![\"Mla\u0111en](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/tribina_maj2.jpg?_t=1779969565\" "\\"Mla\u0111en")
<\/p>\nNa tematskoj tribini odr\u017eanoj, u srijedu, 27. maja, u Beogradu pod naslovom \u201eRepublika Srpska izme\u0111u Istoka i Zapada: politika balansiranih odnosa\u201c govorili su: Darko Tanaskovi\u0107, Nenad Kecmanovi\u0107, Aleksandar Vranje\u0161, Milomir Stepi\u0107, Milo\u0161 Kovi\u0107, Aleksandar Pavi\u0107, Predrag \u0106erani\u0107, Aleksandar Rakovi\u0107 i Neboj\u0161a Mali\u0107.\u00a0 Uvodnu rije\u010d dao je \u0161ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111en Cicovi\u0107, dok je razgovor moderirao urednik portala \u201eSve o Srpskoj\u201c i \u201eFakti\u201c \u0110uro Bilbija.<\/p>\n
U\u010desnici tribine poku\u0161ali su da ponude odgovore na vi\u0161e aktuelnih politi\u010dkih i geopoliti\u010dkih pitanja: da li se Republika Srpska nalazi izme\u0111u Istoka i Zapada ili nastoji da vodi samostalnu i pragmati\u010dnu politiku bez potpunog svrstavanja; koliko je takva politika mogu\u0107a u uslovima savremenih globalnih podjela; za\u0161to Republika Srpska ima bolje odnose sa sve tri svjetske supersile nego sa Evropskom unijom, iako se nalazi na evropskom putu; \u0161ta zna\u010di odlazak Kristijana \u0160mita ako ostanu OHR, Bonska ovla\u0161\u0107enja i uslovi 5+2; koliko \u0107e trajati prenos vlasti na doma\u0107e institucije u Bosni i Hercegovini u odnosu na rokove predvi\u0111ene Dejtonskim mirovnim sporazumom, kao i da li pozivanje na Dejton zna\u010di novi po\u010detak ili povratak na izvorne entitetske nadle\u017enosti.<\/p>\n
<\/p>\n
Mla\u0111en Cicovi\u0107<\/strong> u uvodnoj rije\u010di ocijenio je da \u017eivimo \u201eu vremenu dubokih globalnih promjena\u201c, u epohi u kojoj se me\u0111unarodni odnosi ponovo oblikuju kroz \u201esukobe interesa velikih sila, ekonomske krize, bezbjednosne izazove i sve izra\u017eeniju geopoliti\u010dku polarizaciju\u201c. U takvim okolnostima, kako je naveo, Balkan ponovo postaje \u201eprostor va\u017enih geopoliti\u010dkih interesa\u201c, dok se Republika Srpska nalazi pred \u201eslo\u017eenim politi\u010dkim, diplomatskim i ekonomskim izazovima\u201c.<\/p>\n Cicovi\u0107 je istakao da tema tribine \u201enije samo pitanje spoljne politike\u201c, ve\u0107 da se ti\u010de i \u201epoliti\u010dke stabilnosti, institucionalne snage, ekonomskog razvoja i o\u010duvanja nacionalnog identiteta\u201c. On je postavio i klju\u010dna pitanja: \u201eDa li je u savremenom svijetu mogu\u0107e voditi samostalnu i pragmati\u010dnu politiku bez potpunog svrstavanja?\u201c i \u201egdje je granica izme\u0111u saradnje sa velikim silama i o\u010duvanja politi\u010dke autonomije?\u201c<\/p>\n Prema njegovim rije\u010dima, \u201epolitika balansiranih odnosa\u201c, koju Republika Srpska vodi prethodnih godina, pokazala se kao \u201eracionalan i odgovoran pristup u slo\u017eenim me\u0111unarodnim okolnostima\u201c. Naveo je da je, zahvaljuju\u0107i takvoj politici, kao i \u201epoliti\u010dkom iskustvu i diplomatskoj poziciji rukovodstva Republike Srpske predvo\u0111enog Miloradom Dodikom\u201c, Srpska uspjela da \u201eo\u010duva politi\u010dku stabilnost, razvija saradnju i sa Istokom i sa Zapadom, te sa\u010duva svoju dejtonsku i ustavnu poziciju\u201c.<\/p>\n On je naglasio da \u201enijedna politika ne mo\u017ee biti uspje\u0161na bez unutra\u0161njeg jedinstva i nacionalne sabornosti\u201c, te da je danas \u201evi\u0161e nego ikada potrebna svijest o zajedni\u010dkim nacionalnim i dr\u017eavnim interesima srpskog naroda \u2013 i u Republici Srpskoj i u Srbiji\u201c.<\/p>\n Cicovi\u0107 je poru\u010dio i da \u201eidentitetska pitanja, kao i ustavna i me\u0111unarodna pozicija Republike Srpske, ne smiju biti predmet dnevnopoliti\u010dkih sukoba i politi\u010dkog nadgornjavanja\u201c. Kako je naveo, politi\u010dka borba treba da postoji, ali \u201eprostor za tu borbu treba tra\u017eiti u ekonomskim temama, ja\u010danju institucija, borbi protiv korupcije i unapre\u0111enju \u017eivota gra\u0111ana\u201c.<\/p>\n On je ukazao da o\u010duvanje Republike Srpske \u201enije pitanje jedne stranke, jedne generacije ili jednog politi\u010dkog mandata, ve\u0107 trajno nacionalno i istorijsko pitanje\u201c, zbog \u010dega je neophodan \u201eminimum nacionalnog i dr\u017eavnog jedinstva\u201c kada su u pitanju klju\u010dni interesi Republike Srpske i srpskog naroda.<\/p>\n Posebno je naglasio zna\u010daj o\u010duvanja \u201eidentiteta, kulture, tradicije, srpskog jezika i \u0107irili\u010dnog pisma\u201c, uz ocjenu da \u201enarod koji izgubi svoj kulturni i duhovni temelj vremenom gubi i politi\u010dku snagu\u201c.<\/p>\n Govore\u0107i o odnosima Republike Srpske i Srbije, Cicovi\u0107 je naveo da su oni zasnovani na \u201especijalnim i paralelnim vezama, zajedni\u010dkom kulturnom prostoru i istorijskoj povezanosti\u201c, te da predstavljaju \u201eva\u017ean faktor politi\u010dke stabilnosti, ekonomskog razvoja i o\u010duvanja nacionalnog identiteta srpskog naroda sa obje strane Drine\u201c.<\/p>\n Na kraju je poru\u010dio da je \u201emo\u017eda i najva\u017enije pitanje\u201c o\u010duvanje \u201eustavne i me\u0111unarodne pozicije Republike Srpske zasnovane na Dejtonskom mirovnom sporazumu\u201c, te da je u vremenu \u201esna\u017enih geopoliti\u010dkih pritisaka i poku\u0161aja politi\u010dkih reinterpretacija\u201c od presudnog zna\u010daja \u201eo\u010duvati institucionalni kapacitet, politi\u010dku stabilnost i nacionalno jedinstvo kao temelje opstanka i budu\u0107nosti Republike Srpske\u201c.<\/p>\n Nenad Kecmanovi\u0107<\/strong>, politikolog, ocijenio je da je \u201ebalansiranje izme\u0111u Istoka i Zapada\u201c ne samo srpska politika nego i \u201esrpska sudbina\u201c, jer su Srbi \u201enapravili ku\u0107u na sred puta\u201c. Prema njegovim rije\u010dima, to je \u201elako re\u0107i, ali gotovo nemogu\u0107e ostvariti\u201c u svijetu u kojem \u201eveliki vele: ako nisi s nama, onda si protiv nas\u201c.<\/p>\n On je naveo da je \u201eDodikova Srpska blizu tom balansu\u201c, ali da se ne nalazi ni u \u201ePutinovoj i Sijevoj Evroaziji\u201c, ni u \u201eTrampovoj zapadnoj hemisferi\u201c, ve\u0107 u \u201eevropskom dvori\u0161tu, na putu u EU\u201c, uz ocjenu da su \u201eSrbi evropski narod\u201c. Istovremeno je istakao da je Evropska unija, iako \u201egeografski najbli\u017ea\u201c, u politi\u010dkom smislu \u201enajdalja\u201c, te da \u201eutjerivanje u unitarnu BiH ugro\u017eava njen opstanak\u201c.<\/p>\n Govore\u0107i o izborima u BiH, naveo je da bi oni trebalo da poka\u017eu \u201eko ima legitimitet da zastupa svaki od tri naroda\u201c, uz procjene da \u0107e pobijediti \u201eSDA, HDZ i SNSD\u201c, ali da je podjednako va\u017eno \u201ekoliko ubjedljivo\u201c, kako bi lideri mogli da zastupaju interese u \u201eravnopravnom dogovoru\u201c.<\/p>\n On je dodao da se predsjednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 nalazi izme\u0111u razli\u010ditih globalnih centara mo\u0107i, od Brisela do Pekinga i Va\u0161ingtona, \u0161to pokazuje da \u201esvaki raskorak u svesrpskoj spoljnoj politici ne ide u prilog nacionalnom jedinstvu\u201c.<\/p>\n Kecmanovi\u0107 je ocijenio da \u201ene treba imati prevelika o\u010dekivanja\u201c, jer Rusija \u201eima i va\u017enije nacionalne i globalne prioritete\u201c, a SAD i EU \u0107e tako\u0111e voditi sopstvene interese, zbog \u010dega su mogu\u0107i \u201eneo\u010dekivani kompromisi\u201c.<\/p>\n Zaklju\u010dio je da \u0107e \u201ebiti sigurno bolje za Srpsku\u201c, ali da \u201esve sem razlaza bi\u0107e produ\u017eenje agonije nemogu\u0107e dr\u017eave\u201c.<\/p>\n Darko Tanaskovi\u0107<\/strong>, profesor i biv\u0161i diplomata, ocijenio je da je \u201eodavno uobi\u010dajeno\u201c da se polo\u017eaj Srbije odre\u0111uje kao prostor \u201eizme\u0111u istoka i zapada\u201c, pri \u010demu je potisnut smisao misli pripisane Svetom Savi da je \u201eSrbija Istok Zapadu i Zapad Istoku\u201c, odnosno da je ona \u201ei na istoku i na zapadu\u201c.<\/p>\n On je ukazao da se u posljednje vrijeme sve \u010de\u0161\u0107e iznosi teza, \u201ena tragu hantingtonovske geopoliti\u010dke paradigme\u201c, da su nerazumijevanje i sukobi unutar BiH, naro\u010dito izme\u0111u \u201eSrba\/pravoslavnih hri\u0161\u0107ana i Bo\u0161njaka\/muslimana\u201c, su\u0161tinski \u201ecivilizacijski, a ne politi\u010dki\u201c. Me\u0111utim, kako je naveo, \u201eprevlast politi\u010dkog u odnosima izme\u0111u naroda i dr\u017eava\u201c dovela je do toga da se civilizacijska dimenzija odnosa u BiH posmatra \u201eprevashodno u politi\u010dkim terminima\u201c.<\/p>\n Tanaskovi\u0107 je posebno naglasio da na srpskom jeziku \u201ebez dodatnih obja\u0161njenja nije mogu\u0107e iskazati razliku izme\u0111u civilizacijskog i geopoliti\u010dkog \u2018istoka\u2019 i \u2018zapada\u2019\u201c. Podsjetio je da se u engleskom i drugim evropskim jezicima civilizacijski Istok naziva \u201eOrijentom\u201c, a Zapad \u201eOkcidentom\u201c, dok su u geografskom i geopoliti\u010dkom smislu to \u201eEast i West\u201c.<\/p>\n Prema njegovim rije\u010dima, \u201e(geo)politi\u010dki, Republika Srpska, a i Srbi uop\u0161te, realno su izme\u0111u onoga \u0161to se podrazumeva pod istokom i zapadom\u201c, dok je civilizacijska pozicija \u201eslo\u017eenija i protivre\u010dnija\u201c. Kako je istakao, Srbi, \u201eiako temeljno i nesumnjivo evropski narod\u201c, nose \u201eIstok i Zapad u sebi (\u2018integralni orijentalizam\u2019)\u201c, te \u201enikako nisu u toj makro dihotomiji jasno i odelito izme\u0111u njih\u201c.<\/p>\n On je ocijenio da iz takvog polo\u017eaja proizlaze \u201eodre\u0111ene protivre\u010dnosti i su\u017eavanje prostora za \u017eivotno i dru\u0161tveno valorizovanje potencijalne komparativne prednosti toga civilizacijskog dvojstva\u201c.<\/p>\n Govore\u0107i o odnosima u BiH, Tanaskovi\u0107 je naveo da se pona\u0161anje ve\u0107ine stanovnika BiH \u201ekoji pripadaju muslimanskom civilizacijskom krugu\u201c, politi\u010dki prema Srbima iskazuje \u201ekao antagonisti\u010dki\u201c, iako bi i oni \u201epo svemu objektivno mogli da nose i Istok i Zapad u sebi\u201c. Zbog toga se, kako je rekao, \u201eukida mogu\u0107nost susretanja\u201c.<\/p>\n U zavr\u0161nici je naveo da se Bo\u0161njaci \u017eale kako ih srpski politi\u010dki diskurs \u201eneopravdano svodi na status verske grupe\u201c, ali da je to, prema njegovom tuma\u010denju, \u201elogi\u010dna posledica njihovog izbora\u201c da izjedna\u010de \u201epoliti\u010dko i isklju\u010divo religijski shva\u0107eno i \u017eivljeno civilizacijsko\u201c.<\/p>\n Time, kako je zaklju\u010dio, Bo\u0161njaci \u201eneminovno Srbe (a i Hrvate) ne samo politi\u010dki, ve\u0107 i civilizacijski udaljavaju od svake ideje o izglednoj perspektivi skladnog zajedni\u010dkog \u017eivota na Istoku Zapada i na Zapadu Istoka\u201c.<\/p>\n Aleksandar Vranje\u0161<\/strong>, ambasador BiH u Srbiji, izjavio je da je Brisel prekr\u0161io Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju sa BiH i da je \u201evrijeme da postavimo pitanje narodima da li \u017eelimo u takvu EU\u201c, koja, kako je naveo, \u201ene po\u0161tuje volju ni Srba, ni Hrvata niti Bo\u0161njaka\u201c.<\/p>\n Vranje\u0161 je upozorio na \u201epoku\u0161aj postavljanja kukavi\u010djeg jajeta iz Brisela\u201c kroz tekst Karla Bilta i Volfganga Petri\u010da u \u201eFrankfurter algemajne cajtungu\u201c pod naslovom \u201eOHR treba zatvoriti\u201c.<\/p>\n On je ukazao da su dvojica biv\u0161ih visokih predstavnika \u201eveoma opasno postavila tezu\u201c da bi pitanje imovine, za koje je Republika Srpska jasno rekla da o tome nema rasprave, trebalo prenijeti na polje evropskih integracija, kao i da \u201eu novom pristupu ne smije postojati pravo Srba u BiH na veto\u201c.<\/p>\n \u201eBilt i Petri\u010d su shvatili da su bonska ovla\u0161\u0107enja presu\u0161ila i da kroz uslovljavanje za pristup EU treba da nastave tamo gdje je \u0160mit stao\u201c, ocijenio je Vranje\u0161.<\/p>\n Geopoliti\u010dar Milomir Stepi\u0107<\/strong> je ocijenio da \u201eglobalna geopoliti\u010dka dinamika donosi temeljno restrukturisanje sveta\u201c i brze promjene na regionalnom planu, a da je Balkan, posebno BiH, \u201eupe\u010datljiv primer\u201c takvih procesa.<\/p>\n On je naveo da se Republika Srpska, poslije perioda \u201esvakovrsnog i\u017eivljavanja Zapada\u201c, koji se, kako ka\u017ee, \u201ela\u017eno predstavljao kao \u2018me\u0111unarodna zajednica\u2019\u201c, kao i djelovanja \u201edonedavnog izaslanika\u201c koji se \u201ela\u017eno predstavljao kao \u2018visoki predstavnik\u2019\u201c, sada \u201egotovo preko no\u0107i do\u010depala \u2018zelene grane\u2019\u201c. Ipak, upozorio je da dosada\u0161nje iskustvo nala\u017ee \u201emaksimalnu opreznost\u201c, uz strepnju zbog mogu\u0107e cijene takvog \u201esalta mortale\u201c.<\/p>\n Govore\u0107i o unutra\u0161njim odnosima u BiH, Stepi\u0107 je istakao da su \u201ehrvatski zahtevi za tre\u0107im entitetom\u201c, uklju\u010duju\u0107i i \u201ekartografsku konkretizaciju\u201c, va\u017ean pokazatelj mogu\u0107ih budu\u0107ih transformacija \u201enemogu\u0107e dr\u017eave\u201c, pa \u010dak i njene dekonstrukcije.<\/p>\n Prema njegovim rije\u010dima, BiH je \u201esklepana u Dejtonu\u201c i od po\u010detka je imala \u201ekonstrukcijsku gre\u0161ku\u201c, zbog koje \u201eo\u010digledno vi\u0161e ne mo\u017ee da traje u novom geopoliti\u010dkom kontekstu\u201c.<\/p>\n Zato smatra da Republika Srpska mora biti spremna na \u201eraspakivanje Dejtona\u201c i da blagovremeno \u201eartikuli\u0161e svoje interese\u201c, odnosno odredi uslove pod kojima \u0107e pristati na promene, \u201eprvenstveno u smislu svog statusa i granica\u201c.<\/p>\n Ocijenio je da bi, u kontekstu eventualnog \u201eraspakivanja Dejtona\u201c, Republika Srpska \u201eu prvom redu\u201c trebalo da zahtijeva \u201eponi\u0161tavanje postojanja Br\u010dko Distrikta\u201c i obnovu \u201eteritorijalnog kontinuiteta prekinutog prevarnom arbitra\u017eom\u201c. Prema njegovim rije\u010dima, to predstavlja \u201eegzistencijalno pitanje\u201c Srpske, uz stav da bi trebalo inkorporirati i teritorije koje je RS \u201evojno dr\u017eala tokom rata\u201c.<\/p>\n On je upozorio da takozvani \u201eGora\u017edanski \u2018prst\u2019 (panhandle)\u201c mo\u017ee ugroziti \u201esaobra\u0107ajnu povezanost, bezbednost, stabilnost i teritorijalnu kompaktnost\u201c isto\u010dnog dijela Republike Srpske.<\/p>\n Stepi\u0107 je tako\u0111e naveo da \u201edve hrvatske periklave\u201c \u2013 od\u017ea\u010dka i ora\u0161ko-domaljeva\u010dka \u2013 predstavljaju \u201etranssavski mostobran Hrvatske\u201c koji bi mogao poslu\u017eiti kao \u201eodsko\u010dna daska\u201c za \u201epresecanje \u2018Koridora \u017eivota\u2019\u201c.<\/p>\n U slu\u010daju ru\u0161enja \u201edejtonske konstrukcije\u201c, on smatra da bi prestao da va\u017ei odnos \u201e51% Federaciji BiH i 49% Republici Srpskoj\u201c, kao i da bi Srpska mogla tra\u017eiti povratak \u201enajsrpskijih op\u0161tina\u201c poput Drvara, Grahova, Glamo\u010da i Petrovca, te dijelova Klju\u010da, Sanskog Mosta i Krupe.<\/p>\n Kako je zaklju\u010dio, time bi se sprije\u010dila \u201esama pomisao politi\u010dkog Sarajeva\u201c o teritorijalnim promjenama na \u0161tetu Republike Srpske.<\/p>\n Istori\u010dar Milo\u0161 Kovi\u0107<\/strong> je naveo da srpska spoljna politika ima \u201eveoma davno definisane ciljeve i metode\u201c, kao i da po\u010diva na \u201eistorijskom iskustvu i tradicijama\u201c koje su \u201eukorenjene u srednjem veku\u201c, a da su od kraja 18. i po\u010detka 19. veka dobile \u201ejasnije, savremene oblike\u201c sa obnovom srpskih dr\u017eava.<\/p>\n On je istakao da od \u201eprvih pomena srpskih arhonata, ili kne\u017eeva\u201c Srbi nastoje da \u201esami donose svoje odluke i da objedine teritorije na kojima \u017eive u jedno politi\u010dko telo\u201c, od Jadrana do Save, Dunava i Timoka, pri \u010demu se u njihovom \u201esrcu nalaze Bosna i Hercegovina\u201c.<\/p>\n Prema njegovim rije\u010dima, \u201eki\u010dmu srpskih zemalja \u010dine reke Drina i Bosna\u201c, a \u201ecela istorija srpskog naroda\u201c svodi se na \u201edve re\u010di \u2013 oslobo\u0111enje i ujedinjenje\u201c.<\/p>\n Kovi\u0107 je naveo da je cilj tih napora o\u010duvanje \u201especifi\u010dnih, zavetnih predanja, duhovnih i kulturnih sadr\u017eaja\u201c, koji su \u201enasle\u0111eni iz srednjeg veka\u201c, a u novije vreme nazvani \u201esvetosavljem\u201c, \u010diji je nosilac i \u010duvar \u201eSrpska pravoslavna crkva\u201c.<\/p>\n On je podsjetio da je \u201ejugoslovensko iskustvo Srba donelo druga\u010dije sadr\u017eaje\u201c, ali da se sa raspadom Jugoslavije vidi \u201epovratak na ova tri na\u010dela\u201c.<\/p>\n Prema njegovoj ocjeni, njihovo ostvarenje je oduvijek zavisilo od odnosa sa \u201evelikim dr\u017eavama, kakve su bile Vizantija, Ugarska, Venecija\u201c, te da Srbi od 15. vijeka \u017eive \u201eu sistemu Velikih sila\u201c.<\/p>\n Kovi\u0107 je dodao da su se sa obnovom dr\u017eava u 19. vijeku obnovile i srpske diplomatske tradicije, koje su se svodile na \u201eprilago\u0111avanje puteva za postizanje srpskih ciljeva interesima i politici Velikih sila\u201c.<\/p>\n Ocijenio je da je spoljna politika Republike Srpske pokazatelj kako se mo\u017ee posti\u0107i da, uz blagoslov Rusije, uspostavljate dobre odnose sa SAD.<\/p>\n \u201eU ovim istorijskim okvirima i kontekstu koji name\u0107e istorijsko iskustvo, Republika Srpska veoma dobro pliva, a ovo \u0161to se de\u0161ava u poslednje vreme je dobra potvrda\u201c, ka\u017ee Kovi\u0107.<\/p>\n Aleksandar Pavi\u0107<\/strong>, politikolog, isti\u010de da je Republika Srpska kao i cijela BiH sada stisnuta izme\u0111u novog poretka i starog neoliberalnog koji se raspada ali je, poput ranjene zvijeri, izuzetno opasan.<\/p>\n Pavi\u0107 je ocijenio da je do dolaska druge Trampove administracije, BiH bila beznade\u017eni zato\u010denik liberal-globalisti\u010dkog poretka, a da je Republika Srpska u liku njenog predsjednika Dodika prepoznala da se radi o civilizacijskom sukobu i dala bezrezervnu podr\u0161ku Trampu.<\/p>\n \u201eRepublika Srpska je kroz lik predsednika Milorada Dodika na vreme prepoznala raskol na Zapadu i jasno se svrstala. Svakome je jasno da u ovom neoliberalnom global poretku nema mesta za Srbe ni Ruse, kao \u0161to nema mesta veri, identitetu, tradiciji. Nije slu\u010dajno \u0161to su Tramp i Putin prepoznali, Tramp vidi u Rusiji bli\u017eeg saveznika nego u EU. Jo\u0161 veliko i otvoreno pitanje da li \u0107e EU to da minira\u201c, ka\u017ee Pavi\u0107.<\/p>\n Aleksandar Rakovi\u0107, istori\u010dar, rekao je da je Republika Srpska postala najzapadniji pravoslavni prostor i svojevrsna tvr\u0111ava, te da zbog toga njeno ja\u010danje ima osim nacionalnog i civilizacijski zna\u010daj.<\/p>\n \u201eU pro\u0161losti je gr\u010dki narod bio geografski najzapadniji na Siciliji i ju\u017enoj Italiji, a danas je to srpski narod u Republici Srpskoj iako su etni\u010dki po\u010di\u0161\u0107eni donedavno zapadniji srpski krajevi, istakao je Rakovi\u0107.<\/p>\n Predrag \u0106erani\u0107<\/strong>, dekan Fakulteta bezbjednosnih nauka Univerziteta u Banjaluci, istakao je da je Republika Srpska uspjela \u201ene\u0161to \u0161to je zaista vje\u0161tina\u201c, odnosno da pored \u201edokazanih prijatelja Rusije i Kine\u201c uspostavi sve bolje odnose sa Trampovom administracijom.<\/p>\n On je naveo da je \u201eposada koja upravlja ovim malim brodom\u201c dobro pro\u010ditala \u201enavigacijske karte\u201c i da se kre\u0107e \u201eizme\u0111u opasnosti i prikrivenih, hibridnih prijetnji\u201c.<\/p>\n Osvr\u0107u\u0107i se na ulogu Zapada, \u0106erani\u0107 je upitao \u201egdje su u svemu tome Evropska unija i Velika Britanija\u201c, uz ocjenu da bi, u slu\u010daju eskalacije sukoba, \u201eEvropu ponovo zahvatio ratni plamen\u201c, pri \u010demu bi \u201eBritanci i Nijemci\u201c dodatno dolivali \u201eulje na vatru\u201c.<\/p>\n Po njegovoj ocjeni, u klju\u010dnim globalnim razgovorima u\u010destvuju \u201enajpozvaniji\u201c, a to su \u201eSi, Putin i Tramp\u201c, dok se pojedini evropski lideri \u201ene do\u017eivljavaju ozbiljno\u201c u tim krugovima.<\/p>\n Govore\u0107i o globalnim odnosima, \u0106erani\u0107 je ocijenio\u00a0 da je Kina \u201epostala most, odnosno posrednik\u201c u rje\u0161avanju globalnih kriza.<\/p>\n On je dodao da \u0107e \u201enovih sastanaka biti\u201c, ali da to ne zna\u010di da \u0107e se problemi u \u201eOrmuskom zalivu, na Bliskom istoku i u Ukrajini\u201c uskoro rije\u0161iti, iako je va\u017eno da o njima razgovaraju \u201ekompetentni i najva\u017eniji akteri na svjetskoj sceni\u201c.<\/p>\n Politi\u010dki analiti\u010dar Neboj\u0161a Mali\u0107 <\/strong>je na tribini poru\u010dio da Srbe i Republiku Srpsku ne treba posmatrati kao \u201eklackalicu izme\u0111u Istoka i Zapada\u201c, ve\u0107 kao prostor \u201ena trome\u0111i interesa velikih sila\u201c, pri \u010demu je kao glavni problem ozna\u010dio \u201eanglo-briselsku Evropu\u201c.<\/p>\n On je istakao da su Srbi prepoznali \u201eraskol izme\u0111u nacionalisti\u010dke politike Donalda Trampa i liberalnog globalizma\u201c, koji je, po njemu, \u201epremestio svoje sedi\u0161te na ovu stranu Atlantika\u201c, te da se svet danas mo\u017ee posmatrati kao sukob \u201eglobalizma i partikularizma\u201c, uz ocenu da je globalizam \u201eopasna jeres\u201c.<\/p>\n Mali\u0107 smatra da Srbi mogu da sara\u0111uju sa \u201ePekingom, Moskvom i Va\u0161ingtonom\u201c, dok iz Brisela i Londona dolazi \u201enesuvislo kokodakanje\u201c, a problem sa njima opisuje kao \u201enere\u0161iv\u201c. Rusija i Kina su, prema njemu, prihvatile srpsku samostalnost u okviru \u201emultipolarnog sveta\u201c, dok je odnos sa SAD i dalje \u201epovuci-potegni\u201c.<\/p>\n Osvrnuo se i na Evropu, isti\u010du\u0107i rast populizma i mogu\u0107nost \u201eizvinjenja zbog satanizacije devedesetih\u201c. Posebno je kritikovao OHR, uz tvrdnju da je odlazak \u201ela\u017enog vicekralja \u0160mita\u201c udar za globaliste i da je \u201ebolji polo\u017eaj nego ikada\u201c za ukidanje protektorata.<\/p>\n EU je opisao kao ekonomski i politi\u010dki oslabljen sistem koji je \u201esama sebi anti-reklama\u201c, dok je kao najve\u0107i izazov naveo odnos sa \u201ebiv\u0161im Srbima\u201c, uz stav da bi Rusija i Kina mogla da doprinesu njihovoj integraciji kroz svoja iskustva.<\/p>\n \u201eTu bi ve\u0107u ulogu mogle da igraju Rusija i Kina, konkretno sa svojim iskustvima integracije islama u neislamske politi\u010dke i dru\u0161tvene sisteme, kao \u017eivi dokazi neta\u010dnosti glavne Izetbegovi\u0107eve teze iz ‘Islamske deklaracije. Ali o tome nekom drugom prilikom\u201c, zaklju\u010dio je Mali\u0107.<\/p>\n![\"Nenad](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/tribina_maj3.jpg?_t=1779969565\" "\\"Nenad")
<\/p>\n![\"Darko](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/tribina_maj4.jpg?_t=1779969565\" "\\"Darko")
<\/p>\n![\"Aleksandar](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/tribina_maj9.jpg?_t=1779969565\" "\\"Aleksandar")
<\/p>\n![\"Milomir](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/tribina_maj5.jpg?_t=1779969981\" "\\"Milomir")
<\/p>\n![\"Milo\u0161](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/tribina_maj6.jpg?_t=1779969565\" "\\"Milo\u0161")
<\/p>\n![\"Aleksandar](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/tribina_maj7.jpg?_t=1779969565\" "\\"Aleksandar")
<\/p>\n![\"Predrag](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/tribina_maj9_1.jpg?_t=1779969565\" "\\"Predrag")
<\/p>\n![\"Neboj\u0161a](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/tribina_maj9_2.jpg?_t=1779969565\" "\\"Neboj\u0161a")
<\/p>\n