Fondacija \u201eMir Bo\u017eiji\u201c iz Banje Luke predstavila je drugo, dopunjeno izdanje knjige \u201ePamtimo \u2013 genocid nad Srbima u NDH\u201c i knjigu \u201eMoje putovanje kroz bolest\u201c, autorke Mire Loli\u0107 Mo\u010devi\u0107. O knjigama su govorili otac Vitalije, iguman manastira Studenica, dr Marinko Loli\u0107 i autorka.<\/p>\n
![\"Mira](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/fondacija_mir_boziji.jpeg\")
<\/p>\n
Govore\u0107i o knjizi \u201ePamtimo\u201c, Mira Loli\u0107 Mo\u010devi\u0107 podsjetila je da je prvo izdanje predstavljeno na pro\u0161logodi\u0161njem Sajmu knjiga, a da je cijeli tira\u017e rasprodat za samo dva mjeseca. To je bio podsticaj za pripremu drugog, dopunjenog izdanja, \u010diji je poseban povod i pribli\u017eavanje 85. godi\u0161njice pokolja Srba u Drakuli\u0107u, \u0160argovcu i Motikama, koja \u0107e biti obilje\u017eena 7. februara naredne godine.<\/p>\n
Autorka je posebno ukazala na potrebu da se ispravi neta\u010dan podatak o broju stradale djece.<\/p>\n
\u201eStalno se provla\u010di informacija da je taj dan stradalo 550 djece. To nije ta\u010dan podatak. Ta\u010dan podatak je, na\u017ealost, da je taj dan ubijeno 1.119 maloljetnih lica do 17 godina starosti, od beba do osoba koje su imale 17 godina\u201c, naglasila je Loli\u0107 Mo\u010devi\u0107.<\/p>\n
Objasnila je da je do ovih podataka do\u0161ao istra\u017eiva\u010d Lazar Lukaji\u0107, koji je prikupio imena i prezimena stradalih, godine ro\u0111enja i imena njihovih roditelja. Smatrala je va\u017enim da se ta gra\u0111a uvrsti u novo izdanje, koje je dopunjeno sa \u010detrdesetak stranica u odjeljku \u201eBanjalu\u010dka zvona\u201c.<\/p>\n
Knjiga sadr\u017ei 95 svjedo\u010denja djece stradale u logorima i direktnim napadima tokom Drugog svjetskog rata. Autorka je istakla da je o\u010duvanje tih svjedo\u010danstava obaveza prema \u017ertvama i budu\u0107im generacijama.<\/p>\n
![\"Fondacija](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/fondacija_mir_boziji2-1.jpeg\")
<\/p>\n
Predstavljaju\u0107i knjigu \u201eMoje putovanje kroz bolest\u201c, Loli\u0107 Mo\u010devi\u0107 navela je da je rukopis nastajao tokom \u0161est godina i da opisuje njenu borbu sa te\u0161kom bole\u0161\u0107u, lije\u010denje i iskustva kroz koja je prolazila. Pored ljekarske brige, najve\u0107u snagu davali su joj vjera i molitva.<\/p>\n
\u201e\u017deljela sam da taj rukopis bude koristan i drugim ljudima, da shvate da, ako do\u0111e bolest, i \u0161ta god da do\u0111e, to nije kraj, nego samo po\u010detak na\u0161e borbe, i da budemo spremni da se borimo\u201c, istakla je autorka.<\/p>\n
Prvo izdanje knjige, \u0161tampano u avgustu u 500 primjeraka, stiglo je do \u010ditalaca bez ijedne promocije. Nakon \u0161to je desetak primjeraka poklonila manastiru Studenica, bratstvo manastira ocijenilo je da je rije\u010d o knjizi korisnoj savremenom \u010dovjeku i odlu\u010dilo da \u0161tampa drugo izdanje u 2.000 primjeraka.<\/p>\n
Autorka je objasnila da je pisanje knjige \u201eMoje putovanje kroz bolest\u201c prekinula kako bi zavr\u0161ila \u201ePamtimo\u201c, smatraju\u0107i da je uo\u010di va\u017enih godi\u0161njica prioritet da se sa\u010duvaju svjedo\u010danstva o stradanju srpske djece. Podsjetila je i na poruku patrijarha Pavla da je zaboravljeno zlo izvori\u0161te novog zla.<\/p>\n
Milenko Mi\u0161o Todovi\u0107 \u2013 hroni\u010dar istorije Fo\u010de i okoline<\/strong><\/p>\n Narodna biblioteka \u201e\u0160klopotnica\u201c iz Rijeke kod Fo\u010de predstavila je knjigu \u201eMilenko Mi\u0161o Todovi\u0107 na crti\u201c, autorke Gorane \u0160trbe. O knjizi su govorili Radi\u0161a Blagojevi\u0107, Du\u0161an Milovanovi\u0107 i Milenko Mi\u0161o Todovi\u0107.<\/p>\n Radi\u0161a Blagojevi\u0107 istakao je zna\u010daj dugogodi\u0161njeg istra\u017eiva\u010dkog rada Milenka Mi\u0161e Todovi\u0107a, jednog od najplodnijih pisaca i istra\u017eiva\u010da istorije Fo\u010de i njene okoline.<\/p>\n \u201eMi\u0161o Todovi\u0107 je jedan od najplodnijih pisaca i istra\u017eiva\u010da lokaliteta u Fo\u010di. Njegovo djelo je veoma obimno i predstavlja istorijsko blago za cijelu Bosnu i Hercegovinu, posebno za Republiku Srpsku i okolinu Fo\u010de\u201c, istakao je Blagojevi\u0107.<\/p>\n Naglasio je da je Todovi\u0107 temeljnim istra\u017eivanjima ostavio dragocjenu gra\u0111u o istoriji, kulturi, spomenicima i stanovni\u0161tvu ovog podru\u010dja.<\/p>\n \u201eMi\u0161o je veoma dobar istra\u017eiva\u010d i metodolog, koji stru\u010dno prikuplja i obra\u0111uje podatke. Mo\u017eemo re\u0107i da je gotovo prevrnuo svaki kamen u okolini Fo\u010de i zagazio u svaku stopu fo\u010danskog kraja. Fo\u010da je imala sre\u0107u da ima jednog takvog istra\u017eiva\u010da\u201c, rekao je Blagojevi\u0107.<\/p>\n Govore\u0107i o Todovi\u0107evom stvarala\u0161tvu, ukazao je na \u0161irok vremenski raspon tema kojima se bavio \u2014 od srpske istorije i perioda turske vladavine do savremenih zbivanja. Posebno je istakao zna\u010daj arhivske gra\u0111e koju je Todovi\u0107 koristio, uklju\u010duju\u0107i i istra\u017eivanja u Dubrova\u010dkom arhivu.<\/p>\n Blagojevi\u0107 je zaklju\u010dio da su Todovi\u0107eve knjige nezaobilazna literatura za sve koji istra\u017euju istoriju Fo\u010de i okoline.<\/p>\n \u201eVijek banjalu\u010dkog Borca\u201c \u2013 sto godina klupske i sportske tradicije<\/strong><\/p>\n Udru\u017eenje arhivskih radnika Republike Srpske predstavilo je monografiju \u201eVijek banjalu\u010dkog Borca\u201c, \u010diji su autori Danilo Zec, Dragan \u0160utvi\u0107 i Vladimir \u0160utvi\u0107<\/strong>. O knjizi su govorili prof. dr Nikola Mijatov, Danilo Zec i Dragan \u0160utvi\u0107.<\/p>\n Monografija je nastala saradnjom Arhiva Republike Srpske, Udru\u017eenja arhivskih radnika Republike Srpske i Fudbalskog kluba \u201eBorac\u201c. Na 1.056 stranica donosi pregled stogodi\u0161nje istorije kluba, od 1926. do 2026. godine, njegovih sportskih rezultata, najzna\u010dajnijih igra\u010da i doga\u0111aja koji su obilje\u017eili jedan vijek postojanja.<\/p>\n Jedan od autora, Danilo Zec, istakao je da je zvani\u010dni ugovor o saradnji potpisan prije vi\u0161e od dvije i po godine, dok je knjiga prvi put predstavljena javnosti 29. septembra u Koncertnoj sali Banskog dvora u Banjoj Luci.<\/p>\n Zec je objasnio da su u monografiji obuhva\u0107eni zvani\u010dni rezultati kluba, uz odre\u0111eni nedostatak podataka za period od 1938. do 1941. godine, za koji nisu prona\u0111eni svi rezultati. Knjiga je podijeljena u \u010detiri cjeline koje prate razvoj \u201eBorca\u201c kroz razli\u010dite istorijske periode.<\/p>\n U dijelu koji se odnosi na po\u010detke kluba posebna pa\u017enja posve\u0107ena je okolnostima osnivanja, dru\u0161tvenom i politi\u010dkom kontekstu i ulozi Komunisti\u010dke partije u njegovom nastanku i radu. Za period od 1945. godine do danas naglasak je na sportskim rezultatima, strijelcima, nastupima, golovima i zvani\u010dnim statistikama.<\/p>\n Posebno poglavlje posve\u0107eno je navija\u010dima i razvoju navija\u010dke kulture. Njihova svjedo\u010denja, naro\u010dito ona koja poti\u010du od navija\u010da koji klub prate od osamdesetih godina pro\u0161log vijeka, dopunjena su fotografijama koje prikazuju novije razdoblje.<\/p>\n Monografija obra\u0111uje i slo\u017eene godine devedesetih, kada je \u201eBorac\u201c nastavio sportske aktivnosti uprkos ratnim okolnostima i promjenama sistema takmi\u010denja. Zec je podsjetio da je klub 1992. godine bio jedini iz Bosne i Hercegovine koji je zavr\u0161io sezonu u jugoslovenskoj ligi, nakon \u010dega je nastavio takmi\u010denje u Saveznoj Republici Jugoslaviji. U Prvu ligu Republike Srpske vratio se 1996. godine.<\/p>\n \u201eKlub je jedno vrijeme morao biti registrovan na teritoriji Srbije, pa je bio registrovan i kao \u2018Borac Beograd\u2019\u201c, naveo je Zec.<\/p>\n Na kraju monografije predstavljeni su klupski rekorderi, fudbaleri sa najvi\u0161e odigranih utakmica i postignutih golova, kao i statisti\u010dki podaci iz razli\u010ditih perioda takmi\u010denja, zasnovani na zvani\u010dnim nastupima.<\/p>\n Tri \u017eivotne pri\u010de o stvaranju i odbrani Republike Srpske<\/strong><\/p>\n Muzej Republike Srpske predstavio je publikaciju \u201eJunaci na braniku Republike Srpske\u201c, autora istori\u010dara Ostoje Raili\u0107a. Publikacija prati \u017eivotne puteve general-pukovnika Momira Tali\u0107a i pilota Slobodana Kusturi\u0107a i Zlatana Crnali\u0107a, ukazuju\u0107i na njihov doprinos stvaranju i odbrani Republike Srpske. O knjizi je govorio autor.<\/p>\n Raili\u0107 je, govore\u0107i o generalu Tali\u0107u, podsjetio i na njegov poslijeratni period, hap\u0161enje i prebacivanje u Hag, gdje mu je optu\u017enica mijenjana \u010detiri puta. Tali\u0107 je pu\u0161ten na prijevremenu slobodu iz zdravstvenih razloga, nakon \u010dega je preminuo. Autor je naglasio da general Tali\u0107 ni pred jednim sudom nije osu\u0111en.<\/p>\n Poseban dio publikacije posve\u0107en je pilotu Slobodanu Kusturi\u0107u, koji je poginuo tokom humanitarnog leta iz Banje Luke ka Beogradu za vrijeme Odbrambeno-otad\u017ebinskog rata. Prema Raili\u0107evim rije\u010dima, let je bio zvani\u010dno najavljen, a letjelica je pogo\u0111ena u rejonu \u017eeljezni\u010dke stanice u Br\u010dkom.<\/p>\n \u201eTo je jedna od najve\u0107ih, ako ne i najve\u0107a tragedija na\u0161eg vazduhoplovstva tokom rata\u201c, rekao je Raili\u0107.<\/p>\n Govore\u0107i o pilotu Zlatanu Crnali\u0107u, naveo je da je on iz Slovenije do\u0161ao da brani srpski narod i Republiku Srpsku. Nakon akcija u Bugojnu i Novom Travniku i dejstava NATO avijacije, Crnali\u0107 je bio jedini koji je uspio da vrati avion u bazu Udbine, gdje je saznao za sudbinu ostalih saboraca.<\/p>\n Raili\u0107 je podsjetio i da je Crnali\u0107a odlikovao prvi predsjednik Republike Srpske Radovan Karad\u017ei\u0107.<\/p>\n Publikacija prati istoimenu izlo\u017ebu Muzeja Republike Srpske i nastavlja rad ove ustanove na predstavljanju zna\u010dajnih li\u010dnosti iz istorije Republike Srpske. Muzej je ranije priredio izlo\u017ebe i objavio publikacije o jednom od osniva\u010da Republike Srpske Nikoli Koljevi\u0107u i predsjedniku Milanu Jeli\u0107u.<\/p>\n Od starih fotografija do istorijskih dokumenata<\/strong><\/p>\n Institut istorijskih nauka Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu predstavio je vi\u0161e izdanja, a o njima je govorila direktorka Instituta Mirjana Luki\u0107.<\/p>\n Me\u0111u predstavljenim knjigama je \u201eHercegovina i Bosna 1867. godine: album fotografija\u201c, \u010diji je autor ruski putopisac Pjotr Pavlovi\u010d Pjatnicki, a prire\u0111iva\u010d Ksenija Melj\u010dakova. Luki\u0107eva je navela da biografija ovog putopisca nije u potpunosti istra\u017eena, ali da je njegova zaostav\u0161tina od izuzetne vrijednosti.<\/p>\n Album donosi rijetke zapise i fotografije iz Bosne i Hercegovine iz druge polovine 19. vijeka, ta\u010dnije iz 1867. godine. Me\u0111u njima je 18 starih fotografija manastira \u017ditomisli\u0107, kao i prizori hercegova\u010dkih Banjana i znamenite li\u010dnosti srpskog naroda tog vremena.<\/p>\n Institut je predstavio i zbornik dokumenata Drage Mastilovi\u0107a o genocidu nad Srbima u Bosni i Hercegovini tokom Drugog svjetskog rata, zasnovan na istorijskim izvorima i dokumentima koji svjedo\u010de o zlo\u010dinima Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske nad srpskim narodom.<\/p>\n Knjiga \u201eRepublika Srpska\/Respublika Serbska\u044f\u201c, koju su priredili Drago Mastilovi\u0107 i Georgije Vuli\u0107, predstavlja nastanak Republike Srpske, njene predsjednike i zna\u010dajne li\u010dnosti, ali i prirodne ljepote i turisti\u010dke potencijale.<\/p>\n Predstavljena je i monografija \u201eIstorijska istina: iskustva i mogu\u0107nosti\u201c Zdravka M. Deleti\u0107a, koja se bavi instrumentalizacijom istorije i na\u010dinom na koji politi\u010dke elite oblikuju po\u017eeljne slike pro\u0161losti, uz nagla\u0161avanje potrebe za objektivnim pristupom istorijskim \u010dinjenicama.<\/p>\n O knjizi \u201eBorba i stradanje Srba gra\u010dani\u010dkog sreza 1941\u20131945\u201c govorila je autorka An\u0111ela Ne\u0161kovi\u0107. Ona je ukazala na ideolo\u0161ku obojenost dijela jugoslovenske istoriografije i potrebu da se ponovo istra\u017ee podaci o broju \u017ertava. Posebno je istakla da se knjiga bavi i zlo\u010dinima koje su, pored Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske, po\u010dinile i jedinice Vermahta.<\/p>\n U okviru predstavljanja Instituta prikazana su i izdanja \u201ePetar Ivani\u0161evi\u0107 (1878\u20131961): profesor, narodni poslanik i ban Zetske banovine\u201c, autora Petra Milo\u0161evi\u0107a; \u201eGra\u0111a za istoriju Republike Srpske II\u201c, autora Georgija Vuli\u0107a; \u201eIzborne borbe u Bijeljini 1918\u20131941\u201c, autora Zorana Helete; \u201eSovjetski Savez u Drugom svjetskom ratu\u201c, ruskih autora E. P. Gurjeva i S. J. Kondratenka; kao i zbornik radova sa konferencije \u201eGenocid nad slovenskim narodima u 20. vijeku\u201c.<\/p>\n \u201eVitana\u201c \u2013 potraga za sobom kroz odnos majke i \u0107erke<\/strong><\/p>\n Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva iz Isto\u010dnog Novog Sarajeva predstavio je roman \u201eVitana\u201c autorke Gordane Opali\u0107. O knjizi su govorile knji\u017eevna kriti\u010darka prof. dr \u017deljka Pand\u017ei\u0107, An\u0111ela Vukovi\u0107, studentkinja ruskog jezika i knji\u017eevnosti na Dr\u017eavnom institutu \u201eAleksandar Sergejevi\u010d Pu\u0161kin\u201c u Moskvi, i autorka.<\/p>\n Roman prati slo\u017een odnos majke i \u0107erke, nedostatak me\u0111usobne komunikacije, suo\u010davanje glavne junakinje sa maj\u010dinom smr\u0107u i njenu potragu za sopstvenim identitetom.<\/p>\n Gordana Opali\u0107 istakla je da roman nije autobiografski, iako je pisan u periodu kada se i sama suo\u010davala sa gubitkom i te\u0161kim \u017eivotnim iskustvima. Njena majka je \u017eiva, a autorka joj je tokom predstavljanja posebno zahvalila.<\/p>\n \u201eOvo nije moja pri\u010da, ali taj slo\u017een odnos izme\u0111u majki i njihovih k\u0107erki postoji. Da nije bilo moje majke i njenog stava, ne bih postigla sve \u0161to sam postigla\u201c, rekla je Opali\u0107eva.<\/p>\n Knji\u017eevna kriti\u010darka \u017deljka Pand\u017ei\u0107 ukazala je na osjetljivost ljudske du\u0161e koju roman otkriva kroz iskustvo glavne junakinje. Nakon maj\u010dine smrti, Vitana shvata da je majka imala mnogo zna\u010dajnije mjesto u njenom \u017eivotu nego \u0161to je ranije mislila, a to saznanje postaje i dio njenog sopstvenog spoznavanja.<\/p>\n An\u0111ela Vukovi\u0107 istakla je da je to pri\u010da o djetetu, \u201etu\u0111oj ve\u010deri\u201c, Vitani i osje\u0107aju nepripadanja. U svom osvrtu na roman ukazala je i na vi\u0161evjekovnu ti\u0161inu \u017eena koje nisu imale priliku da progovore o sopstvenim iskustvima.<\/p>\n \u201eOvo je knjiga koja progovara iz vi\u0161evjekovne ti\u0161ine, koja je morala biti prekinuta u ime svih \u017eena koje su bile zazidane neogla\u0161avanjem ili uzidane zbog \u0107utanja kao mlada Gojkovica\u201c, rekla je Vukovi\u0107eva.<\/p>\n Gradi\u0161ka kroz knjige: bra\u0107a \u010cubrilovi\u0107, tihi junaci i selo Jablanica<\/strong><\/p>\n Zavi\u010dajni muzej Gradi\u0161ka predstavio je tri izdanja: \u201eBra\u0107a \u010cubrilovi\u0107 \u2013 presuda jednoj mladosti\u201c, autora Borivoja Milo\u0161evi\u0107a i Bojana Vuj\u010di\u0107a; \u201eTihi junaci\u201c, autora Dejana Todoranovi\u0107a; i \u201eSelo Jablanica (Kozara, ljudi, vremena)\u201c, autora Darka Don\u010di\u0107a. O knjigama su govorili Vera Vuj\u010di\u0107 i autori.<\/p>\n Direktor Zavi\u010dajnog muzeja Gradi\u0161ka Bojan Vuj\u010di\u0107 istakao je da je izdava\u010dka djelatnost ustanove uglavnom usmjerena na lokalnu istoriju, ali da je tokom posljednjih petnaestak godina zna\u010dajno pro\u0161irena, naro\u010dito nakon pronalaska austrougarskog arhiva na tavanu stare op\u0161tine.<\/p>\n \u201eTada je pokrenuta i pri\u010da o Malom Beogradu, o srpskoj varo\u0161i i, mo\u017eemo re\u0107i, revitalizaciji srpskog gra\u0111anskog sloja u Gradi\u0161ci\u201c, rekao je Vuj\u010di\u0107.<\/p>\n On je naveo da se izdanja Muzeja bave lokalnom istorijom, arheologijom i umjetno\u0161\u0107u, te da ova ustanova redovno u\u010destvuje na Beogradskom sajmu knjiga i predstavlja svoja izdanja na \u0161tandu Republike Srpske.<\/p>\n Govore\u0107i o knjizi posve\u0107enoj bra\u0107i \u010cubrilovi\u0107, Vuj\u010di\u0107 je ukazao na novu gra\u0111u i dopune, me\u0111u kojima je cjelovita prepiska izme\u0111u Veljka i Jovanke \u010cubrilovi\u0107. Dio pisama sa\u010duvan je kod unuke Veljka \u010cubrilovi\u0107a, a neka od njih ranije nisu objavljivana.<\/p>\n \u201eIspravljene su neke gre\u0161ke koje su se potkrale u prethodnim knjigama, uz pomo\u0107 unuke Veljka \u010cubrilovi\u0107a, kod koje se nalaze originalna pisma. Prepisku smo sada donijeli u punom obimu, a objavljena su i neka do sada neobjavljena pisma\u201c, istakao je Vuji\u010di\u0107.<\/p>\n Posebna pa\u017enja u knjizi posve\u0107ena je Veljku \u010cubrilovi\u0107u i istorijskim okolnostima u kojima su bra\u0107a \u017eivjela i djelovala.<\/p>\n Predstavljanjem ovih izdanja zavr\u0161en je jo\u0161 jedan programski dan 16. reprezentativnog predstavljanja Republike Srpske na Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga, u okviru kojeg su \u010ditaocima pribli\u017eene teme iz istorije, kulture, knji\u017eevnosti i sportske tradicije Republike Srpske<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tre\u0107eg dana 16. reprezentativnog predstavljanja Republike Srpske na Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga predstavljena su izdanja koja obuhvataju razli\u010dite teme \u2014 od sje\u0107anja na stradanje srpske djece u Drugom svjetskom ratu i istra\u017eivanja lokalne istorije do stogodi\u0161njice Fudbalskog kluba \u201eBorac\u201c, istorije nastanka i odbrane Republike Srpske, starih fotografija i istorijskih dokumenata, savremene knji\u017eevnosti i zavi\u010dajne ba\u0161tine….<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":25583,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[105],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25633"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25633"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25633\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25641,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25633\/revisions\/25641"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25583"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25633"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25633"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25633"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"Narodna](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/biblioteka_sklopotnica1.jpeg\")
<\/p>\n![\"Narodna](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/biblioteka_sklopotnica.jpeg\")
<\/p>\n![\"Udru\u017eenje](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/udruzenje_arh_radnika1.jpeg\")
<\/p>\n![\"Udru\u017eenje](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/udruzenje_arhivskih_radnika.jpeg\")
<\/p>\n![\"Udru\u017eenje](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/udruzenje_arh_radnika.jpeg\")
<\/p>\n![\"MA](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/muzej_rs1.jpeg\")
<\/p>\n![\"JU](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/muzej_rs.jpeg\")
<\/p>\n![\"Institut](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/institut_istorijskih_nauka1.jpeg\")
<\/p>\n![\"Institut](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/institut_istorijskih_nauka2.jpeg\")
<\/p>\n![\"Institut](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/institut_istorijskih_nauka.jpeg\")
<\/p>\n![\"JP](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/zavod_za_udzbenike.jpg\")
<\/p>\n![\"JP](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/zavod_za_udbenike2.jpg\")
<\/p>\n![\"JU](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/zavicajni_muzej_gradiska1.jpg\")
<\/p>\n![\"JU](\"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/zavicajni_muzej_gradiska2.jpg\")
<\/p>\n