Sve o Srpskoj | 22.07.2026. godine g. Predrag \u0106erani\u0107<\/p>\n
PROPAO I TRE\u0106I POKU\u0160AJ ZAPADNIH ZEMALJA DA SE DOGOVORE O NOVOM VISOKOM PREDSTAVNIKU<\/strong><\/p>\n Pi\u0161e: Predrag \u0106ERANI\u0106<\/strong><\/p>\n NI TRE\u0106A sjednica Upravnog odbora PIK-a, na kojoj je trebalo da bude imenovan visoki predstavnik za BiH, nije dala o\u010dekivani rezultat, ve\u0107 je zavr\u0161ena bez dogovora.<\/p>\n OHR-om \u0107e i dalje upravljati zamjenik visokog predstavnika Luis Kri\u0161ok, dok \u0107e imenovanje nasljednika Kristijana \u0160mita morati da sa\u010deka.<\/p>\n \u0160ta neuspjeh ove sjednice govori o odnosima unutar me\u0111unarodne zajednice?<\/p>\n Ovo pokazuje da takozvana me\u0111unarodna zajednica vi\u0161e ne nastupa kao jedinstven politi\u010dki blok. Do sada smo naj\u010de\u0161\u0107e govorili o razmimoila\u017eenjima Zapada i Rusije, a danas imamo otvoreno neslaganje unutar samog zapadnog savezni\u0161tva \u2013 izme\u0111u Va\u0161ingtona i vode\u0107ih evropskih prestonica. Drugim rije\u010dima, pitanje BiH postalo je test odnosa snaga izme\u0111u Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Evropske unije.<\/p>\n Va\u0161ington \u017eeli kandidata koji bi, po svemu sude\u0107i, vodio racionalniju i ograni\u010deniju politiku intervencionizma, dok dio evropskih dr\u017eava nastoji da zadr\u017ei dosada\u0161nji model sna\u017enog politi\u010dkog prisustva OHR-a. Pokazalo se da me\u0111unarodna zajednica vi\u0161e nije jedinstven politi\u010dki subjekt.<\/p>\n BiH je postala mjesto razmimoila\u017eenja ne samo Zapada i Rusije ve\u0107 i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i vode\u0107ih evropskih sila.<\/p>\n Ovo vi\u0161e nije samo spor o imenu novog visokog predstavnika. Poznato je da SAD podr\u017eavaju italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija, dok Francuska, Njema\u010dka i Velika Britanija podr\u017eavaju francuskog diplomatu Renea Trokaza. Po\u0161to dogovor nije postignut ni 4. juna, ni 30. juna, ni 14. jula, o\u010digledno je da je rije\u010d o sukobu razli\u010ditih politi\u010dkih koncepcija, a ne o obi\u010dnoj kadrovskoj dilemi.<\/p>\n Li\u010dnosti su samo vidljivi dio spora. Iza njih stoje razli\u010dite vizije budu\u0107nosti BiH i uloge OHR-a. Ameri\u010dko opredjeljenje za Zanardija Landija mo\u017ee se tuma\u010diti kao dio \u0161ireg pristupa administracije u Va\u0161ingtonu, koja je manje zainteresovana za neograni\u010deni politi\u010dki in\u017eenjering i izgradnju dr\u017eava, a vi\u0161e za stabilnost, ekonomske i energetske projekte i konkretne ameri\u010dke interese. Evropske sile, s druge strane, \u017eele da zadr\u017ee primarnu politi\u010dku ulogu u BiH i presudan uticaj na djelovanje OHR-a.<\/p>\n Zato nije sporno samo ko \u0107e sjediti u kancelariji visokog predstavnika ve\u0107 i \u0161ta \u0107e ta kancelarija raditi: da li \u0107e intervenisati, nametati zakone i ka\u017enjavati izabrane funkcionere ili \u0107e se postepeno povla\u010diti i prepu\u0161tati odgovornost doma\u0107im institucijama.<\/p>\n Drugim rije\u010dima, nije sporna samo li\u010dnost kandidata ve\u0107 i njegov mandat, obim ovla\u0161\u0107enja i politi\u010dki pravac budu\u0107eg visokog predstavnika.<\/p>\n Sa stanovi\u0161ta principijelnog stava Republike Srpske, ime nije presudno.<\/p>\n Klju\u010dno pitanje jesu procedura imenovanja, legitimitet i na\u010din djelovanja. Institucije Republike Srpske polaze od stava da visoki predstavnik mora imati odgovaraju\u0107u potvrdu Savjeta bezbjednosti UN. Aneks 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma predvi\u0111a da se visoki predstavnik odre\u0111uje u skladu sa relevantnim rezolucijama Savjeta bezbjednosti. Nasuprot tome, OHR i zapadne dr\u017eave zastupaju tuma\u010denje da Savjet bezbjednosti ne imenuje visokog predstavnika i da je dovoljna odluka Upravnog odbora PIK-a. Ipak, u prakti\u010dnom smislu nije svejedno ko \u0107e biti izabran.<\/p>\n Nije isto da li \u0107e na tu funkciju do\u0107i diplomata spreman na dijalog i uzdr\u017eanost ili neko ko \u0107e nastaviti praksu politi\u010dkih intervencija, nametanja zakona i sankcionisanja demokratski izabranih predstavnika. Za Republiku Srpsku va\u017enije je kako je visoki predstavnik imenovan i kako \u0107e se pona\u0161ati nego kako se zove. Ali, naravno, li\u010dnost nije nebitna ako od nje zavisi da li \u0107e odnosi biti zasnovani na dijalogu ili \u0107e uslijediti nova serija nametanja i politi\u010dkih sukoba.<\/p>\n Republika Srpska \u0107e, po svemu sude\u0107i, zadr\u017eati isti odnos prema novom visokom predstavniku ako njegovo imenovanje bude izvr\u0161eno bez potvrde Savjeta bezbjednosti UN. Bilo bi te\u0161ko objasniti za\u0161to bi princip koji je va\u017eio u slu\u010daju Kristijana \u0160mita prestao da va\u017ei samo zato \u0161to je promijenjena li\u010dnost na toj funkciji.<\/p>\n Republika Srpska ne osporava samo \u0160mita kao pojedinca, ve\u0107 prije svega proceduru po kojoj je do\u0161ao na du\u017enost i na\u010din na koji je koristio takozvana bonska ovla\u0161\u0107enja.<\/p>\n Ako novi kandidat bude imenovan po istom modelu, bez \u0161ireg me\u0111unarodnog konsenzusa i bez potvrde Savjeta bezbjednosti, institucionalni stav Republike Srpske vjerovatno \u0107e ostati nepromijenjen. Ipak, mogu\u0107e su izvjesne prakti\u010dne razlike.<\/p>\n Republika Srpska mo\u017ee odbiti formalno priznavanje novog visokog predstavnika, a istovremeno odr\u017eavati odre\u0111ene radne kontakte, posebno ako on poka\u017ee spremnost za dijalog i uzdr\u017ei se od intervencionisti\u010dkog pristupa.<\/p>\n Mo\u017ee li izbor novog visokog predstavnika produbiti krizu ili donijeti smirivanje?<\/p>\n Oba ishoda su mogu\u0107a i vi\u0161e \u0107e zavisiti od pona\u0161anja novog visokog predstavnika nego od njegovog imena. Ako njegovi prvi potezi budu nametanje zakona, smjene funkcionera, prijetnje i poku\u0161aji disciplinovanja Republike Srpske, politi\u010dka kriza \u0107e se produbiti. Takva politika dodatno bi suzila prostor za kompromis i u\u010dvrstila uvjerenje da OHR nije posrednik, ve\u0107 politi\u010dki akter.<\/p>\n S druge strane, prostor za smirivanje postoji ako novi visoki predstavnik prihvati \u010dinjenicu da BiH, nakon vi\u0161e od tri decenije od Dejtonskog mirovnog sporazuma, ne mo\u017ee trajno funkcionisati kao me\u0111unarodni protektorat. To bi podrazumijevalo otvaranje dijaloga o postepenom okon\u010danju mandata OHR-a, odustajanje od prakse nametanja odluka i vra\u0107anje pune odgovornosti doma\u0107im demokratski izabranim institucijama.<\/p>\n BiH se ne mo\u017ee trajno stabilizovati tako \u0161to \u0107e jedan neizabrani stranac neprestano ispravljati izbornu volju gra\u0111ana i odluke njihovih institucija.<\/p>\n Republika Srpska ima zna\u010dajno iskustvo sa politi\u010dkim, finansijskim, medijskim i pravnim pritiscima. Njene institucije ve\u0107 su prolazile kroz sankcije, poku\u0161aje izolacije, nametanje zakona i sudske postupke protiv demokratski izabranih funkcionera. Sve \u0161to je Srpska pro\u0161la tokom proteklih trideset godina potvrdilo je ono Njego\u0161evo: \u201etvrd je orah vo\u0107ka \u010dudnovata\u201c.<\/p>\n Me\u0111utim, otpor pritiscima ne smije ostati samo na nivou politi\u010dke retorike. On mora biti zasnovan na ozbiljnoj pravnoj pripremi, institucionalnom jedinstvu, ekonomskoj stabilnosti i aktivnoj diplomatiji.<\/p>\n Posebno je va\u017eno da Republika Srpska svoje stavove dosljedno predstavlja kao odbranu Dejtonskog mirovnog sporazuma i ustavne strukture BiH, a da ne budu shva\u0107eni kao protivljenje miru, saradnji ili evropskim integracijama.<\/p>\n Najve\u0107a opasnost bila bi da se spoljni pritisci udru\u017ee sa unutra\u0161njim institucionalnim i politi\u010dkim podjelama. Zato je va\u017eno da pitanje ustavnog polo\u017eaja Republike Srpske ne bude svedeno na dnevnopoliti\u010dki sukob vlasti i opozicije.<\/p>\n Evropska unija ni ranije nije imala potpuno jedinstven stav o potrebi da BiH i dalje ima Kancelariju visokog predstavnika, ali su danas te razlike daleko vidljivije. Postoji na\u010delna saglasnost ve\u0107ine dr\u017eava \u010dlanica da OHR jo\u0161 treba da postoji, ali ne i puna saglasnost o tome ko treba da ga vodi, kolika treba da budu njegova ovla\u0161\u0107enja i koliko dugo treba da ostane u BiH.<\/p>\n Francuska i Njema\u010dka imaju vlastite politi\u010dke interese i svog kandidata, dok druge \u010dlanice nisu spremne da automatski prihvate njihovo rje\u0161enje. Istovremeno, postoji izvjesna protivrje\u010dnost u samoj politici Evropske unije. Brisel govori o evropskoj integraciji BiH, a istovremeno podr\u017eava instituciju koja se nalazi iznad demokratski izabranih doma\u0107ih organa vlasti.<\/p>\n \u0160to se BiH vi\u0161e pribli\u017eava Evropskoj uniji, sve je te\u017ee objasniti za\u0161to joj je i dalje potreban me\u0111unarodni upravnik sa ovla\u0161\u0107enjem da name\u0107e zakone.<\/p>\n Sve u svemu, BiH je i dalje prostor nadmetanja velikih sila, ali se struktura tog nadmetanja zna\u010dajno promijenila.<\/p>\n Nekada je glavna linija podjele bila izme\u0111u Zapada i Rusije. Moskva je osporavala na\u010din imenovanja Kristijana \u0160mita, insistirala na ulozi Savjeta bezbjednosti UN i zalagala se za zatvaranje OHR-a. Godine 2022. obustavila je u\u010de\u0161\u0107e u radu i finansiranju struktura PIK-a i OHR-a.<\/p>\n Danas se, me\u0111utim, pojavila i druga linija podjele \u2013 izme\u0111u Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Evropske unije. Va\u0161ington i vode\u0107e evropske dr\u017eave vi\u0161e se ne razilaze samo u nijansama, ve\u0107 i oko izbora kandidata i budu\u0107eg politi\u010dkog kursa OHR-a. Zbog toga BiH vi\u0161e nije samo periferno pitanje Balkana, ve\u0107 prostor na kojem se prelamaju \u0161ire promjene u transatlantskim odnosima. Osnovni problem BiH nije samo u tome \u0161to se u njoj sukobljavaju razli\u010dite doma\u0107e politike, ve\u0107 i u tome \u0161to se preko BiH prelamaju interesi velikih sila.<\/p>\n Kako odnosi Va\u0161ingtona, Brisela i Moskve mogu uticati na BiH i Republiku Srpsku?<\/p>\n Svako pribli\u017eavanje velikih sila smanjilo bi prostor za jednostrane poteze i moglo bi omogu\u0107iti \u0161iri dogovor o postepenom zatvaranju OHR-a i vra\u0107anju odgovornosti doma\u0107im institucijama. Nasuprot tome, nastavak zao\u0161travanja odnosa pretvara BiH u jo\u0161 izra\u017eenije geopoliti\u010dko popri\u0161te. Tada svaki unutra\u0161nji politi\u010dki spor dobija me\u0111unarodnu dimenziju, a svaka strana nastoji da obezbijedi podr\u0161ku spoljnog pokrovitelja. To dodatno slabi mogu\u0107nost unutra\u0161njeg dogovora.<\/p>\n Za Republiku Srpsku najpovoljniji bi bio me\u0111unarodni ambijent u kojem nijedna sila nema mogu\u0107nost da jednostrano name\u0107e rje\u0161enja. Multipolarniji odnos snaga Srpskoj pru\u017ea vi\u0161e diplomatskog prostora, ali istovremeno nosi i rizik da BiH postane predmet \u0161irih geopoliti\u010dkih dogovora. Republika Srpska ne treba da bude moneta za potkusurivanje u odnosima velikih sila, ve\u0107 strana \u010dija su prava jasno utvr\u0111ena Dejtonskim mirovnim sporazumom.<\/p>\n U narednom periodu prije se mo\u017ee o\u010dekivati nastavak pregovora i tra\u017eenje tre\u0107eg, kompromisnog kandidata nego brz dogovor o jednom od dvojice sada\u0161njih kandidata.<\/p>\n Poslije tri neuspje\u0161na poku\u0161aja, prihvatanje isklju\u010divo ameri\u010dkog ili isklju\u010divo francusko-njema\u010dkog kandidata predstavljalo bi politi\u010dki poraz druge strane. Zato je najizglednije da \u0107e Luis Kri\u0161ok du\u017ee ostati vr\u0161ilac du\u017enosti visokog predstavnika, iako je prvobitno predstavljen kao privremeno rje\u0161enje.<\/p>\n On je tu du\u017enost preuzeo 1. jula, nakon odluke Upravnog odbora PIK-a. Me\u0111utim, srednjoro\u010dno posmatrano, spor ne\u0107e biti rije\u0161en izborom jednog \u010dovjeka.<\/p>\n I dalje \u0107e ostati otvorena su\u0161tinska pitanja: da li OHR uop\u0161te treba da postoji, da li treba da koristi takozvana bonska ovla\u0161\u0107enja i kada \u0107e BiH postati politi\u010dki punoljetna dr\u017eava u kojoj \u0107e odluke donositi njene demokratski izabrane institucije.<\/p>\n Neuspjeh PIK-a nije samo kadrovski zastoj. On pokazuje da je dosada\u0161nji model me\u0111unarodnog upravljanja Bosnom i Hercegovinom u\u0161ao u ozbiljnu krizu. Trideset godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, me\u0111unarodni akteri i dalje raspravljaju o tome ko \u0107e imati pravo da name\u0107e zakone i smjenjuje demokratski izabrane predstavnike.<\/p>\n Umjesto rasprave o tome ko \u0107e biti naredni visoki predstavnik, su\u0161tinsko pitanje trebalo bi da bude: kada \u0107e BiH prestati da funkcioni\u0161e kao me\u0111unarodni protektorat i kada \u0107e punu odgovornost za njenu budu\u0107nost preuzeti legitimno izabrani predstavnici konstitutivnih naroda?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sve o Srpskoj | 22.07.2026. godine g. Predrag \u0106erani\u0107 PROPAO I TRE\u0106I POKU\u0160AJ ZAPADNIH ZEMALJA DA SE DOGOVORE O NOVOM VISOKOM PREDSTAVNIKU SAD podr\u017eavaju italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija, dok Francuska, Njema\u010dka i Velika Britanija podr\u017eavaju francuskog diplomatu Renea Trokaza. Li\u010dnosti su samo vidljivi dio spora. Iza njih stoje razli\u010dite vizije budu\u0107nosti BiH i uloge…<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":23067,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[44],"tags":[105],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23653"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23653"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23653\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23654,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23653\/revisions\/23654"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/23067"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23653"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=23653"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=23653"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n