Sve o Srpskoj | 05.05.2025.g. \u2013 Tribina \u201eSrpska se brani Ustavom\u201c \u2013 izlaganje \u017divadina Jovanovi\u0107a –<\/p>\n
Visoki predstavnik za BiH davno je prevazi\u0111ena kategorija, a kad se radi o nekom ko je taj polo\u017eaj ilegalno uzurpirao, kao \u0161to je slu\u010daj sa Kristijanom \u0160mitom, onda to pripada davnoj kolonijalnoj pro\u0161losti od koje nas dele vekovi.<\/p>\n
Se\u0107am se da je redsednik Slobodan Milo\u0161evi\u0107 ubrzo posle Dejtona, neposredno posle prvih izbora, govorio da Visokog predstavnika treba \u0161to pre ukinuti jer je i samo njegovo postojanje ozbiljna prepreka da legitimni izabrani predstavnici tri konstitutivna naroda preuzmu u svoje ruke punu odgovornost za uhodavanje dejtonskog ustavnog ure\u0111enja, za re\u0161avanje razvojnih i svih drugih pitanja novim ustavnim metodama i mehanizmima.<\/p>\n
U jednom razgovoru sa ruskim ministrom inostranih poslova, Igorom Ivanovim, u Moskvi \u2013 Milo\u0161evi\u0107 je rekao da ste\u010dena i Dejtonom zagarantovana prava Republike Srpske nikada ne mogu biti predmet novih pregovora.<\/p>\n
Po mom dubokom uverenju, sada\u0161nja de\u0161avanja u BiH, sudski i medijski progon predsdenika Republike Srpske Milorada Dodiga, deo su \u0161irih planova i nastojanja duboke dr\u017eave, njenih ogranaka u Evropi, kojima ne odgovara Dejton i polo\u017eaj Republike Srpske utvr\u0111en u Dejtonu. Oni se ne mire sa novom realno\u0161\u0107u u kojoj nema mesta za dalje razvla\u0161\u0107ivanje Republike Srpske niti za dosada\u0161nji odnos prema srpskom narodu i njegovim ste\u010denim i zagarantovanim pravima.<\/p>\n
Duboka dr\u017eava je agresijom 1999. godine protiv Srbije (SRJ) tra\u017eila opravdanje za opstanak NATO kad ga je trebalo raspustiti, jer je ostao bez globalnog proptivnika. Duboka dr\u017eava danas na Balkanu nastoji da nastavi konstituisanje islamske dr\u017eave u srcu Evrope, da zavr\u0161i jedan od svojih nezavr\u0161enih poslova i da doka\u017ee da nije posustala niti odustala od destabilizacije, ekspanzionizma i hegemonizma, uprkos dubokim promenama i novom odnosu mo\u0107i na evropskoj i globalnoj sceni.<\/p>\n
Mo\u017ee se re\u0107i, da se ona boji svog odlaska, da se boji mira, dijaloga Putina i Trampa, odnosno, vra\u0107anja na scenu diplomatije umesto eskalacije i konfrontacije. Dakle, dok svedo\u010dimo naporima za okon\u010danje rata u Ukrajini, duboka dr\u017eava, preko ilegalnog Visokog predstavnika, podsti\u010de eskalaciju u Bosni i Hercegovini, odnosno, vra\u0107anje na koncept unitarne BiH, pod dominacijom islamisti\u010dke sarajevske elite. I zbog rata u Gazi, ima interesa da demonstrira podr\u0161ku unitarnom islamisti\u010dkom konceptu BiH.<\/p>\n
Smatram da je ovo vreme kada globalne promene u Evropi i u svetu otvaraju nove prostore za bolju za\u0161titu ste\u010denih i zagarantovanih prava Republike Srpske, Srbije i srpskog naroda na Balkanu.<\/p>\n
Ako je ta\u010dno da treba nastupati strpljivo i obazrivo, onda je bar jednako odgovorno da se ne treba kolebati niti povla\u010diti sa pozicija \u010dvrste odbrane Dejtona i ste\u010denih prava Republike Srpske.<\/p>\n
Nastavljanjem otvorenosti za dijalog, razvojem i inicijativama za doslednu primenu Dejtona treba \u010duvati ste\u010dena prava, obeshrabrivati poku\u0161aje revizije Dejtona i vra\u0107ati izvorne nadle\u017enosti RS. I inicijativu za dono\u0161enje Ustava Republike Srpske treba tretirati u tom kontekstu.<\/p>\n
Ustav, razume se, sam po sebi, ne re\u0161ava sve probleme. Zato je potrebno, paralelno, i takti\u010dki i su\u0161tinski, razvijati unutra\u0161nji dijalog u Republici Srpskoj u smislu u\u010dvr\u0161ivanja nacionalne i dru\u0161tvene kohezije, dialog sa Sarajevom ili sa drugim entitetom i nastaviti uzlaznu diplomatsku inicijativu na me\u0111unarodnom planu.<\/p>\n
Pored Rusije, kao strate\u0161kog partnera, treba tra\u017eiti kontakte i nalaziti, kontakte sa Trampovom administracijom koja nema interesa da nastavlja ni Bajdenovu, jo\u0161 manje, politiku Klintona i Olbrajtove. Naprotiv, smatram, da Trampova administracija ima interes da \u0161to pre sve to prevazi\u0111e mirno, diplomatijom a ne konfrontacijom i otvaranjem nove krize.<\/p>\n
Izvesno je da je smanjena podr\u0161ka Va\u0161intona konceptu nametanja unitarne BiH koji Kristijan \u0160mit zastupa sa pozicija pro\u0161losti. Nema vi\u0161e one podr\u0161ke iz Va\u0161ingtona ni Kurtiju, niti \u0160mitu, niti islamisti\u010dkim unitaristima u Sarajevu. I, to je kvalitativna promena.<\/p>\n
Zatim, treba oja\u010dati koordinirano delovanje Srbije i Republike Srpske na me\u0111unarodnom diplomatskom planu. Tu nikada nije ponestajalo energije i inicijative, bilo je zna\u010dajnih i ima zna\u010dajnih rezultata, ali ovo vrema svakodnevnih dubokih promena zahteva jo\u0161 intenzivniju sinhronizaciju njihovog delovanja.<\/p>\n
Smatram da za Republiku Srpsku, Srbiju i srpski narod u celini, globalne promene otvaraju \u0161ire mogu\u0107nosti za efikasniju odbranu vitalnih nacionalnih i dr\u017eavnih interesa i da za njih ima vi\u0161e nade.<\/p>\n
Neophodni su: aktivan odnos, sinhronizacija i efikasnije kori\u0161\u0107enje tih prostora.<\/p>\n
(Tribina je odr\u017eana u organizaciji portala \u201eSve o Srpskoj\u201c i \u201eFakti\u201c uz podr\u0161ku Predstavni\u0161tva RS u Srbiji)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sve o Srpskoj | 05.05.2025.g. \u2013 Tribina \u201eSrpska se brani Ustavom\u201c \u2013 izlaganje \u017divadina Jovanovi\u0107a – Sada\u0161nja de\u0161avanja u BiH, sudski i medijski progon predsdenika Dodika, deo su \u0161irih planova i nastojanja duboke dr\u017eave, njenih ogranaka u Evropi, kojima ne odgovaraju Dejton i polo\u017eaj Republike Srpske utvr\u0111en u Dejtonu. Oni se ne mire sa novom…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":9087,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[98],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17585"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=17585"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17585\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":17587,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17585\/revisions\/17587"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9087"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=17585"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=17585"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=17585"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}