![\"Sini\u0161a](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj1_2.jpg\" "\\"Sini\u0161a")
<\/p>\nMinistar za nau\u010dnotehnolo\u0161ki razvoj i visoko obrazovanje Sini\u0161a \u041aaran posjetio je u utorak, 28. oktobra, \u0161tand Republike Srpske i ostalih izdava\u010da iz Srpske na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Beogradu.<\/p>\n
<\/p>\n
Posebno se zadr\u017eao na \u0161tandu Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu, upoznao se o izdanjima Andri\u0107evog instituta i novima naslovima i izdanjima izdava\u010da iz Republike Srpske.<\/p>\n
![\"Sini\u0161a](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj1_3.jpg\" "\\"Sini\u0161a")
<\/p>\n
Nakon obilaska, \u041aaran je razgovarao sa \u0161efom Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Beogradu Mla\u0111enom Cicovi\u0107em i direktorom Centra za dru\u0161tveno-politi\u010dka istra\u017eivanja Republike Srpske Du\u0161anom Pavlovi\u0107em i predstavio im svoju knjigu \u201eDejtonski \u010dvor\u201c.<\/p>\n
\u041aaran je izjavio da je ponosan na nastup Republike Srpske na 68. Me\u0111unarodnom sajmu knjige, te ocijenio da izdava\u010dka djelatnost Srpske raste.<\/p>\n
![\"Sini\u0161a](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj1_5.jpg\" "\\"Sini\u0161a")
<\/p>\n
\u201eOvo je veliki me\u0111unarodni sajam pisane rije\u010di, manifestacija na\u0161e kulture, znanja i nauke i to treba naglasiti posebno iz nekoliko razloga\u201c, rekao je \u041aaran novinarima, nakon obilaska \u0161tandova izdava\u010da iz Republike Srpske.<\/p>\n
Istakao je da je izdava\u010dka djelatnost Republike Srpske u usponu, da raste, kao i da manifestuje napredak i kvalitet koji je Srpskoj dala saradnja sa Srbijom da u ovom domenu dosti\u017ee i velike ciljeve.<\/p>\n
\u201eU svakom slu\u010daju, ovo je promocija na\u0161eg zajedni\u010dkog identiteta srpskog naroda gdje god da \u017eivi, koji se sna\u017eno manifestuje kroz pisanu rije\u010d, kulturu, nauku i drugo\u201c, rekao je \u041aaran.<\/p>\n
Napomenuo je da je saradnja Republike Srpske i Srbije intenzivna jo\u0161 od 2006. godine, od kada su uspostavljene specijalne i paralelne veze, \u010dija je okosnica zapravo bila i ostala kultura, nauka i znanje.<\/p>\n
\u041aaran je ukazao i na zna\u010daj perioda nakon usvajanja Deklaracije o za\u0161titi politi\u010dkih i nacionalnih prava Srba i zajedni\u010dkoj budu\u0107nosti srpskog naroda na Svesrpskom saboru.<\/p>\n
\u201eOvo posebno isti\u010dem zato \u0161to smo upravo tu prepoznali da je na\u0161a najve\u0107a spona, prepoznatljivost srpskog naroda i srpskog identiteta, bilo gdje da Srbi \u017eive, a naro\u010dito ovdje, uslovno \u0107emo re\u0107i, sa dvije obale Drine, upravo kultura, pisana rije\u010d, znanje, nauka, nau\u010dna misao\u201c, istakao je \u041aaran.<\/p>\n
On je rekao da \u017eeli na ovakav na\u010din da se artikuli\u0161e i afirmi\u0161e do kraja upravo to politi\u010dko i nacionalno bi\u0107e, do te mjere da se srpski identitet potpuno prepoznaje upravo preko pisane rije\u010di.<\/p>\n
\u201eMi \u0107emo na ovakav na\u010din uraditi mnogo dobrih stvari. Prije svega podi\u0107i \u0107emo kvalitet na\u0161eg ukupnog obrazovanja, i osnovnog, srednjeg i visokog\u201c, istakao je \u041aaran.<\/p>\n
Podsjetio je da je jedna od intencija da Republika Srpska i Srbija usaglase svoje nastavno-nau\u010dne programe.<\/p>\n
\u201eMi imamo veliki broj na\u0161ih mladih ljudi, obrazovanih nau\u010dnika, nau\u010dnih istra\u017eiva\u010da, koji sa Srbijom izdaju zajedni\u010dke publikacije, u\u010destvuju u razli\u010ditim projektima, programima\u201c, rekao je \u041aaran.<\/p>\n
On je dodao da se jedna od tih vidljivih manifestacija srpske nauke, znanja, kulture, identiteta upravo vidi danas na Beogradskom sajmu knjiga.<\/p>\n
\u041aaran je dodao da je na Sajmu posjetio nekoliko izlaga\u010da iz Republike Srpske, me\u0111u kojima \u0161tand Republike Srpske, Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva, Andri\u0107ev institut, univerzitete Isto\u010dno Sarajevo i Banjaluka, Centar za dru\u0161tveno-politi\u010dka istra\u017eivanja Republike Srpske…<\/p>\n
![\"Sini\u0161a](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj1_4.jpg\" "\\"Sini\u0161a")
<\/p>\n
\u201eOvdje je i Andri\u0107ev institut, koji je pod kapom Ministarstva za nau\u010dnotehnolo\u0161ki razvoj i visoko obrazovanje Srpske, gdje smo se upoznali sa velikim brojem publikacija koje su ove godine iza\u0161le\u201c, rekao je on.<\/p>\n
\u041aada je rije\u010d o Univerzitetu Isto\u010dno Sarajevo, ka\u017ee on, ima 247 razli\u010ditih publikacija koje su do sada objavljene i koje \u0107e na\u0107i adekvatno mjesto da se dalje promovi\u0161u preko Predstavni\u0161tva Republike Srpske ili drugih udru\u017eenja.<\/p>\n
Zahvalio je \u0161efu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111enu Cicovi\u0107u i direktoru Centra za dru\u0161tveno-politi\u010dka istra\u017eivanja Du\u0161anu Pavlovi\u0107u za sve \u0161to organizuju sve ove godine<\/p>\n
![\"\u041aaran](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj1_6.jpg\" "\\"\u041aaran")
<\/p>\n
\u201eImali smo veliki broj izdanja i Univerziteta Banjaluka, oko 19, kao i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, me\u0111u kojima promociju enciklopedije\u201c, naveo je \u041aaran.<\/p>\n
Rekao je da Centar za dru\u0161tveno-politi\u010dka istra\u017eivanja ima tri jako vrijedna dijela, me\u0111u kojima je \u201eGenocid nad Srbima u Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj: narod koji nije trebalo da postoji\u201c Du\u0161ana Pavlovi\u0107a, kao i Zbornik saop\u0161tenja \u201eDejtonski mirovni sporazum \u2013 30 godina mira i stabilnosti\u201c i veliki broj drugih djela, izme\u0111u ostalog i u Andri\u0107evom institutu.<\/p>\n
Drugog dana nastupa Republike Srpske na beogradskom sajmu knjiga promocije su se odr\u017eavale u Sali \u201eBorislav Peki\u0107\u201c i na \u0161tandu Republike Srpske (hala 2, nivo A).<\/p>\n
![\"Republi\u010dki](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj2.jpg\" "\\"Republi\u010dki")
<\/p>\n
Aktivnosti na \u0161tandu Republike Srpske po\u010dele su u 11 sati <\/strong> predstavljanjem Tre\u0107eg toma \u201eAtlasa zlo\u010dina nad Srbima tokom Odbrambeno-otad\u017ebinskog rata\u201c, koji se odnosi na 1994. kao tre\u0107u ratnu godinu. Ovo izdanje Republi\u010dkog centra za istra\u017eivanje rata, ratnih zlo\u010dina i tra\u017eenje nestalih licima zna\u010dajno je jer predstavlja svojevrsni \u0161tit od poku\u0161aja revizije istorije.<\/p>\n Direktor Republi\u010dkog centra za istra\u017eivanje ratnih zlo\u010dina Viktor Nu\u017edi\u0107 izjavio je da je \u201eAtlas\u201c jedno od najzna\u010dajnijih izdanja u Srpskoj, jer ima formu nau\u010dnog rada i predstavlja priru\u010dnik za medijsko izvje\u0161tavanje o zlo\u010dinima nad Srbima u proteklom ratu.<\/p>\n \u201e\u017deljeli smo i da uka\u017eemo da su \u017ertve imale \u017eivote i da im ih je neko nasilno oduzeo\u201c, rekao je Nu\u017edi\u0107.<\/p>\n On je naveo da sva tri toma imaju za cilj da vrate identitet \u017ertvama kako ne bi bile zaboravljene i da uka\u017eu na obim i razmjere zlo\u010dina nad Srbima.<\/p>\n Nu\u017edi\u0107 je napomenuo da je \u201eAtlas zlo\u010dina nad Srbima\u201c nastao iz potrebe da se urade kompletna istra\u017eivanja o stradanju Srba u odnosu na mikrolokaciju, \u0161to je i ura\u0111eno u sva tri objavljena toma.<\/p>\n On je podsjetio da je prvim tomom, koji se odnosi na 1992. godinu, obuhva\u0107eno 76 masovnih strati\u0161ta Srba, u drugom, koji je posve\u0107en 1993. godini, 11 strati\u0161ta, a u tre\u0107em sedam.<\/p>\n \u201eDruga dva toma su oma\u017e Vojsci Republike Srpske, koja je sa\u010duvala Srbe od ponavljanja genocida iz Drugog svjetskog rata\u201c, rekao je Nu\u017edi\u0107.<\/p>\n Sini\u0161a Simiki\u0107 je objasnio da se na strati\u0161tima poput sela Jele\u010di\u0107i ide na to da se izbri\u0161e svaki trag postojanja Srba, jer se ru\u0161e spomen-table koje svjedo\u010de o zlodjelima i o \u017ertvama.<\/p>\n \u201eZato je `Atlas zlo\u010dina` ura\u0111en tako da bude svojevrsni oma\u017e \u017ertvama, ali i mjestima u kojima vi\u0161e nema Srba\u201c, rekao je Simiki\u0107.<\/p>\n Na \u0161tandu Republike Srpske predstavljeno je jo\u0161 jedno izdanje Centra \u2013 knjiga \u201e\u041ao ru\u017ean san, zadnji put pogledajte grad \u2013 Zlo\u010din nad Srbima u Mostaru i okolini (1992-1995)\u201c autora Predraga Loze.<\/p>\n Istori\u010dar Lozo istakao je da su zlo\u010dini i progon Srba doveli do toga da je srpska zajednica u gradu na Neretvi gotovo dovedena do nestanka.<\/p>\n \u201eU knjizi su obuhva\u0107ene izjave \u017ertava logora `Lora` i Dretelj, u koje su mostarski Srbi odvo\u0111eni, kao i drugih ljudi koji su pre\u017eivjeli velike patnje. Nisam ja ovu knjigu napisao, ja sam je samo zapisao. Napisali su je mu\u010denici iz `Lore` i Dretelja, kao i na\u0161e kom\u0161ije koje su \u010dinile zlo\u010dine\u201c, rekao je Lozo.<\/p>\n On je naglasio da je propaganda bila okida\u010d za mnoge zlo\u010dine nad Srbima u Mostaru i u dolini Neretve, jer su zapadni mediji Srbe predstavljali kao agresore, pre\u0107utkuju\u0107i stravi\u010dne zlo\u010dine o njima.<\/p>\n Isto tako, kako je ukazao, ti mediji su stalno pri\u010dali o ru\u0161enju Starog mosta, dok ru\u0161enje manastira \u017ditomisli\u0107 nisu ni pomenuli, ba\u0161 kao i odvo\u0111enje Srba u logore, ubistva, mu\u010denje i progon.<\/p>\n Izuzetno svjedo\u010danstvo o genocidu nad Srbima u NDH, strati\u0161tima, usta\u0161kom logoru Jasenovac i logorima za djecu \u2013 knjiga \u201ePamtimo – Genocid nad srpskim narodom u NDH\u201c Mire Loli\u0107 Mo\u010devi\u0107 predstavljena je na \u0161tandu Republike Srpske u 11.30 sati<\/strong>. \u201eNajstra\u0161nije je \u0161to su ljudi koji su svjedo\u010dili kroz stradanja i patnje prolazili vi\u0161e puta\u201c, rekla je Mo\u010devi\u0107eva.<\/p>\n Ona je istakla da je u NDH bilo vi\u0161e od 2.000 strati\u0161ta na kojima su ubijeni civili i da je samo Bo\u017ejom voljom svako od tih strati\u0161ta popisano.<\/p>\n Mo\u010devi\u0107eva je naglasila da Srbi jo\u0161 nisu do\u010dekali da svijet prizna genocid nad njima, iako je to bio genocid kakav niko nije do\u017eivio, te da zato moraju da pamte i o tome govore.<\/p>\n \u041anjigu je na Sajmu predstavila banjalu\u010dka Fondacija \u201eMir Bo\u017eiji\u201c, a Mo\u010devi\u0107eva je napomenula da je nastala na osnovu 76 dokumentarnih filmova koje je snimala za RTRS i TV \u201eHram\u201c.<\/p>\n Profesor Draga Mastilovi\u0107 ocijenio je da ova knjiga predstavlja izuzetno svjedo\u010danstvo o genocidu nad Srbima u NDH.<\/p>\n \u201eOvdje se prepli\u0107u iskazi svjedoka. Ovo je jako vrijedna knjiga, satkana od prvorazrednih istorijskih izvora, i to onih koji su pre\u017eivjeli pokolje. \u041aori\u0161tena je i prvorazredna dokumentarna arhiva, koja obuhvata i neka nevjerovatno va\u017ena svjedo\u010denja u Jasenovcu“, rekao je Mastilovi\u0107.<\/p>\n On smatra da \u0107e ova knjiga poslu\u017eiti istori\u010darima da upotpune saznanja i znanja o genocidu nad srpskim narodom u NDH, a cijelom narodu kao nauk.<\/p>\n \u201eNarod koji ne nau\u010di svoju istoriju, osu\u0111en je da je ponavlja\u201c, istakao je Mastilovi\u0107.<\/p>\n Govore\u0107i o njenoj knjizi, akademik Svetislav Bo\u017ei\u0107 ocijenio je da bi ovo \u0161tivo svako trebalo da dr\u017ei pored molitvenika slavske ikone.<\/p>\n \u201eAutenti\u010dni sagovornici govore o svojim i stradanjima svojih porodica. Njihov \u017eivot je biblijsko svedo\u010denje sa golgote\u201c, rekao je Bo\u017ei\u0107<\/p>\n U Sali \u201eBorislav Peki\u0107\u201c u dva termina, od 12<\/strong> i od 13 sati<\/strong> predstavljeno 14 izdanja Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS), me\u0111u kojima je \u0161esti tom Enciklopedije Republike Srpske koji sadr\u017ei ukupno 1.365 odrednica pod \u201eLJ\u201c i \u201eM\u201c.Predsjednik ANURS-a Dragoljub Mirjani\u0107 rekao je da je Enciklopedija li\u010dna karta i grunt Republike Srpske i najobuhvatniji i najvjerodostojniji dokument o tome \u0161ta Srpska jeste.<\/p>\n Mirjani\u0107 je naveo da su \u0161estim tomom obuhva\u0107ene Ljubinje, Modri\u010da, Mili\u0107i i Mrkonji\u0107 Grad, te mno\u0161tvo istorijskih, etnolo\u0161kih i drugih pojmova, dokumenata, prikaza i fotografija<\/p>\n \u201eNa \u0161estom tomu radilo 273 autora, a na 778 stranica je obuhva\u0107eno 1.365 odrednica\u201c, naveo je on.<\/p>\n Mirjani\u0107 je rekao da je u pripremi i sedmi tom Enciklopedije Republike Srpske kojom \u0107e biti obuhva\u0107ene odrednice pod \u201eN\u201c, \u201eNJ\u201c, \u201eO\u201c i \u201eP\u201c.<\/p>\n ANURS je u okviru svoje promocije predstavio i \u010detiri Spomenice posve\u0107ene preminulim \u010dlanovima Radetu Mihalj\u010di\u0107u, Rajku Petrovu Nogu, Slavici Jandri\u0107 i Panteliji Daki\u0107u, koje osvjetljavaju njihov \u017eivot i stvarala\u0161tvo.<\/p>\n Govore\u0107i o Spomenici Rajku Petrovu Nogu, akademik Gojko \u0110ogo rekao je da je ona produkt rada 17 autora koji su nam pribli\u017eili djelo pjesnika koji je od najranijeg djetinjstva bio opsjednut smr\u0107u i koji je do samog kraja stvarao.<\/p>\n \u201eSonet je bila Rajkova pesni\u010dka tvr\u0111ava i on joj je ostao veran do kraja. Ostaje zapam\u0107eno da je nakon mo\u017edanog udara, \u010dim se malo oporavio u bolni\u010dkoj sobi tra\u017eio papir i olovku\u201c, istakao je \u0110ogo.<\/p>\n Posebnu pa\u017enju \u010ditala\u010dke publike privukao je zbornik radova \u201eSrpski srednjovjekovni spomenici iz Bosne i Huma, prou\u010davanje \u010cajni\u010dkoga jevan\u0111elja\u201c, koje je predstavio profesor bogoslovije Vladislav Topalovi\u0107.<\/p>\n On je naveo da su u Zborniku sadr\u017eani nau\u010dni radovi sa konferencije koja je odr\u017eana 2023. godine u Isto\u010dnom Sarajevu, te naglasio da je ta konferencija i sama restauracija \u010cajni\u010dkog jevan\u0111elja i medijska pa\u017enja sa kojim je to propra\u0107eno otkrila namjeru da ovaj dragocjen dokument bude \u201ekonvertovan u neki drugi identitet\u201c.<\/p>\n \u201eZbornik sadr\u017ei 31 nau\u010dni rad stru\u010dnjaka iz razli\u010ditih oblasti. On je doprinos na\u0161em odupiranju otimanja srpskog pisanog naslje\u0111a\u201c, rekao je Topalovi\u0107.\u201c<\/p>\n U okviru dvo\u010dasovnog predstavljanja ANURS prezentovano je i izdanje \u201eIzabrani spisi Alekse Buhe\u201c, autora Alekse Buhe, te izdanja koja potpisuje vi\u0161e autora: \u201e\u041aru\u017ena ekonomija\u201c, \u201eZa\u0161tita i remedijacija \u017eivotne sredine\u201c, \u201eHrana i ishrana\u201c, \u201eNutriceutske gajene biljke\u201c, \u201e100 godina kvantne mehanike\u201c, \u201eSuperprovodnost \u2013 superprovodni materijali i tehnologije\u201c, \u201eDijabetes gojaznost i kardiometaboli\u010dke bolesti\u201c kao i izdanje \u201eUtemeljiva\u010di savremene srpske pedagogije\u201c.<\/p>\n Na \u0161tandu Republike Srpske u 14 sati<\/strong> SP\u041aD \u201eProsvjeta\u201c Mostar promovisala je monografiju \u201eHrana u Hercegovini kroz vijekove\u201c autora Dragana Brenje i akademika Nove Pr\u017eulja, koja predstavlja autenti\u010dnu pri\u010du o prehrambenoj ba\u0161tini Hercegovine od kasnog srednjeg vijeka do modernog doba.<\/p>\n O knjizi je, osim autora, govorio i jedan od recenzenata protojerej-stavrofor Radivoje \u041arulj prema \u010dijoj je ideji ra\u0111ena ova stru\u010dna monografija.<\/p>\n Govore\u0107i o istra\u017eivanju koje je sproveo sa Brenjom, Pr\u017eulj je otkrio da su njih dvojica bili na velikim mukama kada su po\u010deli da prikupljaju materijal za knjigu, jer ni\u0161ta sli\u010dno na ovim prostorima nikada nije ra\u0111eno niti je bila dostupna literatura na osnovu koje bi po\u010deli rad.<\/p>\n \u201eVrtjeli smo se ukrug nekih godinu dana, ali nismo pomi\u0161ljali da odustanemo, a onda je nekako krenulo. Izazov je bio veliki, ali smo uspjeli i na kraju smo bili veoma zadovoljni obavljenim poslom na kojem se ne\u0107emo zaustaviti, jer \u0107emo nastaviti da se bavimo na\u0161om prehrambenom ba\u0161tinom\u201c, naveo je Pr\u017eulj.<\/p>\n Brenjo je objasnio da je monografija bazirana na brojnim istorijskim izvorima \u2013 vizantijskim, srpskim, osmanskim i dubrova\u010dkim, kao i na nematerijalnom naslje\u0111u.<\/p>\n On je naveo da su u istra\u017eivanje uklju\u010dili istori\u010dare, knji\u017eevnike, geografe, antropologe i druge stru\u010dnjake, a morali su i da pro\u010ditaju mnogo istorijskih knjiga i zapisa, tako da su do\u0161li do 12. vijeka i originalnih jela iz vremena kneza Miroslava, kojem je omiljeni specijalitet bila jagnjetina u mlijeku.<\/p>\n Potom su, ka\u017ee Brenjo, na\u010din ishrane podijelili na \u010detiri stale\u017ea: vlastelu, sve\u0161tenstvo i mona\u0161tvo, vojsku i obi\u010dan narod koji je bio najsiroma\u0161niji i uglavnom se hranio razli\u010ditim ka\u0161ama od \u017eitarica i sli\u010dnim jelima, za razliku od vi\u0161ih slojeva, naro\u010dito vlastele koja je jelo meso, sireve, ali i razne \u0111akonije.<\/p>\n \u201eTokom istra\u017eivanja smo otkrili da je u periodu od osam vijekova bilo \u010dak 120 gladnih godina, \u0161to je najosjetljivije dijelove stanovni\u0161tva i najsiroma\u0161nije ko\u0161talo \u017eivota\u201c, istakao je Brenjo.<\/p>\n Prema njegovim rije\u010dima, u kasnom srednjem vijeku na prostoru Hercegovine jele su se sve \u017eitarice i proizvodi od njih, osim heljde, pirin\u010da i kukuruza, koji su kasnije stigli, ba\u0161 kao i krompir i jo\u0161 neke vrste povr\u0107a.<\/p>\n On ka\u017ee da je meso jeo onaj ko ga je imao, a najvi\u0161e je bila rasprostranjena jagnjetina, potom svinjetina, dok se govedina slabo koristila u ishrani, a jaja gotovo nikako.<\/p>\n \u201eZanimljivo je da se \u010duveni hercegova\u010dki sir iz mijeha pominje u dubrova\u010dkim spisima, a zapis o tome datira iz 1374. godine, tako da je ovaj tradicionalni hercegova\u010dki sir jedan od najstarijih u Evropi\u201c, objasnio je Brenjo.<\/p>\n On je dodao da je zanimljivo i to da je herceg Stjepan Vuk\u010di\u0107 \u041aosa\u010da koristio escajg koji se \u010duva u Metropoliten muzeju u Njujorku, a nalazi se i na naslovnoj strani njegove i Pr\u017euljeve knjige.<\/p>\n Brenjo je istakao da su njihova istra\u017eivanja pokazala da osnova kulture ishrane u Hercegovini poti\u010de iz kasnog srednjeg vijeka i da je kasnije samo dopunjavana, a sli\u010dno je i sa ku\u0107ama i drugim gra\u0111evinama, jer se i danas u ruralnim podru\u010djima mogu prona\u0107i ku\u0107e sa rasporedom prostorija i karakteristikama kakve su imale prije mnogo vijekova.<\/p>\n Sve\u0161tenik \u041arulj je rekao da je veoma va\u017eno \u0161to je ura\u0111eno ovakvo istra\u017eivanje jer sadr\u017ei istorijat ishrane na hercegova\u010dkom podru\u010dju kroz vijekove.<\/p>\n On smatra da na sli\u010dan na\u010din treba obraditi i druge krajeve i njihovu kulturu ishrane kroz istoriju.<\/p>\n U 15 sati<\/strong> Spomen-podru\u010dje Donja Gradina predstavilo je na \u0161tandu Republike Srpske bro\u0161uru \u201eFotografije iz pro\u0161losti\u201c, koja sadr\u017ei fotografije i kratke biografije srpske, jevrejske i romske djece stradale u Jasenovcu, a koja je svojom formom i sadr\u017eajem prilago\u0111ena najmla\u0111ima.<\/p>\n Direktor Spomen-podru\u010dja i glavni i odgovorni urednik bro\u0161ure Tanja Tulekovi\u0107 rekla je da je bro\u0161ura ra\u0111ena po modelu \u201eJad Va\u0161ema\u201c, a da je ura\u0111ena u saradnji sa Pedago\u0161kim zavodom Republike Srpske.<\/p>\n \u201eUra\u0111ena je priprema za nastavu i moramo se pohvaliti da je upravo ova bro\u0161ura, kao dodatno nastavno sredstvo, u\u0161la u sve osnovne i srednje \u0161kole, na \u0161to smo jako ponosni\u201c, rekla je Tulekovi\u0107eva.<\/p>\n Naglasila je da iza bro\u0161ure i \u010dasopisa \u201eTopola\u201c, \u010diji je 10. jubilarni broj tako\u0111e danas promovisan, stoji ozbiljan i posve\u0107en rad kustosa jer su to projekti koji tra\u017ee vrijeme, istra\u017eivanje i razmi\u0161ljanje kako da se sve istorijske \u010dinjenice prenesu novim generacijama.<\/p>\n Ona je navela da Javna ustanova Spomen-podru\u010dje Donja Gradina priprema ozbiljnu fotomonografiju o Donjoj Gradini, u pripremi je zbornik sa nau\u010dne konferencije odr\u017eane u aprilu, dok je u redovnoj \u0161tampi 11. broj \u010dasopisa \u201eTopola\u201c.<\/p>\n Tulekovi\u0107eva je kao posebno zna\u010dajno navela da Spomen-podru\u010dje Donja Gradina sva svoja izdanja prevodi na engleski jezik, dok je bro\u0161ura \u201eFotografije iz pro\u0161losti\u201c prevedena na ma\u0111arski i ruski jezik.<\/p>\n Istaknuto je da \u0107e \u010ditaoci 10. broja \u010dasopisa \u201eTopola\u201c mo\u0107i da dobiju uvid o \u017ertvama i dimenzijama genocida koji je po\u010dinjen.<\/p>\n Posebno je interesantno da \u010dasopis \u201eTopola\u201c u rubrici \u201ePrilozi\u201c daje mogu\u0107nost da istori\u010dari amateri objavljuju svoje pri\u010de, tako da je do sada objavljeno 150 radova i dragocjenih svjedo\u010denja o stradanju.<\/p>\n \u010casopis ima brojne saradnike iz Srbije, Hrvatske, Njama\u010dke i Izraela.<\/p>\n U 15.30<\/strong> na \u0161tadnu Republike Srpske \u201eASoglas\u201c Zvornik predstavio je svoja izdanja.<\/p>\n Najve\u0107u pa\u017enju publike privukao je antiratni roman \u201ePogled kroz kurije o\u010di\u2019\u2019 Mladena Markovi\u0107a.<\/p>\n \u201ePitaju\u0107i se u obra\u0107anju njemu, ‘budu\u0107em, nada se nikad, vojniku’, Markovi\u0107 u romanu ‘Pogled kroz kurije o\u010di’ zapravo daje odgovore, daje antiratnu poruku i ukazuje na besmisao stradanja na na\u0161im prostorima, ali i stradanja uop\u0161te\u201c, rekao je Dejan Spasojevi\u0107, direktor izdava\u010dke ku\u0107e \u201eASoglas\u201c i recenzent romana..<\/p>\n Spasojevi\u0107 je dodao da realisti\u010dkim pristupom obradi teme, Markovi\u0107 stvarnost prikazuje ba\u0161 onakvom kakva jest tj. pro\u0161lost onakvom kakva je bila.<\/p>\n Predstavljene su i knjige \u201eO\u017eiljci na du\u0161i\u2019\u2019 Jovane \u010cebo, \u201eProlje\u0107e kad je umrla Viktorija\u2019\u2019 Mirjane Su\u0161i\u0107 i \u201e\u041aaleidoskop\u2019\u2019 Olivera Jankovi\u0107a. O djelima su govorili autori.<\/p>\n U 16 sati<\/strong> na \u0161tandu Republike Srpske Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Republike Srpske predstavio je knjige sa konkursa \u201eSovica\u201c.<\/p>\n Rije\u010d je o djelima \u201e\u041aoka avijati\u010darka\u201c Marine Jovanovi\u0107, koja je pobijedila na ovom izboru za najljep\u0161u dje\u010dju knjigu, i \u201eMa\u010dke su ne\u0161to sasvim drugo\u201c Verice \u017dugi\u0107, \u010dije se djelo na\u0161lo u naju\u017eem izboru za nagradu na konkursu. Mili\u0107 je ocijenio da je rije\u010d o dubokoj metafori u kojoj svako mo\u017ee da prona\u0111e sopstveni \u017eivot, jer nema \u010dovjeka koji nije po\u017eelio da poleti, odnosno da dostigne slobodu.<\/p>\n \u201eTekst je duhovit i pun vrcavih dijaloga. \u0160alje jasnu poruku da se do ideala mo\u017ee sti\u0107i, ali da je taj put pun prepreka. Va\u017eno je da i ova knjiga \u0161alje poruku o potrebi solidarnosti\u201c, rekao je Mili\u0107.<\/p>\n Jovanovi\u0107eva je istakla da je pisanje knjiga za djecu sjajna avantura i da se pri\u010da koju je pisala razvijala do mnogo krupnih tema, poput odnosa pojedinca i zajednice, jer su, kako je navela, i koke prestale da lete onda kada su ih ljudi pripitomili.<\/p>\n \u201eVelika je stvar kada svako od nas doprinese ostvarenju uzvi\u0161ene \u017eelje, poput \u017eelje za letenjem, odnosno za slobodom\u201c, rekla je Jovanovi\u0107eva.<\/p>\n Govore\u0107i o knjizi \u201eMa\u010dke su ne\u0161to sasvim drugo\u201c, profesor Sanja Macura je naglasila da se ovaj rukopis izdvaja po nevjerovatnoj lako\u0107i \u010ditanja veoma ozbiljnih tema i humorom koji \u010ditaoca kao na krilima pronese kroz knjigu.<\/p>\n Autor Verica \u017dugi\u0107 rekla je da se ovom knjigom oprobala i kao dje\u010dji pisac i da u njoj glavne uloge imaju Vasa i Dunja, kako se zovu i njena djeca.<\/p>\n \u201ePisala sam o onome \u0161to poznajem i sve je i\u0161lo dosta lako\u201c, rekla je \u017dugi\u0107eva.<\/p>\n Njana knjiga govori o dvoje tinejd\u017eera koji odlaze u prastaru ku\u0107u bez interneta i vaj-faja i tu se susre\u0107u sa svijetom iz ma\u0161te i, prema pri\u010di, vide da ma\u010dke nisu ono \u0161to vidimo, ve\u0107 ne\u0161to sasvim drugo, po \u010demu je ovo djelo i dobilo naslov.<\/p>\n U 16 sati<\/strong> na \u0161tandu Republike Srpske Centar za dru\u0161tveno\u2013politi\u010dka istra\u017eivanja Republike Srpske predstavio je tri svoja izdanja, a posebno interesovanje posjetilaca bilo je za knjigu \u201eGenocid nad Srbima u NDH \u2013 narod koji nije trebao da postoji\u201c, autora Du\u0161ana Pavlovi\u0107a.<\/p>\n Profesor Draga Mastilovi\u0107 rekao je da Pavlovi\u0107eva knjiga na kvantitativan i kvalitetan na\u010din ukazuje na pravce na koje treba istra\u017eivati genocid po\u010dinjen nad Srbima u Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj (NDH) i kako do\u0107i do odgovora na pitanje za\u0161to je po\u010dinjen.<\/p>\n Naveo je da Pavlovi\u0107eva knjiga maestralno upu\u0107uje na to da \u201ezlo\u010din nije brojka nego namjera\u201c, odnosno da je genocid po\u010dinjen nad srpskim narodom bio sistematski i namjerno proveden, a da su u to bili uklju\u010deni svi i dr\u017eava i katoli\u010dka crkva.<\/p>\n Mastilovi\u0107 je naglasio da je sve u\u010dinjeno da se Srbi dehumanizuju prije genocida koji je nad njima u\u010dinjen, da je istovremeno \u0161irena srbofobija.<\/p>\n On je istakao da je Pavlovi\u0107 kao jedan od zna\u010dajnih problema u dana\u0161njem istra\u017eivanju genocida prepoznao to \u0161to se genocid nad Srbima izjedna\u010dava sa Jasenovcem, \u0161to nije ni blizu istine i dovodi do u najmanjem slu\u010daju neumjesnog licitiranja o broju \u017ertava.<\/p>\n \u201ePosljedica toga su fragmentacija pam\u0107enja i politi\u010dke zloupotrebe pa i relativizacija zlo\u010dina kako to autor sa punim pravom primje\u0107uje\u201c, rekao je Mastilovi\u0107.<\/p>\n On je naglasio da se Pavlovi\u0107 posebno pozabavio ulogom Rimokatoli\u010dke crkve u genocidu koja je znatno doprinijela stvaranju moralne i teolo\u0161ke legitimacije zlo\u010dina.<\/p>\n Profesor Aleksandar Miti\u0107 rekao je da Pavlovi\u0107eva knjiga poziva na borbu protiv revizionizma i relativizacije genocida u Drugom svjetskom ratu, na borbu za vidljivost i ukazivanje na istinski karakter genocida u NDH i predstavlja apel da kultura sje\u0107anja na\u0111e svoje pravno upori\u0161te u strate\u0161kom narativu Srbije i Republike Srpske i srpskog naroda.<\/p>\n \u201eDa taj strate\u0161ki narativ bude i brana odbrane srpskog naroda na ovim prostorima\u201c, dodao je Miti\u0107.<\/p>\n Centar za dru\u0161tveno\u2013politi\u010dka istra\u017eivanja Republike Srpske predstavio je na dana\u0161njoj promociji i zbornik \u201eDejtonski mirovni sporazum \u2013 30 godina mira i stabilnosti\u201c i djelo \u201eBranite Evropu kao civilizaciju\u201c, autora Davida Engelsa.<\/p>\n Institut istorijskih nauka Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu u 17 sati<\/strong> na \u0161tandu Republike Srpske na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Beogradu predstavio je svojih \u0161est izdanja.<\/p>\n Direktor Instituta Draga Mastilovi\u0107, govore\u0107i o svojoj knjizi \u201eSarajevo 1941\u201c, rekao je da je to monografija koja se bavi genocidom nad Srbima 1941. godine.<\/p>\n Mastilovi\u0107 je istakao da je golgota sarajevskih Srba, koja je po\u010dela 1941. godine stravi\u010dnim usta\u0161kim zlo\u010dinima, vrhunac do\u017eivjela devedesetih godina pro\u0161log vijeka, kada su Srbi protjerani iz Sarajeva.<\/p>\n On je naveo da je knjigu napisao na osnovu gra\u0111e koju je prikupljao iz Arhiva BiH u Sarajevu, Arhiva Jugoslavije i Arhiva Srbije u Beogradu, te drugih arhivskih ustanova i biblioteka.<\/p>\n Govore\u0107i o zlo\u010dinima iz 1941. godine, on je ukazao da su zlodjela nad Srbima sprovo\u0111ena sistematski i s namjerom da se uni\u0161ti biolo\u0161ka osnova srpskog naroda, jer su ubijane cijele porodice, pa \u010dak i djeca.<\/p>\n Mastilovi\u0107 je napomenuo da se trudio da popi\u0161e \u0161to vi\u0161e \u017ertava i da je uspio da popi\u0161e imena 1.200 stradalih, me\u0111u kojima su i oni kojih nije bilo ni u jednom dosada\u0161njem popisu \u017ertava.<\/p>\n On je dodao da je u izdanju \u201eDokumenti o stvaranju Republike Srpske\u201c autora Georgija Vuli\u0107a predstavljena gra\u0111a o procesu nastanka Republike Srpske.<\/p>\n Autor izdanja \u201ePopis obveznika d\u017eizje u kazama Srebrenica i \u0160abac iz 1600. godine\u201c Nada Trifkovi\u0107 objasnila je da su d\u017eizje popis da\u017ebina nemuslimanskog stanovni\u0161tva Osmanlijama.<\/p>\n \u201eU tom popisu govori se o vi\u0161e od 7.500 Srba, \u0161to pokazuje da je broj hri\u0161\u0107ana u to vrijeme bio mnogo ve\u0107i nego \u0161to se do sada pretpostavljalo i da proces islamizacije ni izbliza nije bio tako brz kako se do sada mislilo\u201c, istakla je Trifkovi\u0107eva.<\/p>\n Predstavljaju\u0107i monografiju \u201eRecikla\u017ea pro\u0161losti: Istorija i politika\u201c, koju je napisao zajedno sa Zdravkom Deleti\u0107em, profesor Univerziteta u \u041aosovskoj Mitrovici Vladan Virijevi\u0107 rekao je da je to hrestomatija sastavljena od stru\u010dnih tekstova, prvenstveno namijenjenih studentima istorije.<\/p>\n Me\u0111utim, kako je istakao, ona mo\u017ee da poslu\u017ei i odbrani istorijske nauke od sve ve\u0107eg upliva dnevne politike i poku\u0161aja revizije istorije.<\/p>\n \u201eIstorijska nauka gr\u010devito se bori da ostane objektivna i svojstvena i da ne bude zloupotrebljena u dnevnopoliti\u010dke svrhe. Poseban problem je to \u0161to danas imamo takozvane anga\u017eovane istori\u010dare koji \u017eele da prika\u017eu neko novo tuma\u010denje istorije\u201c, rekao je Virijevi\u0107.<\/p>\n Istori\u010dar Danko Mihajlovi\u0107 predstavio je svoju monografiju \u201eFo\u010danski srez 1918\u20131941\u201c za koju je rekao da je va\u017ena zbog sve \u010de\u0161\u0107ih udara iz susjedstva na Republiku Srpsku, ali i ataka iznutra koji dolaze od pseudoistori\u010dara.<\/p>\n Mihajlovi\u0107 je napomenuo da istra\u017eivanja poput njegovog slu\u017ee tome da se popuni praznina u poznavanju lokalne istorije, pogotovo u periodu \u041araljevine SHS i \u041araljevine Jugoslavije, koja je u arhai\u010dnoj sredini poput tada\u0161nje Fo\u010de naslijedila mnoge negativne trendove od ranijih vladara.<\/p>\n Institut istorijskih nauka Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu predstavio je i zbornik radova sa nau\u010dnog skupa \u201eDrugi svjetski rat u svjetlu istorijskih \u010dinjenica i istorijskog revizionizma\u201c.<\/p>\n Poljoprivredni fakultet Univerziteta Isto\u010dno Sarajevo u 17.30<\/strong> na \u0161tandu Republike Srpske predstavio je dvije monografije koje govore o istorijatu i dometima ovog fakulteta od osnivanja do danas.<\/p>\n Dekan fakulteta Vesna Mili\u0107 rekla je da je Poljoprivredni fakultet u novembru pro\u0161le godine proslavio tri decenije postojanja, ali da je njegovo trajanje mnogo du\u017ee i da je upravo zato i izdao \u201eMonografiju – 84 godine tradicije visoko\u0161kolskog obrazovanja u podru\u010dju poljoprivrede\u201c i \u201eMonografiju \u2013 77 godina tradicije visoko\u0161kolskog obrazovanja u podru\u010dju \u0161umarstva\u201c.<\/p>\n Ona je navela da rad na monografijama nije bio jednostavan jer je Poljoprivredni fakultet na Grbavici izgorio usljed ratnih dejstava 1992. godine kao i kompletna dokumentacija i arhiva.<\/p>\n \u201eDio dokumenata o osnivanju fakulteta prona\u0111en je u Arhivu Srbije, a pomogle su nam i kolege sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu\u201c, rekla je ona.<\/p>\n Mili\u0107eva je ukazala da je Poljoprivredni fakultet Univerziteta Isto\u010dno Sarajevo 1994. godine po\u010deo od ni\u010deg, a izrastao u respektabilnu visoko\u0161kolsku ustanovu koja se stalno unapre\u0111uje i prilago\u0111ava zahtjevima vremena.<\/p>\n \u201ePo\u0161to mladim ljudima, iskreno u posljednje vrijeme nije privla\u010dan studijski program poljoprivreda i zaobilaze poljoprivredne fakultete, ne samo kod nas nego u cijelom regionu i\u0161li smo za tim da se modernizujemo. Zadr\u017eali smo modul \u2013 Op\u0161ti smjer, ali smo uveli smjer – Digitalna poljoprivreda koja je sve atraktivnija i poma\u017ee mnogo u proizvodnji hrane kao i smjer Urbana poljoprivreda\u201c, rekla je ona.<\/p>\n Mili\u0107eva je istakla da ovaj fakultet ima izuzetnu me\u0111unarodnu saradnju, posebno istakav\u0161i onu sa kolegama u Voronje\u017eu koja je rezultirala tim da na svom oglednom dobru \u0161umarskog odjeljenja na Vu\u010dijoj Luci imaju karbonske poligone.<\/p>\n \u201ePrvi smo u svijetu izvan Rusije koji smo to po\u010deli raditi, a poslije nas je dobila jedna institucija u Brazilu\u201c, rekla je ona i dodala da je Poljoprivredni fakultet nedavno dobio zna\u010dajan projekat sa jednim univerzitetom u kineskoj provinciji D\u017ean Su.<\/p>\n \u201ePrva smo institucija u BiH, a mo\u017eda i \u0161ire koja je uspjela tako ne\u0161to da postigne. Naravno radi\u0107emo i dalje na na\u0161im kadrovima, trudi\u0107emo se da kod mladih ljudi stvorimo svijest koliki je zna\u010dajna proizvodnja hrane\u201c, rekla je ona.<\/p>\n Profesor Goran Perkovi\u0107 rekao je da se stru\u010dnjaci koji su diplomirali na Poljoprivrednom fakultetu nalaze u svim institucijama Republike Srpske i obavljaju najslo\u017eenije funkcije.<\/p>\n \u201eSamo ona dr\u017eava koja zna koja da iskoristi svoje resurse i ima dovoljno stru\u010dnog kadra, sjemenskog, sadnog i svakog drugog materijala, ima prehrambenu i sigurnost da \u0107e opstati kao dr\u017eava\u201c, rekao je on.<\/p>\n Na \u0161tandu Republike Srpske u 18 sati<\/strong> Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske predstavila je svoja izdanja, me\u0111u kojima je i \u201ePri\u010da o manastiru Gomionica\u201c arhimandrita Platona.<\/p>\n Predstavljene su i \u201eStripovjetke\u201c po motivima Branka \u0106opi\u0107a, na \u010dijoj su adaptaciji radili Milan Mladi\u0107 i Predrag Ikoni\u0107.<\/p>\n Direktor Narodne i univerzitetske biblioteke Ljilja Petrovi\u0107 Ze\u010devi\u0107 rekla je da Biblioteka nije komercijalan izdava\u010d, ali da su njena izdanja rado vi\u0111ena i uvijek tra\u017eena na svim sajmovima na kojim su predstavljena, te da je \u201eStripovjetka“ po motivima Petra \u041ao\u010di\u0107a nai\u0161la na veliki interes na Sajmu knjiga u Solunu.<\/p>\n Bibliotekar Berislav Blagojevi\u0107 rekao je da \u201ePri\u010da o manastiru Gomionica\u201c na poseban i djeci prilago\u0111en na\u010din govori o ovoj svetinji za \u010dije se porijeklo vezuju razna predanja, od toga da su ga osnovali Nemanji\u0107i do toga da su osniva\u010di bili prognani monasi iz Mile\u0161eve.<\/p>\n \u201eNa ovaj na\u010din njegujemo tradiciju u savremenom ruhu i pribli\u017eavamo je najmla\u0111im koji su u fokusu djelovanja na\u0161e biblioteke\u201c, rekao je Blagojevi\u0107.<\/p>\n \u041aao svoj doprinos afirmaciji pisane rije\u010di i \u010ditanju predstavnici Narodne i univerzitetske biblioteka Republike Srpske su svoja izdanja poklonili svim gostima na \u0161tandu Republike Srpske u Beogradu.<\/p>\n Posljednja promocija na \u0161tandu Republike Srpske u utorak, 28 oktobra, odr\u017eana je u 18.30 sati<\/strong> predstavljanjem izdanja Zavoda za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Isto\u010dno Sarajevo \u201eLjubav ima ukus eurokrema\u201c Radisava Mili\u0107a. O knjizi su govorili prof.dr Sanja Macura i autor.<\/p>\n Direktor Zavoda za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Republike Srpske Predrag Spasojevi\u0107 rekao je da Me\u0111unarodni sajam knjiga u Beogradu ima poseban zna\u010daj za sve izdava\u010de iz Republike Srpske.<\/p>\n Ocijenio da je Sajam u Beogradu va\u017ean i za sve izdava\u010de iz ovog dijela Evrope, jer je rije\u010d o najzna\u010dajnijoj knji\u017eevnoj manifestaciji u regionu.<\/p>\n \u201eMi se zato uvijek potrudimo da u \u0161to boljem svjetlu predstavimo na\u0161u izdava\u010dku djelatnost i na\u0161u Republiku Srpsku. Mislim da smo to i ovog puta uradili na najbolji na\u010din\u201c, rekao je Spasojevi\u0107 za Srnu.<\/p>\n On je podsjetio da je Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Republike Srpske danas na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Beogradu promovisao djela koja su nagra\u0111ena na konkursu za najbolju dje\u010dju knjigu \u201eSovica\u201c.<\/p>\n Rije\u010d je o knjigama \u201e\u041aoka avijati\u010darka\u201c Marine Jovanovi\u0107 i \u201eMa\u010dke su ne\u0161to sasvim drugo\u201c Verice \u017dugi\u0107.<\/p>\n Spasojevi\u0107 je najavio da \u0107e Zavod sutra na Sajmu knjiga u Beogradu predstaviti knjige koje su pobijedile na konkursu \u201eZlatna sova\u201c.<\/p>\n Na 68. Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Beogradu na reprezentativnom \u0161tandu Republike Srpske i u salama za promocije \u201eVasko Popa\u201c i \u201eBorislav Peki\u0107\u201c Republika Srpska se predstavlja sa 137 naslova, 46 izdava\u010da i 129 autora.<\/p>\n \u041aao i prethodnih godina, uz knjige \u0107e biti predstavljena \u010detiri \u010dasopisa, a bi\u0107e odr\u017eano i tradicionalno knji\u017eevno ve\u010de pjesnika iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i rasijanja.<\/p>\n Predstavljanje knjiga pod motom \u201e\u010cuvaj se, moj rode, svojih stranputica\u201c organizovalo je Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ministar za nau\u010dnotehnolo\u0161ki razvoj i visoko obrazovanje Sini\u0161a \u041aaran posjetio je u utorak, 28. oktobra, \u0161tand Republike Srpske i ostalih izdava\u010da iz Srpske na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Posebno se zadr\u017eao na \u0161tandu Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu, upoznao se o izdanjima Andri\u0107evog instituta i novima naslovima i izdanjima izdava\u010da iz Republike Srpske. Nakon obilaska,…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":20001,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[98],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20084"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=20084"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20084\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20440,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20084\/revisions\/20440"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20001"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=20084"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=20084"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=20084"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj2_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"Fondacija](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj3.jpg\" "\\"Fondacija")
<\/p>\n
\nMo\u010devi\u0107eva je rekla da je knjiga nastala na osnovu svjedo\u010denja 76 ljudi koji su joj pri\u010dali o zlo\u010dinima u NDH, a u to vrijeme su imali od osam do 14 godina i ostali su bez jednog ili oba roditelja.<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj3_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"Akademija](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj4.jpg\" "\\"Akademija")
<\/p>\n![\"\u201eProsvjeta\u201c,](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj5.jpg\" "\\"\u201eProsvjeta\u201c,")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj5_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"JU](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj6.jpg\" "\\"JU")
<\/p>\n![\"\u201eASoglas\u201c](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj6_1.jpg\" "\\"\u201eASoglas\u201c")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj6_2.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"Zavod](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj6_3.jpg\" "\\"Zavod")
<\/p>\n
\n\u010clan \u017eirija Radisav Mili\u0107 istakao je da je djelo Jovanovi\u0107eve izuzetno i neobi\u010dno i da je u fokusu jedna koka koja je dobila \u017eelju da poleti.<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj6_4.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"JU](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj6_5.jpg\" "\\"JU")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj6_6.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"Institut](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj6_7.jpg\" "\\"Institut")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj6_8.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"Poljoprivredni](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj7.jpg\" "\\"Poljoprivredni")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj7_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"Narodna](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj8.jpg\" "\\"Narodna")
<\/p>\n![\"Zavod](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj9.jpg\" "\\"Zavod")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/drugi_dan_sknj9_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n