput ‘Prosvjetinog’ \u010casopisa za kulturu, knji\u017eevnost i umjetnost ‘Srebrni vijenac’\u201c, rekao je Marko Milovanovi\u0107.<\/p>\n
U 13.30 Republi\u010dki centar za istra\u017eivanje rata, ratnih zlo\u010dina i tra\u017eenje nestalih lica predstavio je \u010detiri svoja izdanja: \u201eGenocid nad Srbima u NDH i ustanak – Kozara 1942-2022\u201c autora Gorana Latinovi\u0107a, \u201eOd srebrnog krina do zlatnog ljiljana\u201c autora Milene Mihaljevi\u0107 i Dejana Do\u0161li\u0107a, \u201eRekonstrukcija zlo\u010dina \u2013 dekonstrukcija mita\u201c autora Miroslava Ljubojevi\u0107a, kao i Atlas zlo\u010dina nad Srbima tokom Odbrambeno-otad\u017ebinskog rata.<\/p>\n
O publikacijama su govorili istori\u010dari iz Centra za istra\u017eivanje zlo\u010dina Predrag Lozo, Dejan Do\u0161li\u0107, Milena Mihaljevi\u0107 i Miroslav Ljubojevi\u0107, te direktor Centra Viktor Nu\u017edi\u0107, koji je zahvalio Predstavni\u0161tvu Republike Srpske u Srbiji za organizaciju dana\u0161njeg doga\u0111aja.<\/p>\n
![\"Republi\u010dki](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/promocija_rep_centar_za_istrazivanje_rata.jpg\" "\\"Republi\u010dki")
<\/p>\n
Nu\u017edi\u0107 je posebno zahvalio kolegama iz Muzeja \u017ertava genocida u Beogradu, \u010dime je, kako je istakao, jo\u0161 jednom potvr\u0111eno da su Srbija i Republika Srpska jedno i da su ljudi okupljeni na dana\u0161njoj promociji jedinstveni u borbi za istinu o stradanju srpskog naroda, kao i o karakteru ratova vo\u0111enih tokom devedesetih godina pro\u0161log vijeka na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n
Nu\u017edi\u0107 je istakao da je Centar, na \u010dijem je \u010delu, upotpunio svoju izdava\u010dku djelatnost, jer ima desetine veoma bitnih izdanja koja se odnose na istoriju Republike Srpske, Odbrambeno-otad\u017ebinski rat, ali i na istorijska zbivanja tokom 20. vijeka sa posebnim osvrtom na stradanje Srba. Govore\u0107i o Atlasu zlo\u010dina nad Srbima tokom odbrambeno-otad\u017ebinskog rata, Nu\u017edi\u0107 je ocijenio da je rije\u010d o kapitalnom izdanju koje \u0107e, kada bude kompletirano, imati \u010detiri toma \u2013 po jedan za svaku ratnu godinu.<\/p>\n
\u201eZa razliku od prvog toma za 1992. godinu, u kojem se nalaze podaci o 76 strati\u0161ta, izdanje posve\u0107eno 1993. godini obuhvata 11 strati\u0161ta. Zlo\u010dini izvr\u0161eni nad na\u0161im narodom pokazuju da ne smijemo da budemo nespremni i da je Republika Srpska jedini garant opstanka srpskog naroda u BiH\u201c, ukazao je Nu\u017edi\u0107.<\/p>\n
On je dodao da istra\u017eivanja Centra o posljednjem ratu na prostoru BiH ukazuju na \u010dinjenicu da su doga\u0111aji iz tog sukoba neraskidivo povezani sa Drugim svjetskim ratom.<\/p>\n
Govore\u0107i o studiji \u201eGenocid nad Srbima u NDH i ustanak \u2013 Kozara 1942\u20132022\u201c, istori\u010dar Predrag Lozo ukazao je da doga\u0111aji u svijetu i regionu pokazuju da se istorija na neki na\u010din ponavlja, jer na Zapadu dominira narativ prema kojem su komunizam i nacizam gotovo izjedna\u010deni.<\/p>\n
\u201eIstovremeno, u regionu, a posebno u BiH i Hrvatskoj, nasljednici onih pokreta i onih naroda koji su se borili protiv sila pobjednica u Drugom svjetskom ratu, danas u\u010de Srbe antifa\u0161izmu i antifa\u0161isti\u010dkim vrijednostima\u201c, rekao je Lozo.<\/p>\n
Govore\u0107i o publikaciji \u201eOd srebrnog krina do zlatnog ljiljana\u201c, autori Dejan Do\u0161li\u0107 i Milena Mihaljevi\u0107 opisali su genezu upotrebe ovog cvijeta kao simbola od srednjeg vijeka do danas.<\/p>\n
Oni su istakli da istorijske \u010dinjenice nedvosmileno potvr\u0111uju da je ljiljan bio simbol srpskih vladara, prvenstveno Nemanji\u0107a i Kotromani\u0107a i da se niko na ovim prostorima nije vezivao za taj simbol dok muslimani u 20. vijeku, i to u vrijeme komunizma, nisu po\u010deli sa poku\u0161ajima prisvajanja ljiljana.<\/p>\n
\u201eGrupa muslimanskih intelektualaca u SFRJ je jo\u0161 1971. godine predlo\u017eila da ljiljan bude na grbu tada\u0161nje SR BiH, a potom je formirana i podgrupa koja je bila zadu\u017eena za idejno rje\u0161enje zastave BiH na \u010dijem grbu bi bio ljiljan. Oni su to radili kako bi sebe povezali sa srednjim vijekom i s ciljem promovisanja muslimana u poseban narod u Jugoslaviji\u201c, navela je Mihaljevi\u0107eva.<\/p>\n
Objasnila je da je idejno rje\u0161enje te podgrupe prihva\u0107eno kada su muslimani, uz pomo\u0107 Hrvata, proglasili nezavisnost BiH i izabrali da im ljiljan bude na zastavi, naglasiv\u0161i da su kasnije ovaj stari srpski simbol koristili da bi dodjeljivali zna\u010dke \u201eZlatni ljiljan\u201c, koje su dobili i brojni zlo\u010dinci odgovorni za ubijanje Srba poput Nasera Ori\u0107a.<\/p>\n
Govore\u0107i o svojoj knjizi \u201eRekonstrukcija zlo\u010dina \u2013 dekonstrukcija mita\u201c, Miroslav Ljubojevi\u0107 rekao je da je njen primarni fokus na doga\u0111ajima iz maja 1992. godine u Dobrovolja\u010dkoj ulici u Sarajevu i da je djelo koje je objavio rezultat dvogodi\u0161njeg istra\u017eivanja. Ljubojevi\u0107 je naveo da njegovo istra\u017eivanje dekonstrui\u0161e bo\u0161nja\u010dki narativ da su doga\u0111aji u Doborovolja\u010dkoj navodni dan de u \u201eodbrani grada\u201c i dokazuje da je rije\u010d o sistematskom i planiranom zlo\u010dinu paravojnih muslimanskih snaga u kojem su likvidirani nedu\u017eni vojnici JNA.<\/p>\n
U 14 sati SPKD \u201eProsvjeta\u201c Banja Luka predstavila je svoja izdanja \u201eAntologija ruske poezije od 10. do 21. vijeka\u201c , prire\u0111iva\u010da Zorana Kosti\u0107a, o kojoj je govorio prof. dr Radmilo Marojevi\u0107, monografiju \u201eMiomirka. Arhitekta\u201c (urednik: akademik Milivoje Unkovi\u0107), koju su predstavili akademik Branislav Mitrovi\u0107, akademik Milivoje Unkovi\u0107, Miomirka Dragomirovi\u0107 Trbi\u0107, roman \u201eVrijeme gavrana (Bljesak 2)\u201c, autora \u017deljka Mandi\u0107a, o kome su govorili mr Slobodan Nagradi\u0107 i autor i knjigu poezije \u201ePoezijo moja \u2013 Igra perli\u201c, Jasminke Gruji\u0107, o kojoj je govorio Miladin Beri\u0107, a stihove \u010ditala Selena Beri\u0107.<\/p>\n
![\"SPKD](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/promocija_prosveta_bl.jpg\" "\\"SPKD")
<\/p>\n
\u201e’Prosvjeta’ je osnovana prije vi\u0161e od 120 godina sa zadatkom da opismenjava srpski narod i, istovremeno, sa zadatkom da formira srpsku nacionalnu inteligenciju. Oba zadataka ‘Prosvjeta’ je uspje\u0161no obavila, uprkos svim onim pote\u0161ko\u0107ama na koje je u svojoj istoriji nailazila \u2013 do toga da je bila zabranjivana dva puta i na kraju i ukinuta 1949. godine. Uvijek je iznalazila snage da se opet oformi i da opet nastavi svoje djelovanje. Dana\u0161nja ‘Prosvjeta’ u druga\u010dijim okolnostima ostvaruje svoju misiju koja je u mnogo \u010demu sli\u010dna onoj sa po\u010detka 20. vijeka“, istakao je \u017deljko Vujadinovi\u0107, predsjednik gradskog odbora \u201eProsvjete\u201c Banja Luka.<\/p>\n
U 16 sati Univerzitet u Isto\u010dnom Sarajevu predstavio je \u010detiri izdanja svog Instituta istorijskih nauka, koja govore o razli\u010ditim periodima 20. vijeka, va\u017enim, kako je re\u010deno na promociji, za razumijevanje onoga \u0161to se srpskom narodu desilo od Drugog svjetskog rata sve do dana\u0161njih dana.<\/p>\n
Predstavljene su monografije \u201eSrpska politi\u010dka elita iz BiH i jugoslovenska kraljevina 1918-194\u201c i \u201eZlo\u010dini nacisti\u010dkih divizija na prostoru BiH u Drugom svjetskom ratu\u201c Drage Mastilovi\u0107a, kao i \u201ePoliti\u010dki odnosi u BiH 1945-1958\u201c Dra\u017eenka \u0110urovi\u0107a i \u201eSpoljna politika Rusije u godinama jugoslovenske krize (1985-1995)\u201c Jelene Guskove. Govorili su prof. dr Draga Mastilovi\u0107, doc. dr Dra\u017eenko \u0110urovi\u0107 i msr Georgije Vuli\u0107.<\/p>\n
![\"Univerzitet](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/promocija_univerzitet_is.jpg\" "\\"Univerzitet")
<\/p>\n
Draga Mastilovi\u0107 rekao je da knjiga \u201eSrpska politi\u010dka elita iz BiH i jugoslovenska kraljevina 1918-1941\u201c govori o periodu u istoriji Srba koji bio klju\u010dan za ono \u0161to se srpskom narodu de\u0161avalo u Drugom svjetskom ratu i ratovima devedesetih godina.<\/p>\n
On ka\u017ee da je 1918. godina bila \u201estajna ta\u010dka\u201c srpske istorije, kada se ideal ujedinjenja ostvario ali ne na na\u010din kako su generacije Srba o\u010dekivale, ve\u0107 stvaranjem jugoslovenske dr\u017eave. Mastilovi\u0107 ukazuje da je sa ove istorijske distance jasno da je stvaranje jugoslovenske dr\u017eave nesumnjivo bila gre\u0161ka i navodi da je u knjizi koja se bazira na njegovoj doktorskoj disertaciji i vi\u0161egodi\u0161njem istra\u017eivanju arhiva, poku\u0161ao da odgovori na pitanje kolika je uloga bila srpske intelektualne i politi\u010dke elite u procesu stvaranja jugoslovenske dr\u017eave, jer su mnogi bili involvirani u njeno stvaranje i tome doprinijeli.<\/p>\n
Knjiga \u201eZlo\u010dini nacisti\u010dkih divizija na prostoru BiH u Drugom svjetskom ratu\u201c zbornik je dokumenata Zemaljske komisije za utvr\u0111ivanje zlo\u010dina okupatora i njegovih pomaga\u010da iz kojih nedvosmisleno proizlazi, kako navodi Mastilovi\u0107, da je na prostoru BiH od 1941. do 1945. godine nad srpskim narodom izvr\u0161en zlo\u010din genocida.<\/p>\n
Knjiga sadr\u017ei referate Zemaljske komisije o zlo\u010dinima \u010detiri nacisti\u010dke divizije koje su, ako se izuzmu usta\u0161e, po\u010dinile najvi\u0161e zlo\u010dina: 7. SS divizije \u201ePrinc Eugen\u201c, sastavljene od folksdoj\u010dera iz regiona, 13. SS divizije \u201eHand\u017ear\u201c, sastavljene skoro isklju\u010divo od muslimana, 369. Vra\u017eje divizije, sastavljene od Hrvata vra\u0107enih sa Isto\u010dnog fronta i 118. SS lova\u010dke divizije.<\/p>\n
Ispostavilo se, kako isti\u010de Mastilovi\u0107, da je najmanje zlo\u010dina po\u010dinila 118. lova\u010dka divizija, koja je bila sastavljena isklju\u010divo od Nijemaca. On navodi da knjiga sadr\u017ei i popis \u017ertava iz kojeg se vidi da vi\u0161e od 90 odsto \u017ertava jesu Srbi i zaklju\u010duje da to zna\u010di da su i nacisti\u010dke divizije ubijale najvi\u0161e Srbe.<\/p>\n
![\"Promocija](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/promocija_univerzitet_is1.jpg\" "\\"Promocija")
<\/p>\n
Knjigu \u201ePoliti\u010dki odnosi u BiH 1945-1958\u201c predstavio je njen autor Dra\u017eenko \u0110urovi\u0107, koji isti\u010de da obra\u0111uje hronolo\u0161ki okvir od 1945. godine \u2013 kraja Drugog svjetskog rata i uspostave novog revolucionarnog sistema vlasti, do 1958. godine, kada dolazi do prvog poku\u0161aja otvaranja nacionalnog pitanja.<\/p>\n
\u201eBiH odlukama ZAVNOBiH-a i AVNOJ-a pripada mjesto ravnopravne federalne jedinice u obnovljenoj jugoslovenskoj dr\u017eavi i kroz njeno konstituisanje dogodi\u0107e se prve protivrje\u010dnosti koji \u0107e taj prostor opteretiti za naredne decenije\u201c, rekao je \u0110urovi\u0107.<\/p>\n
Kako navodi \u0110urovi\u0107, problem je bio taj \u0161to je njeno temeljno na\u010delo bilo da se BiH izgra\u0111uje na osnovama \u201ezajedni\u010dke borbe\u201c tri naroda, a to nije odgovaralo istini, jer je ta borba ipak bila dominantno srpska.<\/p>\n
\u201eIz te srpske borbe proiza\u0161la je dominantna zastupljenost srpskog naroda u vlasti, \u0161to \u0107e brzo stvoriti probleme jer \u0107e druga dva naroda na tim osnovama otvoriti pitanje ravnopravnosti naroda\u201c, rekao je \u0110urovi\u0107.<\/p>\n
On je u svojoj knjizi obradio mnogo tema iz tog perioda, me\u0111u kojima i na\u010din rje\u0161avanja izbjegli\u010dkog pitanja i kolonizacije, gdje je obra\u0111ivao politi\u010dki aspekt ta dva pitanja, do\u0161av\u0161i do zaklju\u010dka da je na taj na\u010din do\u0161lo do odliva iz BiH oko 100.000 Srba.<\/p>\n
Vi\u0161i nau\u010dni saradnik Istorijskog instituta Georgije Vuli\u0107 predstavio je knjigu \u201eSpoljna politika Rusije u godinama jugoslovenske krize (1985-1995)\u201c Jelene Guskove, koja je i ju\u010de predstavljena na ovom sajmu knjiga, a predstavlja nau\u010dnu obradu ruske spoljne politike prema jugoslovenskoj krizi od 1985. do 1991. godine i ratu od 1991. do 1995. godine.<\/p>\n
U 17 sati Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Isto\u010dno Novo Sarajevo predstavio je knjigu \u201eMoja Srpska od A do \u0160\u201c Gorana Ga\u0161i\u0107a koja je namjenjena za djecu pred\u0161kolskog i ranog \u0161kolskog uzrasta.<\/p>\n
O knjizi su, osim autora, govorile i Nata\u0161a Cvijanovi\u0107 iz Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske i Dragana Manojlovi\u0107.<\/p>\n
![\"Zavod](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/od_a_do_s.jpg\" "\\"Zavod")
<\/p>\n
Cvijanovi\u0107eva je rekla da ova knjiga-slikovnica sadr\u017ei motive koji se vezuju za Republiku Srpsku, a napravljena je sa \u017eeljom da se pred\u0161kolci u Srpskoj upoznaju o svojoj Republici na interesantan na\u010din, ali i da nau\u010de slova. Ona je navela da je zajedni\u010dkim radom Ministarstva i Zavoda za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Isto\u010dno Novo Sarajevo, kao i ljudi koji se bave ranim uzrastom, nastalo nekoliko didakti\u010dkih igra\u010daka i slikovnica, me\u0111u kojima i ova.<\/p>\n
\u201eKroz ovaj bukvar djeca upoznaju i na\u0161a slova, ali i geografske pojmove, odnosno Republiku Srpsku. Ovakvim izdanjima promovi\u0161emo Republiku Srpsku\u201c, rekla je Cvijanovi\u0107eva, te podsjetila na to da je i predsjednik Srpske Milorad Dodik ove \u0161kolske godine podijelio \u0161kolarcima ovu knjigu.<\/p>\n
Manojlovi\u0107eva je rekla da je bukvar sadr\u017ei 30 znamenitosti Republike Srpske, te da za svako slovo azbuke postoji pojam, odgovaraju\u0107i stihovi i ilustracije.<\/p>\n
![\"Promocija](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/promocija_as.jpg\" "\\"Promocija")
<\/p>\n
Autor Ga\u0161i\u0107 izjavio je da je prete\u010da ovom bukvaru njegova didakti\u010dka igra\u010dka \u201eIgrom kroz Srpsku\u201c, kroz koju djeca putuju i upoznaju se o gradovima i op\u0161tinama Srpske.<\/p>\n
Prema njegovim rije\u010dima, ta didakti\u010dka igra\u010dka, koju je napravio dok je radio kao vaspita\u010d u Bijeljini, pobijedila je na konkursu Ministarstva prosvjete i kulture Srpske 2016. godine.<\/p>\n
\u201eBez ovoga ne bi bilo ni knjige `Moja Srpska od A do \u0160` za koju sam osmislio stihove za svaki pojam, uz sjajne ilustracije, tako da je napravljeno reprezentativno izdanje\u201c, rekao je Ga\u0161i\u0107, te dodao da su pojmovi u bukvaru obuhvatili cijelu teritoriju Srpske.<\/p>\n
Rekao je i da ovaj bukvar treba da se na\u0111e u biblioteci svakog doma u Republici Srpskoj, ali i kod svakog \u010dovjeka iz Srpske gdje god \u017eivio, te dodao da ve\u0107 ima i jo\u0161 jednu novu ideju za novo izdanje bukvara sa 30 novih znamenitosti, kako bi zaokru\u017eio svoju trilogiju o Srpskoj.<\/p>\n
U 18 sati na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji odr\u017eano je tradicionalno Knji\u017eevno ve\u010de pjesnika iz Srpske, Srbije, Crne Gore i rasijanja, a kao i svake godine u\u010desnicima je podijeljen zbornik poezije sa pro\u0161logodi\u0161njihpjesni\u010dkih susreta, \u010diji je izdava\u010d Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n
Pjesnike je na po\u010detku ve\u010deri pozdravila pomo\u0107nik ministra za kulturu Republike Srpske Tanja \u0110akovi\u0107, koja im je poru\u010dila da je njihovo dru\u017eenje i okupljanje veoma va\u017eno za kulturu Srpske.<\/p>\n
![\"Tanja](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/pjesnicko_vece_tanja_djakovic.jpg\" "\\"Tanja")
<\/p>\n
\u201e\u010cesto imamo priliku da \u010dujemo kako smo mali narod i mali jezik, ali kako mo\u017eemo biti mali ako imamo \u0160anti\u0107a, \u0106opi\u0107a, Du\u010di\u0107a, Andri\u0107a. To je ogroman prostor srpskog jezika i srpske kulture\u201c, rekla je \u0110akovi\u0107eva.<\/p>\n
Naglasila je da \u0107e sve \u0161to pjesnici stvaraju biti utkano u kulturni i nacionalni identitet srpskog naroda, te ukazala na va\u017enost podsticanja savremenog knji\u017eevnog stvarala\u0161tva, koje \u0107e jednog dana, kako je navela, tako\u0111e postati knji\u017eevna ba\u0161tina i kulturno naslje\u0111e srpskog naroda.<\/p>\n
\u0160ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111en Cicovi\u0107 istakao je da je ovo pjesni\u010dko ve\u010de poseban doga\u0111aj u programu reprezentativnog predstavljanja Srpske na Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, prije svega zato \u0161to je to jedino pjesni\u010dko ve\u010de koje se odr\u017eava za vrijeme Sajma.<\/p>\n
\u201eMislimo da ovakvom smotrom poezije na\u0161ih sunarodnika iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i rasijanja na pravi na\u010din udaramo pe\u010dat svemu \u0161to radimo na ovom sajmu kad je rije\u010d o o\u010duvanju na\u0161e kulture, tradicije, jezika, \u0107irilice\u201c, rekao je Cicovi\u0107.<\/p>\n
On je zaklju\u010dio da pjesnici na najbolji na\u010din do\u010daraju \u0161ta je to \u0161to je potrebno da se radi kako bi se na ovim prostorima o\u010duvao identitet srpskog naroda i sam srpski narod i vrijednosti koje ga karakteri\u0161u.<\/p>\n
Na pjesni\u010dkoj ve\u010deri u\u010destvovalo je \u010dak 38 pjesnika Srpske, Srbije, Crne Gore: Vladimir Pe\u0161i\u0107, Zoran Radisavljevi\u0107, Aleksandra Petrovi\u0107, Du\u0161ica Milanovi\u0107 Marika, Radomir Uljarevi\u0107, Vladan Raki\u0107, Momo Vu\u010dini\u0107, Dragomir \u0106ulafi\u0107, Rajko D\u017eakovi\u0107, Ratko Stanimirovi\u0107, \u017divko Nikoli\u0107, Verica Preda, Dragica U\u017eareva, Verica Ili\u0107, Vjekoslav Vukadin, Du\u0161ica Bodlovi\u0107, Biljana Tasi\u0107, Goca Sre\u0107kovi\u0107, Dragana Ljuna, Vanja Para\u010da, Vidan Bogdanovi\u0107, \u0160pejtim Sojeva Sole, Branka Vlaji\u0107 \u0110aki\u0107, Aleksandar Sokni\u0107, Sne\u017eana \u0110okovi\u0107, Dragi\u0161a \u0106osi\u0107, Radojka Bjelivuk Stojanovi\u0107, Radi\u0161a Blagojevi\u0107, Ljiljana \u0110uji\u0107, Anastasija \u0160\u0107epanovi\u0107, Velimir Savi\u0107, Gordana Ha\u0161imbegovi\u0107, Vinko Stupar, Sanja Vukovi\u0107, Emilija \u010colak, Plamenka \u0110ogo Vuli\u0107.<\/p>\n
Pjesme koje su recitovali bi\u0107e objavljene u Zborniku poezije u izdanju Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n
Na ovogodi\u0161njem 67. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga Republika Srpska se predstavlja sa 134 naslova na 47 promocija koje \u0107e biti odr\u017eane od 21. do 26. oktobra u sali \u201eVasko Popa\u201c i na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji \u2013 hala 2, nivo A, a u sklopu \u0161tanda predvi\u0111en je i prostor za prodaju knjiga u organizaciji Udru\u017eenja izdava\u010da Republike Srpske.<\/p>\n
Reprezentativno predstavljanje knjiga koje su izdava\u010di i autori iz Republike Srpske objavili izme\u0111u pro\u0161logodi\u0161njeg i ovog beogradskog sajma, organizovalo je, kao i svih trinaest do sada, Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010cetvrtog dana reprezentativnog nastupa Republike Srpske na 67. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, u \u010detvrtak, 24. oktobra, u sali \u201eVasko Popa\u201c Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva iz Isto\u010dnog Novog Sarajeva promovisao je romane nagra\u0111ene na konkursu \u201eZlatna sova\u201c za 2024. godinu, dok su na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji svoja izdanja, izme\u0111u ostalih, predstavili…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":15368,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[94],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15379"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15379"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15379\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15537,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15379\/revisions\/15537"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/15368"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15379"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15379"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15379"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}