![\"\u0160ef](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj1_1.jpg\" "\\"\u0160ef")
<\/p>\nU petak 31. oktobra, na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske (hala 2, nivo A) sve\u010dano je objavljeno da je ovogodi\u0161nji dobitnik Povelje uspjeha \u201eSlu\u017ebeni glasnik\u201c za knjigu D\u017eevada Galija\u0161evi\u0107a \u201eDoba islamizma i terora \u2013 Bosna, odsko\u010dna daska globalnog terorizma\u201c. Rije\u010d je o nagradi koju Predstavni\u0161tvo Srpske u Srbiji tradicionalno dodjeljuje izdava\u010du najtra\u017eenije knjige iz Srpske na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Beogradu.<\/p>\n
<\/p>\n
\u0160ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111en Cicovi\u0107 izjavio je da \u0107e Povelja izdava\u010du biti naknadno uru\u010dena i naglasio da je Galija\u0161evi\u0107eva knjiga najtra\u017eeniji naslov ne samo na \u0161tandu Srpske ve\u0107 i na \u0161tandu Udru\u017eenja izdava\u010da Republike Srpske, kao i da je promocija ovog djela bila jedna od najposje\u0107enijih.<\/p>\n
\u201eOve godine, vjerovatno zbog ukupne situacije u svijetu, posjetioci Sajma su najvi\u0161e interesovanja iskazali za izdanja koja su bila posve\u0107ena srpskom stradanju, \u0161to govore i naslovi koji su bili u naju\u017eem izboru za Povelju, a Galija\u0161evi\u0107eva knjiga je svakako prednja\u010dila\u201c, naveo je Cicovi\u0107.<\/p>\n
On je naglasio da je Galija\u0161evi\u0107eva knjiga i opomena koliko ozbiljno treba shvatiti da je BiH adresa u kojoj je izgra\u0111ena izuzetno sna\u017ena infrastruktura islamskog globalnog terorizma i da je ova zemlja sada kao nekada Sirija \u201emjesto u kome ta infrastruktura samo \u010deka naredbu.<\/p>\n
Cicovi\u0107 je rekao da je i sa ove i sa svih drugih promocija, osim ukazivanja na realne \u010dinjenice i opasnosti, poslata i univerzalna poruka mira i po\u0161tovanja, te da je kultura ta koja spaja.<\/p>\n
Galija\u0161evi\u0107eva knjiga nastala je kao rezultat nastavka dugogodi\u0161njeg istra\u017eiva\u010dkog rada i analiza bezbjednosne situacije na Balkanu.<\/p>\n
Knjiga obiluje dokumentima i autor \u010dinjeni\u010dno ukazuje da je BiH ve\u0107 decenijama baza svjetskih terorista, te da je prisustvo radikalnih islamista u BiH ogroman problem za Republiku Srpsku.<\/p>\n
Posebno je ukazano da u BiH ima vi\u0161e od 100 naselja u kojima se nalaze radikalni islamisti, a da politi\u010dko Sarajevo prikriva njihovo prisustvo, kao i Zapad, skrivaju\u0107i te \u010dinjenice.<\/p>\n
![\"Progla\u0161en](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj1_2.jpg\" "\\"Progla\u0161en")
<\/p>\n
U naju\u017eem izboru za ovogodi\u0161nju Povelju uspjeha bili su Fondacija \u201eMir Bo\u017eiji\u201c iz Banjaluke sa izdanjem \u201ePamtimo \u2013 genocid nad srpskim narodom u NDH\u201c autora Mire Loli\u0107 Mo\u010devi\u0107 i Mati\u010dna biblioteka Isto\u010dno Sarajevo sa romanom \u201ePrestupne godine\u201c autora Vojislava Maksimovi\u0107a.<\/p>\n
Za priznanje su se svojim kvalitetom i zbog iskazanog interesovanja sajamske publike nametnuli i Centar za dru\u0161tveno-politi\u010dka istra\u017eivanja Republike Srpske, izdanje \u201eGenocid nad Srbima u Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj: narod koji nije trebalo da postoji\u201c autora Du\u0161ana Pavlovi\u0107a i Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva Isto\u010dno Sarajevo sa knjigama sa konkursa \u201eZlatna sova\u201c \u2013 \u201eLjeto gospodnje 1976\u201c autora Novice Novakovi\u0107a, \u201eLegenda o sedam pravednika\u201c autora Miroslava \u017divanovi\u0107a i \u201eSencija\u201c autora Gordane Opa\u010di\u0107.<\/p>\n
![\"Knjige](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj1_3.jpg\" "\\"Knjige")
<\/p>\n
Na 68. Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Beogradu na reprezentativnom \u0161tandu Republike Srpske\u00a0 (hala 2, nivo A) i u salama za promocije \u201eVasko Popa\u201c i \u201eBorislav Peki\u0107\u201c Republika Srpska se predstavila sa 137 naslova, 46 izdava\u010da i 129 autora, a odr\u017eano je i tradicionalno Knji\u017eevno ve\u010de pjesnika iz Srbije, Srpske, Crne Gore i rasijanja. Kao i prethodnih godina, uz knjige su\u00a0 predstavljena i \u010detiri \u010dasopisa.<\/p>\n
Predstavljanje Republike Srpske na ovogodi\u0161njem Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga ove godine pod motom \u201e\u010cuvaj se, moj rode, svojih stranputica\u201c organizovalo je kao i\u00a0 prethodnih 14 godina Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n
Posljednjeg, petog dana predstavljanja Republike Srpske na beogradskom sajmu knjiga u petak, 31. oktobra, na \u0161tandu Predstavni\u0161tva odr\u017eane su sljede\u0107e promocije.<\/p>\n
![\"Arhiv](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj2.jpg\" "\\"Arhiv")
<\/p>\n
U 12 sati<\/strong> Arhiv Republike Srpske, Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji i Udru\u017eenje arhivskih radnika Republike Srpske predstavili su izdanje: \u201ePrnjavor \u2013 ilustrovana enciklopedija\u201c autora mr Mladena Strugara i prof. dr Dra\u0161ka Marinkovi\u0107a, a govorili su\u00a0 prof. dr Radislav To\u0161i\u0107 i autori.<\/p>\n Prof. dr Dra\u0161ko Marinkovi\u0107 istakao je da je knjiga rezultat dugogodi\u0161njeg predanog rada i saradnje.<\/p>\n On je naglasio da je projekat nastao kao spoj terenskog istra\u017eivanja i nau\u010dnog pristupa, u kojem je koautor Mladen Strugar najvi\u0161e vremena proveo na terenu, dok je sam prof. Marinkovi\u0107 bio usredsre\u0111en na dru\u0161tveno-geografske i metodolo\u0161ke aspekte.<\/p>\n \u201eU radu smo koristili najnovije podatke sa prostora sada ve\u0107 grada Prnjavora, verifikovali sve postoje\u0107e izvore i uklju\u010dili veliki broj stru\u010dnjaka iz oblasti istorije, geografije, arheologije i drugih disciplina kako bismo dobili interdisciplinarno djelo enciklopedijskog karaktera\u201c, istakao je on.<\/p>\n Prema rije\u010dima prof. Marinkovi\u0107a, ovim izdanjem otvoren je novi prostor za budu\u0107a istra\u017eivanja i nau\u010dni rad.<\/p>\n \u201eOtvorili smo prostor za ljude koji \u0107e poslije nas do\u0107i, da svojim novim istra\u017eivanjima i novim saznanjima do\u0111u do mo\u017eda jo\u0161 boljih rezultata\u201c, poru\u010dio prof. Marinkovi\u0107.<\/p>\n U 13.30<\/strong> sati \u201ePrometej\u201c Novi Sad predstavio je \u00a0izdanje \u201eZmijanjski pisci \u2013 Ko\u010di\u0107evi sledbenici, drugo, dopunjeno izdanje\u201c prire\u0111iva\u010da Vidosava Vice \u0110ur\u0111evi\u0107a i Grozde Regodi\u0107. \u00a0Govorili su dr Dragica Gatari\u0107, Neboj\u0161a Draganovi\u0107, Radomir Vulin, Vidosav Vico \u0110ur\u0111evi\u0107 i Milan Guti\u0107.<\/p>\n Dr Dragica Gatari\u0107 govorila je o zna\u010daju prostora Zmijanja i naslje\u0111u Petra Ko\u010di\u0107a.<\/p>\n \u201eTo je zemlja slobodna i svoja\u201c, podsjetila je ona na Ko\u010di\u0107ev opis zavi\u010daja, naglasiv\u0161i da su i njegovi stanovnici ponosni, slobodoumni i nepokorni, ba\u0161 kao i zemlja iz koje poti\u010du.<\/p>\n Gatari\u0107eva je istakla da je Ko\u010di\u0107ev odnos prema Zmijanju bio duboko emotivan i pro\u017eivljen, jer je \u201esvoje Zmijanje volio i svoje Zmijanje poznavao\u201c. Dodala je da dostignu\u0107a Zmijanja ne treba dodatno obja\u0161njavati jer \u201eona govore sama za sebe\u201c i da znanje nije u glasnosti nego u dubini razumevanja.<\/p>\n Ona je poru\u010dila da danas vi\u0161e nego ikada treba \u010duvati i prenositi Ko\u010di\u0107evo naslje\u0111e, jer, kako je naglasila, \u201egranice Zmijanja nisu samo linije na karti \u2013 to je prostor slobode, duha i jezika.\u201c<\/p>\n U 14 sati<\/strong> \u201eSvet knjige\u201c Beograd predstavio je \u00a0knjigu pjesama \u00a0\u201eTako ti je ime i porijeklo\u201c autora Rajka M. Srdi\u0107a, a govorili su Du\u0161ko M. Petrovi\u0107, prof. dr Vojislav Jeli\u0107 i autor.<\/p>\n \u201eKnjiga pesama \u2019Kakvo ti je ime i porijeklo\u2019 dr Rajka Srdi\u0107a \u2013 Rusa, otkriva pesnika koji je istovremeno i lekar i iscelitelj du\u0161e\u201c, naveo je Jeli\u0107.<\/p>\n On je rekao da Srdi\u0107evi\u00a0 stihovi, pro\u017eeti ljubavlju prema zavi\u010daju, djetinjstvu i tradiciji, vra\u0107aju \u010ditaoca \u201epred ku\u0107ni prag\u201c \u2013 mjesto odakle sve po\u010dinje i gdje se \u010dovek duhovno vra\u0107a.<\/p>\n \u201ePoezija Srdi\u0107a je prosta i duboka, kao govor rodnog kraja, a njegova re\u010d le\u010di jednako kao i njegov lekarski poziv,\u201c istakao je Jeli\u0107.<\/p>\n U 15<\/strong> sati Udru\u017eenje knji\u017eevnika Republike Srpske predstavilo je knjigu \u201eNajdu\u017ea molitva\u201c autora Barbare Novakovi\u0107, a govorila je Suzana Vuji\u010di\u0107<\/p>\n Naziv zbirke pjesama \u201eNajdu\u017ea molitva\u201c preuzet je iz citata: \u201eRije\u010d ljubav je najdu\u017ea molitva\u201c vladike Nikolaja Velimirovi\u0107a. Pjesnikinja spaja duhovnost i li\u010dni do\u017eivljaj. Sam naziv zbirke \u010ditaocu omogu\u0107ava dublje razumijevanje Barbarine poezije u kojoj se spajaju ljubav, vjera i postojanje. Cijela zbirka funkcioni\u0161e kao neprekinuta molitva, ne Bogu u religioznom smislu, ve\u0107 ljubavi u njenom naj\u010di\u0161\u0107em obliku, istakla je je Suzana Vuji\u010di\u0107<\/p>\n Zbirka ima \u0161est ciklusa: Susreti, Izme\u0111u nas, Krvava bajka, \u0106utanje, Crux amore i Ljubav. Sve pjesme u ovoj zbirci su ljubavne, ali u istoj mjeri pro\u017eete bolom i patnjom, a to najbolje mo\u017eemo vidjeti u pjesmi Krvava bajka.<\/p>\n Jezik pjesnikinje je melodi\u010dan, intiman i gotovo liturgijski, a stihovi imaju ritam molitve.<\/p>\n U 15.30<\/strong> sati SPKD \u201eProsvjeta\u201c Gradski odbor Bijeljina predstavila je \u00a0\u010dasopis \u201eSrpska vila\u201c br. 61, o kojoj su\u00a0 govorili su prof. dr Jelina \u0110urkovi\u0107, msr Stojanka \u0110oki\u0107 i Aljo\u0161a Ljubojevi\u0107 i knjigu \u201eKobieti serbskie\u201d (Srpkinje) autora prof. dr Jeline \u0110urkovi\u0107, o kojoj su \u00a0govorili Olga Lali\u0107 Krovicka i autor.<\/p>\n Prof. dr Jelina \u0110urkovi\u0107 je rekla da bez obzira na te\u0161ka vremena i skromna sredstva, nastavljaju da istrajavaju\u00a0 sa izdavanjem \u201eSrpske vile\u201c, koja ve\u0107 godinama izlazi i u \u0161tampanom i u digitalnom izdanju.<\/p>\n \u201eVila je danas ve\u0107 poodmakla djevojka \u2014 ne bismo rekli udava\u010da, nego ba\u0161 stara cura, ali samosvjesna i ponosna na svoj put\u201c, istakla je prof. dr Jelina \u0110urkovi\u0107.<\/p>\n \u201eSrpska vila\u201c je, kako ka\u017ee, odavno pre\u0161la granice Republike Srpske. Njen ure\u0111iva\u010dki savjet okuplja saradnike iz Srbije, Poljske, Rusije, Australije i dijaspore \u0161irom svijeta.<\/p>\n \u201eGdje god su Srbi \u2013 znaju i za Srpsku vilu\u201c, naglasila je \u0110urkovi\u0107eva.<\/p>\n U najnovijem, aprilskom broju, pored nau\u010dnih radova, ogleda i prikaza, objavljene su i besjede u \u010dast Filipa Vi\u0161nji\u0107a, radovi sa tribina posve\u0107enih va\u017enim jubilejima, kao i prilozi o kulturnoj ba\u0161tini Semberije i Republike Srpske.<\/p>\n Posebno je izdvojila rad Radmila Marojevi\u0107a \u201eProtosrbi i Slavenosrbi \u2013 etnogeneza i glotogeneza\u201c, kao i tematski blok posve\u0107en 240 godina od ro\u0111enja Luke Milovanova.<\/p>\n \u201eMalo se zna da je Luka Milovanov, zajedno sa Savom Mrkaljem, jedan od pionira modernog srpskog jezika. Oni su pripremili put Vuku Karad\u017ei\u0107u\u201c, podsjetila je \u0110urkovi\u0107eva.<\/p>\n \u201eKada Srpska vila jednog dana sama postane istorija, va\u017eno je da budu\u0107e generacije znaju ko ju je tvorio i o \u010demu je zborila\u201c, poru\u010dila je na kraju.<\/p>\n U 16.30 sati<\/strong> Udru\u017eenje knji\u017eevnika Republike Srpske predstavilo je knjigu \u201eIrinovac\u201c autora Dragana Glogovca, \u010dlana UKRS, \u00a0a govorio je autor.<\/p>\n Na po\u010detku promocije ovog izdanja u organizaciji Instituta za srpsku kulturu, prisutnima se obratio predsjednik op\u0161tine Nik\u0161i\u0107, Marko Kova\u010devi\u0107, koji je pozdravio okupljene i prenio pozdrave od izdava\u010da \u2014 gospodina Budimira Aleksi\u0107a i Nikole Marojevi\u0107a.<\/p>\n \u201e\u017delim da vas sve pozdravim i da prenesem pozdrave od izdava\u010da koji vode Institut za srpsku kulturu. Ovo je jedan dobar primjer saradnje izme\u0111u Crne Gore, Srpske i Srbije \u2014 na\u0161ih zemalja i ljudi koji na srpskom prostoru djeluju\u201c, poru\u010dio je Kova\u010devi\u0107.<\/p>\n On je izrazio podr\u0161ku autoru i organizatorima, isti\u010du\u0107i da bi bilo zna\u010dajno da se promocija uskoro odr\u017ei i u njegovom gradu.<\/p>\n \u201e\u017delim gospodinu Glogovcu uspje\u0161nu promociju i da knjiga \u0161to prije stigne u na\u0161 Nik\u0161i\u0107, gdje je i nastala, a potom i \u0161irom srpskih zemalja\u201c, naglasio je Kova\u010devi\u0107.<\/p>\n Na kraju je \u010destitao svima koji su doprinijeli izdanju i organizaciji promocije, poru\u010div\u0161i: \u201e\u010cestitam vam jo\u0161 jednom \u2014 i sre\u0107no!\u201c<\/p>\n U 17 sati<\/strong> SPKD \u201eProsvjeta\u201c K. Dubica predstavila je svoja izdanje \u201eZevsova glavobolja\u201c autora Rajka Luka\u010da, o kome su govorili Gordana Maleti\u0107, Ljiljana Dugali\u0107 i Zoran Sinki\u0107. Zatim je \u00a0predstavila knjige \u201eKako upaliti sunce\u201c, \u201eCvr\u010dkova pjesma\u201c, \u201eDa li ribe pjevaju ili samo zijevaju\u201c, \u201eZa\u0161to lutke ne stare\u201c i \u201eLjubav boje bijelo\u201c, autora Du\u0161ka Milunovi\u0107a, o kojima su govorili Bo\u017eidar Pe\u0161ev, Slavka Gruji\u010di\u0107, Zoran Sinki\u0107 i autor.<\/p>\n Na predstavljanju posthumno objavljene knjige Rajka Luka\u010da \u201eZevsova glavobolja\u201c, knji\u017eevnica Ljiljana Dugali\u0107 podsjetila je prisutne na stvarala\u010dki trag i duhovni pe\u010dat pisca koji je, kako je rekla, \u201eostavio svoj glas u pri\u010dama koje \u0107emo dugo slu\u0161ati\u201c.<\/p>\n \u201e\u0160ta nam je Rajko pre\u0107utao za \u017eivota, a \u0161ta nam je ostavio da \u010ditamo po njegovom odlasku?\u201c \u2013 zapitala se Dugali\u0107eva na po\u010detku, dodaju\u0107i da je upravo u ovoj knjizi najvi\u0161e prisutan njegov duh.<\/p>\n \u201e\u010citaju\u0107i ove pri\u010de, kao \u010ditalac sam mogla da \u010dujem glas pisca, koji pripovijeda o ljudima \u010diji su mu glasovi do\u0161aptavali neizre\u010dene sudbine. Njegov savremeni \u2018divit\u2019 \u2013 kompjuter \u2013 bio je pravi pribor za to\u201c, kazala je ona.<\/p>\n Dugali\u0107eva je istakla da je Luka\u010du bilo svojstveno da kroz karakter pojedinca otkriva sudbinu naroda:<\/p>\n \u201eRajku se, \u010dini mi se, otvorila velika i stra\u0161na istina na\u0161ih poraza. On je uzroke tra\u017eio u \u010dovjeku \u2013 u naravima naroda iz koga je potekao i u podneblju u kome je ro\u0111en.\u201c<\/p>\n Uz podsje\u0107anje na njegovo poetsko porijeklo, govornica je naglasila da je Rajko \u201es pouzdanom lako\u0107om i duhovito\u0161\u0107u pripovijedao kao da ima sve vrijeme svijeta pred sobom\u201c.<\/p>\n \u201eMogu da ga zamislim kako se osmjehuje dok tipka po tastaturi. Ta njegova smirenost i le\u017eernost ostavile su nam toplu, gorku, poletnu i humoristi\u010dnu prozu \u2013 sve odjednom\u201c, istakla je ona.<\/p>\n Posebno je izdvojila pri\u010du \u201eKo\u0161\u010dica\u201c, za koju ka\u017ee da \u201emo\u017ee da sen\u010di \u010ditav dan i ostane nezaboravljena u mete\u017eu u kome \u017eivimo\u201c.<\/p>\n \u201eVrijeme \u0107e pokazati, ali mi ve\u0107 sada znamo da je Rajkov glas ostao me\u0111u nama. S povjerenjem u njegov \u2018divit\u2019, nastavljamo da slu\u0161amo i \u010ditamo njegove pri\u010de\u201c, poru\u010dila je na kraju Ljiljana Dugali\u0107.<\/p>\n U 17.30 sati<\/strong> Udru\u017eenje za o\u010duvanje ba\u0161tine \u201eDijak\u201c Priboj predstavio je svoja izdanja. \u010casopis za jezik, knji\u017eevnost i duhovnost \u201eBokatin Dijak\u201c, sveske 25\/2024 i 26\/2025, zajedni\u010dko izdanje sa Centrom za kulturu i informisanje Lopare, i \u010detiri knjige.<\/p>\n Urednik \u010dasopisa, Slobodan Jovi\u0107, istakao je da je izme\u0111u dva sajma objavljeno \u010dak \u0161est naslova \u2014 \u010detiri knjige i dvije sveske \u010dasopisa.<\/p>\n \u201eObjavili smo dramu \u20183 X 1 (po potrebi),\u2019 autora Jelene Lu\u010di\u0107, Nenada Tadi\u0107a i Zorana Todorovi\u0107a, zatim prevod knjige Genadija Aleksejeva u prevodu Nikole Vuji\u010di\u0107a, kao i knjige \u2018Uvod u njivu\u2019 Radeta Tanasijevi\u0107a i \u2018Letnjikovac\u2019 Marka Todorovi\u0107a\u201c, naveo je Jovi\u0107.<\/p>\n On je dodao da \u0107e na promociji, pored njega, o knjigama govoriti i autori \u2014 Nikola Vuji\u010di\u0107, Jelena Lu\u010di\u0107, Nenad Tadi\u0107 i Marko Todorovi\u0107.<\/p>\n Posebno je istakao zna\u010daj saradnje sa Predstavni\u0161tvom Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n \u201eSaradnja je odli\u010dna i raduje me \u0161to svake godine imamo sve vi\u0161e publikacija za predstavljanje. Izdava\u010dka produkcija u Republici Srpskoj je sve raznovrsnija, \u0161to pokazuje da je na\u0161a kulturna scena \u017eiva i plodonosna\u201c, poru\u010dio je Jovi\u0107.<\/p>\n U 18.30 <\/strong>\u201eBesjeda\u201c Banjaluka\u00a0 predstavila je svoje izdanje: \u201eHronika jednog uma\u201c autora Radmila Mojovi\u0107a, a govorio je autor.<\/p>\n U predgovoru svoje nove knjige, koji je pro\u010ditao pred sajamskom publikom pisac otkriva iskren, gotovo ispovijedni odnos prema pisanju, sebi i svijetu koji ga okru\u017euje.<\/p>\n \u201eNema mi u tvojoj nje\u017enosti spasa \u2014 ono sam \u0161to kriv sam, ono sam \u0161to pravedan sam, ono sam \u0161to pi\u0161em. Na vama je da mi sudite\u201c, ka\u017ee autor, isti\u010du\u0107i da je svako njegovo djelo rezultat unutra\u0161njeg preispitivanja.<\/p>\n Op\u010dinjen, kako navodi, \u201eljepotom svog jezika, ali prognan od njegovih ljudi\u201c, autor u knjizi tra\u017ei odgovor na pitanje kako \u201esa\u010duvati vrhunsku du\u0161u plemenitog roda\u201c i sa\u010duvati \u010dovje\u010dnost u vremenu kad se \u201ekrv proliva potocima, kao da je \u0161ampanjac\u201c.<\/p>\n On priznaje sopstvenu slabost, ali i vjeru u moralni otpor:<\/p>\n \u201eBio sam kukavica i ropska du\u0161a… ali \u017eiv \u010dovjek je samo onaj koji gaji \u017ee\u0111 za istinom i pravdom i neuta\u017eivu glad ljubavi za ljubavlju.\u201c<\/p>\n Knjiga, kako sam autor nagla\u0161ava, nije ni utjeha ni propovijed, ve\u0107 poziv na li\u010dni obra\u010dun sa savje\u0161\u0107u:\u201eAko iz ove knjige ne iza\u0111ete makar malo bolji ljudi \u2014 znajte, ili vama, ili meni, svakom u svome, pomo\u0107i nema.\u201c<\/p>\n Ovom promocijom zavr\u0161en je petnaesti po redu reprezentativni\u00a0 nastup Republike Srpske na 68. Me\u0111unarodnom beogradsom sajmu knjiga u organizaciji Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n Ono \u0161to je bilo najva\u017enije na ovom sajmu, kao i na svim dosada\u0161njim, pa i onima koji \u0107e u Beogradu u budu\u0107nosti biti, jesu sureti pisaca i \u010ditalaca, \u017eivi govor o djelima i autorima, dru\u017eenje koje je neponovljivo i nezaboravno. Iza tih otvorenih razgovora o knjigama i ljudima ostaje uvjerenje da \u010dovjek nikad nije sam \u2013 ima svoj rod i narod, svoju kulturu i tradiciju, svoj jezik i pismo, svoju istoriju i svoju dr\u017eavu \u2013 svoju li\u010dnu i narodnu slobodu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U petak 31. oktobra, na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske (hala 2, nivo A) sve\u010dano je objavljeno da je ovogodi\u0161nji dobitnik Povelje uspjeha \u201eSlu\u017ebeni glasnik\u201c za knjigu D\u017eevada Galija\u0161evi\u0107a \u201eDoba islamizma i terora \u2013 Bosna, odsko\u010dna daska globalnog terorizma\u201c. Rije\u010d je o nagradi koju Predstavni\u0161tvo Srpske u Srbiji tradicionalno dodjeljuje izdava\u010du najtra\u017eenije knjige iz Srpske na…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":20262,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[98],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20330"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=20330"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20330\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20337,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20330\/revisions\/20337"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20262"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=20330"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=20330"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=20330"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\u0160ef](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj2_2.jpg\" "\\"\u0160ef")
<\/p>\n![\"\u201ePrometej\u201c](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj3.jpg\" "\\"\u201ePrometej\u201c")
<\/p>\n![\"\u201eSvet](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj4_1.jpg\" "\\"\u201eSvet")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj4.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"Udru\u017eenje](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj5.jpg\" "\\"Udru\u017eenje")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj5_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"SPKD](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj6.jpg\" "\\"SPKD")
<\/strong><\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj6_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"Udru\u017eenje](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj7.jpg\" "\\"Udru\u017eenje")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj7_2.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"SPKD](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj8.jpg\" "\\"SPKD")
<\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj8_1.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"Udru\u017eenje](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj8_2.jpg\" "\\"Udru\u017eenje")
<\/strong><\/p>\n![\"Na](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj8_3.jpg\" "\\"Na")
<\/p>\n![\"\u201eBesjeda\u201c](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/peti_dan_sknj9.jpg\" "\\"\u201eBesjeda\u201c")
<\/strong><\/p>\n