{"id":22391,"date":"2026-05-08T20:20:26","date_gmt":"2026-05-08T18:20:26","guid":{"rendered":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/?p=22391"},"modified":"2026-05-11T09:22:48","modified_gmt":"2026-05-11T07:22:48","slug":"treci-entitet-u-bih-i-da-li-je-on-u-interesu-republike-srpske","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/u-fokusu-sr-latn\/treci-entitet-u-bih-i-da-li-je-on-u-interesu-republike-srpske\/","title":{"rendered":"Tre\u0107i entitet u BiH i da li je on u interesu Republike Srpske"},"content":{"rendered":"

EagleEyeExplore<\/em> | Milomir Stepi\u0107 | 08.05.2026. god. –<\/p>\n

Da te\u017enja Hrvata za tre\u0107im, sopstvenim entitetom ne\u0107e zadirati u status i teritoriju Republike Srpske mo\u017ee biti veoma opasna zamka. \u201eRaspakivanje Dejtona\u201c te\u0161ko da \u0107e pro\u0107i bez me\u0161anja Srbima tradicionalno nenaklonjenog Zapada, naro\u010dito deklinizmom isfrustrirane EU, \u0161to mo\u017ee imati nesagledive negativne posledice.<\/p>\n

Kao u vreme ratnih pregovora i brojnih predloga politi\u010dkog re\u0161enja i teritorijalnog prekomponovanja BiH, i sada, vi\u0161e od tri decenije kasnije, ponovo se najve\u0107a pra\u0161ina digla u vezi podele i granica, odnosno \u201epovodom mape\u201c. Potpuno logi\u010dno, budu\u0107i da je to jedno od naj\u017eivotnijih pitanja svakog pojedinca, porodice, firme, institucije, sela i grada, drugim re\u010dima \u010ditavog dru\u0161tva. Ono podrazumeva u kojem sistemu sa stanovi\u0161ta njegovog prostornog obuhvata \u2013 pravno-politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom, prosvetnom, verskom i drugom \u2013 \u0107e se svakodnevno funkcionisati.<\/p>\n

\u0160TA JE HRVATSKI ENTITET I \u0160TA BI BILO SA BiH?<\/strong><\/h6>\n

Zato nije nikakvo iznena\u0111enje za\u0161to je nedavno, 25. aprila 2026, drugog dana me\u0111unarodnog skupa konzervativaca TradFest odr\u017eanog u hotelu Dubrovnik u Zagrebu na temu \u201ePad liberalizma i uspon kr\u0161\u0107anskih nacija\u201c, po ko zna koji put promovisana ideja tre\u0107eg (hrvatskog) entiteta izazvala nagla\u0161enu pa\u017enju i polemiku. Naime, predlog teritorijalne reorganizacije BiH iznet je na panelu \u201eBosna i Hercegovina: neuspela dr\u017eava i nu\u017enost tre\u0107eg, hrvatskog entiteta\u201c. Da temperatura jo\u0161 vi\u0161e poraste doprinela je indikativna \u010dinjenica koja ima svojstvo politi\u010dke poruke: da je predava\u010d\/predlaga\u010d nove \u201emape\u201c bio iz ustanove zvu\u010dnog naziva \u2013 Sveu\u010dili\u0161ta obrane i sigurnosti \u201eDr Franjo Tu\u0111man\u201c. Nagla\u0161enu \u201especifi\u010dnu te\u017einu\u201c davalo je i prisustvo nekih zna\u010dajnih imena sa hrvatske politi\u010dko-verske scene kao \u0161to je npr. kardinal Vinko Pulji\u0107.<\/p>\n

Po \u010demu je predlog nove podele BiH u skladu, a po \u010demu je mimo \u201edejtonske mape\u201c? Najuo\u010dljivije jeste da ona (barem za sada i u ovoj verziji) ne naru\u0161ava teritoriju i granice Republike Srpske, niti ima indicija da erodira njen status. Shodno tome, \u201emanji entitet\u201c \u2013 kako sarajevska politi\u010dko-medijska \u010dar\u0161ija \u010desto nipoda\u0161tavaju\u0107e naziva Republiku Srpsku \u2013 ne bi morao nu\u017eno da ima ni\u0161ta protiv tog predloga. \u0160tavi\u0161e, Republika Srpska bi mogla da ga podr\u017ei, \u0161to ona u nadgornjavanju sa muslimanskim\/bo\u0161nja\u010dkim unitaristima i \u010dini. Istina, predlog podrazumeva opstanak kondominijuma Br\u010dko Distrikt, tj. status quo njegove fragmentacione pozicije izme\u0111u isto\u010dnog i zapadnog \u201eplu\u0107nog krila\u201c Republike Srpske i ulogu \u201emakaza nad pup\u010danikom\u201c Koridora, \u0161to je (post)dejtonska arbitra\u017ena tekovina.<\/p>\n

Dakle, politi\u010dko-teritorijalna redefinicija plasirana na zagreba\u010dkom okupljanju odnosila bi se samo na drugi entitet \u2013 Federaciju BiH. Shodno tome, bilo bi ukinuto njenih deset kantona sa statusom federalnih jedinica, njihovi ustavi, zakoni, skup\u0161tine, vlade, policija i ostale funkcije. To zna\u010di da bi sama Federacija BiH kao jedan od dva entiteta bila uga\u0161ena, \u0161to dalje zna\u010di prestanak va\u017eenja Dejtonskog sporazuma i iz njega proisteklog Ustava BiH na \u010demu se temelji postojanje i ustrojstvo BiH po \u201eformuli 1+2+3\u201c \u2013 jedna me\u0111unarodno priznata dr\u017eava, dva entiteta koji je tvore i tri konstitutivna naroda.<\/p>\n

Predstavljena mapa svedo\u010di da bi hipoteti\u010dki tre\u0107i, hrvatski entitet obuhvatio u celini sada\u0161nja dva kantona sa hrvatskom etni\u010dkom ve\u0107inom \u2013 Zapadnohercegova\u010dki (br. 8) i Hercegbosanski, odnosno Livanjski (10), te me\u0161oviti hrvatsko-muslimanski\/bo\u0161nja\u010dki Hercegova\u010dko-neretvanski (7). Sa njima povezani na\u0161li bi se i mahom hrvatski delovi tako\u0111e me\u0161ovitog Srednjobosanskog kantona (6), i to u vidu veoma razu\u0111enog panhandle-a, tj. komplikovanog \u201eispusta\u201c u centralnu Bosnu, sa malom teritorijalnom kompaktno\u0161\u0107u, mada sa nategnutim teritorijalnim kontinuitetom (naro\u010dito je upitna koridorska veza sa Jajcem preko Vla\u0161i\u0107a). Odvojeni od ove celine, ali tako\u0111e u sastavu zami\u0161ljenog hrvatskog entiteta, bile bi jo\u0161 i hrvatske enklave Usora i \u017dep\u010de u centralnoj Bosni, te ora\u0161ka i od\u017ea\u010dko-domaljeva\u010dka periklava koje, iako razdvojene, \u010dine sada\u0161nji Posavski kanton (2).<\/p>\n

EGZISTENCIJALNA IZNUDICA b-h HRVATA<\/strong><\/h6>\n

Potreba b-h Hrvata da formiraju svoj entitet sasvim je jasna i gotovo egzistencijalne prirode. U Federaciji BiH nalaze se u amorfnom stanju, u okru\u017eenju izrazite muslimanske\/bo\u0161nja\u010dke demografske ve\u0107ine. U podre\u0111enom su politi\u010dkom, obrazovnom, kulturnom i svakom drugom polo\u017eaju. Manipulativno su preglasavani \u010dak i kada se bira \u010dlan predsedni\u0161tva BiH koji to postaje zahvaljuju\u0107i dirigovanim glasovima druge strane kako bi bio podoban tzv. politi\u010dkom Sarajevu i gra\u0111anisti\u010dki (\u010ditaj: centralisti\u010dki) opredeljen.<\/p>\n

Bolja pozicija Hrvata u zapadnoj Hercegovini i dolini Neretve koji se prostorno \u201enaslanjaju\u201c na Hrvatsku (Dalmaciju) ne mo\u017ee da nadoknadi katastrofalnu situaciju onih u centralnoj Bosni, raspore\u0111enih disperzno, populaciono prore\u0111enih u ratu i izlo\u017eenih iseljavanju velikih razmera. Stoga, pou\u010deni primerom Republike Srpske, opravdano smatraju da \u0107e im jedna, sopstvena politi\u010dko-teritorijalna jedinica, iako bez celovitosti, doneti sigurnost, odr\u017eivost, funkcionalnost i ravnopravan status u odnosu na muslimansku\/bo\u0161nja\u010dku hegemoniju, unitarizam, demografsku nadmo\u0107 i asimilacioni kapacitet.<\/p>\n

Hrvatski zahtevi za tre\u0107im entitetom aktuelizuju se s vremena na vreme i oni su sli\u010dni i u politi\u010dko-pravnom i u teritorijalnom smislu. Ali, za\u0161to se ovaj pojavio ba\u0161 u ovom trenutku? Hrvatski \u010dinilac i njegovi strani pokrovitelji procenili su da je geopoliti\u010dki timing povoljan. Drugim re\u010dima, \u201eupalila se lampica\u201c da je ba\u0161 ovo pravi, a mo\u017eda i poslednji trenutak da se takav zahtev stavi pred me\u0111unarodne faktore i unutra\u0161njeg muslimanskog\/bo\u0161nja\u010dkog partnera. Saglasno smislu i u\u010desnicima skupa u Zagrebu, konzervativne i suverenisti\u010dke snage u svetu su u zamahu, a Hrvati su, naravno, ideolo\u0161ki prilagodljivi ako su nacionalni interesi u pitanju. Zbog uzavrele globalne vojno-politi\u010dke scene, naro\u010dito zbog zakomplikovanih odnosa na relaciji SAD-EU, smatraju da u toj \u201esenci\u201c upravo sada mogu da re\u0161avaju svoj veliki problem. U kontekstu rata SAD i Izraela protiv Irana, procenjuju da je islamski svet trenutno na donjoj ta\u010dki popularnosti i podr\u0161ke na Zapadu i da se to projektuje na muslimanski\/bo\u0161nja\u010dki element u BiH, naro\u010dito u Federaciji BiH, te da takvu \u0161ansu ne treba propustiti.<\/p>\n

Na unutra\u0161njem b-h planu Hrvati smatraju da su nastupile optimalne prilike. I njihovo i srpsko nezadovoljstvo muslimanskim\/bo\u0161nja\u010dkim centralizmom, pseudogra\u0111anizmom, majorizacijom i sve sna\u017enijim militarizmom je kulminiralo. Uporedo, opala je njihova mogu\u0107nost politi\u010dke eksploatacije statusa navodno jedine \u017ertve i gubitnika rata, Dejtonskog sporazuma i \u201enemogu\u0107e dr\u017eave\u201c BiH. Budu\u0107i da je Dodikovim \u201earan\u017emanom\u201c sa Amerikancima otupela o\u0161trica napada na Republiku Srpsku kao \u201ede\u017eurnog krivca\u201c, o\u010dekivanje da \u0107e se ona preusmeriti na hrvatski \u010dinilac u Federaciji BiH je realno, te bi ga trebalo preduprediti.<\/p>\n

Uo\u010dena je nesposobnost tzv. politi\u010dkog Sarajeva da postigne \u201erazlivanje\u201c svoje vlasti \u201eod Une do Drine i od Save do Jadrana\u201c, te da \u0161partanje i \u017ealopojke njegovih funkcionera \u0161irom sveta imaju malo uspeha. Pri tome, u \u201eb-h preferansu\u201c hrvatsko-srpska \u201edvojica\u201c uspe\u0161no \u201emakaze\u201c muslimanskog\/bo\u0161nja\u010dkog \u201etre\u0107eg\u201c, tj. stav Republike Srpske u vezi pobolj\u0161anja hrvatskog statusa, pa \u010dak i uspostavljanja hrvatskog entiteta, nije samo uzdr\u017ean i principijelan, ve\u0107 se radi o javno izre\u010denoj podr\u0161ci.<\/p>\n

KAKO DA SE POSTAVI REPUBLIKA SRPSKA?<\/strong><\/h6>\n

Za\u0161to, me\u0111utim, ta podr\u0161ka mo\u017ee sa stanovi\u0161ta interesa Republike Srpske biti problemati\u010dna i nesvrsishodna? Ne treba zaboraviti da su Hrvati imali formiranu svoju politi\u010dko-teritorijalnu jedinicu u BiH, ali su je \u2013 dodu\u0161e po zahtevu pokrovitelja sa Zapada (prvenstveno SAD) \u2013 iz antisrpskih razloga samoukinuli. Jo\u0161 pre formalnog otpo\u010dinjanja oru\u017eanih sukoba proglasili su Hrvatsku zajednicu Herceg-Bosnu (18. novembra 1991.) i potom je u jeku rata transformisali i preimenovali u Hrvatsku Republiku Herceg-Bosnu (28. avgusta 1993.). Nevoljno, ali ipak sopstvenom odlukom, rasformirali i ugasili su je Va\u0161ingtonskim sporazumom 18. marta 1994. (po inerciji funkcionisala do avgusta 1996.) u ime formiranja kolokvijalno zvane Muslimansko-hrvatske federacije, odnosno Federacije BiH. Sve to zbog vojnog savezni\u0161tva sa muslimanskom\/bo\u0161nja\u010dkom stranom: prvo u svrhu hrvatskog zauzimanja najve\u0107eg dela Republike Srpske Krajine u \u201eBljesku\u201c i \u201eOluji\u201c, a potom i vojnog sadejstva prilikom teritorijalnog redukovanja Republike Srpske radi njenog \u201euterivanja\u201c u predstoje\u0107e dejtonske okvire. A jo\u0161 pre rata su vezivali zastave sa \u0161ahovnicom i polumesecom, te zajedno organizovali nelegitimni antisrpski referendum o nezavisnosti BiH. Dakle, Hrvatima je motiv da nanesu \u0161tetu Srbima bio ja\u010di od sopstvene koristi. I posle svega toga, \u0161ta sada ho\u0107e?<\/p>\n

Da te\u017enja Hrvata za tre\u0107im, sopstvenim entitetom ne\u0107e zadirati u status i teritoriju Republike Srpske mo\u017ee biti veoma opasna zamka. \u201eRaspakivanje Dejtona\u201c te\u0161ko da \u0107e pro\u0107i bez me\u0161anja Srbima tradicionalno nenaklonjenog Zapada, naro\u010dito deklinizmom isfrustrirane EU, \u0161to mo\u017ee imati nesagledive negativne posledice. Ako Banja Luka pre\u0107utno ili otvoreno prihvati formiranje hrvatskog entiteta, to sledstveno zna\u010di da \u0107e nastati i muslimanska\/bo\u0161nja\u010dka politi\u010dko-teritorijalna jedinica, i to na onoliko povr\u0161ine gde je postojala zbirna naseobinska muslimanska apsolutna ve\u0107ina jo\u0161 pre rata \u2013 na oko 1\/4 BiH. To nikako ne\u0107e zadovoljiti ne samo tzv. politi\u010dko Sarajevo, nego i populaciju koju je propagandno decenijama preparirala za celovitost BiH. Pride, ona \u0107e biti podeljena na centralnobosanski i unsko-sanski fragment.<\/p>\n

Republika Srpska se mo\u017ee na\u0107i u veoma delikatnoj poziciji ako se od nje pritiscima i ultimativno budu tra\u017eili teritorijalni ustupci tre\u0107em (hrvatskom) entitetu, a u jo\u0161 te\u017eoj (i) kompenzacija budu\u0107em muslimanskom\/bo\u0161nja\u010dkom entitetu? Na primer, da se odrekne podru\u010dja oko \u0160ipova i Mrkonji\u0107-grada (strate\u0161ki va\u017ean Klekova\u010dko-vitoro\u0161ki \u201enakovanj\u201c) kako bi se spojila dva pomenuta fragmenta? \u0160ta \u0107e biti ako se nova, trodelna BiH transformi\u0161e u \u010dvr\u0161\u0107u, pravu federalnu ili regionalnu dr\u017eavu sa manjim ovla\u0161\u0107enjima entiteta, \u0161to \u0107e zna\u010diti nova oduzimanja nadle\u017enosti Republici Srpskoj? Uostalom, poznato je da su trodelne dr\u017eavne tvorevine trajnije i da se te\u017ee dezintegri\u0161u od dvodelnih.<\/p>\n

Kako \u0107e se Republika Srpska postaviti prema hrvatskom poku\u0161aju da \u201ena terenu\u201c uspostavi svoj entitet, a na to muslimanska\/bo\u0161nja\u010dka strana odgovori oru\u017eano, te u kratkotrajnom, ograni\u010denom sukobu, kao nadmo\u0107na, \u201eetni\u010dkim \u010di\u0161\u0107enjem\u201c spre\u010di njegovo teritorijalno dosezanje makar u centralnoj Bosni? Ho\u0107e li Republika Srpska mirno posmatrati ili primiti hrvatske prognanike iz tog prostora, tj. iz (polu)okru\u017eenih Jajca, Gornjeg Vakufa \u2013 Uskoplja, Novog Travnika, Viteza, Busova\u010de, Kiseljaka i Kre\u0161eva, kao i \u017dep\u010da i Usore? Ili \u0107e, htela-ne-htela, biti uvu\u010dena u rat, budu\u0107i da nije isklju\u010deno ugro\u017eavanje i samog njenog stanovni\u0161tva i teritorije?<\/p>\n

A ako na taj na\u010din \u201edejtonska BiH\u201c ve\u0107 bude ulazila u temeljno redefinisanje ili, pak, potpun nestanak sa politi\u010dke karte, postavi\u0107e se mnoga pitanja. Za\u0161to Republika Srpska ne bi povezala i pro\u0161irila Koridor rasformiranjem Br\u010dko Distrikta? Zar u istom kontekstu ne bi bilo geopoliti\u010dki i geostrategijski razlo\u017eno da inkorporira bezbednosno prete\u0107i ora\u0161ki i od\u017ea\u010dko-domaljeva\u010dki prekosavski mostobran Hrvatske? Za\u0161to bi opstao Gora\u017edanski panhandle koji naru\u0161ava teritorijalnu kompaktnost isto\u010dnog dela Republike Srpske? Za\u0161to bi etni\u010dki homogene srpske op\u0161tine Drvar, Glamo\u010d, Grahovo, Petrovac i prete\u017eniji delovi op\u0161tina Klju\u010d, Sanski Most i Krupa \u2013 sada u Federaciji BiH \u2013 ostali izavan Republike Srpske?<\/p>\n

Uostalom, da li bi u novim geopoliti\u010dkim okolnostima i hipoteti\u010dki hrvatski entitet (Hrvatska Republika Herceg-Bosna?) i Republika Srpska proglasili nezavisnost i\/ili pripojili se Hrvatskoj odnosno Srbiji, i kakva perspektiva o\u010dekuje muslimansku\/bo\u0161nja\u010dku rezidualnu postdejtonsku tvorevinu?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

EagleEyeExplore | Milomir Stepi\u0107 | 08.05.2026. god. – Da te\u017enja Hrvata za tre\u0107im, sopstvenim entitetom ne\u0107e zadirati u status i teritoriju Republike Srpske mo\u017ee biti veoma opasna zamka. \u201eRaspakivanje Dejtona\u201c te\u0161ko da \u0107e pro\u0107i bez me\u0161anja Srbima tradicionalno nenaklonjenog Zapada, naro\u010dito deklinizmom isfrustrirane EU, \u0161to mo\u017ee imati nesagledive negativne posledice. Kao u vreme ratnih pregovora…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":22386,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[105],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22391"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22391"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22391\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":22393,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22391\/revisions\/22393"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/22386"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22391"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22391"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}