{"id":4723,"date":"2022-03-01T10:00:47","date_gmt":"2022-03-01T09:00:47","guid":{"rendered":"https:\/\/prs2.profimediagroup.com\/uncategorized-sr-latn\/u-beogradu-odrzana-tribina-povodom-30-godina-ustava-republike-srpske\/"},"modified":"2023-05-09T19:49:02","modified_gmt":"2023-05-09T17:49:02","slug":"u-beogradu-odrzana-tribina-povodom-30-godina-ustava-republike-srpske-ltn","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/prethodni-dogadjaji-sr-latn\/u-beogradu-odrzana-tribina-povodom-30-godina-ustava-republike-srpske-ltn\/","title":{"rendered":"U Beogradu odr\u017eana tribina povodom 30 godina Ustava Republike Srpske"},"content":{"rendered":"
\n

Ovogodi\u0161nju jubilarnu sve\u010danost povodom 30 godina Republike Srpske i dana u kojem je progla\u0161en prvi Ustav Republike\u00a0Srpske, Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji organizovalo je\u00a028. februara u Starom dvoru, u Skup\u0161tini grada Beograda.<\/p>\n<\/div>\n

\"Sve\u010danosti<\/p>\n

Sve\u010danosti su prisustvovali i govorili predsjednici narodnih skup\u0161tina Srbije i Srpske Ivica Da\u010di\u0107 i Nedeljko \u010cubrilovi\u0107, a na tematskoj tribini pod nazivom \u201e30 godina od dono\u0161enja prvog Ustava Republike Srpske: Slovom Ustava protiv zloduha ukidanja Republike Srpske\u201c govorili su: prof. dr Darko Tanaskovi\u0107, prof. dr Radomir V. Luki\u0107, \u017divadin Jovanovi\u0107, prof. dr Nenad Kecmanovi\u0107, Sini\u0161a LJepojevi\u0107, prof. dr Predrag \u0106erani\u0107, Aleksandar Pavi\u0107, prof. dr Sr\u0111an Peri\u0161i\u0107, i \u0110uro Bilbija.<\/p>\n

\"Mla\u0111en<\/p>\n

\n

Sve\u010danost je po\u010dela obra\u0107anjem \u0161efa Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111ena Cicovi\u0107a<\/strong>,\u00a0koji je naveo je da je\u00a0u godini u kojoj slavimo na\u0161ih prvih 30 godina\u00a0Predstavni\u0161tvo\u00a0pripremilo\u00a0tri programa: tribinu, prigodnu tv emisiju i knjigu.<\/p>\n

\u201eOvi programi, odra\u017eavaju na\u0161u \u017eelju da u ovom za Republiku Srpsku i Srbe nenaklonjenom vremenu,\u00a0na\u0161u Republiku poka\u017eemo kroz ju\u010de, danas i sutra i istaknemo njenu iskonsku okrenutost istini, slobodi i pravdi\u201c.<\/p>\n

Cicovi\u0107 je\u00a0izrazio uvjerenje da dolazi vrijeme striktnog po\u0161tovanja svih me\u0111unarodnih pravnih dokumenata i ugovora, te da \u0107e i Dejtonski sporazum, kao me\u0111unarodni pravni dokument, biti po\u0161tovan i priman prema onome \u0161ta u njemu pi\u0161e i nikako druga\u010dije.<\/p>\n

Istakav\u0161i da su Srpska i Srbi odlu\u010dni da povrate svoja prava koja joj po Dejtonskom sprazumu pripadaju, naglasio:<\/p>\n

\u201eAli, danas, poslije 30 godina, kad su Republika Srpska i Srbi odlu\u010dni da povrate svoja prava i nadle\u017enosti po Dejtonu, odnosno da BiH vrate na izvorni Dejton, optu\u017euju nas da opet radimo protiv Dejtona“, rekao je Cicovi\u0107 i dodao da je \u201epitanje dana kad \u0107e u BiH i Dejtonski sporazum ozna\u010diti antidejtonskom tvorevinom.<\/p>\n

Prema njegovim rije\u010dima, Srbi jesu i pokazuju da su dosljedni legalisti, \u010duvari Ustava i ustavnog poretka te istakao zna\u010daj \u010dinjenice da je Skup\u0161tina Republike Srpske usvojila Deklaraciju o ustavnim principima koja je obavezuje da svoj polo\u017eaj u BiH vrati u stanje odre\u0111eno Dejtonskim sporazumom.<\/p>\n

\u201eA to zna\u010di u skladu za Aneksom 4. tog sporazuma koji je Ustav BiH, jer bi samo tako i cijela BiH bila stabilna i prosperitetna\u201c, ocijenio je Cicovi\u0107.<\/p>\n<\/div>\n

\"Ivica<\/p>\n

Predsjednik Skup\u0161tine Srbije Ivica Da\u010di\u0107<\/strong> je rekao da je Republika Srpska istorijska, politi\u010dka i ustavna \u010dinjenica, i da njen opstanak i stalni razvoj predstavljaju za Srbiju i njene gra\u0111ane nacionalno i dr\u017eavno pitanje najvi\u0161eg prioriteta.<\/p>\n

Da\u010di\u0107 je\u00a0naveo da o statusu Republike Srpske mogu da odlu\u010duju samo njeni gra\u0111ani, a ona sama ne mo\u017ee da bude zaobi\u0111ena u bilo kakvom dogovoru koji se ti\u010de BiH.<\/p>\n

On je rekao da to mora da ponovi, zato \u0161to i danas nakon 30 godina postoje namjere i aktivnosti \u010diji je cilj da Republika Srpska ne bude ono \u0161to je op\u0161teprihva\u0107eno, pa \u010dak i da prestane da postoji.<\/p>\n

\u201eI ba\u0161 zbog toga smo prvi koji \u0107e se usprotiviti svakom poku\u0161aju da se na\u0161kodi Republici Srpskoj, da se ona zaobilazi kada se donose odluke i da nestane. To nije samo na\u0161a obaveza koju smo prihvatili, to je na\u0161a \u017eelja i na\u0161a dosleda dr\u017eavna politika koju \u0107emo voditi dok postoje i Srbija i Srpska“, rekao je Da\u010di\u0107.<\/p>\n

On je rekao da je stvaranje Republike Srpske jedan od najve\u0107ih istorijskih doga\u0111aja za srpski narod u 20. vijeku i da to predstavlja nacionalni i dr\u017eavni prioritet Srbije i srpskog naroda.<\/p>\n

\"Nedeljko<\/p>\n

\n

Predsjednik Narodne skup\u0161tine Republike Srpske Nedeljko \u010cubrilovi\u0107<\/strong> istakao je da je dono\u0161enje prvog Ustava Republike Srpske 28. februara 1992. godine imalo sudbinski zna\u010daj za Srpsku i srpski narod u cjelini, kako u trenutku usvajanja, tako i danas.<\/p>\n

\u010cubrilovi\u0107 je ukazao da, na\u017ealost, i danas kao i prije 30 godina, ima previ\u0161e onih koji osporavaju Ustav Republike Srpske, a to zna\u010di i pravo srpskog naroda na pravno-politi\u010dko postojanje, na ravnopravnost sa drugim narodima u BiH i vlastitu dr\u017eavnost.<\/p>\n

\u201eZbog toga se i mi, dana\u0161nja generacija Srba u BiH, nalazimo pred izazovom borbe za o\u010duvanje Ustava na\u0161e Republike, za ustavno djelovanje i pona\u0161anje“, naglasio je \u010cubrilovi\u0107.<\/p>\n

On je podsjetio da je Skup\u0161tina Srpske, s ciljem za\u0161tite na\u010dela ustavnosti i zakonitosti, samo u proteklih godinu dana donijela vi\u0161e pravnih i politi\u010dkih akata, od rezolucija, deklaracija, zaklju\u010daka, odluka, platformi za pregovore i drugih, s namjerom i u nadi da \u0107e njima inicirati dijalog sa ostalim akterima na politi\u010dkoj sceni BiH, prije svega bo\u0161nja\u010dke provinijencije.<\/p>\n

\u010cubrilovi\u0107 je rekao da Republika Srpska ho\u0107e da bude i ostane onakva kako je to Dejtonski sporazum definisao i legalizovao.<\/p>\n

\u201eTe\u0161ka je i tu\u017ena dr\u017eava u kojoj se morate boriti za elementarno po\u0161tovanje ustava, njegovu za\u0161titu i provo\u0111enje. A dana\u0161nja BiH je upravo takva“, dodao je \u010cubrilovi\u0107.<\/p>\n<\/div>\n

\"Prof.<\/p>\n

Prvi u\u010desnik tematske tribine bio je diplomata Darko Tanaskovi\u0107<\/strong>, koji je\u00a0 ocijenio da je tokom protekle tri decenije postojanja Republike Srpske do\u0161lo do bitnog pomjeranja u me\u0111unarodnim odnosima na globalnom planu, \u0161to se neminovno odra\u017eava i na regionalnom nivou, te da bi uvrije\u017eeni pojam \u201eme\u0111unarodna zajednica\u201c, kada se govori o djelovanju protiv Srpske, trebalo zamijeniti terminom \u201edio me\u0111unarodne zajednice\u201c.<\/p>\n

\u201eKao \u0161to nije preporu\u010dljivo koristiti se nazivima `Kosovo` i `Bosna` za Kosovo i Metohiju i BiH, a takva se upotreba neosetno odoma\u0107ila, u vezi sa stranim pristupom i delovanjem prema BiH i Republici Srpskoj, kad se misli na me\u0111unarodne aktere koji deluju protiv interesa Republike Srpske i srpskog naroda, sistematski bi naziv `me\u0111unarodna zajednica` valjalo precizirati i govoriti, pisati `deo me\u0111unarodne zajednice`, a `me\u0111unarodna zajednica` isklju\u010divo onda kad se ona podrazumeva u celini“, smatra Tanaskovi\u0107.<\/p>\n

\"\u017divadin<\/p>\n

\n

Biv\u0161i ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije \u017divadin Jovanovi\u0107<\/strong> ocijenio je da je u toku globalna svjetska revizija i da su se na udaru na\u0161le zemlje koje su u svjetskim ratovima podnijele najve\u0107e \u017ertve.<\/p>\n

\u201eI mi smo ovde svedoci masovnih revizija. Ko su bile usta\u0161e, ko su bili nacisti? Poku\u0161ava se revizija Dejtonskog sporazuma, Rezolucije 1244, revizija Podgori\u010dke skup\u0161tine“, ukazao je Jovanovi\u0107.<\/p>\n

Prema njegovim rije\u010dima, ono \u0161to je zajedni\u010dko svim tim revizijama je njihov antisrpski karakter.<\/p>\n

\u201ePrijatelji srpskog naroda i Republike Srpske danas su daleko brojniji i uticajniji nego u bilo\u00a0kom periodu od osnivanja Republike Srpske do danas. Rusija i Kina, globalne sile, stalne \u010dlanice Saveta bezbednosti,\u00a0sna\u017eno podr\u017eavaju po\u0161tovanje i doslednu primenu Dejtonsko-pariskog sporazuma, podr\u017eavaju napore Republike Srpske i njenog rukovodstva da o\u010duvaju sve svoje nadle\u017enosti u skladu sa\u00a0Dejtonskim\u00a0sporazumom\u00a0i svojim ustavom. Svesni su da su nastojanja zapadnih centara mo\u0107i da se Republici Srpskoj oduzmu ustavne nadle\u017enosti, na jednoj, kao i da se Srbiji, kr\u0161enjem rezolucije SB 1244 oduzme pokrajina Kosovo i Metohija, delovi iste antisrpske strategije \u0161irenja NATO, na \u010delu sa SAD, na Istok, ka zapadnim granicama Rusije, a preko Evro-Azije, i ka zapadnim granicama Kine. Ogroman, principijelni zna\u010daj ima zajedni\u010dka akcija Rusije i Kine da se odbije poku\u0161aj imenovanja Visokog predstavnika zaobila\u017eenjem Saveta Bezbednosti UN\u201c, istakao je Jovanovi\u0107.<\/p>\n<\/div>\n

\"Prof.<\/p>\n

Profesor Nenad Kecmanovi\u0107<\/strong> poru\u010dio je da bi se istorija Republike Srpske mogla posmatrati i kao istorija borbe za ustavnost i zakonitost.\u00a0On je naveo da je\u00a0Srpska dijelom nastala i kao srpski odgovor na kr\u0161enje odredbe o \u201eSavjetu za nacionalnu ravnopravnost“ u Skup\u0161tini SR BiH.<\/p>\n

\u201eNa danono\u0107nom zasjedanju sa 14. na 15. oktobar 1991. godine koalicija polumjeseca i \u0161ahovnice nadglasala je srpske poslanike. Kao odgovor, formirali su Skup\u0161tinu srpskog naroda, odr\u017eali plebiscit, proglasili Republiku, te kao krunu svega i Ustav Republike Srpske. Ovaj prvi Ustav nije prestao da va\u017ei u Dejtonu, nego je prilago\u0111en pojedinim odredbama Dejtonskog sporazuma\u201c, podsjetio je Kecmanovi\u0107.<\/p>\n

Prema njegovim rije\u010dima, tako je uspostavljen kontinuitet, koji nije prekinut ni kasnijim antiustavnim nasiljem visokih predstavnika i inostranih sudija jer, kako je naglasio, narod u Srpskoj i njegovi predstavnici nisu tokom minulih decenija zaboravili \u0161ta im je bespravno oduzeto i vodili su politi\u010dku borbu da oteto vrate.<\/p>\n

\"Prof.<\/p>\n

\n

Profesor Radomir Luki\u0107<\/strong> rekao\u00a0je da se u odnosu na okolnosti u kojima je prije 30 godina donesen Ustav Republike Srpske,\u00a0mnogo toga promijenilo u regionu, ali ne i u BiH.<\/p>\n

\u201eU BiH je zapravo na djelu zahtjev za unitarnom dr\u017eavom, za centralizacijom svih funkcija, sa nadle\u017enosti entiteta na zajedni\u010dki nivo“, rekao je Luki\u0107.<\/p>\n

Prema njegovim rije\u010dima, mnogobrojni strani akteri politi\u010dkog i ekonomskog \u017eivota u BiH olako, neumno i nekriti\u010dki plitko dijele takve ideje sa bo\u0161nja\u010dkom elitom i Bo\u0161njacima.<\/p>\n

\u201eTome se od samog po\u010detka protive Srbi, koji su ne samo stvorili nego uprkos brojnim te\u0161ko\u0107ama i \u017ertvama o\u010duvali Republiku Srpsku, a u potonje vrijeme i Hrvata koji su kasno uvidjeli svoje zablude iz proteklih ne\u0161to vi\u0161e od 30 godina kada su u pitanju su\u0161tinski odnosi sa Bo\u0161njacima“, istakao je Luki\u0107.<\/p>\n

\u201eOvaj Ustav je nastao kao rekacija, kao odbrana na potpuno proizvoljno, samovoljno tj. arbitrarno mi\u0161ljenje broj 4 tzv.\u00a0Badinterove komisije, koja je samostalno odlu\u010dila, bez ikakvog upori\u0161ta u pravu SFR Jugoslavije ili me\u0111unarodnom pravu, da Bosna i Hercegovina mo\u017ee dobiti dr\u017eavnu samostalnost i nezavisnost ako organizuje referendum o tome, na kome \u0107e gra\u0111ani odlu\u010divati bez obzira na svoju nacionalnu ili manjinsku pripadnost, sa ciljem da se sprije\u010di njegovo odr\u017eavanje, a nastave pregovori pod posredni\u0161tvom J. Kutiljera u okvorima Konferencije o Jugoslaviji…\u00a0NJegov smisao,\u00a0nacionalna ravnopravnost i odbijanje pravne i politi\u010dke minorizacije Srba u Bosni i Hercegovini,\u00a0tj. pretvaranje Srba od konstutivnog naroda u nacionalnu manjinu (kao \u0161to je to u\u010dinjeno Srbima u Hrvatskoj)- je i dalje relevnatan za dana\u0161nje vrijeme\u201c, naveo je Luki\u0107.<\/p>\n<\/div>\n

\"Aleksandar<\/p>\n

Politi\u010dki analiti\u010dar Aleksandar Pavi\u0107<\/strong> je rekao da Srbima treba da slu\u017ei na \u010dast \u0161to su prakti\u010dno ostali jedini narod u Evropi koji nije odustao od svojih nacionalnih interesa, a uz po\u0161tovanje me\u0111unarodnog prava.<\/p>\n

Prema njegovim rije\u010dima, u BiH\u00a0se\u00a0ponovo vratio jezik „ogoljene sile“ iz 90-tih.<\/p>\n

\u201ePredstavnik EU u BiH zapretio je, govore\u0107i o tome \u0161ta \u0107e se desiti ako se BiH ne pridru\u017ei sankcijama protiv Rusije, re\u010dima `Imamo \u0161argarepu, ali imamo i \u0161tap`“, naveo je Pavi\u0107.<\/p>\n

Pavi\u0107 je rekao da oni koji su sada doprinijeli da se ne po\u0161tuje Minski sporazum izme\u0111u Rusije i Ukrajine 30 godina razgra\u0111ivali sistem me\u0111unarodnog prava i uvodili pravila Zapada u ovom regionu.<\/p>\n

\u201eZato se ne po\u0161tuju mirovni sporazumi i sad Republika Srpska brani Dejtonski sporazum, Srbija je jedina koja se pridr\u017eava Kumanovskog i Briselskog sporazuma. To je vrlo indikativno dokle smo do\u0161li“, ocijenio je Pavi\u0107.<\/p>\n

\"Prof.<\/p>\n

Profesor Predrag \u0106erani\u0107<\/strong> je rekao da vjeruje da \u0107e rukovodstvo Republike Srpske imati snage i mudrosti da sa\u010duva Srpsku u kompleksnim vremenima i nemirnim godinama.<\/p>\n

On je podsjetio da su nepovoljna politi\u010dka klima u BiH i stalni pritisci i opstrukcije iz Sarajeva nagnali srpskog \u010dlana Predsjedni\u0161tva BiH Milorada Dodika da pokrene inicijativu o vra\u0107anju otetih nadle\u017enosti Republici Srpskoj, kao i institucija, me\u0111u kojima je po Dejtonskom sporazumu i obavje\u0161tajna slu\u017eba.<\/p>\n

\u201eNeposredno nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Republika Srpska je imala\u00a0ingerencije,\u00a0ali su one vremenom uz velike pritiske oduzimane i prene\u0161ene na nivo Bosne i Hercegovine. Tako je Republika Srpska ostala bez obavje\u0161tajne slu\u017ebe i svoje vojske. Paralelno s tim na nivou BiH stvorene su Oru\u017eane snage BiH, Obavje\u0161tajno-bezbjednosna agencija BiH, Grani\u010dna policija BiH, Agencija za istrage i za\u0161titu BiH (SIPA) i pravosudne institucije, koje tako\u0111e ne postoje u Ustavu BiH \u2013 Tu\u017eila\u0161tvo i Sud BiH. Praksa je pokazala da pomenute institucije nisu stvorene kako bi se pove\u0107ao nivo bezbjednosti u BiH, ve\u0107 da su potpuno ispolitizovane i bile u funkciji Stranke demokratske akcije (SDA), najve\u0107e politi\u010dke partije Bo\u0161njaka, bosanskih muslimana. Vr\u0161ene su velike zloupotrebe Obavje\u0161tajne agencije BiH koja je primjenjivala najte\u017ee metode rada prema nosiocima vlasti u Republici Srpskoj, iako je njena ustavna uloga sasvim druga\u010dija \u2013 Obavje\u0161tajna agencija treba da \u0161titi ustavni poredak BiH, zna\u010di i institucije Republike Srpske…Trenutno je u\u00a0toku je velika politi\u010dka borba. Srpskoj inicijativi se protivi politi\u010dko Sarajevo, ali i SAD i Velika Britanija. Republika Srpska nije usamljena. Ima sna\u017enu podr\u0161ku dviju stalnih \u010dlanica Savjeta bezbjednosti UN \u2013 prvenstveno Rusije i Kine. Odlu\u010dnost organa vlasti Srpske da za\u0161titi Dejtonski sporazum i sva prava koja Republici Srpskoj po tom sporazumu pripadaju je jako velika\u201c, rekao je \u0106erani\u0107.<\/p>\n

\"\u0110uro<\/p>\n

Publicista \u0110uro Bilbija<\/strong> saglasio se da je u toku sveop\u0161ta revizija i da su se na njenom udaru na\u0161li slobodoumni narodi, kakav su srpski i ruski.<\/p>\n

On je rekao da je ve\u0107 sad jasno da nakon sukoba u Ukrajini svijet vi\u0161e nikada ne\u0107e biti isti i da je uvjeren da \u0107e i ruski i srpski narod izdr\u017eati sve udare.<\/p>\n

\u201eTurska poslovica ukazuje da pametna ptica \u2013 kad duva vetar \u2013 radi samo jedno: ma\u0161e krilima dok ne uhvati vazdu\u0161nu struju, a onda samo dr\u017ei krila ra\u0161irenim. \u201eNova era\u201c srpskoj ptici nudi bar tre\u0107inu takve mogu\u0107nosti.\u00a0Utoliko pre \u0161to je Rusija na korak od pobede u drugom (ili tre\u0107em) hladnom ratu. I \u0161to \u2013 rame uz rame sa Kinom \u2013 nastupa sa Putinovim sloganom: Dobro ne sme biti bespomo\u0107no i nenaoru\u017eano, Dobro mora biti u stanju da brani samo sebe.\u00a0Rusko i kinesko Dobro ve\u0107 je za\u0161titni zid i za me\u0111unarodno pravo i obe srpske dr\u017eave.\u00a0 Povoljna okolnost je i to \u0161to je predsednik Vlade Rusije, Mihail Mi\u0161ustin, na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj je pala odluka da Moskva pre\u0111e Rubikon priznanja nezavisnosti donbaskih republika, bez i najmanjeg kolebanja raportovao: da je Rusija potpuno spremna da se suo\u010di sa novim ameri\u010dkim i EU-sankcijama\u201c, rekao je Bilbija.<\/p>\n

Govore\u0107i o geopoliti\u010dkim odnosima u svijetu i poziciji Republike Srpske, profesor geopolitike Sr\u0111an Peri\u0161i\u0107<\/strong> je ocijenio da konflikt u Ukrajini pokazuje da je svijet podijeljen na dva dijela i da Srbi moraju jasno re\u0107i gdje \u0107e i na koju stranu.<\/p>\n

Prema njegovim rije\u010dima, rat u Ukrajini je rat Rusije i Zapada.<\/p>\n

\u201ePut Srpske u povratku njenih otetih nadle\u017enosti poklapa se sa globalnom krizom u odnosima Rusije i Zapada\u201c, naveo je\u00a0Peri\u0161i\u0107.<\/p>\n

Prema Peri\u0161i\u0107evoj ocjeni, Srbija i Srpska treba da budu na strani sila koje zastupaju tradicionalne vrijednosti i podr\u017eavaju njihove interese, a to su Rusija i Kina.<\/p>\n

\u201eAko neko u Beogradu ili u Banjaluci poku\u0161a da se dogovori sa Zapadom, od toga ne\u0107e biti ni\u0161ta, jer oni ne po\u0161tuju ni Dejtonski sporazum niti Rezoluciju 1244 o Kosovu i Metohiji. Ukoliko mi sami budemo pregovarali sa njima, oni to ne\u0107e ispuniti“, rekao je Peri\u0161i\u0107.<\/p>\n

\"Sr\u0111an<\/p>\n

Sini\u0161a LJepojevi\u0107<\/strong> je rekao da je pro\u0161lo 30 godina i zapitao se: \u201eKako je bilo na po\u010detku i kako je sada? Velika je razlika. I ta razlika, uprkos svemu,\u00a0 daje i snagu i nadu\u201c.<\/p>\n

On je rekao da je prije 30 godina Republika Srpska uz tada\u0161nju Saveznu Republiku Jugoslaviju bila prakti\u010dno sama na vjetrometini te nastaju\u0107e istorije.<\/p>\n

\u201eVrijeme je, me\u0111utim, u\u010dinilo svoje.\u00a0 Na samom po\u010detku prije 30 godina unutra\u0161nje politi\u010dko i strate\u0161ko jedinstvo je bilo nesalomljivo. Ali vremenom politi\u010dko jedinstvo je po\u010delo da se osipa, lomi se, ali jedinstvo naroda okupljeno na ideji Republike Srpske je i dalje ostalo nesalomljivo. Ta unutra\u0161nja politi\u010dka dinamika bi se generalno mogla smatrati i kao dio procesa politi\u010dkog sazrijevanja ali sumnju budi utisak da njen cilj, smisao, nije sazrijevanje nego ugro\u017eavanje vitalnih interesa Republike Srpske i srpskog nacionalnog korpusa. Na tu unutra\u0161nju politi\u010dku dinamiku u najve\u0107oj mjeri je uticao strani faktor, ta\u010dnije kolektivni Zapad predvo\u0111en Amerikom koji Bosnu i Hercegovinu uporno nastoji da zadr\u017ei\u00a0 kao svoju koloniju.<\/p>\n

LJepojevi\u0107 je rekao da danas, poslije tri decenije, \u201eRepublika Srpska ne samo da je opstala nego nije vi\u0161e\u00a0 sama. Pored Srbije uz nju su ne samo dvije velike zemlje i sile, Rusija i Kina, nego i jedan broj zemalja takozvanog kolektivnog Zapada i brojne zemlje takozvane tihe ve\u0107ine.\u201c<\/p>\n

\"Tribina<\/p>\n

Me\u0111u brojnim uglednim zvanicama i gostima iz Republike Srpske, Srbije i regiona, tribini su, izme\u0111u ostalih, prisustvovali ministar za evropske integracije i me\u0111unarodu saradnju Republike Srpske Zlatan Kloki\u0107, ministar poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pa\u0161ali\u0107, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar \u0110oki\u0107, ministar uprave i lokalne samouprave Republike Srpske Senka Juji\u0107,\u00a0ministar unutra\u0161njih poslova\u00a0Republike Srpske\u00a0Dragan Luka\u010d, ministar privrede i preduzetni\u0161tva\u00a0Republike Srpske\u00a0Vjekoslav Petri\u010devi\u0107, ministar saobra\u0107aja i veza\u00a0Republike Srpske\u00a0Nedeljko \u0106ori\u0107, potpredsednik Narodne Skup\u0161tine Republike Srpske Denis \u0160uli\u0107, ministar za ljudska prava i izbjeglice BiH Milo\u0161 Lu\u010di\u0107, poslanik u Parlamentarnoj skup\u0161tini BiH Nenad Stevandi\u0107,\u00a0 dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije Nemanja Starovi\u0107, pokrajinski sekretar za finansije Pokrajinske vlade APV Smiljka Jovanovi\u0107,\u00a0direktor Republi\u010dkog centra za istra\u017eivanje rata, ratnih zlo\u010dina i tra\u017eenje nestalih lica Milorad Koji\u0107,\u00a0 direktor uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Vladimir Roganovi\u0107, v.d. pomo\u0107nika direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Nikolina Milatovi\u0107-Popovi\u0107, pomo\u0107nik gradona\u010delnika grada Beograda Andrej Mladenovi\u0107…<\/p>\n

\"Povodom<\/p>\n

Povodom obilje\u017eavanja 30 godine Republike Srpske i 28. februara, dana u kojem je usvojen njen prvi Ustav Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji\u00a0pripremilo je i dokumentarnu TV emisiju pod nazivom \u201eU srcu velika moja Republika\u201c koja\u00a0je istog dana, 28. februara, emitovana\u00a0na Radio-televiziji Republike Srpske i\u00a0brojnim\u00a0regionalnim\u00a0i lokalnim\u00a0televizijskim\u00a0stanicama\u00a0u Srbiji.\u00a0Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji ovom emisijom \u017eeli da na\u0161u javnost podsjeti na okolnosti u kojima je napisan i usvojen prvi Ustav Republike Srpske… Kroz izjave na\u0161ih sagovornika, me\u0111u kojima su i autori \u201eIstorije Republike Srpske\u201c, ispri\u010dali smo pri\u010du o na\u0161em Ustavu, pri\u010du o su\u0161tini borbe srpskog naroda u Bosni i Hercegovini za slobodu koju ve\u0107 trideset godina u\u017eiva u svojoj dr\u017eavi, na\u0161oj Republici Srpskoj.<\/p>\n

\"Knjiga<\/p>\n

Tako\u0111e, ovim povodom pripremljena je i knjiga \u201eRepublika Srpska – dr\u017eava po Dejtonskom sporazumu\u201c, koja\u00a0je bila\u00a0uru\u010dena u\u010desnicima i gostima tribine, a bi\u0107e proslije\u0111ena i svima onima u Srpskoj i Srbiji kojima je Republika Srpska u srcu.\u00a0Knjiga postupno i analiti\u010dki pokazuje nastojanja naroda i rukovodstva Republike Srpske da na pravu i istini zasnivaju svoj put i na\u010din povratka nadle\u017enosti koje su Republici Srpskoj na prevaru otimane i protivustavnim zakonima i uredbama oduzimane. Povratkom oduzetih nadle\u017enosti Republici Srpskoj bi i Bosna i Hercegovina bila sa\u010duvana, zasnovana na Dejtonskom sporazumu, a ne na trenutnom raspolo\u017eenju i politi\u010dkoj sili zalutaloj iz ranijih vremena u dana\u0161nji multipolarni svijet.<\/p>\n

Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji svake godine, po\u010dev od 2015, sve\u010dano obilje\u017eava Dan Republike Srpske i 28. februar – dan u kojem je progla\u0161en prvi Ustav Republike Srpske (1992). Prethodnih godina tog datuma je u Skup\u0161tini grada Beograda bio organizovan sve\u010dani prijem kojem su prisustvovali najvi\u0161i zvani\u010dnici i predstavnici institucija Srpske i Srbije, kao i drugi ugledni gosti. Zbog nepovoljne epidemiolo\u0161ke situacije, ove godine je izostao tradicionalni sve\u010dani prijem, ali je Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji na ovaj na\u010din, sa manje zvanica, ali sve\u010dano i dostojanstveno obilje\u017eilo svoj jubilej – 30 godina Republike Srpske i 30 godina njenog prvog Ustava.0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovogodi\u0161nju jubilarnu sve\u010danost povodom 30 godina Republike Srpske i dana u kojem je progla\u0161en prvi Ustav Republike\u00a0Srpske, Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji organizovalo je\u00a028. februara u Starom dvoru, u Skup\u0161tini grada Beograda. Sve\u010danosti su prisustvovali i govorili predsjednici narodnih skup\u0161tina Srbije i Srpske Ivica Da\u010di\u0107 i Nedeljko \u010cubrilovi\u0107, a na tematskoj tribini pod nazivom \u201e30…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3614,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[75],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4723"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4723"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4723\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3614"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4723"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4723"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4723"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}