Sve o Srpskoj | 26.05.2025.g. \u2013 Aleksandar Pavi\u0107 –<\/p>\n
\u0160TA SRPSKOJ DONOSI TRAMPOV RASKID SA EROM AMERI\u010cKOG INTERVENCIONIZMA?<\/p>\n
Kad god se u poslednje vreme govori o radikalnim zaokretima u me\u0111unarodnoj politici, postalo je skoro obavezno ironi\u010dno parafraziranje \u010duvenog poziva koji je 2023. biv\u0161a nema\u010dka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok uputila Vladimiru Putinu \u2013 da treba da napravi \u201dzaokret od 360 stepeni\u201d u vezi sa ukrajinskom krizom.<\/p>\n
U tom stilu bismo mogli, daju\u0107i zaslu\u017een oma\u017e ina\u010de skoro ve\u0107 (vi\u0161e nego zaslu\u017eeno) zaboravljenoj Berbokovoj, da se osvrnemo i na govor zamenika \u0161efa ameri\u010dkog Stejt departmenta Kristofera Landaua u Dejtonu povodom 30-godi\u0161njice mirovnog sporazuma za BiH koji nosi ime tog grada u ameri\u010dkoj saveznoj dr\u017eavi Ohajo \u2013 i konstatujemo da predstavlja \u201dzaokret od 360 stepeni\u201d (a zapravo 180 stepeni) u odnosu na spoljnu politiku koju su Sjedinjene Dr\u017eave vodile u posthladnoratovskom periodu tokom svog \u201djednopolarnog trenutka\u201d, odnosno u vreme kada su posredovale u sklapanju Dejtonskog mirovnog sporazuma u novembru 1995. godine.<\/p>\n
Jer, Landauov govor ozna\u010dio je jasan, nesumnjiv raskid sa erom ameri\u010dkog intervencionizma, \u201dispravljanja krivih Drina\u201d \u0161irom sveta, nametanja demokratije ili, po re\u010dima samog Landaua, \u201dpreoblikovanja stranih dru\u0161tava prema utopijskim vizijama\u201d.<\/p>\n
Zamislimo samo da su SAD bile vo\u0111ene na\u010delima Trampove spoljnopoliti\u010dke vizije u prole\u0107e 1992. kada je poslednji ameri\u010dki ambasador u SFRJ, Voren Zimerman, ohrabrio Aliju Izetbegovi\u0107a da povu\u010de svoj potpis sa tzv. Kutiljerovog plana, po kojem su Srbi \u010dak prihvatili nezavisnost BiH samo da bi se sa\u010duvao mir. Mnogo je verovatnije da bi mir bio sa\u010duvan. Me\u0111utim, umesto toga, najve\u0107a svetska sila \u2013 jedina tada\u0161nja \u201dhipersila\u201d, po re\u010dima francuskog ministra spoljnih poslova Ibera Vedrina \u2013 podr\u017eala je sasvim suprotnu spremnost lidera bh muslimana da \u017ertvuje mir \u201dzbog suverene Bosne\u201d. To je donelo tri i po godine ratnih razaranja, ljudske patnje i preko 100.000 poginulih na svim stranama u krvavom gra\u0111anskom ratu koji je izbio u toj doskora\u0161njoj socijalisti\u010dkoj republici u sastavu SFRJ.<\/p>\n
Naravno, SAD su u jesen 1995. uspele da dovedu zara\u0107ene strane za pregovara\u010dki sto i posreduju u postizanju jednog dosta pragmati\u010dnog sporazuma, koji nijednu stranu nije ostavio zadovoljnom, ali s kojim je, da je bilo dobre volje, moglo mirno da se \u017eivi, pa \u010dak i razvija. Me\u0111utim, tada\u0161nji ameri\u010dki \u2013 i uop\u0161te zapadni \u2013 intervencionizam je, kako se ispostavilo, samo privremeno utihnuo, i to samo zato jer je to u tom trenutku odgovaralo kolektivnom Zapadu.<\/p>\n
Rat je narednih godina nastavljen drugim sredstvima, ne kroz oru\u017eani nego kroz diplomatski intervencionizam, usmeren ka postepenom krunjenju i podrivanju Dejtonskog sporazuma, u pravcu postepene centralizacije koja bi bila u slu\u017ebi samo jednog od tri konstitutivna naroda. U tom procesu su Republici Srpskoj nasilno oduzimana dejtonska prava i prebacivana na centralni nivo do te mere da je Srpska bila primorana na nu\u017ene mere samoodbrane, \u0161to je BiH dovelo do same ivice opstanka.<\/p>\n