![\"Predstavljanje](\"\/wp-content\/uploads\/prethodni\/2022\/cetvrti_d_sajma_knj2.jpg\" "\\"Predstavljanje")
<\/p>\nPromocije su po\u010dele u 11 sati na \u0161tandu predstavljanjem izdanja Republi\u010dkog centra za istra\u017eivanje rata, ratnih zlo\u010dina i tra\u017eenje nestalih lica Republike Srpske \u201eAtlas zlo\u010dina nad Srbima tokom Odbrambeno-otad\u017ebinskog rata 1992\u201d, \u201e\u017drtve Odbrambeno-otad\u017ebinskog rata\u201d i \u201eDjeca \u017ertve rata 1991-1995\u201d.<\/p>\n
Na\u010delnik Odjeljenja za istra\u017eivanje rata Viktor Nu\u017edi\u0107 istakao je da je danas predstavljeni \u201eAtlas zlo\u010dina nad Srbima tokom Odbrambeno-otad\u017ebinskog rata\u201d samo prvi tom koji \u0107e se na\u0107i pred \u010ditaocima, dok \u0107e Centar u narednom periodu publikovati zlo\u010dine nad Srbima koji su izvr\u0161eni 1993, 1994. i 1995. godine.<\/p>\n
\u201e`Atlas` sadr\u017ei 1.300 stranica i u njemu je obra\u0111eno 76 strati\u0161ta srpskog naroda tokom 1992. godine, a obra\u0111eno je vi\u0161e od 2.000 civilnih i vojnih \u017ertava ratnog zlo\u010dina. Prikazan je veliki broj eksplicitnih fotografija jer je to adekvatan na\u010din da prika\u017eemo svu strahotu rata, a objavljene su fotografije skoro 90 odsto \u017ertava\u201d, rekao je Nu\u017edi\u0107.<\/p>\n
On je naveo da je svako strati\u0161te obra\u0111eno teritorijalno, ali da su prate\u0107i i hronolo\u0161ki princip, doga\u0111aji opisani bez subjektivnih ocjena, sve je potkrijepljeno materijalnim dokazima, za svaku \u017ertvu naveden je datum ro\u0111enja, mjesto stradanja.<\/p>\n
\u201e\u010citaoci \u0107e imati priliku da se informi\u0161u koja vojna formacija je u\u010destvovala u zlo\u010dinima nad civilima i zarobljenim vojnicima\u201d, rekao je Nu\u017edi\u0107.<\/p>\n
Istori\u010dar Predrag Lozo istakao je, govore\u0107i o publikaciji \u201e\u017drtve Odbrambeno-otad\u017ebinskog rata\u201d da je Republika Srpska prva dr\u017eavna tvorevina kod Srba, koja je u 20. vijeku institucionalno popisala svoje \u017ertve.<\/p>\n
Lozo je naveo da su popisane 35.042 \u017ertve srpskog naroda u stvaranju Republike Srpske, ali i Republike Srpske Krajine, isti\u010du\u0107i da je to popisivanje veoma va\u017eno zato \u0161to je time smanjen prostor za manipulacije poput onih sa Jasenovcem i sli\u010dnim strati\u0161tima.<\/p>\n
Istori\u010dar Nikola Berkovi\u0107 naveo je da su u publikaciji \u201eDjeca \u017ertve rata 1991-1995\u201d obra\u0111ene stradale osobe \u017eivotne dobi do 18 godina stradale od 1991. do 1995. godine, kao i djeca stradala nakon rata, a kao posljedica ratnih de\u0161avanja.<\/p>\n
Berkovi\u0107 je naveo da je u publikaciji obra\u0111eno 1.418 stradale djece, od kojih je njih 34 odsto smrtno stradalo, 30,2 odsto je ranjeno, a 31 odsto djece je bilo u logorima, zatvorima ili ku\u0107nim pritvorima.<\/p>\n
<\/p>\n
U sali \u201eBorislav Peki\u0107\u201d je u 14 sati predstavljen Tre\u0107i tom Enciklopedije Republike Srpske Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, za koju je predsjednik te akademije Rajko Kuzmanovi\u0107 rekao da treba da doprinese \u0161irenju znanja o Srpskoj i za\u0161titi njenog identiteta, jezika, pisma, istorije, kulture, tradicije.<\/p>\n
Kuzmanovi\u0107 je naveo da Enciklopedija treba da poslu\u017ei kao li\u010dna karta, nezaobilazan priru\u010dnik sistematizovanog znanja iz raznovrsnih nau\u010dnih disciplina, kulture i umjetnosti.<\/p>\n
On je istakao da je u izradi Enciklopedije posve\u0107ena zna\u010dajna pa\u017enja istorijskim \u010dinjenicama, jer, kako je podsjetio, nije nepoznato da mnogi kvazi-istori\u010dari u nekim biv\u0161im republikama Jugoslavije, a posebno u Sarajevu, nastoje da diskvalifikuju ono \u0161to je srpsko i \u0161to pripada Republici Srpskoj.<\/p>\n
\u201eZato Enciklopedija te neistine obesmi\u0161ljava, prikazuju\u0107i istinu na bazi provjerenih podataka. Iz tih razloga navedeno je mnogo podataka o kulturi srpskog naroda. Poseban zna\u010daj Enciklopedije je \u0161to obra\u0111uje sva naseljena mjesta u Republici, kojih ima 2.696\u201d, rekao je Kuzmanovi\u0107 na promociji.<\/p>\n
U pisanju ovog toma u\u010destvovalo je 16 redakcija ili 336 autora iz razli\u010ditih oblasti rada i stvarala\u0161tva, a objavljivanje \u010detvrtog toma Enciklopedije Republike Srpske o\u010dekuje se do kraja ove godine.<\/p>\n
U nastavku promocije je predstavljeno i nekoliko publikacija Akademije iz oblasti medicine, umjetnosti, privrede i poljoprivrede.<\/p>\n
\u010clanovi Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske predstavili su danas i izdanja Akademije zbornik radova \u201eSavremeni materijali\u201d i \u010dasopis \u201eSavremeni materijali\u201d, monografije \u201eRehabilitacija poslije mo\u017edanog udara\u201d i \u201eNovine u dijagnostici, lije\u010denju i prevenciji akutnog koronarnog sindroma\u201d.<\/p>\n
![\"Promocija](\"\/wp-content\/uploads\/prethodni\/2022\/cetvrti_d_sajma_knj3.jpg\" "\\"Promocija")
<\/p>\n
Predstavljena je i monografija o akademskom slikaru Milivoju Unkovi\u0107u \u201eUnkovi\u0107\u201d, kao monografije \u201eOgrani\u010denja i izazovi u biljnoj proizvodnji\u201d, \u201eOd genetike i spoljne sredine do hrane\u201d, \u201ePerspektive razvoja prehrambene industrije\u201d i \u201eBiomasa u odr\u017eivom ko\u0161i\u0107enju obradivog zemlji\u0161ta\u201d.<\/p>\n
![\"Promocija](\"\/wp-content\/uploads\/prethodni\/2022\/cetvrti_d_sajma_knj4.jpg\" "\\"Promocija")
<\/p>\n
Pri\u010de dva biv\u0161a zato\u010denika zloglasnih logora za Srbe – \u201eSilosa\u201d u Sarajevu i \u201eLore\u201d u Splitu o strahotama kroz koje su pro\u0161li tokom devedesetih godina preto\u010dene su u dvije knjige koje su danas promovisane u 14.30 na \u0161tandu Srpske u organizaciji Udru\u017eenja logora\u0161a Republike Srpske.<\/p>\n
Rije\u010d je o romanu Jankice Samoukovi\u0107a \u201ePri\u010da o nikome i ni\u010demu\u201d koji je izdao \u201eAS oglas\u201d iz Zvornika i zbirci pri\u010da \u201eSebi u povjerenju“ Radenka Kojovi\u0107a u izdanju \u201eProsvjete\u201d iz Berkovi\u0107a.<\/p>\n
Samoukovi\u0107, koji \u017eivi u Vi\u0161egradu, rekao je da njegov roman govori o logoru \u201eSilos\u201d, ali smatra i da je to knjiga o jednom ljudskom \u017eivotu, osobi koja je pro\u017eivjela neke lo\u0161e stvari u tom ratu, kako se tada i poslije toga sa svim tim nosila i uspjela da od sebe napravi \u010dovjeka sposobnog da se opet raduje \u017eivotu i napi\u0161e knjigu.<\/p>\n
Stevan \u0110urovi\u0107, pukovnik u penziji, rekao je da sve \u0161to se nalazi u osam poglavlja romana zaista ocrtava ljudsku du\u0161u, da se autor oslanja na prirodu kojoj daje sve po\u010dasti, te na predivan na\u010din opisuje razliku izme\u0111u d\u017eelata i \u017ertve.<\/p>\n
\u201eD\u017delat u romanu je kukavica, ima oru\u017eje i glas koji prijeti, a odlika onih koji vi\u010du i prijete nemo\u0107nima je odlika kukavice. Autor opisuje koliko je \u017ertva, koja nema ni\u0161ta, mnogo ja\u010da od onoga koji misli da ima sve. Istovremeno, u ostalim poglavljima, autor pokazuje koliko je nasledio svega onoga \u0161to je vredno u ljudskoj du\u0161i. Iz njega su pisali preci, du\u0161a, tradicija, sve ono \u0161to je vredno“, istakao je \u0110urovi\u0107.<\/p>\n
Profesor Radomir \u0106uk rekao je da su pri\u010de \u201eSebi u povjerenju\u201d profesora Kojovi\u0107a autenti\u010dne pri\u010de o zloglasnom logoru \u201eLora\u201d u Splitu gdje je u 12 pri\u010da ispri\u010dano 12.000 muka, koje normalan ljudski razum ne mo\u017ee ni zamisliti.<\/p>\n
\u201ePri\u010de su postavljene pomalo retrospektivno, prva se de\u0161ava u Beogradu, kada su ve\u0107 razmijenjeni, a onda te\u010de pri\u010da o tome \u0161ta su do\u017eivjeli u kazamatu, dok u posljednjoj pri\u010di autor razmi\u0161lja o tome \u0161ta \u010diniti dalje\u201d, naveo je \u0106uk.<\/p>\n
![\"Republi\u010dki](\"\/wp-content\/uploads\/prethodni\/2022\/cetvrti_d_sajma_knj5.jpg\" "\\"Republi\u010dki")
<\/p>\n
Na \u0161tandu Srpske\u00a0 danas je u 15:30 promovisano izdanje Republi\u010dkog centra za istra\u017eivanje rata, ratnih zlo\u010dina i tra\u017eenje nestalih lica \u201eStudentska brigada Vojske Republike Srpske\u201d, autora Gorana Latinovi\u0107a ali i knjiga \u201eOdsutna odbrana: mitrovdanske ofanzive na isto\u010dnu Hercegovinu 1992. i 1994\u201d autora Predraga Loze.<\/p>\n
Goran Latinovi\u0107 je ispri\u010dao da je vojno-politi\u010dka situcija u kojoj se 1994. godine na\u0161la Republika Srpska dovela do mobilizacije studenata oba javna univerziteta u Srpskoj, te da je u sastavu Prvog Kraji\u0161kog korpusa formirana Prva studentska pje\u0161adijska laka brigada Vojske Republike Srpske, koja je imala vi\u0161e od 2.100 pripadnika.<\/p>\n
On je ukazao da je postojanje studentske brigade jedno od specifi\u010dnosti Odbrambeno-otad\u017ebinskog rata Republike Srpske i da se nikada ranije nije desilo da su studenti mobilisani i grupisani u jednu brigadu.<\/p>\n
\u201eStudentska brigada bila je jedna od najtragi\u010dnijih stranica u istoriji univerziteta u Banjaluci. Studenti su kada je bilo potrebno slu\u017eili svojoj otad\u017ebini i pokazali da je to bilo istorijsko doba srpskog naroda\u201d, rekao je Latinovi\u0107.<\/p>\n
Lozo je podsjetio da je rat sa teritorije Hrvatske svjesno prenesen na teritoriju BiH, a Hercegovina je, osim Posavine, bila jedno od glavnih \u017eari\u0161ta prenosa.<\/p>\n
On je ocijenio da se generacija, koja je u\u010destvovala u mitrovdanskim ofanzivama i odbranila Nevesinje, Hercegovinu i ju\u017eni krak Republike Srpske, tim bitkama vezala u epskoj vertikali Hercegovine, koja traje jo\u0161 od ustanaka protiv osmanlija, a da su ekshumacije jama po\u010detkom devedesetih godina \u201eotvorile o\u010di hercegova\u010dkom narodu da ne dozvoli da se ponovi 1941. godina\u201d.<\/p>\n
\u201eMislim da je ta generacija upravo ofanzivama rekla odlu\u010dno ne novom egzodusu, kao \u0161to je i Republika Srpska rekla odlu\u010dno ne genocidu kakav nam se dogodio u NDH\u201d, rekao je Lozo.<\/p>\n
![\"Mati\u010dna](\"\/wp-content\/uploads\/prethodni\/2022\/cetvrti_d_sajma_knj6.jpg\" "\\"Mati\u010dna")
<\/p>\n
U sali \u201eBorislav Peki\u0107\u201d u 17 sati je predstavljen \u201eRatni dnevnik \u2013 Pale 1993-1995\u201d Jeni Ligtenberg na engleskom jeziku\u00a0u izdanju Mati\u010dne biblioteke Isto\u010dno Sarajevo i prikazan film \u201eJeni, malo svjetlo sa zapada\u201d reditelja Slobodana Simojlovi\u0107a u produkciji Kinoteke Republike Srpske i\u00a0Mati\u010dne biblioteke Isto\u010dno Sarajevo.<\/p>\n
Film je snimljen po motivima ratnog dnevnika farmaceuta Jeni Ligtenberg, koja je iz Holandije do\u0161la na Pale u namjeri da donese humanitarnu pomo\u0107, ali je u ratnoj bolnici Koran ostala tri godine, nesebi\u010dno poma\u017eu\u0107i ranjenicima, pacijentima i svima kojima je to bilo potrebno. Ona je u svojoj borbi da doka\u017ee da su i Srbi \u017ertve rata, u ratnoj bolnici Koran radila bez plate i penziju, ste\u010denu u Holandiji, tro\u0161ila na ranjenike i djecu poginulih boraca kupuju\u0107i im garderobu i sve \u0161to im je trebalo.<\/p>\n
![\"](\"\/wp-content\/uploads\/prethodni\/2022\/cetvrti_d_sajma_knj7.jpg\" "\\"")
<\/p>\n
U 18 sati na \u0161tandu Srpske su predstavljena izdanja Besjede i Banja Luka koled\u017ea. Nenad Novakovi\u0107 je rekao da se predstavila sa nekim reprezentativnim stvarima kao \u0161to je monografija aerokluba Prijedor koja govori o klubu i vazduhoplovstvu uop\u0161te u Jugoslaviji 70-tih i 80-tih godina.
\nNovakovi\u0107 je kazao da je predstavljeno i izdava\u0161tvo Banja Luka koled\u017ea i Besjede sa svojim nau\u010dnim djelima i zbornicima, koji su zna\u010dajni i za razvoj nauke i uop\u0161te razvoj obrazovanja u Republici Srpskoj, kao i edicija Atribut koja izlazi u okviru izdava\u010dke ku\u0107e Besjeda izlazi ve\u0107 pet godina.<\/p>\n
![\"RTRS](\"\/wp-content\/uploads\/prethodni\/2022\/cetvrti_d_sajma_knj8.jpg\" "\\"RTRS")
<\/p>\n
Knjiga \u201eTri boje otad\u017ebine\u201d u izdanju RTRS je promovisana u sali \u201eIvo Andri\u0107\u201d u 19 sati, i\u00a0govori o nastanku Republike Srpske u Odbrambeno-otad\u017ebinskom ratu i borbi za njeno o\u010duvanje.<\/p>\n
Izdanje koje je predstavljeno zaokru\u017euje cjelinu koju \u010dine dokumentarni filmovi i televizijske emisije o ra\u0111anju Republike Srpske i njenom me\u0111unarodnom priznanju ratifikacijom Dejtonskog mirovnog sporazuma. Sastoji se od intervjua sa li\u010dnostima koje su direktno u\u010destvovale nastajanju Republike Srpske.<\/p>\n
Projekat \u201eTri boje otad\u017ebine\u201d obuhvata predratni period \u2013 od pojave pluralizma, zatim ratni, ali i poratni period.<\/p>\n
U savremenom, elektronskom vremenu, doga\u0111aj se nije desio ako nije zabilje\u017een kamerom. Upravo taj doprinos RTRS ovjekovje\u010den je ovom knjigom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Promocije su po\u010dele u 11 sati na \u0161tandu predstavljanjem izdanja Republi\u010dkog centra za istra\u017eivanje rata, ratnih zlo\u010dina i tra\u017eenje nestalih lica Republike Srpske \u201eAtlas zlo\u010dina nad Srbima tokom Odbrambeno-otad\u017ebinskog rata 1992\u201d, \u201e\u017drtve Odbrambeno-otad\u017ebinskog rata\u201d i \u201eDjeca \u017ertve rata 1991-1995\u201d. Na\u010delnik Odjeljenja za istra\u017eivanje rata Viktor Nu\u017edi\u0107 istakao je da je danas predstavljeni \u201eAtlas zlo\u010dina nad…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3770,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[75],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5013"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5013"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5013\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3770"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5013"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5013"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5013"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}