Sve o Srpskoj | 12.03.2025.g.<\/p>\n
EU JE ODAVNO AMERI\u010cKI VAZAL KOJI SE DUGO PREDSTAVLjAO KAO SAVEZNIK<\/strong><\/p>\n EVROPSKA unija (EU) je decenijama sebe predstavljala kao blok mira a sada je postala vode\u0107i ratni hu\u0161ka\u010d i zagovornik rata.<\/p>\n Njene vode\u0107e zemlje zagovaraju nastavak rata u Ukrajini i pod izgovorom \u201eruske prijetnje\u201c planiraju intenzivno naoru\u017eavanje i militarizaciju privrede u dru\u0161tva. Poslije promjene administracije u Va\u0161ingtonu koja ima ambiciju da okon\u010da rat u Ukrajini EU se najednom upla\u0161ila mira.<\/p>\n Ironija je da je u EU dominantan strah od mira. Danska premijerka je taj strah formulisala porukom da je za Ukrajinu, a tako i EU, \u201ebolji rat nego mir\u201c.<\/p>\n Za\u0161to?<\/p>\n EU je potpuno uru\u0161ena, jo\u0161 i prije rata u Ukrajini, i taj rat je sada, u stvari, izgovor njenog formalnog postojanja. Kada se zavr\u0161i rat u Ukrajini nesta\u0107e i Evropska unija, to je svima jasno i zato tako o\u010dajni\u010dko ratno hu\u0161kanje.<\/p>\n U tra\u017eenju odgovora na pitanje za\u0161to je to tako, me\u0107u zapadnim analiti\u010darima se uglavnom vjeruje da je to zbog toga \u0161to je Amerika napustila Evropu i svoju pa\u017enju sa Evrope usmjerila na Aziju i Pacifik, posebno na Kinu.<\/p>\n Toliko se govori o slobodi a Evropa se sada pla\u0161i slobode.<\/p>\n Drugi opet ka\u017eu da je strah Evrope zbog toga \u0161to nema mogu\u0107nosti da samu sebe odbrani, posebno protiv \u201estarog neprijatelja\u201c Rusije. A mnogi ka\u017eu da je to zbog toga \u0161to nema lidere.<\/p>\n Ironija je da se slobode i kraja EU pla\u0161e i oni koji jo\u0161 nisu u EU jer bez EU ostaju bez pokri\u0107a svojih poli\u010dkih praznina i univerzalnog izgovora da su pogre\u0161ne odluke \u201eevropski standardi\u201c.<\/p>\n EU, koja se predstavlja i kao Evropa, \u017eivi u zamrznutom vremenu.<\/p>\n Zaboravlja se da je evropsku integraciju prije 68 godina stvorila Amerika a ne Evropa i ta integracija je bila instrument Hladnog rata. Hladnog rata vi\u0161e nema mada bi evropske zemlje voljele da se ponovo uspostavi. Neka vrsta hladnog rata se ve\u0107 dodu\u0161e uspostavlja, ali na drugom mjestu \u2013 u Aziji.<\/p>\n Evropska unija je u pani\u010dnom strahu i zbog njene potpune marginalizacije na globalnom nivou, i ekonomske i politi\u010dke, a njeni lideri su navikli da se sve vrti oko EU i da je centar. A ona vi\u0161e nije centar.<\/p>\n Ali, evropski lideri se prave da to ne vide i dalje se pona\u0161aju kao da su centar svijeta. Na njihovu i \u017ealost onih koji jo\u0161 vjeruju u evropske mitove evropska perspektiva je, kako sada izgleda, da se vrati svom nekada\u0161njem statusu azijskog poluostrva.<\/p>\n Evropa nema mnogo mogu\u0107nosti i mnogi skupovi i izjave su samo prazne rije\u010di upla\u0161enih lidera. EU je, i stvari, odavno ameri\u010dki vazal koji se dugo predstavljao kao saveznik.<\/p>\n Ameri\u010dka administracija pored EU namjerava i da sklapanjem mira u Ukrajini pored Evrope napusti i Ukrajinu. Naravno, jo\u0161 je te\u0161ko predvidjeti kraj rata u Ukrajini ali konture tog kraja su izgleda ve\u0107 vidljive. U tom smislu zanimljiva je izvjesna promjena politike Kine prema Ukrajini.<\/p>\n Po\u010detkom marta ove godine u Kijevu je Kina sa aktuelnim vlastima potpisala ugovor o izvozu ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda u Kinu. Ironi\u010dno je da se taj ugovor temelji na Strate\u0161kom sporazumu dvije zemlje koji je jo\u0161 2013. potpisao dr\u017eavnim udarom svrgnuti predsjednik Viktor Janukovi\u010d.<\/p>\n U dekodiranju diplomatskih poteza se ukazuje da je to znak da Kina vjeruje da \u0107e neka vrsta dr\u017eave Ukrajine postojati i poslije rata.<\/p>\n Istovremeno, zvani\u010dni Peking je saop\u0161tio da se zala\u017ee da u mirovnim pregovorima mora da u\u010destvuje i EU, a i Ukrajina, \u0161to nije pozicija Va\u0161ingtona i Moskve.<\/p>\n Procjenjuje se da praznine koje su stvorile promjene ameri\u010dke politike nastoji da popuni Kina i da preko Ukrajine i mirovnih pregovora oja\u010da svoju poziciju u samoj Evropi. Vjeruje se da je takva promjena kineske politike prema Ukrajini mnogo vi\u0161e usmjerena protiv Amerike a ne Rusije.<\/p>\n Vode\u0107e zemlje EU svoj strah od mira poku\u0161avaju da odbrane velikim planovima naoru\u017eanja i militarizacijom ne samo privrede nego i dru\u0161tvenog ambijenta.<\/p>\n Budu\u0107i kancelar Njema\u010dke Fridrih Merc je objavio da \u0107e formirati specijalni fond od 500 milijardi evra za infrastrukturu i da \u0107e ukinuti striktna ograni\u010denja za vojne tro\u0161kove. On tvrdi da je to zato da bi se odbranila \u201esloboda i mir\u201c Evrope. Drugim rije\u010dima, Njema\u010dka ulazi u spiralu zadu\u017eivanja i naoru\u017eavanja \u0161to je najve\u0107a promjena od Drugog svjetskog rata. Doj\u010de banka je saop\u0161tila da to zna\u010di da \u201enema granica zadu\u017eivanju za oru\u017eane snage\u201c.<\/p>\n Njema\u010dka istorija u pro\u0161lom vijeku je ozbiljno upozorenje kuda vodi takva politika.<\/p>\n Iako je dio obja\u0161njenja to \u0161to Amerika napu\u0161ta Evropu, od svega \u0107e najve\u0107u korist imati ameri\u010dke kompanije. Najve\u0107i njema\u010dki vojni gigant Rajnmetal, kome \u0107e pripasti najvi\u0161e novca, u ve\u0107inskom je vlasni\u0161tvu ameri\u010dkih kompanija, prije svega BlekRoka u \u010dijem je njema\u010dkom Upravnom odboru do skoro bio i budu\u0107i njema\u010dki kancelar.<\/p>\n Mercova Hri\u0161\u0107ansko-demokratska unija je najavila da \u0107e ponovo uvesti i slu\u017eenje vojnog roka a o\u010dekuje se da bi prvi regruti mogli biti u kasarnama ve\u0107 do kraja ove godine.<\/p>\n Agresivno naoru\u017eavanje i planove ja\u010danja oru\u017eanih snaga mnogi vide i kao namjeru Merca da Njema\u010dka poslije vi\u0161egodi\u0161njeg posustajanja postane opet vode\u0107a zemlja Evrope.<\/p>\n U tom smislu je izjavio da \u0107e zatra\u017eiti da Francuska i Britanija da svoj nuklearni ki\u0161obran pro\u0161ire na cijelu Evropu. Francuski predsjednik je to ve\u0107 prihvatio i najavio.<\/p>\n Ali, to je sada i politika Evropske unije, politika ponovnog naoru\u017eavanja Evrope. Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je obe\u0107ala 800 milijardi evra za naoru\u017eavanje zemalja EU. Izgovor je, kao i obi\u010dno, Rusija. Evropska komisija predla\u017ee da cijela EU pre\u0111e na ratnu privredu. Francuski predsjednik Makron ne zaostaje za Mercom i Ursulom fon der Lejen. On tvrdi da je \u201eRusija postala i osta\u0107e pretnja Francuskoj i Evropi\u201c. Francuski lider se u obra\u0107anju sunarodnicima izjasnio protiv prekida rata u Ukrajini.<\/p>\n U stvari, EU kao i Amerika poku\u0161ava da svoju privredu o\u017eivi kroz vojno-industrijski kompleks. Ali, to je uzaludan posao. Na kraju sve zavisi od politi\u010dke volje a nje ipak nema u dovoljnoj mjeri.<\/p>\n Prema podacima britanskog Dejli telegrafa, najve\u0107u staja\u0107u vojsku u EU imaju Francuska \u2013 340.000 vojnika, zatim Italija \u2013 338.000, \u0160panija \u2013 199.000, Poljska 189.000, Njema\u010dka 183.000, Gr\u010dka 147.000 i Rumunija 128.000.<\/p>\n Prema podacima londonskog Me\u0107unarodnog Institua za strate\u0161ke studije (IISS), u prosjeku su tro\u0161kovi za vojsku u EU od 2014. godine nominalno porasli za 50 odsto. Ali, problem ja\u010danja vojnih snaga u EU su mali kapaciteti i rascjepkanost vojne industrije.<\/p>\n Samo tri kompanije vojne industrije u EU spadaju u 20 svjetskih proizvo\u0107a\u010da. Za ilustraciju, krajem 2023. godine, u EU je pravljeno 14 razli\u010ditih vrsta tenkova a samo je Erbas pravio 30 razli\u010ditih modela helikoptera.<\/p>\n Vojni bud\u017eet EU je i do sada bio veliki, 2023. godine je iznosio 312 milijardi dolara. I to je drugi najve\u0107i vojni bud\u017eet u svijetu ali za te pare se uglavnom kupuje ameri\u010dko naoru\u017eanje. I, iako politi\u010dki napu\u0161ta Evropu \u2013 ameri\u010dki cilj je da kompletno preuzme evropsku vojnu industriju. U prevodu, odbrambena industrija EU polako prelazi u ameri\u010dko vlasni\u0161tvo i sav novac \u0107e zavr\u0161iti u ameri\u010dkim bankama koje \u0107e i finansirati pove\u0107anje tro\u0161kova naoru\u017eavanja.<\/p>\n I naravno, \u0161ta bi sve to moglo da zna\u010di za Republiku Srpsku i srpski narod?<\/p>\n U toku je globalna \u201eVelika igra\u201c \u010diji su klju\u010dni akteri Amerika, Rusija i Kina. Kada je rije\u010d o Americi Zapadni Balkan, kako se sada zove prostor srpskih zemalja, nije na politi\u010dkom radaru \u0161to zna\u010di da \u0107e politiku voditi lokalna diplomatska mre\u017ea.<\/p>\n Ni jedna vlada se time ne bavi. To zna\u010di da \u0107e lokalna diplomatska mre\u017ea raditi ono \u0161to je do sada radila, kao automatski pilot.<\/p>\n Ilustrativan je primjer saop\u0161tenja Ameri\u010dke ambasade povodom prvostepene presude predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku za \u201ekrivicu\u201c \u0161to je branio Republiku Srpsku i Dejtonski sporazum, kao i odluka odbrane Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n Ambasada je poru\u010dila da su \u201eSjedinjene Dr\u017eave odlu\u010dne u promociji na\u0161ih interesa u Bosni i Hercegovini\u201c i da su posve\u0107ene Dejtonskom sporazumu. To je po automatizmu slijedio i dr\u017eavni sekretar Marko Rubio.<\/p>\n O \u201esnazi\u201c tog stava svjedo\u010di i to \u0161to je Vjosa Osmani, koja se predstavlja kao predsjednica Kosova, podr\u017eala sekretara Rubia. A Republici Srpskoj se upravo i sudi zato \u0161to brani Dejtonski sporazum.<\/p>\n Ili nedavni svjetski kongres Ujgura, kineskih separatista i regrutnog centra islamskog terorizma, u Sarajevu. Da li je i to odbrana Dejtonskog sporazuma i teritorijalnog integriteta?<\/p>\n La\u017ei, bez obzira od koga dolazile, ipak ne mogu da budu politika. Sve dakle ve\u0107 vi\u0111eno i zato treba biti odlu\u010dan i izdr\u017eati jer to je samo diplomatska birokratska ma\u0161inerija koja i ne umije druga\u010dije. Tu nema i ne mo\u017ee ni biti promjena.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sve o Srpskoj | 12.03.2025.g. EU JE ODAVNO AMERI\u010cKI VAZAL KOJI SE DUGO PREDSTAVLjAO KAO SAVEZNIK Ironija je da se slobode i kraja EU pla\u0161e i oni koji jo\u0161 nisu u EU jer bez EU ostaju bez pokri\u0107a svojih poli\u010dkih praznina i univerzalnog izgovora da su pogre\u0161ne odluke \u201eevropski standardi\u201c Budu\u0107i kancelar Njema\u010dke Fridrih Merc…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":12452,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[98],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16994"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16994"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16994\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":16995,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16994\/revisions\/16995"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/12452"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16994"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16994"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16994"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n