Sve o Srpskoj | 30.07.2025.g. – Darko Tanskovi\u0107 –<\/p>\n
\u041aOLOSALNA, NEU\u041aUSNO RE\u017dIRANA INSTRUMENTALIZACIJA SREBRENI\u010c\u041aE TRAGEDIJE<\/p>\n
TRIDESETA godi\u0161njica protivre\u010dnog ratnog zlo\u010dina u Srebrenici ove godine je, i kod ku\u0107e i u svetu, od strane Bo\u0161njaka i pojedinih njihovih pokrovitelja odavno pripremana i najavljivana kao sredi\u0161nji politi\u010dki doga\u0111aj u Bosni i Hercegovini, i \u0161ire.<\/p>\n
Nisu svetli horizonti doma\u0161aja jedne nacionalne strategije temeljno zasnovane na samoviktimolo\u0161koj matrici stalnog pozivanja na stradalni\u0161tvo koje bi trebalo, kako se valjda o\u010dekuje, da samo po sebi urodi u\u010dincima za koje bi morala biti zadu\u017eena racionalna i diverzifikovana politika, prilago\u0111ena promenljivim op\u0161tim i regionalnim geopoliti\u010dkim okolnostima.<\/p>\n
Ako je nekome jedina politi\u010dka i simboli\u010dka inovacija ritualno sahranjivanje navodno novoindentifikovanih srebreni\u010dkih \u017ertava svakog jula u Poto\u010darima, te\u0161ko je o\u010dekivati da \u0107e se zamajac bo\u0161nja\u010dke politike u dogledno vreme pokrenuti u skladu sa impulsima novih, u mnogo \u010demu prekretnih i neizvesnih vremena.<\/p>\n
To, naravno, nema nikakve veze sa dostojanstvenom po\u0161tom koju zaslu\u017euju svi pali tokom rata u BiH, uklju\u010duju\u0107i u punoj meri i Bo\u0161njake postradale u Srebrenici 1995. godine, ve\u0107 sa kolosalnom, neukusno re\u017eiranom instrumentalizacijom njihove tragedije, u kojoj neminovno \u010dili istinsko, ljudsko ose\u0107anje za potrebu da se du\u0161ama pokojnika i njihovih bli\u017enjih omogu\u0107i miran susret na dan obnove se\u0107anja na ve\u010dni rastanak.<\/p>\n
\u041aad je svojevremeno predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 do\u0161ao u Poto\u010dare da se pokloni senima Bo\u0161njaka nastradalih posle pada za\u0161ti\u0107ene, ali i do zuba naoru\u017eane enklave u srpske ruke, do\u010dekan je psovkama, kletvama i kamenicama, tako da je jedva izvukao \u017eivu glavu.<\/p>\n
Umesto sti\u0161anog mira grobnog mesta, otvorenog svima, nad poto\u010darskim mezarjem vladaju demoni mr\u017enje i nedostojne propagandno-politi\u010dke (zlo)upotrebe jednog od velikih ratnih zlo\u010dina po\u010dinjenih na svim stranama u bratoubila\u010dkom ratu do kojeg nije smelo do\u0107i. To je, na\u017ealost, tako i nema se bilo \u0161ta novo dodati. Ili, mo\u017eda, ipak ima\u2026<\/p>\n
Bez obzira na duge i razu\u0111ene pripreme ovogodi\u0161njeg jubilarnog poto\u010darskog hodo\u010da\u0161\u0107a i sa njime povezanih raznih manifestacija u BiH i u inostranstvu, na \u010demu su organizovano i predano radile mnoge organizacije i pojedinci, dobija se utisak da, ukupno uzev\u0161i, \u017eeljeni efekat i odjek nisu ostvareni, pogotovo u svetu. \u041aao da se sve pretvara u rutinu i silazi sa osvetljene medijske pozornice, \u0161to je neminovna sudbina svega \u0161to se predugo nudi javnoj pa\u017enji. A predugo, prema nekada\u0161njim merilima, danas vi\u0161e uop\u0161te nije dugo.<\/p>\n
Stravi\u010dne vesti iz Gaze neosetno (i bezose\u0107ajno) se u televizijskim pregledima doga\u0111aja spu\u0161taju na sve ni\u017ee mesto i iscrpljuju u saop\u0161tavanju broja svakodnevno ubijanih i ranjavanih Palestinaca, dece umrle od gladi\u2026 Ljudi su postali brojevi. Pa \u010dak se i o ratu u Ukrajini sve kra\u0107e i gotovo telegrafski izve\u0161tava. Samo ponekad u prvi plan isko\u010di Sirija, a gde je produ\u017eena tragedija Sudana?<\/p>\n
\u041aako navesti tzv. obi\u010dne ljude, pa i politi\u010dare, kojima to ulazi u opis posla, da se potresaju zbog Srebrenice, doga\u0111aja od pre tri decenije u jednoj \u201ebrdovitoj zemlji na Balkanu\u201c? Uza sav trud, sve te\u017ee i te\u017ee.<\/p>\n
U bo\u0161nja\u010dkoj politici se, me\u0111utim, i dalje uporno sve karte bacaju na srebreni\u010dki adut. \u041aad se primeti da se kod konzumenata sakrosantnog narativa o \u201egenocidu\u201c u malom podrinjskom gradu javljaju zamor ili neverica, reaguje se \u201epravedni\u010dki\u201c gnevno i pateti\u010dno, umesto da se po\u010dnu izvla\u010diti korisne pouke za neku budu\u0107u politiku.<\/p>\n
Me\u0111u primerima paradigmati\u010dnim za taj manir pona\u0161anja pa\u017enju mi je privuklo reagovanje Seada Numanovi\u0107a, urednika portala \u201ePoliti\u010dki.ba\u201c na na\u010din na koji je svoj komentar obele\u017eavanja se\u0107anja na zlo\u010din u Srebrenici uobli\u010dio dopisnik turske (polu)zvani\u010dne agencije \u201eAnadolija\u201c iz Srbije i BiH.<\/p>\n
Pod naslovom \u201eJe li to Turska potpuno okrenula le\u0111a BiH?\u201c Numanovi\u0107 nagove\u0161tava mogu\u0107i zaokret u politici dr\u017eave \u010dijem je predsedniku Alija Izetbegovi\u0107, biva, ostavio Bosnu u amanet na osnovu toga \u0161to turski novinar u pisanju o Srebrenici ne upotrebljava pravnu kvalifikaciju \u201egenocid\u201c, ve\u0107 \u201emasakr\u201c, odnosno \u201epokolj\u201c!<\/p>\n
Premda to nije tema ovog osvrta, i ako pitanje u naslovu nije postavljeno samo kao retori\u010dko, radi poja\u010davanja efekta poruke, zabrinutog Numanovi\u0107a s najve\u0107im pouzdanjem mogu razuveriti. Njagovo strahovanje je neosnovano. Turska nikada ne\u0107e \u201eokrenuti le\u0111a\u201c dr\u017eavi u kojoj \u017eivi najve\u0107a muslimanska zajednica na Zapadnom Balkanu, a muslimanske zajednice su glavno regionalno upori\u0161te njene neoosmanisti\u010dke politike, izgra\u0111ene na doktrini \u201estrategijske dubine\u201c.<\/p>\n
Numanovi\u0107 nije neiskusan novinarski po\u010detnik, pa je te\u0161ko pretpostaviti da zaista pretpostavlja kako bi jedan izve\u0161taj Mustafe Talhe Ozturka, ma bio on i dopisnik \u201eAnadolije\u201c, mogao nagovestiti radikalnu promenu politike zvani\u010dne Ankare prema BiH, premda njegovo pisanje ne bi bilo preporu\u010dljivo ni potpuno zanemariti i prenebregnuti.<\/p>\n
Ina\u010de, u tekstu legende ispod fotografije kojom je Ozturkov komentar ilustrovan, upotrebljen je termin \u201egenocid\u201c, ali je to Numanovi\u0107u mo\u017eda promaklo, a mo\u017eda i nije prisutno u verziji vesti kojom se on slu\u017eio.<\/p>\n
Pre nego detektovanje potencijalne promene turske politike na osnovu terminologije kojom se poslu\u017eio jedan novinar, Numanovi\u0107ev utuk valja shvatiti kao paradigmu razdra\u017eene reakcije na izostavljanje re\u010di \u201egenocid\u201c u vezi sa srebreni\u010dkom tragedijom, \u0161to je postalo op\u0161te mesto u diskursu bo\u0161nja\u010dkih politi\u010dara i medijskih poslenika.<\/p>\n
Ve\u0107 odavno je postalo jasno da je njima daleko najva\u017enije da li se nepobitni ratni zlo\u010din u Srebrenici uvek naziva isklju\u010divo \u201egenocidom\u201c, dok je sve ostalo u vezi sa njim sporedno, iako je u pitanju objektivno krajnje protivre\u010dan fenomen.<\/p>\n
Evo nekoliko odabranih navoda iz Numanovi\u0107evog komentara: \u201e\u041aada vam neko za kojeg ste mislili da vam je blizak prijatelj, pa i brat, Srebrenicu predstavi kao \u2018masakr\u2019 i \u2018najstra\u0161niji zlo\u010din\u2019 (koji je to zlo\u010din \u2018nestra\u0161an\u2019?), ne upotrijebiv\u0161i ni jednom rije\u010d \u2018genocid\u2019, onda se morate barem duboko zamisliti. \/\u2026\/ \u041aada taj stav iznosi na zvani\u010dnoj stranici zvani\u010dne novinske agencije Turske, upadljivo izbjegavaju\u0107i rije\u010d \u2018genocid\u2019 kojeg u \u2018mi\u0161ljenju\u2019 uop\u0107e nije htio ni pomenuti, i kada u istom tekstu \u2018pere\u2019 ulogu Srbije za agresivne ratove protiv svojih susjeda 90-ih godina, pa jo\u0161 kritizira \u2018zabludjelu\u2019 Bosnu i Hercegovinu, u najmanju se ruku moramo zamisliti!\/\u2026\/ Je li tekst pod naslovom Srebrenica 30 godina poslije: Selektivna pravda i dvostruki standardi Zapada koji su razbili Jugoslaviju, (grdna) gre\u0161ka autora \/..\/ ili direktna poruka da je do\u0161lo do jo\u0161 jednog politi\u010dkog zaokreta? \/\u2026\/ \u041aada vam urednik za Balkan agencije Anadolu upadljivo ne pominje termin \u2018genocid\u2019 dok pi\u0161e o Srebrenici, to je vi\u0161e od \u2018uredni\u010dkog gafa\u2019. Mnogo vi\u0161e! \u041aada u sve udrobi Vatikan, katoli\u010dku Evropu, te propisno naru\u017ei Bosnu i Hercegovinu jer \u2018ni\u0161ta nije nau\u010dila iz historije\u2019, nagla\u0161eno izbjegavaju\u0107i bilo kakvu makar i dobronamjernu kritiku na ra\u010dun Srbije iz koje su \u010detni\u010dke horde krenule u krvavo komadanje Jugoslavije, nemate ba\u0161 nekog izbora nego da ka\u017eete \u2013 dosta! \/\u2026\/Bosna i Hercegovina nastoji svoje odnose s Turskom graditi temelje\u0107i ih na me\u0111usobnom razumijevanju, iskrenosti, bratstvu\u2026 Ima tu puno problema i te\u0161ko je re\u0107i ko je krivlji za rastu\u0107i broj nesporazuma. Ipak, neke stvari su neupitne i u temelju su na\u0161eg identiteta i dostojanstva. I pogotovo bliski prijatelji, pa i bra\u0107a (ako smo uop\u0107e bra\u0107a) to ni pod koju cijenu i ni u kakvim okolnostima, ne propituju. A pogotovo ne relativiziraju \/\u2026\/ A za nas je istina o Srebrenici neporjeciva i neupitna. I o njoj se s nama ne raspravlja\u201c.<\/p>\n
Numanovi\u0107 bi bolje u\u010dinio da je pa\u017eljivije i sa vi\u0161e misaone otvorenosti \u010ditao napis turskog kolege, nego \u0161to ga je besprizivno moralno osudio zbog nepominjanja termina \u201egenocid\u201c. Jer, Ozturkov pristup nikako nije antibo\u0161nja\u010dki\/antibosanski. \u0160tavi\u0161e, Bo\u0161njaci i svi oni koji (tvrde da) vole Bosnu i Hercegovinu imaju razloga da mu budu zahvalni i da dobro razmisle o nekim njegovim tvrdnjama i sugestijama. A \u0161ta to, ukratko, povodom Srebrenice, poru\u010duje turski novinar i odli\u010dan poznavalac balkanskih prilika i neprilika?<\/p>\n
Ozturk ukazuje na licemerje Evrope i, uop\u0161te, zapadne politike prema BiH, kao i na \u010dinjenicu da je ta politika i dovela do raspada Jugoslavije, a zatim njen prostor ostavila zatrovan neprijateljstvom i sukobima. Pi\u0161e, zatim, o selektivnoj ha\u0161koj pravdi (za Numanovi\u0107a je to \u201enajvi\u0161i sud na svijetu\u201c) i da budu\u0107nost Bosne ne\u0107e biti odlu\u010dena u Briselu ili Hagu, ve\u0107 u Sarajevu, kroz obnavljanje poverenja, kompromis i direktan dijalog sa susedima.<\/p>\n
\u041aonstatuje da spoljna politika BiH govori da je ona od istorije malo nau\u010dila. Sanja da postane dru\u0161tvo zapadnog tipa, a izbegava formalan dijalog sa susednom Srbijom, ignori\u0161u\u0107i nu\u017enost regionalne saradnje.<\/p>\n
Ozturk ukazuje i na \u201epragmati\u010dan pristup Turske, koji bi mogao postati uzor za BiH, da se otrgne iluzijama koje su je ostavile zavisnu i podeljenu\u201c. A sve ovo \u0161to Ozturk dobronamerno predla\u017ee upravo je ono \u0161to bo\u0161nja\u010dka politika i inteligencija sistematski odbacuju, uporno se dr\u017ee\u0107i otu\u017enog i isklju\u010divog diskursa svoje srebreni\u010dke tu\u017ebalice.<\/p>\n
Ne\u0107e biti da komentar turskog novinara nagove\u0161tava okretanje le\u0111a BiH, ve\u0107 odra\u017eava sada\u0161nji konstruktivni i uravnote\u017eeni (takti\u010dki) nastup zvani\u010dne Ankare prema unutra\u0161njim neprijateljstvima i sukobljenim narodima u BiH.<\/p>\n
Turska ne priznaje genocid nad Jermenima (1915), priznaje \u201egenocid\u201c u Srebrenici, ali za nju, kao ozbiljnu i iskusnu dr\u017eavu, politika nije ome\u0111ena koordinatama genocidnih protivre\u010dnosti, ve\u0107 prihvata realnost me\u0111unarodnih odnosa, nastoje\u0107i da na njih svim raspolo\u017eivim sredstvima odgovori i uti\u010de u skladu sa svojim interesima. Na nju je besmisleno ljutiti se. Od nje treba u\u010diti, a mo\u017eda pone\u0161to i od \u201egenocidne\u201c Srbije, za koju Ozturk ka\u017ee da je rano shvatila dinamiku odnosa sa EU i, posle gre\u0161aka po\u010dinjenih devedesetih godina, po\u010dela oprezno da plovi, dok je BiH okrenula le\u0111a svojim susedima, pola\u017eu\u0107i nadu u evrointegraciju, varljiv san koji traje ve\u0107 trideset godina.<\/p>\n
Nije, kako izgleda, Turska ta koja bilo kome okre\u0107e le\u0111a.<\/p>\n
A Bosna i Hercegovina?<\/p>\n
Bi\u0107e korisno za Bo\u0161njake, a objektivno i za one u BiH sa kojima, opsednuti mitom Srebrenice, jo\u0161 uvek odbijaju da razgovaraju, ako se u Sarajevu po\u010dnu izvla\u010diti pouke iz smanjivanja politi\u010dke produktivnosti narativa o \u201egenocidu\u201c i istrajavanja na moralnom diskreditovanju svih koji odbijaju da se, kako re\u010de predsednik Hrvatske Zoran Milanovi\u0107, prema presudi jednog suda, donetoj u specifi\u010dnim okolnostima, odnose kao prema \u041auranu ili Svetom Pismu.<\/p>\n
A Milanovi\u0107 je ubedljivo dobio predsedni\u010dke izbore. I to je neka poruka iz susedstva\u2026<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sve o Srpskoj | 30.07.2025.g. – Darko Tanskovi\u0107 – \u041aOLOSALNA, NEU\u041aUSNO RE\u017dIRANA INSTRUMENTALIZACIJA SREBRENI\u010c\u041aE TRAGEDIJE Ako je nekome jedina politi\u010dka i simboli\u010dka inovacija ritualno sahranjivanje navodno novoindentifikovanih srebreni\u010dkih \u017ertava svakog jula u Poto\u010darima, te\u0161ko je o\u010dekivati da \u0107e se zamajac bo\u0161nja\u010dke politike u dogledno vreme pokrenuti u skladu sa impulsima novih, u mnogo \u010demu prekretnih…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":18724,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[98],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18720"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18720"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18720\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":18726,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18720\/revisions\/18726"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/18724"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18720"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=18720"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=18720"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}