RT BALKAN | 09.07.2026.g. Milomir Stepi\u0107 \u2013<\/p>\n
SAD su prokockale priliku da mudro, dalekovido, kao hladnoratovski pobednik brojnim merama na ekonomskom, geopoliti\u010dkom i drugom planu bipolarizam preoblikuju u hijerarhizovani multipolarizam pod svojim neprikosnovenim liderstvom. Nisu kapitalizovale pobedu tako \u0161to su oja\u010dale ranije i formirali nove, savremene poluge svoje dominacije. A mogle su.<\/p>\n
Odavno je i najzagri\u017eenijim amerikanofilima sasvim jasno da je doba unipolarnosti pro\u0161lo i da je svet duboko zagazio u proces multipolarizacije. Neko vreme se u vojno-bezbednosnim, politi\u010dko-diplomatskim, medijskim i nau\u010dnim krugovima govorilo o unipolarnosti kao poretku (novom svetskom).<\/p>\n
A onda je sve vi\u0161e po\u010delo da preovla\u0111uje mi\u0161ljenje da se ipak radi o jednom prelaznom, relativno kratkom periodu bez klju\u010dnih pokazatelja poretka \u2013 o unipolarnosti kao trenutku. <\/strong><\/p>\n Unipolarnost bi uslovno mogla da se shvati, u stvari, kao globalna hegemonija, \u201ejednosto\u017eernost“. Odnosno, kao takav oblik geopoliti\u010dkog stanja i odnosa mo\u0107i gde jedna sila izrazito, gotovo neprikosnoveno dominira svetom u politi\u010dkom, ekonomsko-finansijskom, vojnom, obave\u0161tajnom, propagandnom, kulturno-civilizacijskom, tehnolo\u0161kom i drugom smislu. A da bi svetski poslovi imali svojstvo poretka trebalo bi da to bude stanje u kome su dr\u017eave, organizacije i drugi \u010dinioci ure\u0111eni shodno nekom odr\u017eivom sistemu i hijerarhiji koji po\u010divaju na utvr\u0111enim i kako-tako po\u0161tovanim pravilima.<\/p>\n Dakle, u unipolarnosti postoji samo jedna<\/em><\/strong> u tolikoj meri nadmo\u0107na dr\u017eava da mo\u017ee da name\u0107e sopstvenu volju, interese i promenljiva, ad hoc, samo njoj odgovaraju\u0107a (kvazi)pravila, te ni jedna druga niti grupa suparni\u010dkih zemalja nemaju dovoljnu snagu da ugroze tu dominaciju i promene me\u0111unarodne odnose. U unipolarnosti svetske i regionalne institucije su podre\u0111ene i (zlo)upotrebljene od te jedne globalne sile koja ih koristi kada joj to odgovara ili ih kao \u201esmokvin list\u201c za unilateralno delovanje.<\/p>\n Unipolarnost prakti\u010dno inklinira: globalizmu u ideolo\u0161kom, svetskoj vladi u upravlja\u010dkom, globalnoj dr\u017eavi (\u201eglobalnom selu\u201c) u pravno-politi\u010dkom, neoliberalizmu u ekonomskom, planetarnom neoimperijalnom ekspanzionizmu u geopoliti\u010dkom i ekumenizmu kao \u201esvejeresi\u201c (Prepodobni Justin \u0106elijski) u (pseudo) duhovnom smislu. Stoga, unipolarnost podrazumeva da bi sada\u0161nje dr\u017eave bile daleko i sve dalje od suverenosti, odnosno imale ograni\u010den suverenitet, \u010dije bi elemente, navodno svojom voljom prenosile (\u010ditaj: bile bi im oduzimane) u korist nadnacionalnih globalnih struktura \u201eImperije\u201c. U stvari, dr\u017eave bi postale neki vid razli\u010dito rangiranih i zavisnih polu-federalnih jedinica \u2013 \u201emesnih zajednica\u201c ili \u201ezaselaka\u201c\/ \u201emahala\u201c u \u201eglobalnom selu\u201c.<\/p>\n Unipolarnost, koja je nastala posle ru\u0161enja Berlinskog zida, ga\u0161enja Isto\u010dnog bloka i implozije njegove vode\u0107e dr\u017eave, supersile, Sovjetskog Saveza, mo\u017ee se poistovetiti sa vesternizmom \u2013 ta\u010dnije, sa amerikanizmom. Kada je jedna sila postala toliko nadmo\u0107na kao \u0161to su tada to bile SAD, onda je ona u planetarnim razmerama po\u010dela da vlada gotovo razobru\u010deno, bez kontra-tega na globalnim terazijama mo\u0107i.<\/p>\n To zna\u010di da Amerikanci: (a) nisu po\u0161tovali ranija pravila<\/em> ve\u0107 su nametali svoja, po potrebi, od slu\u010daja do slu\u010daja, da je (b) kakva-takva hijerarhija<\/em> prestala da postoji i da se o poziciji drugih \u201eigra\u010da\u201c na \u201evelikoj \u0161ahovskoj tabli\u201c odlu\u010divalo u Va\u0161ingtonu, te da se (v) dotada\u0161nji svetski sistem<\/em> uru\u0161io, ali ne sam od sebe, ve\u0107 su to sistematski \u010dinile SAD podre\u0111uju\u0107i me\u0111unarodne institucije sebi.<\/p>\n Da li je onda unipolarnost bila, u stvari, sinonim za globalnu anarhiju?<\/strong><\/p>\n Pre bi se moglo re\u0107i da se radilo o besporetku. S obzirom na njegovu relativnu kratkotrajnost, koju je \u010dove\u010danstvo do\u017eivljavalo kao \u201eubrzanje istorije\u201c, dolazi se do (raz)re\u0161enja enigme \u2013 nije to bio unipolarni poredak, ve\u0107 unipolarni trenutak<\/em><\/strong>. Njegov paradigmati\u010dan vrhunac, a mo\u017eda \u0107e geopoliti\u010dka istorija zaklju\u010diti i \u201elabudova pesma\u201c, predstavljala je ritualna agresija NATO pod ameri\u010dkim vo\u0111stvom na SRJ 1999. godine.<\/p>\n Ameri\u010dka izgradnja globalne pozicije<\/strong><\/p>\n Koreni savremene unipolarnosti su duboki. Ameri\u010dka premo\u0107 na globalnom planu dugo, uporno, sistematski i beskrupulozno je gra\u0111ena, a teorijsko-koncepcijski je utemeljena na postavkama korifeja anglo-ameri\u010dke geopolitike. Presudan iskorak nastao je onda kada su SAD okon\u010dale realizaciju Monroove doktrine \u0161irenja \u201epo meridijan\u201c, tj. kada su privele kraju epohu dominacije na ameri\u010dkom kopnu.<\/p>\n Suo\u010dene sa maksimumom teritorijalnog razvoja na telurokratskoj osnovi, posle koje neminovno sledi prvo stagnacija, potom opadanje, unutra\u0161nje protivre\u010dnosti i dezintegracija, povukle su potez strategijskih, globalnih razmera \u2013 krajem 19. veka pre\u0161le su u talasokratsku fazu.<\/strong><\/p>\n Tako najpre Atlantik i Pacifik, a potom \u010ditav svetski okean postaju medijum za \u0161irenje ameri\u010dkog uticaja \u201epo paraleli\u201c i planetarnu sveprisutnost. Uporedo, efikasno se koristi \u201ezamor materijala\u201c i sve izra\u017eeniji, me\u0111usobno iscrpljuju\u0107i antagonizam evropskih sila. Krupnim koracima SAD stupaju na svetsku pozornicu uklju\u010divanjem u Prvi i naro\u010dito Drugi svetski rat.<\/p>\n Budu\u0107i da su 1945. imale relativno malo ljudskih i materijalnih gubitaka, da nisu ratovale na svom tlu i pretrpele razaranja, te da su ostvarile brojne nedosti\u017ene ekonomske, geopoliti\u010dke i geostrategijske akvizicije, SAD mogu da se smatraju jedinim, pravim ratnim pobednikom. Ostali, naro\u010dito budu\u0107i takmac SSSR sa 27 miliona \u017ertava, bili su Pirovi pobednici.<\/p>\n Amerikanci kao \u201eratni profiteri\u201c obezbedili su najbolju posleratnu startnu poziciju i privilegovan status. Tako je Bretonvudskim sporazumom (sistemom) ustanovljenim jula 1944. u Nju Hemp\u0161iru (SAD) uspostavljen temelj ameri\u010dke monetarno-finansijske hegemonije, sa polugama u vidu tada osnovanog Me\u0111unarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Shodno odavno ustanovljenoj geopoliti\u010dkoj logici da Evroazija \u2013 najve\u0107e, najmnogoljudnije, resursima najbogatije i civilizacijski najva\u017enije svetsko kopno \u2013 predstavlja klju\u010d vladanja svetom, SAD su preduzele korake za njeno dr\u017eanje pod kontrolom.<\/p>\n To je zna\u010dilo opkoliti Rusiju Rimland<\/em>-om, stiskati je \u201eStrategijom anakonde\u201c i \u201eObuzdavati\u201c je unutar Heartland<\/em>-a, onako kako su teorijsko-koncepcijski osmislili Mehen, Mekinder, Spajkmen, Kenan\u2026<\/p>\n U praksi se zamisao ostvarivala iskrcavanjem u Normandiji i prodorom do centralne Evrope, tj. do kontakta sa Rusima, koji su ve\u0107 bili ozna\u010deni kao budu\u0107i planetarni suparnik. Tako je nastao jedan, transatlantski ameri\u010dki makro-mostobran (beachhead<\/em>) na zapadu Evroazije. Drugi, transpacifi\u010dki makro-mostobran, SAD su formirale pobedom nad Japanom na Pacifiku i atomskim bombama na Hiro\u0161imu i Nagasaki radi pokoravanja japanskog imperijalnog duha.<\/p>\n Potom se \u0161irenje nastavilo podr\u0161kom Tajvanu, uspostavljanjem <\/strong>\u201epoluostrvskog doka<\/strong>\u201c u Ju\u017enoj Koreji, ratom u Vijetnamu\u2026<\/strong><\/p>\n SAD: bipolarizmom ka unipolarizmu<\/strong><\/p>\n Na taj na\u010din je opkoljena Evroazija:<\/p>\n – Uhva\u0107ena je geopoliti\u010dkim i geostrategijskim klje\u0161tima<\/em><\/strong> sa isto\u010dnog i zapadnog pro\u010delja, \u0161to me\u0111utim, ni izdaleka nije bilo dovoljno za njenu potpunu kontrolu. Stoga je na istoku okupiran Japan, a na zapadu, na specifi\u010dan na\u010din, znatan deo Evrope tako \u0161to je ubrzo po okon\u010danju Drugog svetskog rata i otpo\u010dinjanja Hladnog rata sprovo\u0111en Mar\u0161alov plan i osnovan NATO 1949. (i njegovo ekonomsko-politi\u010dko krilo EZU\u010c 1950, prete\u010da dana\u0161nje EU)<\/p>\n – Du\u017e evroazijskog oboda, tj. Rimland<\/em>-a, sklopljen je \u010ditav niz bilateralnih i multilateralnih savezni\u0161tava. U tom poduhvatu, koji se obi\u010dno naziva paktomanija<\/em><\/strong>, klju\u010dni paktovi bili su ANZUS 1951, SEATO 1954. i CENTO 1955, svi formirani PRE osnivanja Var\u0161avskog ugovora, te se ne mogu formalno opravdavati pretnjom suparni\u010dkog saveza.<\/p>\n – Preostale \u201erupe u Rimland<\/em>-u\u201c popunili su osniva\u010di i klju\u010dne zemlje nesvrstanih<\/em><\/strong>, vezuju\u0107i za sebe dekolonizovane zemlje Afrike i Azije kako ne bi po principu suprotnog otklona klatna oti\u0161le u naru\u010dje Moskve. Treba li podsetiti da je u tome jedna od glavnih uloga geopoliti\u010dke i geostrategijske „karike“ bila dodeljena Titovoj Jugoslavije posle \u201eistorijskog NE\u201c 1948?<\/p>\n Dakle, formulom \u201eklje\u0161ta+ paktomanija+ nesvrstani =kontrola Evroazije<\/em><\/strong>\u201c<\/em><\/strong> Amerikanci su ne samo postigli nedosti\u017enu prednost nad bipolarnim suparnikom, nego i preduslove za globalno liderstvo tokom kasnije unipolarnosti, sve do dana\u0161njeg dana.<\/p>\n Njihovi \u201epipci\u201c obuhvatili su \u010ditavu Zemlju, vremenom se umno\u017eavaju\u0107i i umre\u017eavaju\u0107i. Radi dominacije \u201epunog spektra\u201c u posleratnom periodu SAD su osnovale niz organizacija pod svojom kontrolom, a maskiranih kao me\u0111unarodne, humanitarne, altruisti\u010dke, medijske, demokratske, nevladine\u2026, \u0161to je paralelno sa ja\u010danjem \u201etvrde\u201c zna\u010dilo i izgradnju \u201emeke\u201c mo\u0107i.<\/p>\n Sovjetski Savez, hladnoratovski ameri\u010dki suparnik, iscrpljivao se sistematski i gotovo po svim pokazateljima zaostajao u nadmetanju dve super-sile. Pored sovjetskog nuklearnog arsenala, prakti\u010dno jedini razlog za strah SAD bila je mogu\u0107nost stvaranja \u201eosovine\u201c ideolo\u0161ki sli\u010dnih Moskve i Pekinga, \u0161to bi potpuno \u201epomrsilo konce\u201c Va\u0161ingtonu.<\/p>\n Da se to ne dogodi pobrinuo se 1970-ih \u201estari lisac\u201c Henri Kisind\u017eer, koji je \u201eStrate\u0161kom triangulacijom\u201c u\u010dinio da SSSR i Kina postanu pojedina\u010dno bliskiji sa SAD nego me\u0111usobno.<\/p>\n Ostalo je bilo manje-vi\u0161e rutina \u2013 SAD su nastavile da grade svoj trijumfalni hladnoratovski epilog, da bi se ru\u0161enje Berlinskog zida pretvorilo u ne\u0161to mnogo vi\u0161e od simbolike, a Isto\u010dni blok i SSSR <\/strong>\u201e\u0161ap\u2019tom pali<\/strong>\u201c. Samo na prvi pogled.<\/strong><\/p>\n Unipolarni ameri\u010dki izazov: <\/strong>\u201eglobalna dominacija<\/strong>\u201c ili <\/strong>\u201eglobalno vo\u0111stvo<\/strong>\u201c<\/strong><\/p>\n SAD nisu uspele da odole samozadovoljstvu razobru\u010denog postbipolarnog trijumfalizma i globalnom hegemonisti\u010dkom nagonu. Mo\u017eda je to bilo shvatljivo, ali ne i dugoro\u010dno isplativo. Tako\u0111e, SAD se nisu odlu\u010dile da posle sloma VU i SEV, te implozije Sovjetskog Saveza, po inerciji nastave sa destrukcijom Rusije, da je raspar\u010daju i dotuku, nego su se tih famoznih devedesetih zadr\u017eale u \u201ebalkanskom blatu\u201c.<\/p>\n Tek su se strate\u0161ki tromo, korak-po-korak primicale zapadnim granicama Rusije i zadovoljavale se ogovaranjima Gorba\u010dova i podsmevanjima Jeljcinu.<\/strong><\/p>\n Drugim re\u010dima, SAD su prokockale priliku da mudro, dalekovido, kao hladnoratovski pobednik, brojnim merama na ekonomskom, geopoliti\u010dkom i drugom planu bipolarizam preoblikuju u hijerarhizovani multipolarizam pod svojim neprikosnovenim liderstvom.<\/p>\n Nisu kapitalizovale pobedu tako \u0161to su oja\u010dale ranije i formirali nove, savremene poluge svoje superiornosti. A mogle su. Shodno ideji Z. B\u017ee\u017einskog, umesto \u201eglobalne dominacije\u201c koju nisu mogle da zadr\u017ee, trebalo je da same kreiraju \u201eglobalno vo\u0111stvo\u201c, Me\u0111utim, opijenost pobedom bila je ja\u010da od tipi\u010dnog zapadnog pragmatizma. U\u010dinile su upravo suprotno \u2013 na sve strane su ulazile u konfrontaciju i postepeno zapale u nere\u0161ivu poziciju \u2013 prenapregnutost.<\/p>\n Pravi pokazatelj kontraproduktivne arogancije SAD bila je ekspanzija na istok Evrope posredstvom NATO i EU, \u0161to Rusija nikako nije mogla druga\u010dije da protuma\u010di nego kao pretnju. Kako bi rekao ameri\u010dki geopoliti\u010dki teoreti\u010dar S. Koen \u2013 umesto da centralnu i isto\u010dnu Evropu izgrade kao \u201eregion-kapiju\u201c za miroljubivu politi\u010dko-ekonomsko-civilizacijsku vezu sa Rusijom, SAD su napravile nestabilan, barijerni \u201ekonfliktni pojas\u201c koji je u Moskvi opravdano upalio alarm.<\/p>\n Dakle, umesto da unipolarnost pretvore u poredak<\/em> u kome bi svet uredile po svom ukusu i obezbedile svoj dugoro\u010dni primat, Amerikanci i \u010ditav Zapad u\u017eivali su u varljivom, kratkotrajnom trenutku<\/em> svemo\u0107i.<\/strong><\/p>\n Uostalom, promena iz bipolarnosti u unipolarnost nije usledila velikim ratom svetskih ili (trans)kontinentalnih razmera (ako se Hladni rat ne ra\u010duna u \u201epravi\u201c rat) kako obi\u010dno stari poredak bude zamenjen novim. I ta \u010dinjenica mo\u017ee da poslu\u017ei kao argument da unipolarnost mo\u017ee da se smatra prelaznim stanjem svetskog sistema.<\/p>\n Istina \u2013 vo\u0111eni su i jo\u0161 se vode brojni tranzicioni ratovi u vi\u0161e osetljivih regiona sveta me\u0111unarodnog i unutardr\u017eavnog nivoa, a gra\u0111anskog, me\u0111unacionalnog, verskog, secesionog i drugog karaktera, koji se zbirno mogu slobodnije definisati kao svetski rat. To ukazuje da se radi o procesu: o procesu multipolarizacije<\/em><\/strong>. Preoblikovanju od apsolutnog ka relativizovanom i potom multipolarnom unipolarizmu, te unipolarnom multipolarizmu i hijerarhizovanom multipolarizmu.<\/p>\n Ne radi se o igri re\u010di(ma), ve\u0107 o nijansiranim, te\u0161ko uo\u010dljivim, ali ipak su\u0161tinskim razlikama.<\/strong><\/p>\n Budu\u0107i da mnogi teoreti\u010dari svetskog poretka smatraju da jedino dve sile pribli\u017enih mo\u0107i donose kakvu-takvu ravnote\u017eu, faza postmultipolarnosti po svoj prilici \u0107e prerasti u neobipolarizam. Kakav \u0107e on biti i ko \u0107e biti na dva tasa svetskih terazija? Ho\u0107e li one ipak prevagnuti na jednu stranu i vratiti svet u unipolarnost \u2013 od Pax Americana<\/em> na Pah Sinica<\/em>, na primer?<\/p>\n Da li \u0107e se, onda, <\/strong>\u201evarvari udru\u017eiti<\/strong>\u201c protiv <\/strong>\u201eImperije<\/strong>\u201c Kine umesto protiv <\/strong>\u201eImperije<\/strong>\u201c SAD, kao \u0161to je to danas?<\/strong><\/p>\n A do tada, SAD su i dalje \u201enajja\u010di pas u gradu\u201c (M. Olbrajt). Ako ni\u0161ta drugo, o tome svedo\u010di njihov vojni bud\u017eet, koji je prema zvani\u010dnim, javno dostupnim podacima za 2025. bio tri puta ve\u0107i od kineskog i pet puta ve\u0107i od ruskog. Tome bi trebalo pridru\u017eiti i gotovo 800 \u201epravih\u201c vojnih baza \u0161irom sveta, da bi taj broj sa ostalim vojnim instalacijama porastao za jo\u0161 nekoliko stotina. Logi\u010dno \u2013 najgu\u0161\u0107i razme\u0161taj je du\u017e isto\u010dne i zapadne \u201efasade\u201c Evroazije. Toliko o jo\u0161 uvek \u017eilavoj ameri\u010dkoj \u201etvrdoj\u201c (nad)mo\u0107i, a o onoj \u201emekoj\u201c da se i ne govori.<\/p>\n Ipak, ameri\u010dka globalna supremacija je u padu \u2013 mada jo\u0161 uvek ne strmoglavom. Globalni presti\u017e je temeljno i nepopravljivo uzdrman. Na multipolarizaciju se iz Va\u0161ingtona jo\u0161 uvek gleda kroz samozavaravaju\u0107u unipolarnu prizmu \u2013 da \u0107e se iz neprikosnovenosti u neomonroisti\u010dkoj Ameri\u010dkoj pan-oblasti (Anglo- i Latinska Amerika) transatlantskim vektorima zadr\u017eati primat u ve\u0107em delu Evrope, te Bliskom i Srednjem Istoku, a transpacifi\u010dkim vektorima kontrola ako ne do kineskog \u201ePrvog\u201c, onda barem do \u201eDrugog niza ostrva\u201c.<\/p>\n Me\u0111utim, u poku\u0161aju da sa unipolarizmom budu <\/strong>\u201ejedine<\/strong>\u201c, sa odmicanjem multipolarizacije SAD ne\u0107e ostati ni <\/strong>\u201evode\u0107e<\/strong>\u201c. <\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" RT BALKAN | 09.07.2026.g. Milomir Stepi\u0107 \u2013 SAD su prokockale priliku da mudro, dalekovido, kao hladnoratovski pobednik brojnim merama na ekonomskom, geopoliti\u010dkom i drugom planu bipolarizam preoblikuju u hijerarhizovani multipolarizam pod svojim neprikosnovenim liderstvom. Nisu kapitalizovale pobedu tako \u0161to su oja\u010dale ranije i formirali nove, savremene poluge svoje dominacije. A mogle su. Odavno je i…<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":23584,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[105],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23585"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23585"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23585\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23586,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23585\/revisions\/23586"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/23584"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23585"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=23585"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=23585"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}