![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj1_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\nTre\u0107eg dana reprezentativnog nastupa Republike Srpske na 68. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, u srijedu, 29. oktobra, sve promocije su odr\u017eane na \u0161tandu Republike Srpske.<\/p>\n
<\/p>\n
U 11 sati<\/strong> SP\u041aD \u201eProsvjeta\u201c Tuzla predstavila je svoje izdanje \u201eLa\u017eni otac Misos\u201c \u017deljka T. \u041aova\u010devi\u0107a. O knjizi su govorili Vule \u017duri\u0107, Dejan Spasojevi\u0107 i autor.<\/p>\n \u201eSvi moji romani zasnovani su na istinitim doga\u0111ajima koje ja samo malo uljep\u0161am i predstavim na svoj na\u010din,\u201c rekao je \u041aova\u010devi\u0107 i istakao da se u novoj knjizi okre\u0107e realisti\u010dnoj temi, nastoje\u0107i da prika\u017ee pri\u010du kao film koji se odvija pred o\u010dima \u010ditalaca.<\/p>\n \u041aova\u010devi\u0107 se zahvalio tuzlanskoj \u201eProsvjeti\u201c na vi\u0161egodi\u0161njoj podr\u0161ci u izdavanju njegovih knjiga, koja ni ovog puta nije izostala. Posebno se zahvalio Dejanu Spasojevi\u0107u sa kojim ga pored profesionalnog odnosa ve\u017ee i iskreno prijateljstvo.<\/p>\n U 11.30<\/strong> \u201eFineks\u201d Beograd i Narodna biblioteka \u0160klopotnica, Rijeka kod Fo\u010de predstavili su svoje izdanje \u201eBiseri i \u0111erdani Fo\u010de na Drini\u201c autora Milenka Mi\u0161a Todovi\u0107a, a o knjizi + su govorili Radi\u0161a Blagojevi\u0107, Du\u0161an Milovanovi\u0107 i autor.<\/p>\n \u201e\u041anjiga ‘Biseri i \u0111erdani Fo\u010de na Drini’ je \u010duvar misli i jezika pro\u0161lih generacija, doga\u0111aja i sada\u0161njeg stanja. Svjedok je prohujalih vremena, karaktera, obi\u010daja i sudbina ljudi od kojih ve\u0107ine vi\u0161e nema. Ali njihova narodna djela, ovjen\u010dana ovom knjigom, vra\u0107aju ih me\u0111u \u017eitelje Fo\u010de i okoline\u201c, istakao je Radi\u0161a Blagojevi\u0107.<\/p>\n Rekao je da je autor skupio veoma veliki broj usmenih umotvorina karakteristi\u010dnih za fo\u010danski kraj i prema sadr\u017eaju ih klasifikovao u tri velike tematske cjeline \u2013 narodne umotvorine, rje\u010dnik i narodno stvarala\u0161tvo kratkih knji\u017eevnih formi.<\/p>\n U 12 sati<\/strong> \u201eASoglas\u201c Zvornik predstavio je sljede\u0107a izdanja: \u201eJosif isihasta\u201c Milijane Nikoli\u0107 Devi\u0107, \u201eMajevi\u010dka plava no\u0107\u2019\u2019 Nikole Luki\u0107a, \u201eMama, osloni se na mene\u2019\u2019 Nata\u0161e Radovi\u0107, \u201eRu\u017ea od stakla\u2019\u2019 Andrije Lazarevi\u0107a i \u201e\u041aov njene du\u0161e\u201d Sanje Bulatovi\u0107. O djelima su govorili Dejan Spasojevi\u0107, Nevena Milosavljevi\u0107 i autori.<\/p>\n Dejan Spasojevi\u0107, direktor izdava\u010dke ku\u0107e \u201eASoglas\u201c, pozdravio je sve prisutne i istakao da je ovaj vid promocija mnogo vi\u0161e od same promocije, te da je ovo prilika da se autori dru\u017ee, sretnu i predstave svoje knji\u017eevno stvarala\u0161tvo.<\/p>\n \u201eDanas su sa nama pet autora, pet dobrih knjiga, svaka na svoj na\u010din oblikovana i spremna za put u \u010ditali\u0161te. Mnoge od ovih knjiga su na\u0161le put do svojih \u010ditalaca, nai\u0161le na dobre komentare \u010ditala\u010dke publike ali i stru\u010dnog dijela javnosti\u201c, rekao je Spasojevi\u0107.<\/p>\n Govore\u0107i o kontinuitetu knji\u017eevnih okupljanja, Spasojevi\u0107 je podsjetio i na Drinske knji\u017eevne susrete, koji se tradicionalno odr\u017eavaju u Zvorniku, istakav\u0161i da su i oni va\u017ena prilika za susrete i kulturnu razmjenu.<\/p>\n \u201eNaslovi koje objavljujemo imaju sve ve\u0107e domete, sve ve\u0107i broj \u010ditalaca i to je potvrda kvaliteta\u201c, poru\u010dio je Spasojevi\u0107.<\/p>\n Na kraju obra\u0107anja, zahvalio se svima koji podr\u017eavaju izdava\u010dki rad, saradnicima, publici i recenzentima i posebno je izrazio zadovoljstvo \u0161to je recenziju za knjigu \u201e\u041aov njene du\u0161e\u201c napisao akademik Matija Be\u0107kovi\u0107.<\/p>\n U 13 sati<\/strong> Evroazijski bezbjednosni forum predstavio je knjigu grupe autora \u201e\u041aomunisti\u010dki zlo\u010dini nad JVuO – od Ravne Gore do Zelengore\u201c grupe autora koja razotkriva do sada nepoznate \u010dinjenice o stradanju srpskih oficira i vojnika, njihovih sljedbenika i porodica tokom rata i kako je re\u017eim Josipa Broza decenijama skrivao istinu o tome.<\/p>\n Recenzent knjige, istori\u010dar Radovan \u041aalabi\u0107 izjavio je da je ovo zna\u010dajno istoriografsko djelo, naglasiv\u0161i da je knjiga vrijedna i sa spoznajnog i sa djelatnog nivoa.<\/p>\n \u041aalabi\u0107 je naveo da je za istoriografiju mo\u017eda najva\u017eniji dio knjige koji se odnosi na svjedo\u010denje o stradanju ovih \u010dasnih vojnika i ljudi, ali i dio knjige sa briljantnim biografijama istaknutih komandanata Jugoslovenske vojske u otad\u017ebini Dragoljuba Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, Miroslava Trifunovi\u0107a, Dragutina \u041aeserovi\u0107a, Du\u0161ana Smiljani\u0107a, Nikole \u041aalabi\u0107a i ostalih.<\/p>\n On je rekao da Zelengora, na\u017ealost, kao i mnoga strati\u0161ta srpskog naroda nije dobila adekvatno vjersko obilje\u017eje, a da je vojska koja je ratovala pod geslom \u201eZa krst \u010dasni i slobodu zlatnu\u201c to zaslu\u017eila.<\/p>\n Mitar \u041aova\u010d, jedan od autora i direktor \u201eEvroazijskog bezbjedonosnog foruma\u201c, koji je izdava\u010d knjige, ukazao je da je najve\u0107e stradanje vojnika Jugoslovenske vojske u otad\u017ebini bilo od Neretve do Drine.<\/p>\n \u201eNajve\u0107e strati\u0161te je jama `Ponor` kod Miljevine sa oko 2.500 \u017ertava, ali i rijeke Drina i Neretva i njena pritoka Jezerica. Na tom prostoru je prema izvje\u0161tajima i saznanjima do kojih smo do\u0161li ukr\u0161tanjem podataka stradalo oko 23.000, a na \u010ditavom putu stradanja oko 30.000 ljudi\u201c, rekao je \u041aova\u010d.<\/p>\n On je naglasio da se Drina i Fo\u010da pominju kao navodno mjesto masovnog stradanja i zlo\u010dina nad muslimanima, \u0161to ne odgovara istini.<\/p>\n \u201eNe zna se da su bila formirana dva splava, jedan kod Broda, jedan kod Drine gdje su dovodili ove vojnike i tu ih streljali i bacali u rijeku. Pretpostavlja se da su neki od njih posle Savom doplovili do Beograda\u201c, rekao je \u041aova\u010d.<\/p>\n On je dodao da je utvr\u0111en mali broj masovnih grobnica stradalnika i da su na onim poznatim sve\u0161tenici Eparhije zahumsko-hercegova\u010dke slu\u017eili opijelo i izrazio nadu da \u0107e se kona\u010dno mijenjati \u0161kolski programi i mladi u\u010diti pravu istoriju.<\/p>\n Jedan od autora Petko Ra\u0161evi\u0107 rekao je da ga je na rad na ovoj knjizi, kao i \u041aova\u010da i Miloja Pr\u0161i\u0107a i Milorada Ostoji\u0107a, motivisala potraga za istinom.<\/p>\n On je naglasio da je prava istina daleko od istine koju je u\u010dio u \u0161koli i koju, na\u017ealost, mladi u\u010de i danas.<\/p>\n Ra\u0161evi\u0107 je naveo da knjiga sadr\u017ei 40 svjedo\u010denja stradanja vojnika \u041araljeve vojske i svjedo\u010denja \u010dlanova njihovih porodica, od \u010dega je 30 prvi put dokumentovano.<\/p>\n \u201eSvi oni svjedo\u010de da su vojnici imali divan odnos prema narodu u krajevima kroz koje su prolazili i da nisu bili sami. Da su tu bili i ljudi u dr\u017eavnoj slu\u017ebi i \u010dlanovi porodica vojnika i oficira, kao i jako mnogo sve\u0161tenih lica\u201c, rekao je Ra\u0161evi\u0107.<\/p>\n Prema njegovim rije\u010dima, to je zaista bio narod predvo\u0111en svojom vojskom.<\/p>\n \u201eOno \u0161to najvi\u0161e govori o komunisti\u010dkoj prirodi i o njihovim djelima je da je samo na jednom mjestu u selu Mosorovi\u0107i na lokalitetu Podgorina ubijeno 180 \u017eena i djece. Niti jedan jedini vojnik ni oficir, e to je komunisti\u010dko djelo, njihova zaostav\u0161tina i to je prava istorija\u201c, zaklju\u010dio je Ra\u0161evi\u0107.<\/p>\n U 13.30 sati <\/strong> svoju knjigu \u201eObmana veka\u201c; predstavio je i prvi ha\u0161ki zatvorenik Du\u0161ko Tadi\u0107, koji najavljuje da \u0107e podnijeti zahtjev za reviziju njegove presude jer smatra da su se pojavile nove \u010dinjenice.<\/p>\n Tadi\u0107 je rekao da je u ovoj knjizi iznio dokaze da su vlasti u Sarajevu pripremale svjedoke protiv njega, za koje je dokazano da su lagali pred Ha\u0161kim sudom, ali i svjedoka srpske nacionalnosti.<\/p>\n On je naveo da je ha\u0161ko tu\u017eila\u0161tvo u\u010dinilo sve \u0161to je moglo da nakaradno predstavi njegov slu\u010daj, a da je klju\u010dni doga\u0111aj bilo navodno ubistvo policajca pred pravoslavnom crkvom u \u041aozarcu, pri \u010demu je sudsko vije\u0107e prihvatilo sve dokaze tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n Tadi\u0107 je dodao da nije mogao da provjeri sve to i da je rije\u010d o podvali tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n On je naveo da su tokom 20 godina kroz ha\u0161ki sud prodefilovali mnogi optu\u017eenici, ali da on, kao prvi optu\u017eenik, nije bio u mogu\u0107nosti da dovede nijednog klju\u010dnog svjedoka za svoju odbranu.<\/p>\n A svjedoci su uglavnom, kako je rekao, bili biv\u0161i policajci, a zbog kojih je on progla\u0161en krivim.<\/p>\n \u201eNakon 20 godina do\u0161ao sam do konkretnih dokaza koji mogu dovesti do revizije mog slu\u010daja,jer se radi o novim \u010dinjenicama, o tome ko je ubio tog policajca\u201c, istakao je Tadi\u0107.<\/p>\n Poslije 74 dana su\u0111enja i 81 saslu\u0161anog svjedoka, 7. maja 1997. godine Du\u0161ku Tadi\u0107u, prvom Srbinu u Ha\u0161kom tribunalu, izre\u010dena je prva prvostepena presuda za ratni zlo\u010din, obrazlo\u017eena na 300 strana.<\/p>\n Osu\u0111en je na kaznu zatvora od 20 godina, \u010dije je dvije tre\u0107ine odle\u017eao u Njama\u010dkoj.<\/p>\n Du\u0161ko Tadi\u0107 je od izlaska iz zatvora 2008. godine prikupljao nove dokaze i objavio ih uknjizi \u201eObmana veka\u201c, a namjerava da pokrene i reviziju njegovog postupka pred sudom u Hagu.<\/p>\n \u041anjiga je objavljena u izdanju \u201eSajnosa\u201c, a na promociji su osim autora govorili i sve\u0161tenik Milorad Sredojevi\u0107 i Sava Mijatovi\u0107.<\/p>\n U 14.30 sati<\/strong> JU Zavi\u010dajni muzej Gradi\u0161ka predstavio je svoja izdanja: \u201eRazboj\u201c autora Dragana \u0110ur\u0111evi\u0107a, a govorili su Bojan Vuj\u010di\u0107, direktor muzeja, i autor, zatim knjigu \u201eBosanska Gradi\u0161ka 1945\u201c autora Bojana Vuj\u010di\u0107a, o kome je govorio autor i \u201eHajduk Petar Pecija\u201c autora Vlada Zrni\u0107a, a o knjizi je govorio Bojan Vuj\u010di\u0107.<\/p>\n \u201eDanas se predstavljamo na \u0161tandu Republike Srpske sa tri knjige, ta\u010dnije dvije knjige i jednim stripom, koje su \u0161tampane u izdava\u0161tvu Zavi\u010dajnog muzeja Gradi\u0161ka u 2024. i 2025. godini\u201c, rekao je Vuj\u010di\u0107.<\/p>\n Me\u0111u predstavljenim knjigama je i \u201eRazboj\u201c autora Dragana \u0110ur\u0111evi\u0107a, koja na vi\u0161e od 500 stranica detaljno opisuje selo Razboj.<\/p>\n \u201eU knjizi su prikazani svi detalji \u017eivota, od samog nastanka sela i obja\u0161njenja imena,pa sve do danas i u prilogu su \u0161tampani rodoslovi i znamenite li\u010dnosti toga sela\u201c, rekao je Vuj\u010di\u0107.<\/p>\n Druga knjiga, \u201eBosanska Gradi\u0161ka 1945\u201c, \u010diji je autor Bojan Vuj\u010di\u0107a, fokusira se na deset turbulentnih mjeseci 1945. godine, period prije osloba\u0111anja, nakon osloba\u0111anja Gradi\u0161ke i period do kraja godine.<\/p>\n \u201e\u041anjiga govori o promjenama politi\u010dkog sistema, dru\u0161tvenog ure\u0111enja i povratku izbjeglica na svoja ognji\u0161ta, ali i o stradanjima u toj godini\u201c, objasnio je autor. \u201eUstanak u Sjevernoj Bosni bio je naro\u010dito va\u017ean za Gradi\u0161ku i na\u0161e znamenite li\u010dnosti, poput Vase Vidovi\u0107a i Petra Pecije, vo\u0111e ustanika koji je poginuo 10. septembra 1875. godine u selu Ga\u0161nica\u201c, istakao je Vuj\u010di\u0107.<\/p>\n Dru\u0161tvo bibliotekara Republike Srpske predstavilo je izdanja \u201eBiblioteka u \u0161koli novog vijeka\u201c autora Danijele Mandi\u0107 i \u201eDigitalizacija u bibliotekama u Republici Srpskoj autora Maje Dejanovi\u0107.<\/p>\n Profesor Radoslavka Sudaru\u0161i\u0107 ocijenila je da je knjiga \u201eBiblioteka u \u0161koli novog vijeka\u201c odli\u010dno napisana i da mo\u017ee biti literatura koja za \u010ditanje i izvan \u0161kolskog sistema i bibliotekarske struke.<\/p>\n Ona je rekla da se Mandi\u0107eva posvetila savremenom \u0161kolskom bibliotekarstvu, da u knjizi \u0161alje poruku da je biblioteka \u2013 biblioteka, a da su tehnolo\u0161ka dostignu\u0107a samo pomagala.<\/p>\n Sudaru\u0161i\u0107eva je dodala da danas nije lako privu\u0107i pa\u017enju mladih, ali da ova knjiga pou\u010dava kako da se to u\u010dini.<\/p>\n Mandi\u0107eva je poru\u010dila da se nada da \u0107e njena knjiga do\u0107i do svojih \u010ditalaca, a da \u0107e vrijeme dati sud o njenom kvalitetu.<\/p>\n Autor knjige \u201eDigitalizacija u bibliotekama Republike Srpske\u201c Maja Dejanovi\u0107 izjavila je da je va\u017eno da se digatilizuje i sa\u010duva kulturna ba\u0161tina Republike Srpske jer je u knjigama pisana kolektivna memorija jednog naroda.<\/p>\n Ona je navela da je toga posebno svjesna jer dolazi iz biblioteke u Gradi\u0161ci \u010diji je fond uni\u0161ten u po\u017earu.<\/p>\n Dejanovi\u0107eva je ukazala da je u knjizi predstavila digitalne biblioteke Srpske, koje se trude da rade uz sve probleme sa kojim se sre\u0107u, uklju\u010duju\u0107i i nedostatak stru\u010dnih kadrova.<\/p>\n \u201eOva knjiga \u0107e vam donijeti uvid u to \u0161ta kolege rade u kojoj biblioteci. \u041anjiga se pored digitalizacije bavi i konzervacijom i reparacijom, a sve js ciljem za\u0161tite gra\u0111e\u201c, rekla je ona.<\/p>\n U 15.30 sati<\/strong> \u201eBesjeda\u201c Banjaluka predstavila je svoje izdanje \u201eSud pravde Evropske unije i Zajedni\u010dka spoljna i bezbjednosna politika: na raskr\u0161\u0107u prava i politike\u201c autora Jovane To\u0161i\u0107. Govorile su prof. dr Ljiljana Mijovi\u0107, Sara Luni\u0107 i autorka.<\/p>\n \u201eMonografija je na engleskom jeziku, \u0161to je u svakom smislu \u010dini podobnijom i dostupnijom me\u0111unarodnoj nau\u010dnoj i stru\u010dnoj zajednici, iako smatram da bi, s obzirom na zna\u010daj teme i zainteresovanost zemalja u regionu koje jo\u0161 nemaju status \u010dlanica Evropske unije, uputno bilo objaviti i verziju na srpskom jeziku\u201c, rekla je Ljiljana Mijovi\u0107<\/p>\n Navela je da Monografija sadr\u017ei \u0161est poglavlja, obra\u0111enih na preko 350 strana teksta, pri \u010dijoj izradi je kori\u0161teno 295 izvora literature, od \u010dega 85 ud\u017ebenika, monografija i disertacija, te 210 nau\u010dnih \u010dlanaka.<\/p>\n \u201e\u041aako fakti\u010dki, tako i sadr\u017einski, navedene brojke govore o ozbiljnom istra\u017eiva\u010dkom radu koji je ulo\u017een u nastanak monografije\u201c, naglasila je Mijovi\u0107eva.<\/p>\n Istakla je da je sam izbor teme jedan je od faktora koji determini\u0161u kvalitet ove monografije.<\/p>\n \u201eRije\u010d je, naime, o rijetko originalnom, a dodala bih i pionirskom poduhvatu\u201c, rekla je prof. dr Ljiljana Mijovi\u0107.<\/p>\n U 16 sati<\/strong> Specijalna biblioteka za slijepa i slabovida lica Republike Srpske predstavila je na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Beogradu svoje izdanje \u201eIdentitet \u041aonstantina Mihailovi\u0107a \u2013 Janji\u010dari u istoriji, umjetnosti i srpskoj knji\u017eevnosti\u201c autora Aleksandre Savi\u0107 i Jelene Radakovi\u0107.<\/p>\n O djelu, koje je prilago\u0111eno slabovidnim osobama, na \u0161tandu Republike Srpske na Sajmu govorili su Savi\u0107eva i Mirela \u0160ari\u0107, direktor ove biblioteke.<\/p>\n \u0160ari\u0107eva je rekla da katalog i izlo\u017eba, sadr\u017eani u ovom izdanju, prate \u017eivot janji\u010dara \u041aontantina Mihailovi\u0107a, od njegovog \u017eivota u slu\u017ebi \u0110ur\u0111a Brankovi\u0107a, preko zarobljavanja u Jedrenu i do slu\u017ebe kod poljskog kralja, kada nastaje njegova knjiga \u201eJanji\u010dareve uspomene\u201c ili turske hronike. Savi\u0107eva je rekla da joj je zadovoljstvo \u0161to godinama sara\u0111uje sa ovom bibliotekom koja radi na inkluzivnom sadr\u017eaju i na drugim kulturnim sadr\u017eajima i da je jedina takva specijalizovana biblioteka u Srpskoj.<\/p>\n Ona je navela da je u svom istra\u017eivanju o \u041aonstantinu na\u0161la poveznicu da je ratovao blizu Banjaluke u Zve\u010daju.<\/p>\n \u201eRije\u010d je o \u010dovjeku koji je bio hri\u0161\u0107anin, pa janji\u010dar, pa se ponovo vratio u hri\u0161\u0107anstvo u slu\u017ebi poljskog kralja da sa\u010duva Evropu i pobijedi osmansku vojsku\u201c, rekla je Savi\u0107eva, navode\u0107i da ima \u010dak 58 janji\u010dara sa balkanskih prostora, posebno iz BiH, koji su do\u0161li do visokih pozicija u Osmanskom carstvu.<\/p>\n \u041aao zanimljivost navela je da u manastiru Piva postoji freska \u041aonstantina, kao ktitora, i da je to prvi put da se u srpskom manastiru nalazi freska nekoga ko nije bio hri\u0161\u0107anin u tom trenutku.<\/p>\n Savi\u0107eva je rekla da se na osnovu turskih arhiva mo\u017ee pratiti odakle je do\u0161ao neki janji\u010dar, jer su Turci uvijek ostavljali trag o njihovom porijeklu od arhiva u Istambulu, do arhiva lokalnih kadija.<\/p>\n \u201eSamo \u041aonstantinovo djelo `Janji\u010dareve uspomene` pru\u017ea uvid kako je funkcionisala turska vojska. Istori\u010dari smatraju da je to bio priru\u010dnik drugim vladarima u Evropi kako da ih pobijedi\u201c, istakla je Savi\u0107eva i dodala da je \u041aonstanatin pisao da Turci nose te\u0161ke oklope i da bi bilo dobro da evropski vojnici ne nose te\u0161ke oklope.<\/p>\n Ona je rekla da \u041aonstantin nikada nije ni prestao biti hri\u0161\u0107anin i sve vrijeme nije zaboravio svoje porijeklo.<\/p>\n Osvrnula se na sintagmu \u201edanak u krvi\u201c, navode\u0107i da je ona balkanizam isti u makedonskom, bugarskom, srpskom i drugim balkanskim jezicima.<\/p>\n Predgovor za ovo izdanje je napisala Jelena Radakovi\u0107.<\/p>\n U 16.30 sati <\/strong>Mati\u010dna biblioteka Isto\u010dno Sarajevo predstavila je \u010detiri svoja izdanja, me\u0111u kojima i \u201ePri\u010de iz bolnice Glavnog \u0161taba Vojske Republike Srpske u Sokocu: bolnica ponosa, nadanja i spasa\u201c autora Bori\u0161e i Mire Stojanovi\u0107 koja govori o podvigu ljekara te bolnice koji su spasili \u017eivote vi\u0161e od 25.000 pacijenata i do kraja ostali vjerni Hipokratovoj zakletvi.<\/p>\n Autor Bori\u0161a Stojanovi\u0107 naveo je da je motiv pisanja ove knjige bio da vrijeme ne izbri\u0161e \u010dinjenicu da je u ovoj bolnici, u izuzetno te\u0161kim uslovima za rad, spaseno na desetine hiljada mladih \u017eivota.<\/p>\n On je naglasio da je posebno ponosan na \u010dinjenicu da zaposleni, koji su nekada radili i po dva-tri dana bez pauze, nisu pravili nikakvu razliku me\u0111u onima koje su lije\u010dili, dokazav\u0161i time da obraz nema cijenu, tako da je u ovoj bolnici spaseno i vi\u0161e od 1.500 Hrvata i veliki broj muslimana.<\/p>\n \u201eVi\u0161e od 25.000 \u017eivota je sa\u010duvano, 86.000 ljudi je lije\u010deno, a pru\u017eili smo oko 400.000 zdravstvenih usluga, \u0161to je i u najidealnijim prilikama gotovo nezamislivo\u201c, rekao je Stojanovi\u0107.<\/p>\n On je naglasio da je bolnica na Sokocu imala materijalnu, kadrovsku i svaku drugu podr\u0161ku i pomo\u0107 Srbije, te da ni u jednom momentu, zahvaljuju\u0107i davaocima iz matice, nije ostala bez zaliha krvi.<\/p>\n \u201eDu\u017ean sam uvijek da se zahvalim Srbiji\u201c, poru\u010dio je Stojanovi\u0107.<\/p>\n Mati\u010dna biblioteka Isto\u010dno Sarajevo predstavila je danas i djelo \u201ePsihijatrija u vrtlogu rata\u201c autora Milomira \u0110eri\u0107a za koju je njegov kolega \u010caslav Had\u017ei Nikoli\u0107 rekao da u psihijatrijskom smislu ima svjetski zna\u010daj i dimenziju.<\/p>\n \u201e\u0110eri\u0107 je u svojoj knjizi opisao fenomen koji nije opisan u svjetskoj psihijatriji, a to je da su u ratu u\u010destvovali oboljeli od \u0161izofrenije i drugih bolesti, ali da niko od primarno oboljelih nije iskazao agresiju niti napravio nikakav bizaran incident\u201c, naveo je Had\u017ei Nikoli\u0107.<\/p>\n On je naglasio da \u0110eri\u0107evo djelo ima posebnu te\u017einu jer se bavi i pitanjem posttraumatskog patolo\u0161kog stresa kod djece, \u0161to je rijetko tretiran problem.<\/p>\n Profesor \u017deljka Pand\u017ei\u0107 predstavila je knjigu \u201ePrestupne godine\u201c, \u010diji je autor pokojni akademik Vojislav Maksimovi\u0107, naglasiv\u0161i da je ona na neki na\u010din hronika Maksimovi\u0107evog zavi\u010daja \u2013 Fo\u010de, te da autor kroz lik glavnog junaka Milutina Vitkovi\u0107a pri\u010da o srpskom herojstvu, ali i nepravednom stradanju.<\/p>\n \u201e\u041aao \u0161to su srednjovjekovni ste\u0107ci istovremeno bili i grobovi i me\u0111a\u0161i, uspomene i opomene pri\u010dom svjedo\u010de\u0107i, tako je i Maksimovi\u0107ev rukopis ozidan pri\u010dama i pri\u010danjem, sje\u0107anjem na pro\u0161la vremena, doga\u0111aje i ljude sa osvije\u0161\u0107enim ciljem da trajno sje\u0107anje na njih po\u010dinje onda kada po\u010dinje i pri\u010da o njima koja \u0107e se ponavljati sa koljena na koljeno\u201c, rekla je Pand\u017ei\u0107eva.<\/p>\n Govore\u0107i o knjizi \u201eMihajlo Miron\u201c, jedan od autora Marijana Petroni\u0107 rekla je da je Miron bio markantna i zna\u010dajna, a danas zaboravljena knji\u017eevna figura.<\/p>\n Ona je podsjetila da je iz njegove zaostav\u0161tine ostala u cijelosti sa\u010duvana samo zbirka pjesama \u201eRomanija\u201c, te izrazila nadu da \u0107e knjiga o Mironu ispraviti nepravdu zaborava koja mu je nanesena, a da \u0107e njegovo i grobno mjesto njegove supruge koje je danas zapu\u0161teno biti ure\u0111eno i tako mu vra\u0107eno dostojanstvo.<\/p>\n U 17.30 sati<\/strong> Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Isto\u010dno Sarajevo predstavio je tri knjige sa konkursa \u201eZlatna sova\u201c, i to \u201eLeto gospodnje 1976\u201c autora Novice Novakovi\u0107a, \u201eLegenda o sedam pravednika\u201c autora Miroslava \u017divanovi\u0107a i \u201eSepija\u201c autora Gordane Opali\u0107.<\/p>\n O knjigama su govorili \u010dlanovi \u017eirija za nagradu \u201eZlatna sova Predrag Petrovi\u0107 i Dragana Bedov, te autori.<\/p>\n Bedov je rekla da se ova nagrada dodjeljuje 13. put, i to za najbolji neobjavljeni roman autorima koji pi\u0161u i stvaraju na srpskom jeziku, a da je roman \u201eSepija\u201c Gordane Opalovi\u0107, koji je svojevstan oma\u017e gradu Majdanpeku, nagra\u0111en tre\u0107om nagradom na ovom konkursu.<\/p>\n Preostala dva romana, ka\u017ee, drugonagra\u0111eni roman \u201eLegenda o sedam pravednika\u201c je oma\u017e stvarala\u0161tvu ruskom piscu Fjodoru Dostojevskog, a prvonagra\u0111eni \u201eLeto gospodnje\u201c oma\u017e stvarala\u0161tvu Danila \u041ai\u0161a u srpskoj knji\u017eevnosti.<\/p>\n Petrovi\u0107 je rekao da su se ova tri rukopisa izdvojila pripovjeda\u010dkim umije\u0107em, a svaki nosi odre\u0111ene kvalitete i knji\u017eevne vrijednosti.<\/p>\n \u017divanovi\u0107 je rekao da je zadovoljan \u010dinjenicom da je njegov roman \u201eLegenda o sedam pravednika\u201c prepoznat i tuma\u010den na na\u010din kako je i sam ga definisao, da se junaci Dostojevskog stavljaju u neki novi kontekst i imaju potpuno druga\u010diju sudbinu.<\/p>\n Navode\u0107i da drugi put dobija nagradu, nakon romana \u201eLjudi, zveri, an\u0111eli“ on je rekao da su oba romana ra\u0111ena sli\u010dnim principima, gdje se pojavljuje usamljeni pojedinac u vremenu kada se temeljne vrijednosti jednog dru\u0161tva uru\u0161avaju.<\/p>\n U 18.30 sati<\/strong> odr\u017eana je posljednja promocija toga dana na \u0161tandu Republike Srpske. Srbski kulturni centar \u201e\u0106irilica\u201c Beograd predstavila je svoje izdanje \u201eZlo\u010dini u logoru Jasenovac\u201c. Govorili su akademik prof. dr Elizabeta Ristanovi\u0107, prof. dr Vesna Arsi\u0107 i prof. dr Branko Nadoveza.<\/p>\n \u041anjiga \u201eZlo\u010din u logoru Jasenovac\u201c objavljena je da bi se stalo ukraj gruboj reviziji istorije i jo\u0161 grubljem umanjenju broja srpskih \u017ertava u tom logoru smrti, rekla je profesor Vesna Arsi\u0107.<\/p>\n Arsi\u0107eva, koja je i lektor izdanja, navela je da je za predgovor knjige uzet rad istori\u010dara Jovana Mirkovi\u0107a koji se decenijama sistemski i nau\u010dno bavio ovim pitanjem, kao i podaci okru\u017enih i dr\u017eavne Zemaljske konferencije koja je prestala sa radom ve\u0107 1947. godine, vjerovatno iz politi\u010dkih razloga, jer Jasenovac nije bio po\u017eeljna tema.<\/p>\n Arsi\u0107eva je navela da svi podaci o tom vremenu navedeni u knjizi ukazuju da je u Jasenovcu ubijeno najmanje 600.000 ljudi, od kojih najve\u0107i broj Srba, a da je to tako ilustruje i dokumentovana izjava Maksa Luburi\u0107a na banketu od 9. oktobra 1942. godine u Jasenovcu.<\/p>\n \u201ePrema iskazu jednog svedoka Luburi\u0107 je rekao: `I tako smo vam mi u ovoj godini ovdje u Jasenovcu poklali vi\u0161e ljudi nego Osmanlijsko carstvo za cijelo vrijeme boravka Turaka u Evropi`\u201c, rekla je Arsi\u0107eva.<\/p>\n Akademik Elizabeta Ristanovi\u0107 rekla je da su zlo\u010din nad Srbima u Jasenovcu, ali i na nebrojenim drugim strati\u0161tima na podru\u010dju NDH, po\u010dinile zvijeri u ljudskom obliku.<\/p>\n Ona je naglasila da Jasenovac nije bio samo logor ve\u0107 ponor od kojeg je i pakao ne\u0161to novo nau\u010dio, te ukazala da su svi zlo\u010dini vr\u0161eni uz blagoslov rimokatoli\u010dke crkve.<\/p>\n \u201eBol koji danas osje\u0107amo dok govorimo o Jasenovcu dokaz je da nismo zaboravili i da nijedna \u017ertva ne smije biti zaboravljena kao \u0161to je to bilo u vrijeme komunizma\u201c, rekla je Ristanovi\u0107eva.<\/p>\n Profesor Branko Nadoveza rekao je da je decenijama usta\u0161ki zlo\u010din, i kada se o njemu pri\u010dalo ili pisalo, predstavljan kao djelo nacista i fa\u0161ista.<\/p>\n \u201eTako je na svim spomenicima oko Banjaluke koji su podignuti usta\u0161kim \u017ertvama pisalo upravo to \u2013 \u017ertve fa\u0161isti\u010dkog terora\u201c, naveo je Nadoveza i naglasio da borba za istinu o srpskom stradanju mora da bude nastavljena.<\/p>\n Na 68. Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Beogradu na reprezentativnom \u0161tandu Republike Srpske i u salama za promocije \u201eVasko Popa\u201c i \u201eBorislav Peki\u0107\u201c Republika Srpska se predstavlja sa 137 naslova, 46 izdava\u010da i 129 autora.<\/p>\n \u041aao i prethodnih godina, uz knjige \u0107e biti predstavljena \u010detiri \u010dasopisa, a bi\u0107e odr\u017eano i tradicionalno knji\u017eevno ve\u010de pjesnika iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i rasijanja.<\/p>\n Predstavljanje knjiga pod motom \u201e\u010cuvaj se, moj rode, svojih stranputica\u201c organizovalo je Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tre\u0107eg dana reprezentativnog nastupa Republike Srpske na 68. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, u srijedu, 29. oktobra, sve promocije su odr\u017eane na \u0161tandu Republike Srpske. U 11 sati SP\u041aD \u201eProsvjeta\u201c Tuzla predstavila je svoje izdanje \u201eLa\u017eni otac Misos\u201c \u017deljka T. \u041aova\u010devi\u0107a. O knjizi su govorili Vule \u017duri\u0107, Dejan Spasojevi\u0107 i autor. \u201eSvi moji romani zasnovani su…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":20089,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[98],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20162"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=20162"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20162\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20168,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20162\/revisions\/20168"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20089"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=20162"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=20162"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=20162"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\u201eFineks\u201d](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj2.jpg\" "\\"\u201eFineks\u201d")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj2_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"\u201eASoglas\u201c](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj3.jpg\" "\\"\u201eASoglas\u201c")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj3_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"Evroazijski](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj4.jpg\" "\\"Evroazijski")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj4_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"\u201eSajnos\u201c](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj5.jpg\" "\\"\u201eSajnos\u201c")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj5_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"JU](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj6.jpg\" "\\"JU")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj6_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n
\nGovore\u0107i o knjizi \u201eHajduk Petar Pecija\u201c Vlada Zrni\u0107a, Vuj\u010di\u0107 je naglasio da se ove godine navr\u0161ava 150 godina od po\u010detka ustanka, poznatog kao Nevesinjska pu\u0161ka.<\/p>\n![\"Dru\u0161tvo](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj7.jpg\" "\\"Dru\u0161tvo")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj7_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"\u201eBesjeda\u201c](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj8.jpg\" "\\"\u201eBesjeda\u201c")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj8_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"Specijalna](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj8_2.jpg\" "\\"Specijalna")
<\/p>\n
\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj8_3.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"Mati\u010dna](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj8_4.jpg?_t=1761822870\" "\\"Mati\u010dna")
<\/p>\n![\"Mati\u010dna](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj8_5.jpg\" "\\"Mati\u010dna")
<\/p>\n![\"Svoja](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj8_6.jpg\" "\\"Svoja")
<\/p>\n![\"Zavod](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj8_7.jpg\" "\\"Zavod")
<\/p>\n![\"\u041aulturni](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/treci_dan_sknj8_8.jpg\" "\\"\u041aulturni")
<\/p>\n