{"id":15506,"date":"2024-10-27T17:19:38","date_gmt":"2024-10-27T16:19:38","guid":{"rendered":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/?p=15506"},"modified":"2024-10-28T10:38:23","modified_gmt":"2024-10-28T09:38:23","slug":"nikolaj-burljajev-i-sef-predstavnistva-mladjen-cicovic-urucili-povelju-uspjeha-maticnoj-biblioteci-istocno-sarajevo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/prethodni-dogadjaji-sr-latn\/nikolaj-burljajev-i-sef-predstavnistva-mladjen-cicovic-urucili-povelju-uspjeha-maticnoj-biblioteci-istocno-sarajevo\/","title":{"rendered":"Nikolaj Burljajev i \u0161ef Predstavni\u0161tva Mla\u0111en Cicovi\u0107 uru\u010dili Povelju uspjeha Mati\u010dnoj biblioteci Isto\u010dno Sarajevo"},"content":{"rendered":"

Posljednji dan nastupa Republike Srpske na 67. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, u subotu, 26. oktobra, obilje\u017eila su dva zna\u010dajna doga\u0111aja na \u0161tandu Republike Srpske \u2013 posjeta Nikolaja Burljajeva, specijalnog gosta \u0161tanda Republike Srpske i progla\u0161enje i uru\u010denje Povelje uspjeha Mati\u010dnoj biblioteci Isto\u010dno Sarajevo za izdava\u010da najtra\u017eenije knjige na \u0161tandu Republike Srpske, romana \u201eIspod ratnog ki\u0161obrana\u201c Riste Trifkovi\u0107a.<\/p>\n

\"Nikolaj<\/p>\n

Jedan od najve\u0107ih ruskih umjetnika, glumac, reditelj i pisac Nikolaj Burljajev zaslu\u017ean je za promociju srpskog filma i kinematografije Republike Srpske u svijetu, a devedesetih godina pro\u0161log vijeka borio se da istina o borbi i stradanju srpskog naroda ode u svijet.<\/p>\n

On je rekao da je sre\u0107an \u0161to je Republika Srpska tako dobro primljena u Srbiji, kao i zato \u0161to ima kvalitetnu knji\u017eevnost.<\/p>\n

Burljajev je istakao da je prvi put kada je Republika Srpska u inostranstvu bila zvani\u010dno pomenuta, to bilo na festivalu \u201eZlatni vitez\u201c 1992. godine, gdje je naziv Republika Srpska pomenut u katalogu festivala i prikazana selekcija filmova Srpske.<\/p>\n

On je naveo da festival \u201eZlatni vitez\u201c ve\u0107 33 godine predstavlja u Rusiji srpsku kulturu, kinematografiju, literaturu i pozori\u0161te i da je on li\u010dno jako dobro upoznat o srpskoj kulturi i umjetnosti.<\/p>\n

Nikolaj Burljajev je dobitnik nagrada na presti\u017enim filmskim festivalima u Berlinu, \u041aanu i Veneciji, a osniva\u010d je Sveslovenskog foruma umjetnosti \u201eZlatni vitez\u201c na \u010dijem je \u010delu ve\u0107 32 godine.<\/p>\n

Povelja uspjeha izdava\u010du najtra\u017eenije knjige na \u0161tandu Republike Srpske u okviru 67. Me\u0111unarodnog beogradskog sajma knjiga pripala je Mati\u010dnoj biblioteci Isto\u010dno Sarajevo za izdanje \u201eIspod ratnog ki\u0161obrana\u201c, autora Riste Trifkovi\u0107a, objavljeno u ediciji \u201eZavje\u0161taj\u201c.<\/p>\n

\"Cicovi\u0107<\/p>\n

\u0160ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111en Cicovi\u0107 i ruski glumac, reditelj i pisac Nikolaj Burljajev uru\u010dili su povelju direktoru Mati\u010dne biblioteke Isto\u010dno Sarajevo Nata\u0161i \u041aula\u0161inac na sve\u010danosti na \u0161tandu Republike Srpske na Sajmu.<\/p>\n

\u041aula\u0161in\u010deva je navela da je zbirka novela \u201eIspod ratnog ki\u0161obrana\u201c, koju je Trifkovi\u0107 po\u010deo pisati nekoliko godina prije rata, a zavr\u0161io 1992. godine, posljednja knjiga pisca Riste Trifkovi\u0107a, a rije\u010d je o rukopisu za koji se dugo vjerovalo da je izgubljen.<\/p>\n

Ovo je druga knjiga koju Mati\u010dna biblioteka objavljuje u okviru edicije \u201eZavje\u0161taj\u201c, a u kojoj \u0107e biti objavljeni rukopisi zavi\u010dajnih autora koje oni nisu uspjeli objaviti za \u017eivota.<\/p>\n

\"Mla\u0111en<\/p>\n

Cicovi\u0107 je ocijenio da je ovogodi\u0161nje predstavljanje izdava\u0161tva Republike Srpske na Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, ura\u0111eno na najbolji na\u010din do sada i istakao da su predstavljena 134 izdanja, kao i da je odr\u017eano 47 promocija na kojima je predstavljeno 112 izdanja iz Republike Srpske.<\/p>\n

\u201eVeliko interesovanje je bilo za sva izdanja. Ove godine smo na na\u0161em \u0161tandu imali i sve zna\u010dajne institucije Republike Srpske i eminentne izdava\u010de, i na osnovu onoga \u0161to je iskazano od posjetilaca i onoga \u0161to je vi\u0111eno na promocijama Mati\u010dna biblioteka iz Isto\u010dnog Sarajeva je s pravom zaslu\u017eila ovo priznanje jer da se nisu bavili istra\u017eivanjem zaostav\u0161tine na\u0161eg poznatog pisca, ostali bi uskra\u0107eni za jednu izuzetno kvalitetnu knjigu\u201c, rekao je Cicovi\u0107.<\/p>\n

Od 134 naslova izlo\u017eena na \u0161tandu Republike Srpske na 67. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, posebno su bile tra\u017eena \u201eIzabrana djela Rajka \u041auzmanovi\u0107a u dvanaest knjiga\u201c u izdanju Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i Pravoslavne re\u010di Novi Sad, \u201eDejtonski \u010dvor\u201c Sini\u0161e \u041aarana u izdanju \u201eBesjede\u201c Banjaluka, kao i \u201eSpoljna politika Rusije u godinama jugoslovenske krize (1985-1995)\u201c Jelene Guskove u izdanju Centra za dru\u0161tveno-politi\u010dka istra\u017eivanja Republike Srpske i Instituta istorijskih nauka Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu.<\/p>\n

Posebno su bile tra\u017eene i knjige \u201eAtlas zlo\u010dina nad Srbima tokom Odbrambeno-otad\u017ebinskog rata\u201c u izdanju Republi\u010dkog centra za istra\u017eivanje rata, ratnih zlo\u010dina i tra\u017eenje nestalih lica i \u201eMoja Srpska od A do \u0160\u201c Gorana Ga\u0161i\u0107a i \u201eUtemeljiva\u010di Republike Srpske na prelazu iz 19. u 20. vek\u201c Jovana B. Du\u0161ani\u0107a u izdanju Zavoda za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Isto\u010dno Novo Sarajevo.<\/p>\n

Posebno tra\u017eena izdanja bila su i \u201eSarajevsko-romanijska regija u Odbrambeno-otad\u017ebinskom ratu 1992-1996\u201c Blagoja \u041aova\u010devi\u0107a u izdanju Organizacije starje\u0161ina Vojske Republike Srpske, \u201eBogatstvo srpskog naroda\u201c Zdravka Mo\u010devi\u0107a u izdanju Fondacije \u201eMir Bo\u017eiji\u201c i monografija \u201eMiomirka. Arhitekta\u201c Milivoja Unkovi\u0107a u izdanju Srpskog prosvjetnog i kulturnog dru\u0161tva \u201eProsvjeta\u201c Banjaluka.<\/p>\n

Poslije sve\u010danosti na \u0161tandu Republike Srpske odr\u017eano je jo\u0161 pet promocija.<\/p>\n

\"\u041alub<\/p>\n

U 13 sati \u041alub umjetni\u010dkih du\u0161a Mrkonji\u0107 Grad i \u201eArt print\u201c Banja Luka prestavili su svoje izdanje \u201eSre\u0107ni Menelaj\u201c autora Radmila Radovanovi\u0107a.\u00a0 Govorili su mr Marija \u041ane\u017eevi\u0107 i autor.<\/p>\n

\"Na<\/p>\n

\u201eOp\u010dinjava to koliko je dugo i po svemu sude\u0107i trajno pesnik Radmilo Radovanovi\u0107 op\u010dinjen Heladom i starogr\u010dkim junacima iz mitolo\u0161kih naravou\u010denija. Hercegova\u010dki Orfej s pravom, po mom ose\u0107anju, do\u017eivljava helenska kazivanja kao univerzalnu matricu postojanja, sveva\u017ee\u0107u karakterologiju, skup svih onih znanja koja su nam uistinu potrebna u bivanju i pevanju po ljudskoj meri. Tako\u0111e, kao ispravan izbor vi\u0111enja \u017eivota njegovog usmeravanja \u2013 vitalizam dionizijskog nasle\u0111a. \u041anjiga pesama ‘Sre\u0107ni Menelaj’ dosledni je nastavak orfejskog pevanja ovog hercegova\u010dkog rapsoda“, rekla je mr Marija \u041ane\u017eevi\u0107.<\/p>\n

\"\u201eAS<\/p>\n

U 13.30 \u201eAS oglas\u201c Zvornik predstavio je sljede\u0107a izdanja: \u201eSad znam\u201c moja prava \u2013 moje obaveze (Priru\u010dnik za razrednu nastavu) Aide Guti\u0107, \u201eSara iz Sarajeva\u201c Aleksandre Gaji\u0107 Stojkovi\u0107 (Aleks Sa\u0161ka), \u201eSuza moga svetitelja\u201c Borke Mili\u010di\u0107, \u201eMati Poljka Teoktista\u201c Vesne Tomi\u0107, \u201e\u010cvor\u201c Branimira Bate Radovi\u0107a, \u201eNi\u010dija me\u0111a\u201c Radosanke \u0160evku\u0161i\u0107, \u201eSanovnik za budne\u201c Milana Nikoli\u0107a. Govorili su Dejan Spasojevi\u0107, Senahid Nezirovi\u0107 i autori.<\/p>\n

\"\u201eAS<\/p>\n

\u201eZadovoljni smo ovogodi\u0161njim izdanjima kojih je vi\u0161e nego prethodnih godina, a kvalitet prati kvantitet i sve ukupno dobija finu kulturolo\u0161ku dimenziju. Nadam se da \u0107emo na\u0161a izdanja i ubudu\u0107e predstavljati na \u0161andu Republike Srpske \u0161to je svakako \u010dast“, rekao je Dejan Spasojevi\u0107, direktor izdava\u010dke ku\u0107e \u201eAS Oglas\u201c iz Zvornika.<\/p>\n

\"Udru\u017eenje<\/p>\n

U 14.30 Udru\u017eenje za o\u010duvanje ba\u0161tine \u201eDijak\u201c Priboj predstavio je sljede\u0107a izdanja: \u010casopis za jezik, knji\u017eevnost i duhovnost \u201eBokatin dijak\u201c, sveske 23\/2023 i 24\/2024 (Zajedni\u010dko izdanje sa Centrom za kulturu i informisanje Lopare), \u201eUputstva za upotrebu\u201c Radmile Markovi\u0107, \u201ePovremeni incidenti u krvotoku\u201c Nenada Tadi\u0107a, Zorana Todorovi\u0107a, Jelene Lu\u010di\u0107 i Sanje Savi\u0107 Milosavljevi\u0107 i \u201eNaklon-pevanju\u201c Genadija Ajgija. O \u010dasopisu i knjigama su govorili Sanja Savi\u0107 Milosavljevi\u0107 i Slobodan Jovi\u0107.<\/p>\n

Urednik \u201eDijaka\u201c Slobodan Jovi\u0107 predstavio je \u010casopis za jezik, knji\u017eevnost i duhovnost \u201eBokatin dijak\u201c, sveske 23\/2023 i 24\/2024 i naveo da sadr\u017ei rubrike kao \u0161to su poezija, proza, kritika, ba\u0161tina, duhovnost, arhiv i prevodi, me\u0111u kojima je i proza kineske spisateljice Lu Min, te esej Genadija Ajgija u prevodu Nikole Vuj\u010di\u0107a.<\/p>\n

Predstavljaju\u0107i knjigu \u201ePovremeni incidenti u krvotoku\u201c, pisac Sanja Savi\u0107 Milosavljevi\u0107 pro\u010ditala je recenziju profesora Mirjane Luki\u0107 sa \u041aatedre za op\u0161tu knji\u017eevnost i teatrologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu, u kojoj isti\u010de da knjiga sadr\u017ei stilski razli\u010dite drame izrazite umjetni\u010dke snage.<\/p>\n

\"Na<\/p>\n

U knjizi su predstavljeni savremeni dramski tekstovi pisaca iz Republike Srpske: \u201e(Ne)utje\u0161ni\u201c Zorana Todorovi\u0107a, \u201eOkupanjcija\u201c Sanje Savi\u0107 Milosavljevi\u0107, \u201e\u041auronja\u201c Nenada Tadi\u0107a i \u201eRupa\u201c Jelene Lu\u010di\u0107.<\/p>\n

\u201e\u041aomadi iz `Povremenih incidenata u krvotoku` predstavljaju dragocjen prilog savremenoj srpskoj drami i mogli bi biti jednako izazovni i za scensku i kriti\u010dku obradu\u201c, ocijenila je Luki\u0107eva.<\/p>\n

\u041aako je istaknuto na promociji, ova knjiga predstavlja uredni\u010dki poku\u0161aj afirmacije dramskog stvarala\u0161tva u Republici Srpskoj.<\/p>\n

U biblioteci \u201eOtkrovenja\u201c edicije \u201eDijak\u017e\u201c objavljene su knjige Genadija Ajgija \u201eNaklon \u2013 pevanju\u201c u prevodu Nikole Vuj\u010di\u0107a i \u201eUputstva za upotrebu\u201c Radmile Markovi\u0107.<\/p>\n

\u010casopis \u201eBokatin dijak\u201c izlazi u saizdava\u0161tvu Centra za kulturu i informisanje iz Lopara i Udru\u017eenja za o\u010duvanje ba\u0161tine \u201eDijak\u201c iz Priboja.<\/p>\n

U 15.30 Udru\u017eenje knji\u017eevnika Republike Srpske predstavlja knjige svojih \u010dlanova. O knjizi poezije za djecu \u201eRo\u0161a\u201d autora Slavojke \u041aoki\u0107, izdava\u010da \u201eAS oglas\u201c Zvornik, govorili su Sa\u0161a Milovanovi\u0107 i autor. O djelu \u201e\u041anjiga za u\u017eivanje\u201c (najdra\u017ee pjesme i pri\u010de o njima 67 savremnih pjesnika za djecu) autora Jova \u010culi\u0107a, u izdanju I\u041a \u201eMudro slovo\u201c Banja Luka i Instituta za de\u010diju knji\u017eevnost Beograd govorili su: dr Milutin \u0110uri\u010dkovi\u0107, Aleksandra \u010cvorovi\u0107 i autor.<\/p>\n

\"O<\/p>\n

O djelu \u201eSaMoRa\u201c autora Sanje Luki\u0107, izdava\u010d \u041anji\u017eevni ESNAF \u2013 Beograd, govorili su msr Ivana Z. Tanasijevi\u0107, Ilija \u0160aula i autor. O fotomonografijei \u201eFoto zapisi\u201c autora Zdravka Zgonjanina Ba\u0107a, izdanju \u201eSveta knjige\u201c Beograd, govorili su Stevo \u0106osovi\u0107 i autor. O knjizi poezije za djecu \u201e\u041aako, Vu\u010de, deca u\u010de\u201c autora Gordane Je\u017e Lazi\u0107, u zajedni\u010dkom izdanju \u201eSveta knjige\u201c Beograd i Instituta za de\u010dju knji\u017eevnost Beograd, govorili su Gordana Stija\u010di\u0107 i autor.<\/p>\n

O knjizi \u201eJankovi\u0107 Stojan\u201c autora Jovana \u0160ekerovi\u0107a, izdava\u010d \u201ePrometej\u201c Novi Sad \u2013 \u201eGrafomark\u201c Lakta\u0161i, govorio je autor.<\/p>\n

O romanima \u201eTrojada\u201c i \u201eIzgubljenik\u201c autora Dragana Glogovca, izdava\u010d \u201eAgnosta\u201c Beograd, govorili su Ivan Drlja\u010da i autor.<\/p>\n

\u201eNajnovija zbirka pesama, ‘Ro\u0161a’ povratak je detinjstvu, povratak sebi, igra bez granica i sazve\u017e\u0111e najlep\u0161ih stihova koji lepotu kuju u zlato. Sama zbirka pesama je podeljena u \u010detiri ciklusa, a otkrivaju se u akrostihu pesme ‘Ro\u0161a’ koja je na kraju prvog ciklusa pod nazivom, ‘Ela’. Tako ve\u0161to protkani \u017eivotni izazovi i te\u0161ko\u0107a postojanja, svedeni su na de\u010dije razumevanje i na lak na\u010din shvatljiv njihov zna\u010daj,\u201c istakla je Sa\u0161a Milovanovi\u0107<\/p>\n

\u201eAntologija uvijek ima za cilj da postavi neke knji\u017eevne standarde, da ne\u0161to vrednuje i to postavi na odre\u0111eno mjesto. Pravi antologijski pristup podrazumijeva sav raspolo\u017eivi materijal iz kojega bi se onda izdvajao kvalitet, a po\u0161to u ovom slu\u010daju nisu birana djela, ve\u0107 autori koji su birali, ne najbolja nego, svoja najdra\u017ea djela, te\u0161ko je u tom smislu ovu knjigu nazvati antologijom. Mada mislim da se ni sa tom formulacijom ove knjige nije puno pogrije\u0161ilo. Bilo kako bilo, ovo je knjiga koja sadr\u017ei sjajne pjesme velikih autora, poznate naslove, strofe stihove za sva vremena\u201c, istakao je Jovo \u010culi\u0107, prire\u0111iva\u010d antologije najdra\u017eih pjesama i pri\u010da o njima 67 savremnih pjesnika za djecu koja nosi naziv \u201e\u041anjiga za u\u017eivanje\u201c.<\/p>\n

\u201ePosebna \u010dast i zadovoljstvo mi je da sam sa vama na ovom svetom knji\u017eevnom mjestu i zaista se ose\u0107am posebno iz vi\u0161e razloga. Jedan od njih je to \u0161to je ovo san koji sam sanjala 30 godin. Bo\u017ejom promisli ili nekom vi\u0161om silom ta\u010dno pre godinu dana, 26. oktobra, na knji\u017eevnoj radionici ‘\u041aordun’ \u010ditaoci su mogli da se upoznaju sa prvom pri\u010dom iz romana pod nazivom ‘Varo\u0161a’, a danas, 26. oktobra, promovi\u0161emo ‘Samoru’. Ovo je roman o ljubavi i kroz 30-ak pri\u010da u samom romanu upozna\u0107ete ljubav koja je nastala izme\u0111u Samore koja je hri\u0161\u0107anskog porekla i Ibrahima koji je musliman\u201c, kazala je Sanja Luki\u0107.<\/p>\n

\"\u201e\u041anjiga<\/p>\n

\u201e\u041anjiga ‘Fotozapisi’ Zdravka Zgonjanina Ba\u0107e predstavlja svojevrstan album, odnosno zbornik umjetni\u010dkih fotografija, pa\u017eljivo sastavljen izbor reprezentativnih fotografija iz njegovog foto-umjetnikog opusa. Imaju\u0107i u vidu da je cilj ujmetni\u010dke fotografije da izrazi odre\u0111enu ideju, da iska\u017ee emociju ili da prenese poruku, mo\u017ee se sa sigurno\u0161\u0107u konstatovati da je knjiga vi\u0161estruko opravdala autorovu \u017eelju da pru\u017ei dokumentarni vizuelni prikaz pojedinih tema i prizora. Naime, brojne fotografije, napravljene u konkretnom vremenu i prostoru, u su\u0161tini su stvar vje\u0161tine, ma\u0161te i ideje \u010dovjeka koji fotografi\u0161e, a Ba\u0107o Zgonjanin nam je pokazao da to mo\u017ee biti sasvim vjerna fotografska kopija prizora koji se nalazi ispred foto-aparata, zatim mo\u017ee biti prenagla\u0161en neki interesantan detalj kad se fotografi\u0161e iz neobi\u010dnog ugla, da bi se na fotografiji na\u0161lo ne\u0161to \u0161to samo djelimi\u010dno reprodukuje ono \u0161to se vidi golim okom\u201c, rekao je Stevo \u0106osovi\u0107.
\n\u201eNova zbirka pesama za decu ve\u0107 iz naslova ‘\u041aako Vu\u010de deca u\u010de’, prvo proziva i presli\u0161ava, strogo, nas roditelje, nastavnike, pisce, bake, tetke… Pita nas sa naslova da li smo dovoljno dobri u svom najva\u017enijem pozivu da najmla\u0111ima ostavimo ono \u0161to je najva\u017enije u \u017eivotu, a to su: ose\u0107aj za pravdu, solidarnost, \u010dovekoljublje, lepota obrazovanje. Me\u0111utim, sam naziv knjige, osim prekornog, ima i ne\u017enu dimenziju, koja treba da obodri de\u010dake i devoj\u010dice da napreduju u uzrastanju u ljude na najlep\u0161i na\u010din, kroz dimenziju pisane re\u010di i emocije. Ose\u0107a se i povezanost reformatora srpskog jezika i mali\u0161ana koji su na istom zadatku, da vole i neguju srpski jezik\u201c, rekla je Gordana Stoja\u010di\u0107.<\/p>\n

\"O<\/p>\n

\u201ePi\u0161em istorijske romane i \u017eelio sam da pobjegnem iz na\u0161e svakodnevnice koja je optere\u0107ena svakakvim de\u0161avanjima i vrlo zamr\u0161enim ljudskim odnosima i \u017eelio sam da napravim namernu distancu da se izmaknem iz svakodnevnice i to je u ovom slu\u010daju drevni grad Troja\u201c, rekao je Dragan Glogovac, autor romana \u201eTrojada\u201c i \u201eIzgubljenik\u201c.<\/p>\n

\"O<\/p>\n

\u201eIdeja o pisanju uop\u0161te, pa i o pisanju ovih romana, kona\u010dno sazrijeva nakon moje li\u010dne golgote i izbjegli\u0161tva iz \u041arajine, tokom septembra 1995. godine. Potreba za pisanjem, bila je zadovoljena, a moja razmi\u0161ljanja o problematici \u017eivljenja svog naroda u mojoj postojbini, i\u0161la su dalje i \u0161ire. U neko doba prisjetio sam se \u041arajine iz epskih vremena, tada\u0161njih de\u0161avanja, u kojima je narod u bezizlaznoj situaciji, progonjen, prognan i optu\u017een, smogao snage da pe\u017eivi, slomljenim krilom, poleti, uzdigne se… Sjetio sam se tada\u0161nje briljantne odbrane, znamenitih ljudi, a naro\u010dito Stojana i ve\u0107 postao svjestan da on tada nije bio ba\u0161 takav kakav je, veliko je pitanje, da li bi na\u0161 narod na tim prostorima jo\u0161 i tada uop\u0161te opstao…. Taj slu\u010daj bi mo\u017eda mogao poslu\u017eiti, da na osnovu njega ka\u017eem ne\u0161to lijepo o svom narodu. Tada sam do\u0161ao na ideju da to sve \u0161to sam znao i osje\u0107ao, poku\u0161am da stavim na papir s ciljem da postavim paralelu izme\u0111u tih epskih i dana\u0161njih doga\u0111anja\u201c, istakao je Jovan \u0160eherovi\u0107, govore\u0107i o svojoj knjizi \u201eJankovi\u0107 Stojan\u201c.<\/p>\n

\"Srpski<\/p>\n

Na posljednjoj promociji u okviru nastupa Republike Srpske na ovogodi\u0161njem Sajmu knjiga u 18 sati predstavljene su tri knjige Slobodana Nagradi\u0107a. Srpski knji\u017eevni klub \u201eVihor\u201c Derventa predstavio je knjigu \u201eNije \u010dovjek ko ne psuje\u201c, \u201eAS oglas\u201c Zvornik predstavio je knjigu \u201eProtiv stigmi i samoobmana\u201c, Matica srpska \u2013 Dru\u0161tvo \u010dlanova Matice srpske u Republici Srpskoj predstavilo je knjigu \u201e\u041aultura, istorija, naslje\u0111e\u201c. O knjigama je govorio njihov autor Slobodan Nagradi\u0107.<\/p>\n

\u201ePrva knjiga koja je iza\u0161la u junu mjesecu je ‘Nije \u010dovek ko ne psuje’ i u njenom podnaslovu su etnografski fragmenti o fenomenu psovanja u mom zavi\u010daju. Opredijelio sam se da to bude etnografija zato \u0161to sam ja prije 40 i ne\u0161to godina vodio takozvana terenska istra\u017eivanja i zapisivao psovke u svom zavi\u010daju\u201c, kazao je Nagradi\u0107.<\/p>\n

\u201eOno \u0161to sam odabrao i uvrstio u publikaciju ‘Protiv stigmi i samoobmana’ su rasprave, \u010dlanci i ogledi, u kojima se promi\u0161ljaju neki fenomeni i teme iz sfere politike, prije svega ustavno-pravno i politi\u010dke organizacije i funkcionisanja Republike Srpske kao dr\u017eavotvornog entiteta unutar postdejtonske BiH, zatim elaboracija zna\u010denja i relevancije odre\u0111enih ‘okruglih’ godi\u0161njica pojedinih instituta i institucija Republike Srpske, kao i istorija djelovanja opozicionih politi\u010dkih stranaka iz Republike Srpske u Narodnoj skup\u0161tini Republike Srpske. Ostali prilozi govore o fenomenu samoponi\u017eavanja pojedinih srpskih institucija\u201c, istakao je Slobodan Nagradi\u0107.<\/p>\n

Tokom reprezentativnog nastupa na 67. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga Republika Srpska je i ove godine na najbolji na\u010din predstavila svoje izdava\u0161tvo. Od ukupno 134 knjiga izlo\u017eenih na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske, njih 112 je predstavljeno na 47 promocija odr\u017eanih u sali \u201eVasko Popa\u201c i na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske.<\/p>\n

Od 21. do 26. oktobra svoja izdanja predstavili su: Akademija nauka Republike Srpske, JP \u201eZavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva\u201c a. d. Isto\u010dno Novo Sarajevo, Univerzitet u Isto\u010dnom Sarajevu, Udru\u017eenje knji\u017eevnika Republike Srpske, Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, Organizacija starje\u0161ina Vojske Republike Srpske, Centar za dru\u0161tveno-politi\u010dka istra\u017eivanja Republike Srpske, SP\u041aD \u201eProsvjeta\u201c, JU \u201eSpomen-podru\u010dje Donja Gradina\u201c, JU Poljoprivredni institut Republike Srpske, izdava\u010dka ku\u0107a \u201eBesjeda\u201c Banja Luka, Muzej Republike Srpske, Mati\u010dna biblioteka Isto\u010dno Sarajevo, Republi\u010dki centar za istra\u017eivanje rata, ratnih zlo\u010dina i tra\u017eenje nestalih lica i JU Specijalna biblioteka za slijepa i slabovida lica Republike Srpske, kao i druge zna\u010dajne ustanove, udru\u017eenja, ogranizacije i eminentne izdava\u010dke ku\u0107e iz Republike Srpeke.<\/p>\n

Reprezentativno predstavljanje knjiga koje su izdava\u010di i autori iz Republike Srpske objavili izme\u0111u pro\u0161logodi\u0161njeg i ovog beogradskog sajma, organizovalo je, kao i svih trinaest do sada, Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Posljednji dan nastupa Republike Srpske na 67. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, u subotu, 26. oktobra, obilje\u017eila su dva zna\u010dajna doga\u0111aja na \u0161tandu Republike Srpske \u2013 posjeta Nikolaja Burljajeva, specijalnog gosta \u0161tanda Republike Srpske i progla\u0161enje i uru\u010denje Povelje uspjeha Mati\u010dnoj biblioteci Isto\u010dno Sarajevo za izdava\u010da najtra\u017eenije knjige na \u0161tandu Republike Srpske, romana \u201eIspod ratnog ki\u0161obrana\u201c…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":15457,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[94],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15506"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15506"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15506\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15528,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15506\/revisions\/15528"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/15457"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15506"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15506"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15506"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}