{"id":6783,"date":"2023-10-25T10:21:13","date_gmt":"2023-10-25T08:21:13","guid":{"rendered":"http:\/\/prs2.profimediagroup.com\/?p=6783"},"modified":"2023-11-09T10:24:10","modified_gmt":"2023-11-09T09:24:10","slug":"treci-dan-nastupa-republike-srpske-na-sajmu-knjiga-u-beogradu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/prethodni-dogadjaji-sr-latn\/treci-dan-nastupa-republike-srpske-na-sajmu-knjiga-u-beogradu\/","title":{"rendered":"Tre\u0107i dan nastupa Republike Srpske na sajmu knjiga u Beogradu"},"content":{"rendered":"
\n

Tre\u0107i dan<\/strong>\u00a0nastupa Republike Srpske na 66. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga,\u00a0<\/strong>u srijedu, 25. oktobra,<\/strong>\u00a0zapo\u010deo je u sali za promocije \u201eVasko Popa\u201c (Hala 1A), gdje su svoja izdanja predstavili Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Ogranak Ameri\u010dkog koled\u017ea kardiologa za Srbiju i Republike Srpsku,\u00a0<\/strong>Udru\u017eenje starje\u0161ina VRS i Udru\u017eenja gra\u0111ana \u201eSvetionik\u201c Banja Luka i \u201eBesjeda\u201c Banja Luka, a nastavljen je na \u0161tandu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji (Hala 2, nivo A) gdje su se predstavili Udru\u017eenje knji\u017eevnika Republike Srpske, \u201eBesjeda\u201c Banja Luka i JU Zavi\u010dajni muzej Gradi\u0161ka.<\/p>\n<\/div>\n

Ogranak Ameri\u010dkog koled\u017ea<\/strong>\u00a0kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku predstavio je izdanje\u00a0Cardiologia Preventiva<\/em>\u00a0kroz 120 pitanja i odgovora<\/em>, glavni urednik Branko Beleslin, ure\u0111iva\u010dki odbor Milan Nedeljkovi\u0107, Du\u0161ko Vuli\u0107 i Vojislav Giga. Govorili su akademik Du\u0161ko Vuli\u0107 i prof. Branko Beleslin.<\/p>\n

\u201eIdeja pisanja i ure\u0111ivanja knjige o prevenciji kardiovaskularnih bolesti, kao i mnogih drugih nezaraznih bolesti, bila je poseban izazov s obzirom na postojanje mno\u0161tva preporuka i konsenzus dokumenata koji su \u010desto preobimni i te\u0161ki za \u010ditanje, a ponekad i sa ograni\u010denom prakti\u010dnom primjenjeno\u0161\u0107u.“ rekao je Beleslin.<\/p>\n

\u201e\u017deljeli smo da sa ovom publikacijom ponudimo sadr\u017eaj i formu teksta koja na zanimljiv na\u010din mo\u017ee da se nosi sa ovom temom od izuzetnog i individualnog i dru\u0161tvenog zna\u010daja,\u201c istakao je Beleslin.<\/p>\n

\"Udru\u017eenje<\/p>\n

Udru\u017eenje starje\u0161ina Vojske Republike Srpske \/VRS\/<\/strong>\u00a0predstavilo je:\u00a0Zbornik radova Pad zapadnokraji\u0161kih op\u0161tina i stradanje srpskog naroda Krajine<\/em>.<\/p>\n

O zborniku, koji ima 815 strana, govorili su: predsjednik Organizacije starje\u0161ina VRS Slobodan \u017dupljanin, akademik i ratni potpedsjednik Vlade Republike Srpske Vitomir Popovi\u0107, istori\u010dar Bojan Dimitrijevi\u0107 i nekada\u0161nji na\u010delnik \u0161taba Drugog kraji\u0161kog korpusa general Du\u0161an Kukobat.<\/p>\n

\u017dupljanin je rekao je da ovo predstavlja dio programskih aktivnosti u realizaciji jednog od tri startegijska cilja Organizacije starje\u0161ina VRS \u010dija je te\u017enja da stalno traga za istinom o doga\u0111ajima u proteklom Odbrambeno-otad\u017ebinskom ratu.<\/p>\n

\u201eOnima koji nas nazivaju genocida\u0161ima i govore nam da mo\u017eemo oti\u0107i odavde i odnijeti onoliko zemlje koliko je na opanku, moramo re\u0107i da je istina ne\u0161to druga\u010dija. Zbog toga je va\u017eno da radimo sve da \u0161iru javnost upoznamo s ovim \u0161to radimo\u201c, naglasio je \u017dupljanin.<\/p>\n

On je dodao da organizacija na \u010dijem je \u010delu kao izdava\u010d ovog zbornika na sebe nije uzela ulogu sudije da tvrdi da je njena istina jedina i neupitna ve\u0107 su ponudili jedan stav i jedno mi\u0161ljenje.<\/p>\n

\u201eU su\u0161tini, radi se o neposrednom svjedo\u010denju najneposrednijih u\u010desnika u ovim doga\u0111ajima, a drugima \u0107emo ostaviti mogu\u0107nost da se kriti\u010dki osvrnu i ka\u017eu \u0161ta imaju\u201c, rekao je \u017dupljanin i dodao da su dana\u0161nju promociju organizovali zahvaljuju\u0107i Predstavni\u0161tvu Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n

On je najavio da \u0107e u godinama koje dolaze Organizacija starje\u0161ina VRS raditi na dopunjenom ili eventualno obnovljenom izdanju zbornika.<\/p>\n

\"Govore:<\/p>\n

Akademik Popovi\u0107 je me\u0111u klju\u010dne doga\u0111aje koji su prethodili padu zapadne Krajine uvrstio sjednicu Narodne skup\u0161tine Republike Srpske u Sanskom Mostu, gdje je do\u0161lo do podjele izme\u0111u tada\u0161nje politi\u010dke i vojne vlasti.<\/p>\n

\u201eIako ima onih koji smatraju da su te podjele omogu\u0107ile pad zapadne Krajine, ne mislim da su te podjele dovele do toga, niti da je tu presudila bilo kakva izdaja ili prodaja, o \u010demu se do danas govori\u201c, rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n

On smatra da bi se prije moglo raditi o ne\u010demu tre\u0107em, to jest o gubitku ove teritorije ratom i svo\u0111enju na ranije dogovarane procente podjele BiH \u2013 49 odsto za Republiku Srpsku i 51 odsto za Federaciju BiH.<\/p>\n

Govore\u0107i o zborniku, istori\u010dar Dimitrijevi\u0107 rekao je da se ovom i sli\u010dnim knjigama reafirmi\u0161e te\u017enja Srba da sami pi\u0161u svoju istoriju iz ratova devedesetih, \u010dime se dugo vremena malo ko bavio.<\/p>\n

\u201eOvo je dobar iskorak da se srpski glas o ratu devedesetih godina pro\u0161log veka, koji je iznedrio Republiku Srpsku, ponovo \u010duje. Republika Srpska je, bez sumnje, pobeda srpskog naroda u ratovima devedesetih\u201c, ocijenio je Dimitrijevi\u0107.<\/p>\n

On je istakao da je za njega kao Srbina iz \u0160umadije Republika Srpska ideal srpstva, ali da je veliki problem u tome \u0161to dio beogradske \u010dar\u0161ije preuzima narative iz Hrvatske i Sarajeva i optu\u017euje Srpsku i njeno ratno vojno i politi\u010dko rukovodstvo za sve i sva\u0161ta.<\/p>\n

Analiziraju\u0107i okolnosti koje su dovele do sloma Drugog kraji\u0161kog korpusa i pada zapadnokraji\u0161kih op\u0161tina, general Kukobat je istakao da je takvom epilogu uveliko kumovala razvu\u010denost snaga koje zbog toga nisu mogle da zaustave prodor nadmo\u0107nijih neprijateljskih snaga, naro\u010dito nakon pada Glamo\u010da i operacije \u201eOluja\u201c.<\/p>\n

\"Promocija<\/p>\n

Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske<\/strong>\u00a0predstavila je svoja izdanja:<\/p>\n

Enciklopedija Republike Srpske<\/em>\u00a0(tom\u00a0 IV i V),\u00a0Zbornik radova Savremeni materijali 2022<\/em>\u00a0i \u010dasopis \u201eSavremeni materijali\u201c 14-1,\u00a0 Edicija \u201eOdr\u017eivi razvoj i upravljanje resursima Republike Srpske\u201c (knjiga 6,7,8,9, i 10),\u00a0Bibliografija Rajka Kuzmanovi\u0107a<\/em>,\u00a0Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske 1993-2023<\/em>\u00a0i\u00a0Arbitra\u017ea za oblast Br\u010dko – spor ili farsa stolje\u0107a<\/em>.<\/p>\n

Govorili su: akademik Rajko Kuzmanovi\u0107, akademik Drago Brankovi\u0107, akademik Ne\u0111o \u0110uri\u0107, akademik Sreto Tanasi\u0107 i akademik Vitomir Popovi\u0107.<\/p>\n

Enciklopedija Republike Srpske\u00a0<\/em>doprinosi \u0161irenju znanja o Srpskoj i njenom identitetu i kao takva treba da se na\u0111e u bibliotekama svih ve\u0107ih gradova – od Sankt Peterburga do Aleksandrije, rekao je presjednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske \/ANURS\/ Rajko Kuzmanovi\u0107.<\/p>\n

Kuzmanovi\u0107 je podsjetio da je izazovan posao izrade\u00a0Enciklopedije Republike Srpske<\/em>\u00a0po\u010deo 2007. godine, da u nju ulaze samo vi\u0161e puta provjerene \u010dinjenice, a da je posebna pa\u017enja data istorijskim.<\/p>\n

\u201eIz nje saznajemo da je na prostoru Republike Srpske \u017eivot bujao odvajkada i da ona nikada nije bila nepoznata. Enciklopedija doprinosi \u0161irenju znanja o Republici Srpskoj i njenom identitetu“, rekao je Kuzmanovi\u0107 na predstavljanju krune izdava\u0161tva ANURS \u2013 \u010detvrtog i petog toma Enciklopedije Republike Srpske.<\/p>\n

Akademik Drago Brankovi\u0107 rekao je da je na prvih pet tomova\u00a0Enciklopedije<\/em>\u00a0radilo 306 autora, a da je ambicija ANURS da do 40. ro\u0111endana Republike Srpske zavr\u0161i svih 12 tomova.<\/p>\n

\u201eMi smo negdje na sredini i nadamo se da \u0107emo do 9. januara 2032. godine imati kompletnu Enciklopediju. To nije zabilje\u017eila nijedna dr\u017eava\u201c, naveo je Brankovi\u0107.<\/p>\n

On je rekao da \u010detvrti i peti tom obra\u0111uju i oblasti koje se nalaze van Republike Srpske. \u201eNaveli smo da se ta mjesta kao \u0161to su Grahovo, Drvar, \u017ditomisli\u0107 nalaze na podru\u010dju Federacije BiH, ali da ih se mi nismo odrekli\u201c, istakao je Brankovi\u0107.<\/p>\n

Brankovi\u0107 je predstavio pet knjiga iz Edicije „Odr\u017eivi razvoj i upravljanje resursima Republike Srpske“.<\/p>\n

On je naglasio da se ANURS opredijelio da radi na ovim, kako ih je nazvao zelenim knjigama, jer shvata da se prirodna bogatstva Republike Srpske nalaze na udaru i da se moraju za\u0161tititi.<\/p>\n

\"Akademija<\/p>\n

Akademik Ne\u0111o \u0110uri\u0107 predstavio je sajamskoj publici\u00a0Zbornik radova Savremeni materijali 2022. godine<\/em>\u00a0i \u010dasopis \u201eSavremeni materijali.\u201c<\/p>\n

On je naveo da su u tom zborniku objavljeni nau\u010dni radovi o spornom lokalitetu Trgovska gora, naglasiv\u0161i da je dobro pripremiti \u0161to vi\u0161e podataka u slu\u010daju arbitra\u017enog postupka.<\/p>\n

O monografiji\u00a0Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske od 1993. do 2023<\/em>\u00a0govorio je profesor Sreto Tanasi\u0107 koji je naglasio da je ona ura\u0111ena da bi na jednom mjestu bilo re\u010deno sve o ovoj instituciji, od osnivanja do danas.<\/p>\n

Monografija, izme\u0111u ostalog, sadr\u017ei govore predsjednika Republike Srpske, biografije njenih \u010dlanova, podatke o odlikovanjima. Ukratko, nudi kompletnu sliku aktivnosti u proteklom periodu“, rekao je Tanasi\u0107.<\/p>\n

Monografiju\u00a0Arbitra\u017ea za oblast Br\u010dko – spor ili farsa stolje\u0107a<\/em>\u00a0predstavio je akademik Vitomir Popovi\u0107 koji je naglasio da ona baca svjetlo na sve \u0161to se de\u0161avalo sa ovim distriktom, interese koji su oko njega vladali i okolnosti u kojim se odvijala.<\/p>\n

\u201eKnjiga ima oko 1.600 stranica, a osnovno je pitanje da li je arbitra\u017ea za Br\u010dko bila arbitra\u017ea stolje\u0107a ili farsa stolje\u0107a,\u201c rekao je Popovi\u0107.<\/p>\n

\"Udru\u017eenja<\/p>\n

Udru\u017eenja gra\u0111ana \u201eSvjetionik\u201c Banja Luka i \u201eBesjeda\u201c Banja Luka<\/strong>\u00a0predstavili su knjigu\u00a0Zmijanjski pisci Ko\u010di\u0107evi sljedbenici<\/em>, autora Vidosava \u0110ur\u0111evi\u0107a i Grozde Regodi\u0107. Govorili su: Radomir Vulin, Vidosav \u0110ur\u0111evi\u0107, Nenad Novakovi\u0107, Slavko Tanasi\u0107 i Dragica Gatari\u0107.<\/p>\n

\u201eU knjizi je ukupno 94 pisca, sabrano za nekih stotinjak godina, poslije Ko\u010di\u0107a, koji su Ko\u010di\u0107evi sljedbenici,\u201c rekao je Slavko Tanasi\u0107, predsjednik udru\u017eenja gra\u0111ana \u201eSvjetionik\u201c i dodao da \u0107e jo\u0161 desetak pisaca biti obuhva\u0107eno u drugom dopunjenom izdanju.<\/p>\n

Ovo je jedan izuzetan projekat koji govori kakvo je nasljedstvo u kulturnom, pisanom, knji\u017eevnom, umjetni\u010dkom i svakom drugom smislu ostavio Ko\u010di\u0107, istakao je Tanasi\u0107.<\/p>\n

\"Udru\u017eenje<\/p>\n

Udru\u017eenje knji\u017eevnika Republike Srpske\u00a0<\/strong>predstavljalo je izdanja svojih \u010dlanova:\u00a0Dok traga\u0161 za svojom zemljom<\/em>\u00a0i\u00a0No\u0107i duge u progonstvu<\/em>, duhovna poezija, autora Aleksandre Marilovi\u0107. Govorile su Dajana Petrovi\u0107 i autor.<\/p>\n

\u201eMarilovi\u0107eva je talentovana, plodonosna i vi\u0161estruko nagra\u0111ivana mlada \u017eena koja istovremeno sna\u017eno i ne\u017eno kr\u010di put po kome hodi, i ostavlja trag za sve bogotra\u017eitelje i smisla tra\u017eitelje, u vremenu koje je vi\u0161e no\u0107, i u kome progonstvo, \u010dini se, ne prestaje,\u201c rekla je Petrovi\u0107eva.<\/p>\n

\u201eEho njene poezije odzvanja i poput talasa prevaljuje gore postavljene izme\u0111u nas, zbli\u017eavaju\u0107i nas u istom, \u010dini bli\u017enjima, onima koji su tihi ali istrajni pregaoci i satrudnici Bo\u017eji,\u201c istakla je Petrovi\u0107eva.<\/p>\n

\"Od<\/p>\n

\u201eBesjeda\u201c Banja Luka<\/strong>\u00a0je predstavila izdanje\u00a0Od Detlaka do Ist Rivera<\/em>\u00a0autora Sredoja Novi\u0107a, o kome su govorili: Sini\u0161a Karan, ministar unutra\u0161njih poslova Republike Srpske, prof. dr \u017deljko Mirjani\u0107, prof. dr Nenad Novakovi\u0107, Branislav Mi\u0107unovi\u0107 i autor.<\/p>\n

Ministar unutra\u0161njih poslova Republike Srpske Sini\u0161a Karan rekao je da je u pitanju autobiografija jednog dru\u0161tva u koju je autor prenio bogatstvo svog \u017eivota budu\u0107i da je vr\u0161io odgovorne du\u017enosti u organima bezbjednosti, izvr\u0161nim i zakonodavnim organima.<\/p>\n

\u201eOvo nije autobiografija poznate li\u010dnosti, nego autobografija jednog \u017eivota dru\u0161tva, \u010dak i svih nas,“ rekao je Karan.<\/p>\n

Novi\u0107 je, smatra Karan, mo\u017eda najbolji svjedok toga kako se razvijao raniji sistem socijalisti\u010dke Jugoslavije, kako se ona raspala, kako je do\u0161lo do tragi\u010dnog sukoba, kako je nastala Republika Srpska.<\/p>\n

On je rekao da je veli\u010dina Novi\u0107a u prepoznavanju velikog i malog i u mudrosti, ali i u \u010dinjenici da je rije\u010d o \u010dovjeku koji ima nevjerovatno dugu karijeru. Vi\u0161e puta je bio ministar, radio odgovorne dr\u017eavne poslove u organima bezbjednosti, u izvr\u0161noj i zakonodavnoj vlasti.<\/p>\n

Karan je naveo da je Novi\u0107 spoj teorije i prakse i da je \u201enovi\u0107evski stil\u201d saop\u0161tavanja prepoznatljiv svakome ko ga poznaje i da daje simboliku preno\u0161enja mudrosti i savjeta, bez obzira na dr\u017eavne ili \u017eivotne situacije.<\/p>\n

\u201eTaj spoj dr\u017eave i \u010dovjeka, ljudske i dr\u017eavni\u010dke veli\u010dine, \u010distote misli i to je karakteristika Novi\u0107a. Bogatstvo \u017eivota Novi\u0107a je bogatstvo sadr\u017eaja ove autobiografije,\u201c naveo je Karan.<\/p>\n

\"Nikola<\/p>\n

\u017deljko Mirjani\u0107 je rekao da je sa Novi\u0107em, netipi\u010dnim policajcem, bio na istim politi\u010dkim zadacima i da ga zna tri decenije, kao da su knjigu pisala tri pisca \u2013 policajac, politi\u010dar i intelektualac, a pro\u017eima je motiv slobode.<\/p>\n

Mirjani\u0107 je podsjetio na period kada su nametane reforme policije u Srpskoj i da je to bilo sve osim demokratije, te na ucjene, prijetnje, podvale, a sve to je pro\u0161ao Novi\u0107 i drugi koji sa\u010duvali policiju Republike Srpske.<\/p>\n

Branislav Mi\u0107unovi\u0107 je rekao da knjiga nije va\u017ena zbog spoznaje samog Novi\u0107a, nego i sa literarne strane. Ova knjiga je romansirana autobiografija, uz veliku dozu sje\u0107anja na sopstveni \u017eivot, \u0161to je velika majstorija.<\/p>\n

Novakovi\u0107 je rekao da mu je \u010dast \u0161to se ova knjiga pojavila u izdanju \u201eBesjede\u201d, te da je ovo hronika vremena pro\u0161log i ovog vijeka, odnosno obuhvata 70 godina neispitanog perioda.<\/p>\n

\"Na<\/p>\n

Novi\u0107 je rekao da se godinama \u201elomio\u201c da li \u0107e pisati knjigu, te da je uvijek \u017ealio \u0161to javnost nije mogla da prihvati da u policiji, u kojoj je proveo mnoge godine, ima mnogo \u010dasnih, \u010destitih i intelektualno sna\u017enih li\u010dnosti.<\/p>\n

\u201eCijela moja \u017eivotna filozofija je porodica i \u010dini mi se da druga\u010dije ne bih znao. Knjiga je satkana od moje porodice, porodice u selima, uspjeha i raspada istih. To sam poredio sa raspadom sistema, dru\u0161tva, institucija, dr\u017eava\u201d, rekao je Novi\u0107, dodaju\u0107i da kako se raspada porodica, tako se raspada i dr\u017eava.<\/p>\n

\"\u201eBesjeda\u201c<\/p>\n

\u201eBesjeda\u201d<\/strong>\u00a0je predstavila i ediciju \u201eAtribut\u201c, o kojoj su govorili urednik edicije Milan Milo\u0161evi\u0107 i urednik prof. dr Nenad Novakovi\u0107.<\/p>\n

\"\u201eBesjeda\u201c<\/p>\n

\u201eBanja Luka koled\u017e\u201c i \u201eBesjeda\u201c Banja Luka<\/strong>\u00a0predstavili su izdava\u010dku nau\u010dnu djelatnost \u201eBanjaluka koled\u017ea\u201c, o kojoj su govorili: prof. dr Svetlana Du\u0161ani\u0107 Ga\u010di\u0107, prof. dr Slavica I\u0161aretovi\u0107 i prof. dr Nenad Novakovi\u0107.<\/p>\n

\"JU<\/p>\n

JU Zavi\u010dajni muzej Gradi\u0161ka<\/strong>\u00a0predstavio je svoje izdanje:\u00a0Borislav Boro Nje\u017ei\u0107: grafike,<\/em>\u00a0autora Bojana Vuj\u010di\u0107a i Aleksandra Obrenovi\u0107a, o kojem su govorili Ljiljana Nje\u017ei\u0107 i autori.<\/p>\n

\u201eOva knjiga govori o Bori Nje\u017ei\u0107u, poznatom mozai\u010daru,\u00a0grafi\u010daru i umjetniku iz Gradi\u0161ke koji je \u017eivio i radio u Beogradu,\u201c rekao je Vuj\u010di\u0107.<\/p>\n

Nje\u017ei\u0107 je dobitnik brojnih priznanja za svoje stvarala\u0161tvo a njegovi mozaici danas krase Gradi\u0161ku, Banju Luku, Beograd i mnoge druge gradove, istakao je Vuj\u010di\u0107.<\/p>\n

Trinaesti reprezentativni nastup Republike Srpske na Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga organizuje Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji, uz podr\u0161ku Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske, \u0161tand je na istom mjestu: hala 2, nivo A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tre\u0107i dan\u00a0nastupa Republike Srpske na 66. Me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga,\u00a0u srijedu, 25. oktobra,\u00a0zapo\u010deo je u sali za promocije \u201eVasko Popa\u201c (Hala 1A), gdje su svoja izdanja predstavili Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Ogranak Ameri\u010dkog koled\u017ea kardiologa za Srbiju i Republike Srpsku,\u00a0Udru\u017eenje starje\u0161ina VRS i Udru\u017eenja gra\u0111ana \u201eSvetionik\u201c Banja Luka i \u201eBesjeda\u201c Banja Luka, a…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":6784,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[77],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6783"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6783"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6783\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6784"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6783"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6783"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6783"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}