Sve o Srpskoj | 16.11.2025.g. \u2013 Sini\u0161a Karan –<\/p>\n
BiH FUNKCIONI\u0160E SAMO DOK NIKO NEMA MO\u0106 DA PREGLASA DRUGOGA –<\/p>\n
Odbrana Dejtonskog mirovnog sporazuma i njegovih aneksa predstavlja za\u0161titu osnova jedne funkcionalne, stabilne i pravno ure\u0111ene BiH, istakao je profesor ustavnog prava Sini\u0161a Karan.<\/p>\n
\u2013 Dejton je potpisan onda kada su sve strane dobile minimum svojih istorijskih zahtjeva. Niko nije iza\u0161ao kao pobjednik, ali svako je prihvatio kompromis i upravo zato sporazum traje tri decenije \u2013 rekao je profesor Karan za Srnu povodom 30 godina od Dejtonskog sporazuma.<\/p>\n
On je ukazao da Republika Srpska tri decenije vodi pravnu, institucionalnu i demokratsku borbu za o\u010duvanje izvornog sporazuma i to je njena ustavnopravna obaveza, jer BiH u kojoj jedni vladaju, a drugi treba samo da klimaju glavom \u2013 ne mo\u017ee da opstane.<\/p>\n
\u2013 Dejton nije problem BiH, problem su oni koji bi da ga poni\u0161te i uru\u0161e \u2013 konstatovao je Karan za Srnu.<\/p>\n
Kada se danas, tri decenije nakon zaklju\u010denja Dejtonskog mirovnog sporazuma, otvaraju pozivi za \u201efunkcionalniji Ustav BiH\u201c, profesor Karan ka\u017ee da je potrebno postaviti jednostavno pitanje: \u0161ta se zapravo krije iza te naizgled bezazlene floskule, imaju\u0107i u vidu da ustavnopravni jezik umije da sakrije stvarne politi\u010dke namjere.<\/p>\n
\u2013 Unitaristi\u010dki koncept \u201egra\u0111anske dr\u017eave\u201c, koji konstantno name\u0107e politi\u010dko Sarajevo potpomognuto visokim predstavnicima, koji su nametnuli 913 odluka i to sve i jednu protiv Srpske, nije izraz demokratske zrelosti ve\u0107 poku\u0161aj da se ustavnom in\u017einjerijom preure\u0111uje istorijska stvarnost.<\/p>\n
Stvara se utisak da je mogu\u0107e redizajnirati BiH bez ideja kompromisa, bez uva\u017eavanja slo\u017eene etni\u010dke strukture i bez po\u0161tovanja osnovne istine: BiH funkcioni\u0161e samo dok niko nema mo\u0107 da preglasa drugoga \u2013 ukazao je Karan.<\/p>\n
On je naglasio da dejtonska arhitektura nije nastala slu\u010dajno, ona je proizvod istorije, slo\u017eenih pregovora i me\u0111unarodne verifikacije postignutog kompromisa.<\/p>\n
\u2013 Republika Srpska po\u010diva na \u010detiri stuba koji su se pokazali \u010dvr\u0161\u0107im od svih naknadnih politi\u010dkih potresa. Ta \u010detiri stuba i tri principa nisu politi\u010dka parola, to je formula koja dr\u017ei BiH u ravnote\u017ei \u2013 pojasnio je Karan.<\/p>\n
Prema njegovim rije\u010dima, Republika Srpska nije administrativna jedinica, nego politi\u010dki izraz naroda koji je, suo\u010den sa istorijskim isku\u0161enjima, organizovao svoju zajednicu i oblikovao institucije.<\/p>\n
On je naveo da je Dejtonski sporazum me\u0111unarodni ugovor, dio me\u0111unarodnog prava i kao takav ne mo\u017ee biti proizvoljno tuma\u010den ili prera\u0111ivan. Iz toga proizlazi da ni polo\u017eaj Republike Srpske nije politi\u010dka privilegija, nego me\u0111unarodnopravno zagarantovana \u010dinjenica.<\/p>\n
Karan je rekao za Srnu da je ekonomska samostalnost pretpostavka institucionalnog suvereniteta, te da nema sna\u017enih institucija bez sopstvene ekonomske snage.<\/p>\n
Upravo zato je, ka\u017ee on, razvojna politika najkonkretniji vid o\u010duvanja Dejtonskog poretka.<\/p>\n
On je naveo da funkcionalnost BiH kao slo\u017eene dr\u017eave ne le\u017ei u uniformnosti, ve\u0107 u preciznoj ravnote\u017ei i da se tu prvenstveno misli na paritet, konsenzus i podjelu nadle\u017enosti.<\/p>\n
\u2013 Paritet \u2013 ravnopravnost entiteta i konstitutivnih naroda u zajedni\u010dkim organima nije prepreka, nego garant mira. Bez pariteta, odlu\u010divanje bi postalo sredstvo dominacije. Konsenzus \u2013 suo\u010deni sa iskustvom pro\u0161losti, narodi u BiH su prihvatili model u kojem niko ne mo\u017ee biti preglasan u pitanjima koja zadiru u njegovu posebnost. To nije blokada, ve\u0107 mehanizam za\u0161tite, temelj ustavne logike BiH.<\/p>\n
Podjela nadle\u017enosti \u2013 jasna linija izme\u0111u entitetskog i zajedni\u010dkog nivoa otkriva pravu prirodu ustavnog poretka, \u0161to zna\u010di da je BiH asimetri\u010dna federacija sa elementima konfederacije. Poku\u0161aji da se ovaj odnos preokrene nisu pravna potreba, ve\u0107 politi\u010dka ambicija \u2013 pojasnio je Karan.<\/p>\n
On je naglasio da je Republika Srpska unutar tog okvira dobila status koji je vi\u0161e od obi\u010dne autonomije, a malo manje od samostalne dr\u017eave, ali dovoljno jak da \u0161titi njen ustavni integritet.<\/p>\n
\u2013 Teza da Dejton \u201eko\u010di razvoj BiH\u201c samo je politi\u010dka maska koja prikriva nastojanja da se jedan narod proglasi dominantnim, a druga dva svedu na dekorativni element u politi\u010dkom sistemu. To je velika prepreka za opstanak BiH i ako \u017eelimo da ona opstane za dobrobit tri konstitutivna naroda BiH mo\u017ee biti samo dejtonska \u2013 zaklju\u010dio je profesor ustavnog prava Sini\u0161a Karan.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sve o Srpskoj | 16.11.2025.g. \u2013 Sini\u0161a Karan – BiH FUNKCIONI\u0160E SAMO DOK NIKO NEMA MO\u0106 DA PREGLASA DRUGOGA – Dejton je potpisan onda kada su sve strane dobile minimum svojih istorijskih zahtjeva. Niko nije iza\u0161ao kao pobjednik, ali svako je prihvatio kompromis i upravo zato sporazum traje tri decenije Unitaristi\u010dki koncept \u201egra\u0111anske dr\u017eave\u201c, koji…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":20414,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[98],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20418"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=20418"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20418\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20420,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20418\/revisions\/20420"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20414"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=20418"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=20418"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=20418"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}