RT Balkan | 19. novembar 2024. godine –<\/p>\n
Pi\u0161e: Slobodan Relji\u0107<\/strong><\/p>\n Vrhu Zapada je do mozga do\u0161la prosta mudrost: „\u041aada je ptica \u017eiva, ona jede insekte, ali kada umre, insekti jedu nju. Okolnosti se mogu promeniti u bilo kom trenutku.“<\/p>\n \u041arajem 2024. prisustvujemo beskrajnom samoponi\u0161tavanju tzv. evropskih vrednosti. Tako je „slobodna \u0161tampa“ (medijski sistem) slobodno obave\u0161tavala sve na svetu \u2013 ili \u041aamala Haris ili smrt. Pravile su se mra\u010dne projekcije budu\u0107nosti, ako se mra\u010dnjak od biv\u0161eg ameri\u010dkog predsednika D. Trampa ponovo do\u010depa vlasti. Opisivale su se kao da bi to bilo nemogu\u0107e izdr\u017eati.<\/p>\n Demokratija je mrtva, \u017eivela neizvesnost<\/strong><\/p>\n Ameri\u010dki demokratski sistem, koji se danas uzima kao poslednja fortifikacija u odbrani zapadne demokratije, pojavio se u svoj svojoj nesavr\u0161enosti, tako da se svak \u010dudi kako je mogu\u0107e da liberal iz Amerike mo\u017ee bilo kome u ovom nesavr\u0161enom svetu dr\u017eati lekcije o „fer i po\u0161tenim izborima“. Ovde nema potrebe govoriti o nedoraslosti demokratiji, nego o beskrupuloznoj upotrebi velike ideje.<\/p>\n „Slobodna \u0161tampa“ maksimalno je dopu\u0161tala mogu\u0107nost da Tramp opet mo\u017eda iznenadi, ali on je „pobedio u sedam klju\u010dnih dr\u017eava, veoma ubedljivo, napraviv\u0161i pomak u svakoj kategoriji \u2013 rasno, polno, ruralno-urbano…“<\/p>\n Vuk Jeremi\u0107, nesumnjivi ljubitelj zapadne demokratije i nesklon kriti\u010dnosti liberalizma, a koji je sad oti\u0161ao da tome u\u010di u Parizu neke studente, konstatovao je: „Ovo je najve\u0107i politi\u010dki povratak u poslednjih nekoliko generacija. Nikad se toliko sistemske mo\u0107i nije upotrebilo da se spre\u010di ovakav ishod, koji se ipak dogodio.“<\/p>\n Ali, \u0161ta je tu „ipak“? Ovo pokazuje da je proces nezaustavljiv.<\/p>\n Demokratski talas, koji se Amerikom i Evropom valjao iza misli i ideja Demokratske stranke, udario je u obalu i razbio se. Ostaje mulj i trule\u017e. \u0160ta \u0107emo sad? Posle urnebesne buke: Ugro\u017eena je demokratija!, \u0161ta \u010diniti?<\/p>\n Ali, prakti\u010dari upotrebe demokratije su velike re\u010di odmah bacili u reku. I \u2013 prista\u0107e se na „novu realnost“. Ovo je, ionako, setili su se buka\u010di \u2013 postdemokratija<\/em>. Post je uvek ni\u0161ta.<\/p>\n \u041aao smrt socijalizma<\/strong><\/p>\n Londonski „Ekonomist“, jedan od velikih solista iz hora liberalnog dvora a koji bi se po na\u010dinu i zna\u010daju \u0161irenja poruka mogao uporediti sa sovjetskom „Pravdom“\u00a0<\/em>iz onih vremena, odmah sutradan je prona\u0161ao da izbor Trampa „nije slu\u010dajnost“. I bez objave o zasedanju liberalnog C\u041a (\u0161to ne zna\u010di da on ne zaseda), i bez opisa diskusije koje su vodili komesari zapadnog sveta (koji uglavnom ne sede u kancelarskim foteljama) \u2013 glavna urednica koja ima direktne veze s rot\u0161ildovskim uticajnicima \u2013 objavljuje „njegova pobeda je odlu\u010duju\u0107a“.<\/p>\n Da, Tramp sada kao pravi gensek<\/em> dr\u017ei i Senat, i Predstavni\u010dki dom, i Vrhovni sud. Oni to zovu „mo\u0107an mandat“. I podse\u0107aju da tako ne\u010deg nije bilo od Frenklina D. Ruzvelta.<\/p>\n Tu \u0107e se primiriti zahuktali kamala-demokratski Nemci koji su se toliko poblesavili da je „preko 100 poslanika Bundestaga podnelo predlog za zabranu populisti\u010dke desnice AfD“. Ne \u010dudite se. Nemci imaju to u tradiciji u amerikaniziranoj „demokratskoj Nema\u010dkoj“, te su 1956. zabranili \u041aPD -\u041aommunistische Partei Deutschlands \u2013 <\/em>iako ona tad nije bila mo\u0107na kao sli\u010dne stranke u Francuskoj ili Italiji.<\/p>\n Dodu\u0161e, sad je „nejasno da li \u0107e ovaj predlog pro\u0107i (ili \u0107e uop\u0161te i biti razmatran pre izbora 23. februara), a ako bude usvojen, da li \u0107e nema\u010dki Ustavni sud presuditi protiv AfD“.<\/p>\n Me\u0111utim, virus radi: „U me\u0111uvremenu, francuski tu\u017eioci preporu\u010dili su da Marin Le Pen, liderki populisti\u010dke desnice Nacionalnog skupa i favoritkinji za slede\u0107u predsednicu Francuske, bude zabranjeno preuzimanja politi\u010dke funkcije na pet godina i plus \u2013 pet godina zatvora u vezi sa decenijskim slu\u010dajem pronevere.“<\/p>\n Prosto je slo\u017eeno<\/strong><\/p>\n Zamorno ludilo! Ali sad \u0107e da popusti kad vide da je glas Suzan D\u017ein Elizabet „Zeni“ Minton Bedous iz „Ekonomista“ objasnio da je g. Tramp uni\u0161tio stari poredak i da se valja brinuti \u0161ta \u0107e zauzeti to mesto? Izme\u0111u ostalog, Trampova „velika pobeda mogla bi dati intonaciju kolegama nacionalisti\u010dkim populistima kao \u0161to je Marin Le Pen, koja se nada da \u0107e obezbediti predsedni\u0161tvo Francuske 2027“, a to \u2013 „defini\u0161e novu politi\u010dku eru“.<\/p>\n Tako je vrhu Zapada do mozga do\u0161la prosta mudrost: „\u041aada je ptica \u017eiva, ona jede insekte, ali kada umre, insekti jedu nju. Okolnosti se mogu promeniti u bilo kom trenutku.“<\/p>\n Ista gruzijska mudra glava prepodobnog Gavrila Urgebadzea govorila je: „Mo\u017eda ste danas jaki, ali zapamtite \u2013 vreme je ja\u010de od vas! \u041aao \u0161to jedno drvo pravi milion \u0161ibica, ali jedna \u0161ibica je dovoljna da spali milion stabala.“<\/p>\n Ove vrste mudrosti Zapad se „oslobodio“ dehristijanizacijom. Jer, vera u Hrista dolazi iz spremnosti na \u017ertvu za vrednosti koje su nadmaterijalne. Nadrot\u0161ildovske.<\/p>\n \u041aao tridesetogodi\u0161njak, jeromonah Gavrilo je 1965. na prvomajskoj paradi spalio Lenjinov portret od dvanaest metara. \u041aad su ga pretukli, nije se \u017ealio. Rekao im je: „Sami \u0107ete jednog dana sklanjati spomenike Lenjinu“, <\/em>jer „ne treba obogotvorivati \u010doveka. Tamo gde stoje Lenjinove slike, treba da stoje ikone Gospoda Hrista. Za\u0161to govorite ‘slava Lenjinu’? Ne treba da slavimo ljude. Treba napisati: Slava Gospodu Isusu Hristu.“\u00a0I bi!<\/p>\n \u041aad ekonomista \u041aatasonov pro\u010dita Nikolaja Srpskog<\/strong><\/p>\n O mo\u0107i ovakvog pristupa u snala\u017eenju u te\u0161kim vremenima ovih dana je na\u0161oj javnosti postala dostupna knjiga ruskog \u010duvenog ekonomiste i mislioca Valentina \u041aatasonova „Svet vi\u0111en o\u010dima Svetog Nikolaja Srpskog“.<\/em> Mnogo pre prepodobnog Gavrila, dr\u017ee\u0107i se iste logike, do ovakvih zaklju\u010daka je do\u0161ao Nikolaj (Velimirovi\u0107).<\/p>\n Polaze\u0107i od konstatacije Osvalda \u0160penglera koja staje u naslov \u010duvene knjige „Propast Zapada“,<\/em> i dodaju\u0107i doprinos Arnolda Tojnbija(vi\u0161etomno „Istra\u017eivanje istorije“), \u041aatasonov javlja kako je u jednom trenu nai\u0161ao na delo na\u0161eg Nikolaja koji pored tih dela „prili\u010dno nerazumljivih za prose\u010dnog \u010doveka… daje sliku evropske istorije pomo\u0107u samo nekolicine hrabrih i preciznih poteza svoje genijalne \u010detkice“.<\/p>\n Ako poku\u0161avamo da odgonetnemo za\u0161to je ovo na\u0161e vreme tako raspu\u0161teno, a ljudi dezorijentisani, kod vladike Nikolaja \u0107emo na\u0107i dijagnozu jo\u0161 iz 16. decembra 1919, kad je on pred kraljevskom porodicom odr\u017eao predavanje u londonskoj katedrali Svetog Pavla: „Vrlo je zanimljivo da saznamo, \u0161ta ljudi prihvataju kao svoju vode\u0107u ideologiju, kada se odreknu i izgube religiju. Jedan pregled evropske istorije u poslednjih 150 godina da\u0107e nam ta\u010dan odgovor na to pitanje. Vode\u0107a ideja Evrope u vreme ovog perioda prvo je bila politi\u010dka, pa nau\u010dna i na kraju ekonomska.“<\/p>\n Ekonomija kao ropstvo\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/strong><\/p>\n „Od sredine\u00a018. veka pa do 1848. godine, politi\u010dari<\/em> su bili najcenjeniji ljudi Evrope“, re\u0107i \u0107e vladika i kao primer izdvojiti francuskog dr\u017eavnika\u0160arla Morisa de Taljerana Perigora (1754-1838), \u010dije su ve\u0161tine bile izuzetne a podrazumevale su da se \u010dini sva\u0161ta \u2013 ali da vode uspehu. O njemu se sva\u0161ta pri\u010dalo, ali je bio respektovan i cenjen.<\/p>\n Nauka<\/em> je preuzela vode\u0107u ulogu u drugoj polovini\u00a019.\u00a0veka. Vladika je ukazao na Darvina, Marksa i Ni\u010dea, kao „sve\u0161tenike nauke“ koji su dali „neosporan doprinos ru\u0161enju evropske civilizacije“. „Nau\u010dne“ i „filosofske“ \u0161kole \u2013 darvinizam, ni\u010deanstvo i marksizam \u2013 u Evropi su kona\u010dno utvrdile duh materijalizma, ateizma, racionalizma i nihilizma \u2013 \u0161to je „rasplamsalo po\u017ear dva svetska rata, a u Rusiji po\u017ear revolucije 1917, koji su odneli vi\u0161e desetina miliona ljudskih \u017eivota… Iako su se darvinizam, marksizam i ni\u010deanstvo potpuno diskreditovali kao ‘nau\u010dne teorije’, mora se priznati da su, uprkos tome, uspeli da daju ideolo\u0161ko ‘seme’.“<\/p>\n Posle toga na scenu je stupio ekonomski<\/em> period. Valentin \u041aatasonov, dr\u017ee\u0107i se ideja vladike Nikolaja, konstatuje da „vladavina duha ekonomije i materijalizma u dru\u0161tvu ozna\u010dava poslednji fazu u \u017eivotu svake civilizacije, pa samim tim i evropske“, jer: „Svet se samo mo\u017ee zavaravati materijalnim progresom. Ali, potpuno je sigurno da nijedna civilizacija u istoriji nije propala zbog gladi za hlebom, ve\u0107 zbog duhovne gladi.“ (Nikolaj)<\/p>\n Ekonomski pristup ekstremno banalizuje ljudsko postojanje. \u041aako govori Sv. Nikolaj: „Za poslednjih 150 godina u Evropi nije ura\u0111eno i izgra\u0111eno ni\u0161ta izuzetno i monumentalno. Nije stvoreno ni blizu ni\u0161ta tako veli\u010danstveno kad drevne katedrale, ili Danteovo pesni\u0161tvo, Rafaelovo slikarstvo ili Mikelan\u0111elovo vajarstvo.“<\/p>\n Poku\u0161aj da se od materijalnih dostignu\u0107a stvore „feti\u0161i, idoli i predmeti poklonjenja, koji su po\u010deli da im zamenjuju \u017eivog Boga“ zavr\u0161ava se otu\u0111enjem, dubokom depresijom i „izuzetno\u0161\u0107u“ koju drugi narodi i civilizacije, kad ne moraju, ne prate: „Neko mo\u017ee re\u0107i: ‘Dobro, ali mi smo izumeli elektri\u010dnu energiju, radio, telegraf, medicinske aparate i drugo’. Svakako, ali i \u041aina je izumela kompas, \u0161tampu i barut, pa nikad nije uzimala svoje izume kao razlog da se rastaje sa svojom religijom.“<\/p>\n Ima ne\u010deg proro\u010dkog u razumevanju Evrope koje je Sv. Nikolaj imao pre vek. Zapad je stigao i do suo\u010davanja s \u041ainezima. I vidno je inferioran. I Rusija se podigla \u2013 kao \u0161to su najavljivali i \u0160pengler i Sv. Nikolaj Srpski. To sad vidi \u010ditav svet, a s nekom vrstom prosvetljenja su se suo\u010dila i Amerikanci koji su poslednja odbrana evropske civilizacije. Da se razumemo, to nije ni\u0161ta ali i nije mnogo.<\/p>\n Tramp nije re\u0161enje. Tramp je sve\u0107a na kraju tunela. Ponuda koja se vi\u0161e ne mo\u017ee odbiti, ali ne zna\u010di da je „propast Zapada“ zaustavljena. Jer la\u017e koju na Zapadu proizvodi njihova medijska ma\u0161inerija o njima samima \u2013 nije jednostavno ubla\u017eiti, a kamoli udaljiti. Oni koji se okre\u0107u \u017eivotu, okre\u0107u se od Zapada. I to na njih sve manje deluje. Svakim danom u svakom pogledu sve manje… Tako sad izgleda svet na groblju evropskih vrednosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" RT Balkan | 19. novembar 2024. godine – Pi\u0161e: Slobodan Relji\u0107 Vrhu Zapada je do mozga do\u0161la prosta mudrost: „\u041aada je ptica \u017eiva, ona jede insekte, ali kada umre, insekti jedu nju. Okolnosti se mogu promeniti u bilo kom trenutku.“ \u041arajem 2024. prisustvujemo beskrajnom samoponi\u0161tavanju tzv. evropskih vrednosti. Tako je „slobodna \u0161tampa“ (medijski sistem) slobodno…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":15732,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[94],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15737"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15737"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15737\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15738,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15737\/revisions\/15738"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/15732"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15737"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15737"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15737"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}