![\"\"](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/promocija_panciceva_omorika1.jpg\")
<\/p>\nProgram \u0161esnaestog reprezentativnog nastupa Republike Srpske na Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga zvani\u010dno je predstavljen danas, 26. oktobra, pod sloganom \u201ePostojati. Nositi identitet\u201c. Ovogodi\u0161nji nastup posve\u0107en je obilje\u017eavanju 65 godina od dodjele Nobelove nagrade Ivi Andri\u0107u.<\/p>\n
Prvog dana nastupa svoja izdanja predstavili su \u0160umarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Univerzitet u Banjoj Luci, Udru\u017eenje knji\u017eevnika Republike Srpske i Narodna biblioteka Doboj.<\/p>\n
<\/p>\n
U 14 \u010dasova u sali \u201eIvo Andri\u0107\u201c predstavljena je monografija \u201ePan\u010di\u0107eva omorika (Picea omorika \/ Pan\u010di\u0107 \/ Purk.)\u201c, autora prof. dr Milana Mataruge, u izdanju \u0160umarskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci. O knjizi su govorili prof. dr Mirjana \u0160ija\u010di\u0107 Nikoli\u0107, \u0110or\u0111ije Milanovi\u0107 i autor, koji je istakao njen nau\u010dni i obrazovni zna\u010daj, kao i doprinos istra\u017eivanju i o\u010duvanju ove rijetke vrste \u010detinara.<\/p>\n
\u201ePrvi put na jednom mjestu, u jednoj knjizi predstavljamo gotovo hiljadu referenci i rezultate gotovo dvadesetogodi\u0161njeg rada na o\u010duvanju geneti\u010dkih resursa i kori\u0161\u0107enju ove vrste u Republici Srpskoj i Srbiji\u201c, rekao je Mataruga.<\/p>\n
Monografija je objavljena povodom 150 godina od otkri\u0107a i po\u010detka nau\u010dnog prou\u010davanja Pan\u010di\u0107eve omorike, vrste koja u prirodnim stani\u0161tima raste isklju\u010divo na podru\u010dju Republike Srpske i Srbije.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/promocija_univerzitet.jpeg\")
<\/p>\n
U 15 \u010dasova Univerzitet u Banjoj Luci predstavio je dva izdanja: monografiju \u201eUniverzitet u Banjoj Luci (1975\u20132025)\u201c, autora prof. dr Ljubi\u0161e Preradovi\u0107a, prof. dr Miroslava Malinovi\u0107a i doc. dr Nikole O\u017eegovi\u0107a, \u010diji je glavni i odgovorni urednik prof. dr Dalibor Kesi\u0107, te knjigu \u201eBanja Luka\u201c, trojezi\u010dno izdanje na srpskom, esperantu i kineskom jeziku, \u010diji su autori prof. dr Ljubi\u0161a Preradovi\u0107 i prof. dr Miroslav Malinovi\u0107. O izdanjima su govorili prof. dr Ljubi\u0161a Preradovi\u0107 i Aleksandra Stojkovi\u0107.<\/p>\n
Prorektor za nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dki rad i razvoj Univerziteta u Banjoj Luci prof. dr Aleksandar Ostoji\u0107 istakao je da su ovim promocijama predstavljena dva od tri izdanja Univerziteta obuhva\u0107ena ovogodi\u0161njim programom.<\/p>\n
\u201eDanas imamo fakti\u010dki tri promocije izdanja Univerziteta u Banjoj Luci. U 14 \u010dasova prof. dr Milan Mataruga promovisao je monografiju \u201ePan\u010di\u0107eva omorika\u201c, a potom na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Beogradu predstavljamo knjigu \u201eBanja Luka\u201c, trojezi\u010dno izdanje na srpskom, esperantu i kineskom jeziku, i monografiju \u201eUniverzitet u Banjoj Luci (1975\u20132025)\u201c, rekao je Ostoji\u0107.<\/p>\n
On je podsjetio da je monografija o Univerzitetu objavljena povodom 50 godina njegovog postojanja, jubileja obilje\u017eenog pro\u0161le godine, te da je prof. dr Ljubi\u0161a Preradovi\u0107 jedan od autora ovog izdanja. Naglasio je i da Univerzitet intenzivno razvija izdava\u010dku djelatnost i svake godine predstavlja svoje publikacije na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n
\u201eUniverzitet u Banjoj Luci intenzivno radi na razvoju izdava\u0161tva i svake godine se pojavljujemo na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji, koje nastoji da dodatno promovi\u0161e izdanja Univerziteta na teritoriji Republike Srbije\u201c, istakao je Ostoji\u0107.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/promocija_udruzenje_knjizevnika.jpg\")
<\/p>\n
U 16 \u010dasova Udru\u017eenje knji\u017eevnika Republike Srpske predstavilo je knjigu \u201eZavi\u010dajna vrana\u201c autora Slobodana Ristovi\u0107a. O knjizi su govorili Du\u0161ko M. Petrovi\u0107 i autor.<\/p>\n
Petrovi\u0107 je istakao jezi\u010dko bogatstvo Ristovi\u0107eve poezije, naglasiv\u0161i da je njen jezik toliko blizak narodnom govoru da bi mogao poslu\u017eiti kao osnova za izradu rje\u010dnika izvornog srpskog jezika.<\/p>\n
\u201eJezik kojim su pisane ove pesme je toliko narodni da bi se mogao dobiti dobar rje\u010dnik srpskog jezika, ne starih rije\u010di nego izvornog srpskog jezika\u201c, rekao je Petrovi\u0107.<\/p>\n
Govore\u0107i o prisustvu ijekavskog i ekavskog izgovora u knjizi, podsjetio je na rije\u010di predsjednika Matice srpske Dragana Stani\u0107a da su oni \u201edva plu\u0107na krila srpskog jezika\u201c.<\/p>\n
\u201eU ovoj knjizi poezija di\u0161e na oba ta plu\u0107na krila\u201c, istakao je Petrovi\u0107.<\/p>\n
Posebno je naglasio prisan odnos prema Bogu u Ristovi\u0107evoj poeziji, koji se ogleda u slikama Boga kao bliskog \u010dlana porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n
\u201eNjegov Bog, na\u0161 Bog u njegovoj ku\u0107i sjedi s njegovim \u0107a\u0107om i pri\u010daju\u201c, rekao je Petrovi\u0107, dodaju\u0107i da je takav prisan odnos s Bogom rijedak u srpskoj poeziji.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/promocija_doboj.jpg\")
<\/p>\n
Posljednja promocija prvog dana nastupa Republike Srpske na Sajmu knjiga bila je posve\u0107ena izdanjima Narodne biblioteke Doboj, koja je predstavila pet knjiga objavljenih u proteklih godinu dana. O izdanjima su govorili direktorica biblioteke Lidija \u017dari\u0107 i Neboj\u0161a Mi\u0107i\u0107.<\/p>\n
\u017dari\u0107eva je istakla da biblioteka tradicionalno predstavlja knjige objavljene u periodu izme\u0111u dva sajma.<\/p>\n
\u201eU proteklih godinu dana imali smo pet izdanja\u201c, rekla je \u017dari\u0107eva, predstavljaju\u0107i knjige \u201eMali glumci na pozornici\u201c Rade Janju\u0161i\u0107, \u201eSnaga zavi\u010daja\u201c Spasoja Spala Jovanovi\u0107a, \u201eHaler sa Luka\u201c Ljubomira Kai\u0161arevi\u0107a, \u201eMajevac na Vu\u010dijaku: ishodi\u0161te blagorodnih Popovi\u0107a\u201c Neboj\u0161e Mi\u0107i\u0107a i \u201e\u0160kolske biblioteke: obrazovanjem do stru\u010dnosti\u201c \u017deljka Petri\u0107a i Nade Lugonji\u0107.<\/p>\n
Govore\u0107i o knjizi \u201eMali glumci na pozornici\u201c, \u017dari\u0107eva je navela da je rije\u010d o zbirci ske\u010deva i istakla raznovrsnost knji\u017eevnog stvarala\u0161tva Rade Janju\u0161i\u0107, koja pi\u0161e rodoljubivu, haiku, ljubavnu i misaonu poeziju, a poznata je i kao autorka za djecu. Posebno je izdvojila njenu pjesmu \u201eVasketov juri\u0161\u201c, posve\u0107enu junaku sa Ko\u0161ara.<\/p>\n
Knjiga \u201eSnaga zavi\u010daja\u201c donosi izbor iz bogatog pjesni\u010dkog opusa Spasoja Spala Jovanovi\u0107a, dok se \u201eHaler sa Luka\u201c Ljubomira Kai\u0161arevi\u0107a bavi istorijom i tradicijom dobojskog kraja, a posve\u0107ena je poznatom dobojskom fudbaleru i sportisti Sulejmanu Spahi\u0107u Haleru.<\/p>\n
Izdanje \u201eMajevac na Vu\u010dijaku: ishodi\u0161te blagorodnih Popovi\u0107a\u201c, koje je priredio Neboj\u0161a Mi\u0107i\u0107, donosi brojne podatke, fotografije i dokumente o sve\u0161teni\u010dkoj porodici Popovi\u0107 i njenom zna\u010daju za razvoj ovog kraja tokom 20. vijeka.<\/p>\n
Peta predstavljena knjiga, \u201e\u0160kolske biblioteke: obrazovanjem do stru\u010dnosti\u201c, autora \u017deljka Petri\u0107a i Nade Lugonji\u0107, stru\u010dna je publikacija koja sadr\u017ei izabrane radove sa seminara kontinuirane edukacije bibliotekara odr\u017eanih u periodu od 2022. do 2024. godine.<\/p>\n
Prvi dan reprezentativnog nastupa Republike Srpske na Beogradskom sajmu knjiga jo\u0161 jednom je potvrdio zna\u010daj knjige i izdava\u0161tva u o\u010duvanju srpskog jezika, kulturnog naslje\u0111a i identiteta, kao i trajnih kulturnih veza Republike Srpske i Srbije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Program \u0161esnaestog reprezentativnog nastupa Republike Srpske na Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga zvani\u010dno je predstavljen danas, 26. oktobra, pod sloganom \u201ePostojati. Nositi identitet\u201c. Ovogodi\u0161nji nastup posve\u0107en je obilje\u017eavanju 65 godina od dodjele Nobelove nagrade Ivi Andri\u0107u. Prvog dana nastupa svoja izdanja predstavili su \u0160umarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Univerzitet u Banjoj Luci, Udru\u017eenje knji\u017eevnika Republike…<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":25403,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[105],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25418"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25418"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25418\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25419,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25418\/revisions\/25419"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25403"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25418"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25418"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25418"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}