DANAS | 13.04.2026.g. Jelena Tasi\u0107 –<\/p>\n
Pe\u0107ka patrijar\u0161ija, vekovno sedi\u0161te srpskih arhiepiskopa i patrijaraha, srednjovekovni manastir sa \u010detiri crkve nastale od sredine 13. do \u010detvrte decenije 14. veka, u poslednjih nekoliko meseci na\u0161la se na udaru istorijskog i identitetskog revizionizma \u2013 progla\u0161ena je za albansku kulturnu ba\u0161tinu najpre na platformi Gugl, a nedavno i u Gradskom muzeju u Pe\u0107i pod \u201efirmom\u201c organizovane posete mladih kosovskih Albanaca, u\u010denika srednje tehni\u010dke \u0161kole \u2013 smer arhitektura ovoj srpskoj svetinji tokom koje je muzejski slu\u017ebenik Sefer Laj\u0107i odr\u017eao predavanje o \u201erazvoju arbana\u0161ke crkve u Pe\u0107i\u201c.<\/p>\n
Redovna provokacija ili ozbiljnija strategija na albanizaciji srpske kulturne i crkvene ba\u0161tine, koja se do sada jo\u0161 nije na\u0161la kao tema na briselskom pregovara\u010dkom stolu, dok se ne zna da li je i ko iz SPC dao blagoslov dr\u017eavnim zvani\u010dnicima da, u skladu sa Francusko-nema\u010dkim planom, Beograd i Pri\u0161tina \u201eformalizuju njen status na Kosovu i obezbede visok nivo za\u0161tite srpskog verskog i kulturnog nasle\u0111a, u skladu sa postoje\u0107im evropskim modelima\u201c.<\/p>\n
Ovo su teme o kojima povodom \u201eslu\u010daja\u201c Pe\u0107ka patrijar\u0161ija, koji nije usamljen na KiM, govori profesor Darko Tanaskovi\u0107, islamolog i biv\u0161i ambasador Srbije pri Unesku.<\/p>\n
Da li postoji kontinuitet izme\u0111u fizi\u010dkog napada na Pe\u0107ku patrijar\u0161iju pre 45 godina u martu 1981, kad je pod jo\u0161 zvani\u010dno nerazja\u0161njenim okolnostima goreo njen konak, fizi\u010dke ugro\u017eenosti manastira pod protektoratom UN, do ovog i globalnog i lokalnog negiranja njenog identiteta?<\/strong><\/p>\n \u2013 Sve su to razli\u010dite faze i vidovi aktuelizovanja istog procesa \u2013 sistematskog albanskog nastojanja da se istorijska srpska zemlja u svakom smislu rasrbi i prvo predstavi kao albanska, a zatim postepeno i pretvori u albansku. Kosovo i Metohija, naravno, pripadaju i svojim nesrpskim \u017eiteljima, ali oni \u017eele da pokrajina bude samo njihova, i u pro\u0161losti i u sada\u0161njosti, a ponajvi\u0161e u budu\u0107nosti. Kad je re\u010d o srpskoj duhovnoj i kulturnoj ba\u0161tini, u zavisnosti od lokalnih prilika i me\u0111unarodne konjunkture, primenjuje se vi\u0161e postupaka \u2013 fizi\u010dko ugro\u017eavanje i uni\u0161tavanje, falsifikatorsko kulturno-istorijsko svojatanje i, najzad, zloupotreba njegove overene univerzalne vrednosti, u sklopu novog i u nekim delovima me\u0111unarodne zajednice, uklju\u010duju\u0107i onu stru\u010dnu, prili\u010dno prihvatljivog narativa, da je \u201edr\u017eava Kosovo\u201c spremna da ravnopravno i odgovorno brine o svom ukupnom kulturnom nasle\u0111u, bez obzira na njegovu, uslovno re\u010deno, religijsku i nacionalnu pripadnost, \u010dime mu se \u201emeko\u201c potire srpski kulturni identitet.<\/p>\n Kako se boriti protiv \u201egre\u0161aka\u201c spolja i strategije vlasti kosovskih Albanaca?<\/strong><\/p>\n \u2013 Po\u0161to su Kosovo i Metohija ustavnopravno deo Srbije, dodao bih i \u201egre\u0161aka\u201c iznutra. Te\u0161ko je, u uslovima kad Srbija nema kontrolu nad teritorijom svoje ju\u017ene pokrajine, voditi delotvornu borbu protiv onoga \u0161to Pri\u0161tina preduzima na terenu. Kako, recimo, onemogu\u0107iti Albancima da u obrazovnim sistemu i u turisti\u010dkoj ponudi srpsko duhovno i kulturno nasle\u0111e prikazuju uz sistematsko zamagljivanje i otklanjanje informacija o njihovoj su\u0161tinskoj srpskoj prirodi? Treba se, naravno, na primeren na\u010din, stalno obra\u0107ati na sve adrese u me\u0111unarodnoj politi\u010dkoj i, naro\u010dito, akademskoj zajednici i argumentovano osporavati takve la\u017ene verzije, ali su doma\u0161aji ovakvog delovanja srazmerno skromni i ograni\u010deni, \u0161to nikako ne zna\u010di i zanemarljivi. Izgleda da u ovom pogledu vreme radi za neprijatelje srpstva, ali to dugoro\u010dnije ne mora biti ta\u010dno. Vreme je krajnje nedoku\u010div \u010dinilac.<\/p>\n Pe\u0107ka patrijar\u0161ija je pre 20 godina upisana na Uneskovu listu kulturne svetske ba\u0161tine i sve vreme je i na Uneskovoj listi ugro\u017eene svetske kulturne ba\u0161tine. Da li je i na koji na\u010din u sada\u0161njim politi\u010dkim i bezbednosnim okolnostima mogu\u0107e \u0161tititi srpsku ba\u0161tinu koja nije tema briselskih pregovora, dok je Francusko-nema\u010dkim planom prepu\u0161tena govoru pregovara\u010dkih strana?<\/strong><\/p>\n \u2013 Valja uvek podse\u0107ati na to da su na Uneskovoj listi svetske kulturne ba\u0161tine u opasnosti samo \u010detiri na\u0161e svetinje na KiM, a ima ih na stotine i sve su pod nekim vidom pritiska i ugro\u017eavanja. Ove koje su na listi nisu neposredno fizi\u010dki ugro\u017eene, ali je i to relativno. Mo\u017eda bi se kao metafora stanja za\u0161ti\u0107enosti na\u0161e ba\u0161tine na KiM moglo uzeti stanje Crkve Bogorodice Ljevi\u0161ke u Prizrenu, a na osnovu skora\u0161njeg svedo\u010denja kolege Gorana Komara \u2013 u crkvu se ne mo\u017ee u\u0107i na glavnu kapiju, ispred koje je parkiran kom\u0161ijski d\u017eip, a ona je sva u \u017eici, ve\u0107ina dragocenih fresaka je 2004. te\u0161ko o\u0161te\u0107ena namernim paljenjem automobilskih guma, pojedine su brigom Uneska i trudom italijanskih stru\u010dnjaka restaurirane, ali se predstava Svetog Simeona Miroto\u010divog sa sinovima nekim \u010dudom ohrabruju\u0107e sa\u010duvala netaknuta. Ali, tu su \u017eica i d\u017eip, protiv kojih nema za\u0161tite Uneska\u2026 No, ne zaboravimo, ova veli\u010danstvena bogomolja je svojevremeno bila i d\u017eamija\u2026<\/p>\n \u0160ta u tom pogledu mogu da preduzmu SPC i aktuelna vlast u Srbiji koja je prihvatila Francusko-nema\u010dki plan i da li sprovo\u0111enje ovog dokumenta otvara put Pri\u0161tini za \u010dlanstvo u Unesku?<\/strong><\/p>\n \u2013 Dok je na\u0161e Crkve, juna\u010dkih sve\u0161tenoslu\u017eitelja, monahinja i monaha i na\u0161eg verni\u010dkog naroda na KiM, odr\u017ea\u0107e se i na\u0161e svetinje. Bez naroda, razgovor o svetinjama u\u0161ao bi u sasvim drugu, za Albance po\u017eeljnu dimenziju i zato se svim raspolo\u017eivim na\u010dinima, uklju\u010duju\u0107i i kompromisne, ali nikako pristajanjem na de iure nezavisnost \u201eKosova\u201c, moramo zalagati za \u0161to je mogu\u0107e podno\u0161ljiviji i dostojanstveniji \u017eivot Srba u Pokrajini. Na\u0161a Crkva je toga svesna i uvek se zavetno zalagala za opstanak u na\u0161oj duhovnoj i dr\u017eavnoj kolevci, ali i za realisti\u010dan pristup datim op\u0161tim i lokalnim okolnostima. Dr\u017eava i SPC moraju da delju koordinisano. A \u0161to se Francusko-nema\u010dkog plana i sli\u010dnih ti\u010de, iskustvo, i to ne samo na\u0161e, u\u010di nas da ni\u0161ta ne treba smatrati prihva\u0107enim dok nije i sprovedeno. Zvu\u010di alogi\u010dno, ali takva je logika me\u0111unarodnih odnosa u kojima sve manje zna\u010di me\u0111unarodno pravo, a o moralu da i ne govorimo. Mislim da je put \u201eKosova\u201c u Unesko za sada, iz vi\u0161e razloga, zatvoren.<\/p>\n Sedi\u0161te SPC od pre 680 godina<\/strong><\/p>\n Pe\u0107ka patrijar\u0161ija je istoriografski naziv za Srpsku patrijar\u0161iju, odnosno Srpsku pravoslavnu crkvu u vremenu od 1346. do 1766. godine. Kao pomesna pravoslavna crkva imala je stepen patrijar\u0161ije i svojstvo autokefalnosti. Osnovna titula njenog poglavara bila je arhiepiskop pe\u0107ki i patrijarh srpski, a pre 680 godina za njegovo sedi\u0161te odre\u0111en je Pe\u0107ki manastir na severu Metohije, na reci Bistrici, na ulazu u Rugovsku klisuru.<\/p>\n Koga patrijarh najvi\u0161e slu\u0161a?<\/strong><\/p>\n \u2013 Siguran sam da bi za na\u0161e nacionalne i dr\u017eavne interese najbolje bilo da se poglavar SPC vrati u svoje staro sedi\u0161te \u2013 Pe\u0107ku patrijar\u0161iju, ali ne znam da li to sada mogu\u0107e \u2013 ka\u017ee za Danas Mom\u010dilo Trajkovi\u0107, predsednik Srpskog nacionalnog foruma iz Gra\u010danice i \u010dlan Predsedni\u0161tva Srpskog nacionalnog ve\u0107a KiM. On je me\u0111u politi\u010dkim predstvanicima Srba sa KiM jedan od zagovornika ideje o trajnom stolovanju srpskog patrijarha u Pe\u0107koj patrijar\u0161iji, koja je i u jursdikciji poglavara SPC. Aktuelni patrijarh Porfirije (Peri\u0107), kao i njegov prethodnik pokojni patrijarh Irinej (Gavrlovi\u0107), nije sklon ovakvom re\u0161enju, mada su obojica ustoli\u010deni u Pe\u0107koj patrijar\u0161iji. Patrijarh Porfirije, za razliku od patrijarha Irineja, odbija svaki kontakt sa Srbima na KiM koji se protive politici aktuelnog re\u017eima u Beogradu. Osim \u0161to se u crkvenim izvorima tvrdi da je uveo pravilo \u201e\u0107utanja\u201c u SPC na temu KiM i zvani\u010dne politike Andri\u0107evog venca, patrijarh Porfirije je pod sumnjom da je mogu\u0107i potpisnik navodnog temeljnog ugovora sa Pri\u0161tinom o statusu SPC u ju\u017enoj srpskoj pokrajini, \u0161to je Patrijar\u0161ija negirala. Do sada se ni Sabor, niti Sinod, a ni poglavar SPC, zvani\u010dno nisu odredili prema Francusko-nema\u010dkom sporazumu, niti su javno odgovorili da li je i ko u ime Crkve ovlastio predsednika Srbije da pregovara o njenom statusu na KiM.<\/p>\n \u2013 U ovom trenutku ne postoje garancije, mehanizmi, rokovi\u2026 za bezbednosne procese koji se ti\u010du srpske zajednice i njenih institucija na KiM, uklju\u010duju\u0107i i SPC. Sve je prepu\u0161teno pregovorima. Na\u010delno postoji samo Ahtisarijev plan, \u010diji je deo integrisan u Ustav Kosova. On se primenjuje samo u politi\u010dkoj interpretaciji kad je re\u010d o deset poslani\u010dkih mesta rezevisanih u kosovskom parlamentu za srpsku zajednicu. Sve ostalo je politi\u010dki volunatrizam za koji su odgovorni i sprski \u00e9igra\u010di\u2019. Ukinuta je Unmikova kancelarija za zajednice, Euleks i EU kancelarija u Pri\u0161tini nikad nisu bile zadu\u017eene za SPC. Postoji trojno telo u kome su predstavnici Crkve, EU i Vlade Kosova, ono se bavi samo incidentima, ka\u017ee za Danas politi\u010dki analiti\u010dar Du\u0161an Janji\u0107.<\/p>\n Prema njegovim saznanjima, sve poku\u0161aje da se status SPC re\u0161i blokiraju vlasti u Beogradu i patrijarh, koji \u201evi\u0161e slu\u0161a Aleksandra Vu\u010di\u0107a i Marka \u0110uri\u0107a nego \u0161to brine o interesima Crkve\u201c.<\/p>\n \u2013 Mogu\u0107e da i patrijarh veruje u zabludu zvanu Zajednica srpskih op\u0161tina. Ona ne\u0107e imati izvr\u0161na ovla\u0161\u0107enja niti \u0107e biti nadle\u017ena za visoko \u0161kolstvo, kao ni za SPC. Trenutno jedini kanali kojima bi pitanje statusa i za\u0161tite SPC na Kosovu moglo da se pokrene su diplomatija i lobiranje u SAD i Velikoj Britaniji, smatra Du\u0161an Janji\u0107.<\/p>\n Izvor: Danas, Jelena Tasi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" DANAS | 13.04.2026.g. Jelena Tasi\u0107 – Pe\u0107ka patrijar\u0161ija, vekovno sedi\u0161te srpskih arhiepiskopa i patrijaraha, srednjovekovni manastir sa \u010detiri crkve nastale od sredine 13. do \u010detvrte decenije 14. veka, u poslednjih nekoliko meseci na\u0161la se na udaru istorijskog i identitetskog revizionizma \u2013 progla\u0161ena je za albansku kulturnu ba\u0161tinu najpre na platformi Gugl, a nedavno i u…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":13611,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[105],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21744"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=21744"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21744\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":21746,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21744\/revisions\/21746"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13611"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=21744"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=21744"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=21744"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}