{"id":5014,"date":"2022-10-27T10:00:04","date_gmt":"2022-10-27T08:00:04","guid":{"rendered":"https:\/\/prs2.profimediagroup.com\/uncategorized-sr-latn\/cetvrti-dan-promocija-na-standu-republike-srpske-na-sajmu-knjiga-u-beogradu\/"},"modified":"2023-05-09T19:35:42","modified_gmt":"2023-05-09T17:35:42","slug":"cetvrti-dan-promocija-na-standu-republike-srpske-na-sajmu-knjiga-u-beogradu-ltn","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/prethodni-dogadjaji-sr-latn\/cetvrti-dan-promocija-na-standu-republike-srpske-na-sajmu-knjiga-u-beogradu-ltn\/","title":{"rendered":"\u010cetvrti dan promocija na \u0161tandu Republike Srpske na sajmu knjiga u Beogradu"},"content":{"rendered":"

Danas je na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji (hala 2, nivo A), \u0161est izdava\u010da iz Srpske predstavilo svoja izdanja, a na kraju petog sajamskog dana odr\u017eano je tradicionalno, deseto po redu, knji\u017eevno ve\u010de pjesnika iz Srbije, Srpske, Crne Gore i rasijanja.<\/p>\n

\"Udru\u017eenje<\/p>\n

Promocije su zapo\u010dele u 11.30 predstavljanjem strip izdanja\u00a0Udru\u017eenja strip autora i obo\u017eavalaca stripa \u201eDeveta dimenzija\u201c Banje Luke – Zmija pod ledom i Stivenson – unutra\u0161nji pirat.<\/p>\n

\"Muzej<\/p>\n

U 12 sati Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske promovisao je knjigu Tajni \u017eivot muzeja autora Jelene Kojovi\u0107 Tepi\u0107\u00a0koja je prilago\u0111ena za za djecu od pet do 12 godina.<\/p>\n

Direktor Muzeja Sarita Vujkovi\u0107 rekla je da ova publikacija, objavljena 2020. godine, na neobi\u010dan i zanimljiv na\u010din – spajanjem teksta, ilustracija i specifi\u010dnog dizajna, predstavlja Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, njegov rad i bogatu zbirku, ali i muzeologiju.<\/p>\n

\u201ePo\u0161to sam pisac za djecu, smislila sam pri\u010du da je nekada davno u zgradi ovog muzeja koja je nastala kao zgrada \u017eeljezni\u010dke stanice iz vremena Austrougarske, nekim vozom do\u0161ao mi\u0161 koji je rodona\u010delnik mi\u0161evske dinastije koja se bavi skupljanjem umjetni\u010dkih djela“, rekla je autor Jelena Kojovi\u0107 Tepi\u0107.<\/p>\n

I ono \u0161to zaposleni u muzeju rade danju, to, ka\u017ee ona, mi\u0161evi rade no\u0107u – oni su restauratori, konzervatori, ljudi za njih ne znaju, a oni \u017eive lijep muzejski \u017eivot.<\/p>\n

\"Republi\u010dki<\/p>\n

Nakon toga u 13 sati Republi\u010dki centar za istra\u017eivanje rata, ratnih zlo\u010dina i tra\u017eenje nestalih lica Republike Srpske predstavio je knjigu Vojska Republike Srpske, prire\u0111iva\u010da: Dragi\u0161e Juri\u0161i\u0107a, Predrag Obrenovi\u0107a i LJubi\u0161a Vulina\u00a0u kojoj je prikazan kompletan period od 30 godina postojanja ove vojske.<\/p>\n

Knjiga je prevedena i na engleski jezik, kako bi se pribli\u017eila \u0161to \u0161iroj publici, a u planu je i prevod i na ruski, francuski, pa i kineski jezik.<\/p>\n

Istori\u010dar Predrag Lozo iz Centra je rekao da je ova knjiga sistemati\u010dno i organizovano prire\u0111en priru\u010dnik koji daje obilje osnovnih informacija \u0161ta je VRS u organizacionom i simboli\u010dkom smislu.<\/p>\n

On je podsjetio na istorijski kontekst nastanka VRS 12. maja 1992. godine, navode\u0107i da je svoj korijen na\u0161la u nastojanju da se srpskom narodu ne ponovi genocid u NDH u Drugom svjetskom ratu. On je istakao da je to bila posljednja zvani\u010dno organizovana vojna sila na podru\u010dju BiH.<\/p>\n

Lozo je rekao da je VRS bila prevashodno odbrambena formacija, \u0161to se sla\u017ee i sa osnovnim ciljem funckionisanja Republike Srpske, a to je odbrana srpskog naroda na tim prostorima.<\/p>\n

Juri\u0161i\u0107 je rekao da knjiga obuhvata kompletan period postojanja VRS, kao i njenog nastavka funkcionisanja u obliku Tre\u0107eg pje\u0161adijskog Republika Srpska puka u sastavu Oru\u017eanih snaga BiH, koji ba\u0161tini tradiciju VRS.<\/p>\n

\u201eVRS je posebno u tom poslijerantom periodu bila garant opstanka Republike Srpske, s obzirom i na Kfor i na snage neprijatelja koje su ve\u0107 tada bile mnogo ja\u010de i opremljenije\u201c, rekao je Juri\u0161i\u0107.<\/p>\n

On je rekao da je VRS postojala kao jedna organizovana institucija, na koju se Republika Srpska mogla osloniti u svakom momentu i bila za\u0161titnika postojanja srpskog naroda na tim prostorima.<\/p>\n

Prema njegovima rije\u010dima, knjiga sadr\u017ei obilje fotografija, \u0161ema, grafikona, kopija istorijskih dokumnata, \u010dinova, uniformi, ratnih zastava…<\/p>\n

\"SKPD<\/p>\n

U 14 sati SKPD \u201eProsvjeta\u201c glavni odbor Isto\u010dno Sarajevo promovisao je Kalendar Prosvjeta 2019\/2020″ o kome je govorio prire\u0111iva\u010d akademik Vojislav Maksimovi\u0107 koji je istakao da ovi kalendari predstavljaju svojevrsan dokument sada\u0161njeg vremena.<\/p>\n

\"<\/p>\n

U nastavku promocija u 14.30 Mati\u010dna biblioteka Isto\u010dno Sarajevo predstavila je svoja izdanja: Prof. dr LJubinka Petri\u0107 Ba\u0161ovi\u0107 – izabrani radovi, prire\u0111iva\u010da akademika Vojislava Maksimovi\u0107a;<\/p>\n

\"Stevo<\/p>\n

Stevo Kalu\u0111er\u010di\u0107- prosvjetni, kulturni i politi\u010dki radnik (1864-1948), prire\u0111iva\u010da mr Ivana Kuljanin;<\/p>\n

\"Roman<\/p>\n

Roman Metastaza i zbirka poezije Kad \u0111avo krvi za\u017eeli autora Gorana Vra\u010dara;<\/p>\n

\"Zbirku<\/p>\n

Zbirku poezije Opro\u0161tajno pismo autora Dare Sekuli\u0107; i Bibliografija izdanja Mati\u010dne biblioteke Isto\u010dno Sarajevo: 1997-2020, autora Branislave Milo\u0161evi\u0107.<\/p>\n

\"Univerzitet<\/p>\n

Nakon toga u 16.30 Univerzitet u Isto\u010dnom Sarajevu predstavio je Monografiju 30 godina Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu i fototipsko izdanje \u010dasopisa Vaseljena,\u00a0koji svjedo\u010de o burnim i te\u0161kim vremenima u kojim je Univerzitet osnovan i izrastao u jedno od najva\u017enijih obrazovnih institucija Republike Srpske.<\/p>\n

Prvi rektor Univerziteta, akdemik Vojislav Maksimovi\u0107, je naglasio, evociraju\u0107i uspomene na ratne godine kada je Univerzitet osnovan, da je idejni tvorac i jedan od najzaslu\u017enijih za to bio i jedan od osniva\u010da Republike Srpske pokojni Mom\u010dilo Kraji\u0161nik koji je bio svjestan koliko je obrazovanje va\u017eno, a da je veliku ulogu imao i LJubomir Zukovi\u0107.<\/p>\n

Maksimovi\u0107 je naglasio da ga je vijest da je izabran za rektora iznenadila i da nije mogao da odbije, naglasiv\u0161i da mu je veoma drago \u0161to prisustvuje promociji monografije koja svjedo\u010di o tim vremenima.<\/p>\n

Profesor Draga Mastilovi\u0107 je rekao da je pitanje opstanka i opravdanosti postojanja Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu \u010desto bilo predmet rasprava u Narodnoj skup\u0161tini tada\u0161nje Republike Srpske.<\/p>\n

\u201eNa zasjedanju 30. i 31. decembra 1993. godine vodila se \u017eu\u010dna rasprava o opravdanosti postojanja ovog univerziteta. U raspravu se uklju\u010dio i tada\u0161nji predsjednik Republike Srpske Radovan Karad\u017ei\u0107 koji je pozvao poslanike da ne razmi\u0161ljaju regionalno ve\u0107 nacionalno\u201c, rekao je Mastilovi\u0107.<\/p>\n

On je naveo da je Karad\u017ei\u0107 tada poru\u010dio poslanicima da vode ra\u010duna o svakom dijelu Republike Srpske, a ne samo o svojim regijama.<\/p>\n

Mastilovi\u0107 je rekao da se sna\u017eno za o\u010duvanje univerziteta zalagao i poslanik Vojo Kupre\u0161anin koji je rekao da se djeci oko \u010dijih ku\u0107a padaju granate mora omogu\u0107iti da se obrazuju i \u010duvaju srpsku zemlju, jer \u0107e srpska revolucija propasti ako oni odu.<\/p>\n

On je dodao da poruka Kupre\u0161anina ima svoj puni smisao i danas, a da od momenta osnivanja i u sve tri decenije rada Univerzitet ima izuzetne kriterijume i nivo.<\/p>\n

Rektor Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu Milan Kuli\u0107 izrazio je zadovoljstvo \u0161to su ova dva kapitalna djela ve\u010deras predstavljena beogradskoj publici, naglasiv\u0161i da je bilo potrebno puno volje, mudrosti i rada na njima.<\/p>\n

Profesor Sandra Ivanovi\u0107 osvrnula se na fototipsko izdanje \u010dasopisa \u201eVaseljena\u201c, ocijeniv\u0161i da taj \u010dasopis, koji je izlazio od 1995. do 2002. godine, predstavlja dragocjeno naslje\u0111e Univerziteta u Isto\u010dnom Sarajevu.<\/p>\n

\"Tradicionalno<\/p>\n

U 18 sati na \u0161tandu Srpske je odr\u017eano tradicionalno deseto Knji\u017eevno ve\u010de 33 pjesnika iz Srpske, Srbije, Crne Gore i rasijanja.\u00a0LJubitelje pojezije je u ime organizatora, Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji, pozdravio Du\u0161ko M. Petrovi\u0107 poru\u010div\u0161i da ih je od posljednjeg dru\u017eenja 2019. godine napustilo preko 150 knji\u017eevnika, ali da je \u017eelja za \u017eivotom nadja\u010dala virus koronu i da su pjesnici ponovo na okupu.<\/p>\n

\"Prisutnima<\/p>\n

Prisutnima se prvi svojim stihovima o velikom Branku \u0106opi\u0107u predstavio Radomir Andri\u0107, a potom su se nizali pjesnici Blagoje Bakovi\u0107, Slavomir Gvozdenovi\u0107, Bratislav Milanovi\u0107, Milan Mihajlovi\u0107, Jovanka Stoj\u010dinovi\u0107 Nikoli\u0107, Goran Vra\u010dar, Rajko Srdi\u0107, Mirjana Bilatovi\u0107 i drugi.<\/p>\n

\"Tradicionalno<\/p>\n

Gvozdenovi\u0107 je posebno zahvalio organizatorima \u0161to je na isto mjesto skupio pjesnike koji stvaraju na srpskom jeziku, te poru\u010dio kako treba sa\u010duvati Republiku Srpsku.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Danas je na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji (hala 2, nivo A), \u0161est izdava\u010da iz Srpske predstavilo svoja izdanja, a na kraju petog sajamskog dana odr\u017eano je tradicionalno, deseto po redu, knji\u017eevno ve\u010de pjesnika iz Srbije, Srpske, Crne Gore i rasijanja. Promocije su zapo\u010dele u 11.30 predstavljanjem strip izdanja\u00a0Udru\u017eenja strip autora i obo\u017eavalaca stripa…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3772,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[75],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5014"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5014"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5014\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3772"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5014"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5014"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5014"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}