Sve o Srpskoj | 01.03.2026.g. \u2013 Darko Tanaskovi\u0107 –<\/p>\n
STANUJE LI \u201eBOSNA I HERCEGOVINA\u201c \u2013 SEM U SARAJEVU \u2013 U BANJALUCI, TREBINJU I MOSTARU?<\/p>\n
Odavno je konstatovano da \u201enemogu\u0107a dr\u017eava\u201c, kako je Nenad Kecmanovi\u0107 naslovom svoje knjige od pre skoro dve decenije neopozivo odredio posleratnu Bosnu i Hercegovinu, mo\u017ee imati samo nemogu\u0107u diplomatiju. Pa ipak, sve vreme od konstituisanja mirovnim sporazumom (1995) dejtonska tvorevina, sa Sarajevom kao glavnim gradom, u \u0160eheru ima svoje Ministarstvo spoljnih\/vanjskih poslova, sa nadle\u017eno\u0161\u0107u zastupanja dr\u017eavnih interesa u inostranstvu. Kao i u svakoj drugoj normalnoj dr\u017eavi.<\/p>\n
Ali tu sli\u010dnosti sa drugim dr\u017eavama u spoljnopoliti\u010dkoj i diplomatskoj sferi prestaju, jer, ne zaboravimo, BiH je nemogu\u0107a dr\u017eava. Ima u svetu jo\u0161 poneka spoljnopoliti\u010dki u odre\u0111enim aspektima disfunkcionalna ili komplikovana dr\u017eava, ali BiH je to u samoj svojoj su\u0161tini.<\/p>\n
Preduslov za jasan i koherentan diplomatski nastup na me\u0111unarodnoj sceni jeste postojanje jedinstvene spoljne politike koja proizlazi iz jedinstvene vizije trajnih dr\u017eavnih interesa i sa njima uskla\u0111enih strategijskih ciljeva. Taj temeljni preduslov, uprkos povremenom i privremenom pragmati\u010dnom prevazila\u017eenju razlika izme\u0111u konstitutivnih naroda, u BiH ne postoji, \u0161to od samog po\u010detka funkcionisanja zajedni\u010dke dr\u017eave onemogu\u0107ava uskla\u0111eno diplomatsko delovanje njene spoljnopoliti\u010dke slu\u017ebe prema i u inostranstvu.<\/p>\n
Onome ko je imao priliku da se neposredno osvedo\u010di u to kako izgledaju i kako deluju diplomatsko-konzularna predstavni\u0161tva BiH u inostranstvu ni\u0161ta nije potrebno obja\u0161njavati, a ose\u0107a se to i po refleksima kod ku\u0107e.<\/p>\n
Diplomati na slu\u017ebi van zemlje, bili Bo\u0161njaci, Srbi ili Hrvati, u podjednako su nelagodnom i nezavidnom polo\u017eaju, saglasni samo u nastojanju da se, zarad devizne plate, \u0161to kasnije vrate u Sarajevo i onda ga ponovo \u0161to pre napuste.<\/p>\n
Re\u0161enje za rad u diplomatskom simulakrumu pronalaze kroz uspostavljanje pre\u0107utnog saglasja o tome da je prirodno to \u0161to svako dejstvuje na liniji svoje nacionalne politike, uz minimalnu koordinaciju koju iziskuje dnevna operativa. Malobrojni profesionalci koji bi istinski \u017eeleli da zastupaju interese celokupne BiH na velikim su mukama, jer to je prosto naprosto nemogu\u0107e, pogotovo u vezi sa nekim bitnim politi\u010dkim pitanjima, o kojima u zemlji endemski nema saglasnosti. Nemogu\u0107a misija, jer je i dr\u017eava, kako rekosmo, u biti nemogu\u0107a.<\/p>\n
U poretku savremenog sveta osvedo\u010dili smo se, me\u0111utim, da uz odre\u0111eni sticaj okolnosti i odnosa snaga, i ono \u0161to je na du\u017ei rok, a pogotovo trajno, nemogu\u0107e, kao provizorijum mo\u017ee i prili\u010dno dugo invalidski funkcionisati, pa tako i bosanskohercegova\u010dka \u201ediplomatija\u201c.<\/p>\n
Kad su se posle ubedljive pobede na prvim vi\u0161estrana\u010dkim izborima 1990. godine tzv. nacionalne stranke (SDA, SDS i HDZ), kao efemerni koalicioni partneri dogovarale o podeli resora u vladi, nominalno demokratskoj Izetbegovi\u0107evoj SDA pripalo je ministarstvo inostranih poslova, \u0161to se i tada, a i dugoro\u010dno, pokazalo \u0161tetno po interese srpskog naroda.<\/p>\n
Potpisnik ovih redova objavio je avgusta 1991. godine u \u201ePolitici\u201c, kroz \u010detiri nastavka, \u010dlanak naslovljen \u201eIslamski \u010dinilac u spoljnopoliti\u010dkom nastupanju BiH\u201c. U njemu je, pored ostalog, izneto mi\u0161ljenje da nije dobro to \u0161to je resor spoljne politike sporazumno dodeljen stranci koja je mimikrijski bila demokratska i gra\u0111anska, a zapravo islamisti\u010dka (s\u00e2m autor \u201eIslamske deklaracije\u201c je SDA prilikom osnivanja javno predstavio kao \u201epartiju koja pripada muslimanskom kulturno-istorijskom krugu\u201c). Ako je to, me\u0111utim, iz razloga unutarkoalicijske ravnote\u017ee ba\u0161 bilo nu\u017eno, upozorio sam da osetljivo i uticajno mesto ministra inostranih poslova ne bi trebalo poveriti mom kolegi arabisti, neosporno kvalifikovanom i sposobnom Harisu Silajd\u017ei\u0107u, jer on tu du\u017enost ne\u0107e shvatiti i obavljati kao slu\u017ebu bosanskohercegova\u010dkom ravnopravnom zajedni\u0161tvu triju konstitutivnih naroda i svih gra\u0111ana BiH.<\/p>\n
Znamo \u0161ta se u tom pogledu docnije zbivalo. Posle Silajd\u017ei\u0107a, koji je du\u017enost ministra obna\u0161ao do 1993. godine, na toj funkciji nalazili su se Irfan Ljubijanki\u0107, Muhamed \u0160a\u0107irbegovi\u0107 (alias \u0160a\u0107irbej), Jadranko Prli\u0107, u dva navrata Zlatko Lagumd\u017eija, Mladen Ivani\u0107, Sven Alkalaj, Igor Crnadak, Bisera Turkovi\u0107 i sada\u0161nji ministar Elmedin Konakovi\u0107.<\/p>\n
Izuzmemo li Mladena Ivani\u0107a, iskusnog i odgovornog politi\u010dara \u201estare \u0161kole\u201c, koji je, uprkos postoje\u0107im unutra\u0161njim neslaganjima, nastojao da se u kontekstu \u201enemogu\u0107e dr\u017eave\u201c pona\u0161a \u0161to konstruktivnije i kompromisnije, pa donekle i docnijeg ha\u0161kog osu\u0111enika Jadranka Prli\u0107a, svi ostali du\u017enosnici sa gornjeg spiska, uklju\u010duju\u0107i dvojicu nemuslimana\/nebo\u0161njaka, u su\u0161tini su, bez obzira na izmenjene prilike i artikulisanje stavova, u su\u0161tini bili Silajd\u017ei\u0107evi sledbenici.<\/p>\n
Radili su u funkciji sistematskog relativizovanja temeljnih konsocijacijskih postavki Dejtonskog sporazuma, tobo\u017ee zarad funkcionalizacije, a zapravo unitarizacije BiH, \u0161to je za ve\u0107inu Srba i Hrvata objektivno (bilo) neprihvatljivo. I tako su \u201ediplomatija\u201c nemogu\u0107e dr\u017eave i najvi\u0161i \u010dinovnici u resoru spoljnih poslova prakti\u010dno od njenog nastanka na me\u0111unarodnoj sceni neovla\u0161\u0107eno, i bezobrazno, stvarali privid predstavljanja i zastupanja op\u0161tedr\u017eavnih interesa i zajedni\u010dke politike, dogovorene na ustavno previ\u0111eni na\u010din.<\/p>\n
Danas sa tom prevarantskom praksom rutinski, ali i prili\u010dno agresivno nastavlja ministar Elmedin Konakovi\u0107, u tandemu da oprobanim kuloarskim \u201ediplomatom\u201c Zlatkom Lagumd\u017eijom, stalnim predstavnikom BiH u OUN, dok odozgo svojim krajnje neprimerenim i neodmerenim, povremeno i uvredljivim izjavama, sa istori\u010darsko-filozofskim i moralizatorskim pretenzijama, kadi bo\u0161nja\u010dki \u010dlan Predsedni\u0161tva Denis Be\u0107irovi\u0107, naravno bez ustavno obavezne trojne saglasnosti.<\/p>\n
Uticajnim me\u0111unarodnim \u010diniocima iz dru\u017eine tzv. \u201eprijatelja Bosne\u201c, a zapravo ru\u0161itelja Dejtonskog sporazuma, (za sada) ovakva uspostavljena diplomatska simulacija dr\u017eavnog nastupa Bosne i Hercegovine odgovara, pa zatvaraju o\u010di pred tom eklatantnom nereprezentativno\u0161\u0107u, a samim tim i su\u0161tinskom irelevantno\u0161\u0107u poruka onih koji im se iz Sarajeva obra\u0107aju u ime Ministarstva spoljnih\/vanjskih poslova BiH.<\/p>\n
Neizvesno je dokle \u0107e ta igra \u017emurke trajati, ali je vi\u0161e nego izvesno da do konstruktivnog i produktivnog prevazila\u017eenja sve dublje krize u koju tone \u201enemogu\u0107a dr\u017eava\u201c svakako ne\u0107e dovesti. Kako bi izgledala, recimo, Belgija, kad bi ministar inostranih poslova, po nacionalnosti Flamanac, u me\u0111unarodnim forumima dosledno nastupao protiv interesa Valonaca, tvrde\u0107i da to \u010dini u ime svih gra\u0111ana svoje dr\u017eave?<\/p>\n
Valja se nadati da \u0107e se jednoga dana, kad sve ovo \u0161to sada pro\u017eivljavamo postati pro\u0161lost, neko ozbiljno poduhvatiti nau\u010dnog projekta analize delovanja \u201ediplomatije\u201c dejtonske BiH, slu\u010daja po mnogo \u010demu sui generis, \u010dime bi bio dat zna\u010dajan doprinos op\u0161toj istoriji i teoriji diplomatije ili, pre, kontradiplomatije.<\/p>\n
Kao jedna od najnovijih paradigmati\u010dnih ilustracija modus-a operandi tandema Konakovi\u0107 \u2013 Lagumd\u017eija mo\u017ee poslu\u017eiti pismo koje je predsedavaju\u0107em Saveta bezbednosti UN 11. februara uputio ministar Konakovi\u0107, a prosledio ambasador Lagumd\u017eija. Sve formalno u skladu sa protokolom, po redu i na\u010dinu. U pismu se, kako ka\u017ee Konakovi\u0107, \u201ebiv\u0161i predsednik Rapublike Srpske, optu\u017een i osu\u0111en zbog dela protiv ustavnog i pravnog poretka Bosne i Hercegovine\u201c, optu\u017euje za secesionisti\u010dku agendu koju sprovodi rukovodstvo Republike Srpske i Dodik, kao njegov \u201epoliti\u010dki gazda\u201c. Tu\u017eitelj isti\u010de da je secesionisti\u010dko delovanje SNDS i Milorada Dodika odavno poznato, ali da je sada, na osnovu zvani\u010dnog dokumenta iz ameri\u010dkih dr\u017eavnih izvora, i izri\u010dito, napismeno potvr\u0111eno u lobisti\u010dkom ugovoru izme\u0111u RS i kanadske agencije Dickens & Madson Inc., koju je u ovom poslu predstavljao njen direktor Ari Ben-Mena\u0161e. U ime Republike Srpske ugovor je potpisao Mladen Filipovi\u0107, \u0161ef Kancelarije RS u Austriji, \u201eu svojstvu neposrednog izaslanika G. Dodika\u201c (?). Prema Konakovi\u0107evom navodu, kao jedan od ciljeva u ovom ugovoru se pominje postizanje \u201enezavisnosti Republike Srpske od Bosne i Hercegovine\u201c, i to kao \u201ekrajnja meta\u201c.<\/p>\n
U pismu (optu\u017enici) se dalje detaljno obja\u0161njava da je re\u010d o direktnom i namernom napadu na ustavni poredak BiH, a da Konakovi\u0107 reaguje u ime za\u0161tite Dejtonskog sporazuma i me\u0111unarodnog prava. Ministar ide i dalje od teksta ovog ugovora i ukazuje na javno saop\u0161tavane stavove G. Dodika u kojima je \u201ezapaljiv, razdorni i otvoreno islamofobni narativ dostigao alarmantni nivo\u201c.<\/p>\n
Posebno se isti\u010de da se Milorad Dodik slu\u017ei dehumanizuju\u0107im jezikom o bosanskim muslimanima, degradiraju\u0107i ih na stepen verske grupe bez etni\u010dkog identiteta, ve\u0161ta\u010dki izazivaju\u0107i civilizacijski sudar izme\u0111u hri\u0161\u0107ana i muslimana u BiH\u201c, optu\u017euju\u0107i ih za radikalizam i prikazuju\u0107i ih kao pretnju za hri\u0161\u0107anstvo uop\u0161te.<\/p>\n
Slede zatim uobi\u010dajene foskule o vekovnoj tradiciji skladnog me\u0111ureligijskog sa\u017eivota u Bosni koju ovakve tvrdnje prete da naru\u0161e itd. itd.<\/p>\n
U zavr\u0161nom delu svoje poslanice bri\u017eni Konakovi\u0107 upozorava da bi bilo kakav poku\u0161aj menjanja granica u BiH predstavljao neposrednu pretnju miru uspostavljenom Dejtonskim sporazumom i mogao dovesti do obnavljanja nasilja, \u0161to nas, biva, vra\u0107a na destruktivne politike \u201eDodikovih politi\u010dkih prethodnika od pre tri decenije\u201c, koje su uzrokovale \u201evi\u0161e od 100 000 \u017ertava i kulminirale genocidom u Srebrenici\u201c.<\/p>\n
I na samom kraju: \u201eBosna i Hercegovina, stoga, poziva me\u0111unarodnu zajednicu da primi k znanju ove \u010dinjenice i odgovori jedinstveno, jasno i odlu\u010dno, u odbrani me\u0111unarodnog prava, Povelje Ujedinjenih Nacija i Dejtonskog mirovnog ugovora\u201c, s napomenom da su \u201ekontinuirani anga\u017eman i podr\u0161ka me\u0111unarodne zajednice od su\u0161tinskog zna\u010daja uvek kad su ustavni poredak Bosne i Hercegovine otvoreno dovedeni u pitanje\u201c.<\/p>\n
O tempora, o mores!<\/p>\n
\u201eBosna i Hercegovina poziva me\u0111unarodnu zajednicu\u201c! Koja to \u201eBosna i Hercegovina\u201c? Stanuje li ona, sem u Sarajevu, mo\u017eda i u Banjoj Luci, Trebinju ili u Mostaru? Mo\u017ee li iko igde vi\u0161e poverovati u autenti\u010dnost i reprezentativnost ovakvih \u201ediplomatskih\u201c paskvila?<\/p>\n
Verovatno ne mogu ba\u0161 mnogi, ali to ne zna\u010di da ih, ako to nala\u017eu interesi, ne\u0107e zatvorenih o\u010diju i umrtvljenog morala, cini\u010dno upotrebiti.<\/p>\n
Posebno je indikativno ovo uzbu\u0111enje zbog jednog ugovora o lobiranju, aktivnosti eti\u010dki, dodu\u0161e, problemati\u010dne, ali nerazdvojne od \u017eivota politike na Zapadu, osobito u Americi.<\/p>\n
Pro\u0161lo je vreme kad se ugledni novinar \u017dak Merlino, autor hrabre i po\u0161tene knjige \u201eJugoslovenske istine nisu sve za pri\u010du\u201c (1993), zgra\u017eao nad slavodobitnom mirno\u0107om i hladnim cinizmom sa kojima mu je 24. aprila 1993. godine u Va\u0161ingtonu D\u017eejms Harf, direktor agencije Ruder Finn Global Public Affairs. obja\u0161njavao metodologiju uspe\u0161nog ratnog lobiranja u korist Hrvata i \u201eBosne i Hercegovine\u201c, a protiv Srba.<\/p>\n
Srbe je trebalo prikazati kao naciste i, pre svega, pridobiti jevrejsko javno mnjenje i jevrejske organizacije u SAD, \u0161to nikako nije bilo lako, pogotovo s obzirom na te\u0161ko prikrivani Tu\u0111manov antisemitizam u \u201eBespu\u0107ima povijesne zbiljnosti\u201c (1989) i (pan)islamisti\u010dki fundamentalizam Izetbegovi\u0107eve \u201eIslamske deklaracije\u201c (1970).<\/p>\n
Niko me\u0111u Srbina tako ne\u0161to nije napisao.<\/p>\n
Kad je \u201eNew York Newsday\u201c avgusta 1992. godine lansirao pri\u010du o srpskim logorima za muslimane, propagandisti iz Ruder Fina zasukali su rukave, a kompjuteri se usijali \u0161alju\u0107i ovu storiju na stotine odabranih, uticajnih adresa. I upalilo je.<\/p>\n
Ameri\u010dko jevrejstvo je stalo na stranu Bo\u0161njaka.<\/p>\n
Na Merlinoovo pitanje kako su mogli da bez zazora \u0161ire takvu neproverenu vest, za koju u tom trenutku nisu mogli znati da li je istinita, Harf mu je ne trepnuv\u0161i odgovorio da zadatak njegove agencije nije proveravanje ta\u010dnosti podataka ili moralna strana posla kojeg su se prihvatili i za koji su pla\u0107eni, ve\u0107 samo ubrzavanje planetarnog kretanja informacije o tome \u0161ta je u novinama pisalo o srpskim logorima.<\/p>\n
Da li bi ministar Konakovi\u0107 i ambasador Lagumd\u017eija ovakvu poslovnu logiku direktora ameri\u010dke agencije koja je lobirala za Hrvatsku (od avgusta 1991. do juna 1992), \u201eRepubliku Bosnu i Hercegovinu\u201c (od maja do decembra 1992) i za \u201eRepubliku Kosovo\u201c (od oktobra 1992) smatrali problemati\u010dnom i nemoralnom, da su bili na mestu svoga tada\u0161njeg pred\u0161asnika Harisa Silajd\u017ei\u0107a? On, dakako, nije.<\/p>\n
A sada im, \u201eu ime Bosne i Hercegovine\u201c, koju legalno sumnjivo, a su\u0161tinski nelegitimno predstavljaju, smeta lobisti\u010dki ugovor Republike Srpske, javno sklopljen sa jednom kanadskom agencijom na \u010delu sa, po imenu bi se reklo, Jevrejinom! I onda, kre\u0107e apologetska mantra o islamofobiji i sli\u010dnim fantazmima, za koju je te\u0161ko poverovati da pripada sadr\u017eini predmetnog ugovora.<\/p>\n
Ne pla\u0161e li se mo\u017eda mogu\u0107nosti da \u201epreko bare\u201c neko pomisli da \u201eislamofobni narativ\u201c, za koji se optu\u017euje Milorad Dodik, mo\u017eda i ima neke osnove u stvarnosti?
\nU svakom slu\u010daju je u to lak\u0161e poverovati nego u potvoru o \u201esrpskom nacizmu\u201c iz 1992. Uostalom, vide\u0107emo\u2026<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sve o Srpskoj | 01.03.2026.g. \u2013 Darko Tanaskovi\u0107 – STANUJE LI \u201eBOSNA I HERCEGOVINA\u201c \u2013 SEM U SARAJEVU \u2013 U BANJALUCI, TREBINJU I MOSTARU? Diplomati BiH na slu\u017ebi van zemlje, bili Bo\u0161njaci, Srbi ili Hrvati, u podjednako su nelagodnom i nezavidnom polo\u017eaju, saglasni samo u nastojanju da se, zarad devizne plate, \u0161to kasnije vrate u…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":18424,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[105],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21363"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=21363"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21363\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":21365,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21363\/revisions\/21365"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/18424"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=21363"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=21363"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=21363"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}